U slavu poraza!

[ranjeni Zoro]

mislim da je najveća proslava poraza bila kada su jednog lokalnog mađioničara zvanog Isus, RImljani razapeli na krst i pustili da ga vrane iskljucaju, a njegova bratija posle to proglasili kao uspeh..

 

[hypnotoad]

mislim da je najveća proslava poraza bila kada su jednog lokalnog mađioničara zvanog Isus, RImljani razapeli na krst i pustili da ga vrane iskljucaju, a njegova bratija posle to proglasili kao uspeh..

 

[gost 36952]

Nekih sedam vekova u nazad kod Srba se ispoljava jedna veoma cudna i negativna tendencija: da se slave porazi, neuspesi i propasti, da se glorifikuju gubitnici i luzeri, a da se precutkuju ili ubijaju oni uspesni.

Ko takav psiholoski KLISE namece Srbima kroz dugu istoriju?

Pocnimo od Kosovskog boja i kneza Lazara....Ko jos u svetu slavi svoje najvece poraze? I najvece gubitnike (Lazar)?

Niko, samo Srbi.....ZASTO?

A ne slave recimo cara Dusana ili knjeginju Milicu koja je istinski SPASLA srpstvo...O njima narodni pesnik nije pisao gomile pesama, kao o Lazaru...

Srbi slave Karadjordja, a ne slave Milosa, koji je doneo nezavisnost Srbiji....

Srbi slave Drazu, Milosevica, Mladica, Seselja - sve gubitnik do gubitnika...

A ne slave recimo Drapsina (najuspesnijeg srpskog generala u celoj istoriji) ili Djindjica koji je bio jedan moderan i normalan politicar.

OVO NIJE POLITICKA TEMA!

Ovo je tema da diskutujemo ODAKLE kod Srba izvire taj MENTALNI SKLOP da se samo slave oni koji gube i nikada oni koji dobijaju?

Lako je naci manu zivom coveku i onome sto je uradjeno. Kada je neko zrtva, to je zavrsena prica, to je svetinja, to se postuje. Pominjes Djindjica koji se nekome moze dopadati ili ne dopadati, ali da je i danas ziv, sigurno ne bi bio toliko postovan. Valjda su nam ti mitovi o mucenistvu i mucenicima suvise dugo usadjivani.