U Sarajevu podignut spomenik kralju Tvrtku Kotromaniću

Veliki grešnik:
Pogledajte prilog 1411282
Kliknite za proširenje...

Ne, to nije autentični citat. To je falsifikat nastao slobodnim prepričavanjem originalnog teksta:

Разне покрајине под разним властима створиле су разне обичаје. Србијанци гледају Босанце као другу нацију, Хрвати оне који су источне вере називају Власима иако су и ови Хрвати као и они, неће да се зову Србима, тим општим именом, него се називају према својој покрајини Хрват, Далматинац, Босанац и тај начин називања као да ствара разне народности. Ако се тако посматра, наићи ће се на тешкоће да се учврсти једна држава с општим именом коју ће сви прихватити.​
 
Khal Drogo:
Сад да ли је баш измишљено, али тешко да таква или слична клетва није негдје забиљежена. Неважно, "репутацијуа" коју су Хрвати "заслужено" добили након стравичног масакра и пустошења Магденбурга 1631.године је гора, много гора.
Како пише Фридрих Шилер (овдје стр. 157-158) иако су им Валонци били опасна конкуренција, Хрвати су предњачили у тим звјерствима;
Pogledajte prilog 1410991
Чак би и хуманији генерал узалуд препоручио милост таквим војницима; али Тили никада није покушао. Остављени од свог генералског ћутања господари живота свих грађана, војници су упадали у куће да задовоље најбруталније апетите. Молитве невиних изазвале су мало саосећања у срцима Њемаца, али ниједно у грубим грудима Папенхајмових Валонаца. Тек што је почела дивља суровост када су се друге капије отвориле, а коњица са страшним хордама Хрвата, излила се на престрављене становнике
Овде је приказана сцена ужаса за коју историја нема језик, поезија нема оловку. Ни невино детињство, ни беспомоћна старост; ни младост, ни пол, ни чин ни љепота нису могли обуздати бијес освајача. Жене су биле силоване у наручју својих мужева, кћерке под ногама својих очева, беспомоћни пол је изложен двострукој жртви врлине и живота. Ниједна ситуација, колико год била нејасна или света, није избегла крвожедност непријатеља. У једној цркви нађено је педесторо обезглављених жена. Хрвати су се забављали бацањем дјеце у ватру; Папенхајмови Валонци са убадали дојенчад уз мајчину дојку.
Неки официри Лиге, ужаснути овом страшном сценом, усудили су се да подсјете Тилија да учини што је у његовој моћи да заустави покољ. "Врати се за сат времена“, био је његов одговор; "Видјећу шта могу да урадим; војник мора да има неку награду за своју преданост опасностостима и труд."
Ови ужаси су трајали несмањеним бијесом, све док се дим и пламен коначно нису показали препреком зликовцима. Да би појачали збрку и скренули отпор становништва, империјалисти су, у почетку јуриша, на неколико мјеста пуцали по граду. Вјетар који се брзо дизао, ширио је пламен, све док ватра није постала свеобухватна. Заиста је био застрашујући метеж усред облака дима, гомиле мртвих тијела, октшаји мачевима, треска рушевина које падају и потока крви. Атмосфера је усијала; а неподношљива врућина приморала је најзад чак и убице да се склоне у свој логор.
За мање од дванаест сати овај снажан, насељен и просперитетан град, један од најљепших у Њемачкој, претворен је у пепео, са изузетком две цркве и неколико кућа. Администратор Кристијан Вилијам је, након што је задобио неколико рана, заробљен, са тројицом бургомастера; већина официра и магистрата већ је дочекала ужасну смрт. Похлепа официра спасила је четири стотине најбогатијих грађана у нади да ће од њих изнудити претјерану откупнину. Али ово човјечанство је било ограничено на службенике Лиге, које је немилосрдно варварство империјалиста учинило да се сматрају анђелима чуварима.
И ту нам аутор преноси о ужасима које чу учиниле хорде Хрвата (ауторове ријечи) када су провалиле у град, чинећи ужасна звјерства, у једној цркви су обезглавили педесеторо жена и забављали се бацањем дјеце у ватру.
Kliknite za proširenje...

To je nešto sasvim drugo i ne dokazuje postojanje izmišljene table.

To ti je kao da si mi došao i kazao 'pa šta, Međunarodni crveni krst u Ženevi je pohvalio postupanje Srbije u srpsko-bugarskom ratu 1885. godine'. Pa ništa; ništa ne menja.
 
Q. in perpetuum hibernum:
To je nešto sasvim drugo i ne dokazuje postojanje izmišljene table.
Kliknite za proširenje...
Па и није. Био сам у објави јасан. Ја заиста не знам да ли је таква или слична табла постојала, одбијам повјеровати да је Лаза Костић то измислио. Но суштина јесте, невезано да ли је табла постојала или не, да су Хрвати стекли рђаву "репутацију" током масакра и пустошења Магденбурга 1631.године. Јако рђаву. Како је хрватски контигент у саставу католичке лиге која је имала војне ефективе од око 25.000 војника у војном смислу био безначајан, тек неколико стотина, и то по извјештајима разбојничке руље, а како је више аутора забиљежило њихова непочинства гдје не постоји нити један мотив неке тенденциозности, фобије, да би добили такву ужасну репутацију, морали су се итекако у звјерствима "доказати".

Нећу се више по овом питању освртати, уједно се извињавам форумашима што сам отишао од теме. Провјерих мало прије, тема "Тридесетогодишњи рат" не постоји на форуму. Како постоји мноштво прилично безначајних тема, неких и недостојних птф историја, укључујући и ову, у наредних пар дана гледаћу да исправим ту по мени аномалију и отворим тему о овом рату.
 
Треба нагласити да је тадашњи папа, Лав XIII (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби.

– У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, тако од властеле, како код куће тако и у општини – тврдио Натко Нодило, који се поред Фрање Рачког сматра за утемељивачем хрватске историје.

------------------------

Kako ih zeza pisani trag,brišu i prekrajaju istoriju ali bezuspešno.😉
 
Q. in perpetuum hibernum:
Šta tamo piše?
Kliknite za proširenje...
Može li ovako:


Emil Veler u Bazelu, 1855.g., izmedju ostalih navodi sljedece stihove: "Stete dostojne sazaljenja napravise Hrvati sa pljackom, skrnavljenjem, vatrom na sve strane." U zbirci "Ditfurte", objavljenoj u Hajdelbergu 1882.g., izaslo je vise takvih pjesama. U jednoj se kaze: "Fuj, fuj velike sramote koju ja moram da iskazem; ja mislim da cak ni u Turskoj ne bi to niko odobravao. Pomisli na koliko su strana tvoji divlji Hrvati besramno skrnavili mrtve zene." U drugoj "demonskim Hrvatima umjeli su da okrenu dzilit, oni su onda skakali i cupkali kao buve."

I Balogi navodi slicne pjesme o gadostima Hrvata. U jednoj od njih personifikovani Magdenburg porucuje Hrvatima koji su ga porusili: "Vase ruke su me probile jednom teskom ranom, ja nemam mjesta na mom tijelu koje bi bilo bez rana. Ti si nesumnjivo spoznao, veliki Herkule i casni, one koji su mi zadali tako strasan bol. To su bili slavonski varvari i svirepi Hrvati.

1681.g. samostalno je stampana pjesma u kojoj Magdeburg personifikovan u djevicu odgovara kralju: "Ti pogadjas hrabri junace, Slaveni i Hrvati, podmuklost i prepredenost izdajnika, oni su me tako ispekli i sramotno udesili...oni su me ostavili bez casti, bez ponosa, bez grada."

U pjesmama Martina Becigera, navode se i sljedeci stihovi: "Cesto mi je vojnik i ljuti Hrvat stavljao mac na srce, pa cak me i komadao ali ja ipak nisam mogla da umrem, nikakva nesreca nije mogla da me upropasti."

Hrvatski Komandant Tili: Grad vam je prepusten, i ako ga osvojite, ne smijete da ostavite u zivotu ni cedo u majcinoj utrobi."

Aladar Balog u knjizi "Valenstajnovi hrvatski arkerbuziri", objavljenoj u Budimpesti 1884.g., pise: "Valenstajnovi hrvatski arkerbuziri tako su rdjavo ime stekli u Tridesetogodisnjem ratu, da je tada ime Hrvat bilo sinonim sa razbojnikom... Ovaj odred vojske bio je oznacavan kao pljackajuci lopovski olos."

Katolicki autor Albert Hajzning u studiji koju je 1846.g.objavio u Berlinu Hrvate naziva ljudozderima.

Hajnrih Vilhelm Bensen, je 1858.g., u Safhauzenu objavio obimnu studiju „Kod Magdenburga” u kojoj istice:Njih se može vidjeti kako tumaraju naokolo u malim odredima i kako jedni druge napadaju i ubijaju da bi međusobno oduzeli pljacku...Bensen izricito govori da Hrvati imaju zivotinjske karakteristike.

1632.g. Evharije Elevterij je objavio „Luca Magdeburga” u kojoj piše kako su Hrvati bremenitim ženama plod napola vadili pa ih žive u vodu bacali. On plasticno i detaljno opisuje čitav niz drugih zvjerstava iz kojih se može sagledati da je magdeburska tragedija upecatljivo svjedocanstvo krvolocnog karaktera hrvatske nacije
 
dragon x:
Može li ovako:


Emil Veler u Bazelu, 1855.g., izmedju ostalih navodi sljedece stihove: "Stete dostojne sazaljenja napravise Hrvati sa pljackom, skrnavljenjem, vatrom na sve strane." U zbirci "Ditfurte", objavljenoj u Hajdelbergu 1882.g., izaslo je vise takvih pjesama. U jednoj se kaze: "Fuj, fuj velike sramote koju ja moram da iskazem; ja mislim da cak ni u Turskoj ne bi to niko odobravao. Pomisli na koliko su strana tvoji divlji Hrvati besramno skrnavili mrtve zene." U drugoj "demonskim Hrvatima umjeli su da okrenu dzilit, oni su onda skakali i cupkali kao buve."

I Balogi navodi slicne pjesme o gadostima Hrvata. U jednoj od njih personifikovani Magdenburg porucuje Hrvatima koji su ga porusili: "Vase ruke su me probile jednom teskom ranom, ja nemam mjesta na mom tijelu koje bi bilo bez rana. Ti si nesumnjivo spoznao, veliki Herkule i casni, one koji su mi zadali tako strasan bol. To su bili slavonski varvari i svirepi Hrvati.

1681.g. samostalno je stampana pjesma u kojoj Magdeburg personifikovan u djevicu odgovara kralju: "Ti pogadjas hrabri junace, Slaveni i Hrvati, podmuklost i prepredenost izdajnika, oni su me tako ispekli i sramotno udesili...oni su me ostavili bez casti, bez ponosa, bez grada."

U pjesmama Martina Becigera, navode se i sljedeci stihovi: "Cesto mi je vojnik i ljuti Hrvat stavljao mac na srce, pa cak me i komadao ali ja ipak nisam mogla da umrem, nikakva nesreca nije mogla da me upropasti."

Hrvatski Komandant Tili: Grad vam je prepusten, i ako ga osvojite, ne smijete da ostavite u zivotu ni cedo u majcinoj utrobi."

Aladar Balog u knjizi "Valenstajnovi hrvatski arkerbuziri", objavljenoj u Budimpesti 1884.g., pise: "Valenstajnovi hrvatski arkerbuziri tako su rdjavo ime stekli u Tridesetogodisnjem ratu, da je tada ime Hrvat bilo sinonim sa razbojnikom... Ovaj odred vojske bio je oznacavan kao pljackajuci lopovski olos."

Katolicki autor Albert Hajzning u studiji koju je 1846.g.objavio u Berlinu Hrvate naziva ljudozderima.

Hajnrih Vilhelm Bensen, je 1858.g., u Safhauzenu objavio obimnu studiju „Kod Magdenburga” u kojoj istice:Njih se može vidjeti kako tumaraju naokolo u malim odredima i kako jedni druge napadaju i ubijaju da bi međusobno oduzeli pljacku...Bensen izricito govori da Hrvati imaju zivotinjske karakteristike.

1632.g. Evharije Elevterij je objavio „Luca Magdeburga” u kojoj piše kako su Hrvati bremenitim ženama plod napola vadili pa ih žive u vodu bacali. On plasticno i detaljno opisuje čitav niz drugih zvjerstava iz kojih se može sagledati da je magdeburska tragedija upecatljivo svjedocanstvo krvolocnog karaktera hrvatske nacije
Kliknite za proširenje...

Pa ovde se nigde ne pominje tobožnji natpis iz magdeburške katedrale. Ne znam šta si to zamislio ovim da dokažeš.
 
Casual Observer:
nikakvih Bošnjaka nije bilo pre vašeg prisilnog prelaska na islam i avnojevske konsolidacije nacije 1944 - bosanstva i hercegovstva nije bilo pre Alije.
Kliknite za proširenje...

Bilo je...
Krstjani su bili Bosanci...nisu bili Hrvati ni Srbi... ni katolici ni pravoslavci...
Bili su veliki faktor u srednjovjekovnoj Bosni, jer bi se u suprotnom srednjovjekovna Bosna zvala "Hrvatska volume 2."
A sad da su svi muslimani krstjanskog porjekla, sigurno da nisu, ali mnogi jesu jer nemaju bit šta drugo...
.
 

Кнежевина Босна (1083 - 1154)Уреди​

Династија Војислављевића
Кнежевина Босна[1]
ИмеВладавинаБелешке
Стефаноко 1083 - око 1120
Стефан је био први познати кнез Босне, а на то место поставио га је краљ Константин Бодин из династије Војислављевића, око 1083. године, приликом освајања Босне. До смрти краља Бодина, Стефан је био његов вазал, као и Вукан, владар Рашке.​

Бановина Босна (1154 - 1377)Уреди​


Династија Котроманића
Династија Радивојевића
Династија Кулинића
Династија Боричевића
Бановина Босна[2]
ИмеВладавинаБелешке
Борић
(* ? - † око 1165)		1154 - око 1164
​
​
Кулин
(* ? - † 1204)		око 1180 - 1204
​
Стефан Кулинић1204 - око 1232
​
Матеј Нинославоко 1232 - око 1250
​
Пријезда I
(* 1211 - † 1287)		oko 1250 - 1287
​
Пријезда II
Стефан I
(* 1242 - † 1314)		1287 - 1290
1287 - 1314
​
Династија Шубића
Младен I
(* oko 1255 - † 1304)		1299 - 1304
Стефан II
(* 1292 - † 1353)		1314 - 1353
​
Младен II
(* oko 1275 - † 1341)		1304 - 1320
Твртко I
(* 1338 - † 1391)		1353 - 1377
​
Вук
(* 1345 - † ?)​
1366 - 1367
 

Краљевина Босна (1377 - 1463)Уреди​

Династија Котроманића
Краљевина Босна[3]
СликаИмеВладавинаБелешке
Стефан Твртко I
(* 1338 - † 1391)		1377 - 1391
Стефан Дабиша
(* oko 1340 - † 1395)		1391 - 1395
Јелена Груба1395 - 1398
Стефан Остоја
(* ? - † 1418)		1398 - 1404
(прва владавина)
Стефан Твртко II
(* ? - † 1443)		1404 - 1409
(прва владавина)
Стефан Остоја
(* ? - † 1418)		1409 - 1418
(друга владавина)
Стефан Остојић
(* ? - † 1421)		1418 - 1421
Стефан Твртко II
(* ? - † 1443)		1421 - 1443
(друга владавина)
Радивој Остојић
(* око 1410 - † 1463)​
1432 - 1435
Стефан Томаш
(* ? - † 1461)		1443 - 1461
Стефан Томашевић
(* око 1438 - † 1463)		1461 - 1463

​

 
guslar1389:
Tvrtko i Zlatko su bosanska imena, kao i Altoman - Aldo kako danasnji Bosnjaci zovu.
Kliknite za proširenje...
Zlatko Dalić je Bosanac/Bošnjak?
Altomanovići koji su se tako zvali po Altomanu nemaju veze sa Bosnom, vladali su istočnom Heercegovinom, zapadnom Srbijom i nekih krajevima današnje CG. Altomanoviće su porazili Tvrtko i knez Lazar u savezništvu i podijelili njihove teritorije. Bosanko-kosovska urota prove Era/zapadnosrbijanaca. ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Ćele Kula: Spomenik varvarske osvete i nečoveštva turskih osvajača.
Odgovora
8
Pregleda
352
GrdobanS
G
Nikita Kulganov
Zašto je kralju Aleksandru zasmetala tvrđava Žrnov? Ovo je razlog zbog čega je MINIRANA
Odgovora
1
Pregleda
237
крсташ
крсташ
Nina
Gavrilo Princip umro je u zatvoru u Terezinu
Odgovora
6
Pregleda
367
Troubleshooter
Troubleshooter

Back
Top