Nije to ni pitanje bilo, već tvoja konstatacija demografske malobrojnosti.
Када пишемо и зборимо о историји, веома важна су питања, о каквој се уопште популацији ради и са каквим су уопште војним ефективима располагале државе и нације (и мени лично омиљена материја) кроз разне периоде историје. То је једна тема, по мом мишљењу веома потиснута у савременој историографији. Док су се историчари поприлично бавили другим темама, рецимо историјом религија мада ту имамо доста "тумачења" историје и идеолошке обојености, поменута питања су доста потиснута. За посљедицу имамо робовање у заблудама, не форумаша и обичних људи што је и разумљиво јер обични људи се не упуштају превише у те детаље, него и историчара. Да је потиснуто довољно је примијетити да се (готово) нико осим тек стидљивих покушаја од хрватских историчара (мислим да си ти приложио тек једну расправу, исправи ме ако гријешим) није бавио рецимо предзадњим пасусом поглавља 31 "Списа о народима" извјесног Косте, који нам говори о војним ефективима тадашње Хрватске.
Е сад, овдје свако поједностављивање као и уопште у историји води на погрешан колосјек. Чим кажемо/напишемо "у средњем вијеку су биле толике и толике војске", или у времену "Турака" или "Османлија" смо имали такве и такве армије идемо у заблуду јер је погрешно посматрати уопштено дуже временске периоде по неком задатом калупу већ су у сваком времену војни ефективи, земаља, нација или покалних моћних веломжа зависили од бројних околности, прилика, процеса, политичких и економских, могућности издржавања тих ефектива, демографских миграција и још много чега. Као што задњих деценија имамо наизмјеничне периоде великих и мањих бројева војних ефектива, па смо у првом и другом свјетском рату имали десетине милиона мобилисаних војника, па и током рата 90их на нашим просторима стотине хиљада, данас имамо у свијету са изузетком Украјине малобројне војне ефективе гдје ти мали бројеви захваљујући технологији али и јакој индоктринацији држе у покорности огромну популацију, тако смо имали и кроз историју, и античких времена и средњег вијека и касније мањих и већих бројева.
И ту смо заиста имали периода да моћни велможе са релативно малим бројем најамника и војника држе у покорности охромне масе гдје би важну улогу имали страх и вјерска индоктринација уз помоћ Цркве (мада и ту и страх и индоктринација имају свој "вијек трајања" зато су историје свих народ обиљежене вројним бунама и крвопролућима), но и имали смо периода када би имали покрете великих армија, велике војне походе, посебно код опсада градова и освајања нових територија.
Када су туркијски народи у питању од времена када су банули у Европу, VI вијкек па свих каснијих вијекова мало кад би то биле мали бројеви, са напоменом да би зависило да ли се хорда окупља да крене у пљачкашки поход или са сврхом да брани права и териториј бега или кана. У првом случају прикупљање хорде би ишло лако, у другом кудикамо теже из више него разумљивиох разлога.
Када су Турци Османлије у питању, они како су се појавили на историјској позорници имали су доста брзу експанзију, што је одередило готово константно респектабилне војне ефективе, једноставно њихова историја је обиљежена сталним ратовима, походима, имали су и уређен систем новачења професионалних и полупрофесионалих трупа, мало када су то били мањи бројеви војних капацитета. На крају у пограничним областима султаната као и у неким татарским канатима који су признавали власт османских султана не ријетко су пљачка и трговина робљем били основни извори економије, ту се подразумијева да константно имате војно сремну силу.,
Но понављам, сваки период се мора посебно посматрати, сагледати прилике, околности, шта кажу историјски списи, упоредити више извора, покушати проникнути колико су негдје војни ефективи преувеличани, тек пажљивим сагледавањем и критичком анализом можемо доћи до боље слике и реконструкције тих времена.
Извињавам се што сам мало отишао од теме, но мислим да осврт може помоћи расправи којха је кренула
