У посланичкој групи ССП-a више нису Павле Грбовић и још двоје посланика

комшија

Stara legenda
Poruka
92.037

1712748580921.png

U poslaničkoj grupi SSP više nisu Pavle Grbović i još dvoje poslanika


1712749095241.png

Danas online danas 12:23

Na sajtu Narodne skupštine došlo je do promene u sastavu poslaničkih grupa, dosadašnja druga po veličini (posle SNS), grupa Stranke slobode i pravde ima 16 umesto 19 poslanika, jer su se troje poslanika Pokreta slobodnih građana izdvojili.

Troje poslanika PSG se sada ubrajaju u poslanike van poslaničkih grupa na sajtu Narodne skupštine.

Time je prestala da postojni poslanička grupa „Stranka slobode i pravde – Pokret slobodnih građana“ čiji je predsednik bila Marinika Tepić, a zamenik Pavle Grbović.

Do izvesne zabune može doći i zbog toga što pored imena poslanika Grbovića, Ane Oregg i Vladimira Pajića ne stoji ime PSG, već Građanske demokratske partije. Kako je Danas već pisao, uoči izbora 17. decembra PSG se ujedinio sa Građanskom demokrat
skom partijom iz Vojvodine, koja je i jedna od devet stranaka potpisnica koalicije Srbija protiv nasilja.

Za sutra su najavljene konsultacije poslaničkih grupa kod predsednika parlamenta Ane Brnabić, o izbornim uslovima. Brnabić je raspisala beogradske izbore za 2. jun, međutim predstavnici SPN i koalicije NADA (Novi DSS-POKS) su rekli da ti izbori za njih ne postoje, jer zahtevi za popravljanje uslova nisu ispunjeni.

Oko tog ingorisanja ili bojkota izbora postoje neslaganja unutar SPN, koja su doprla i do javnosti, ali nije jasno da li ova promena u Skupštini jeste proizvod toga, ili je samo deo planiranog nastupa.

link





Браћо и сестре ускликнимо с љубављу Светом Павлу Београдском! Да права опозиција без Друга Ђида изађе на изборе 2. јуна и победи анти-Србијанско зло, Свети Павле ти помози! Амен:pop:
 
Молитва Светом Павлу Београдском

Славни свети Павле Београдски,
апостоле народа који свако мало шета,
Моли се за нас,
да радо и без предрасуда прихватамо све људе без обзира на њихово национално и сексуално опредељење
Моли се за нас,
да и ми попут тебе понизно служимо Господу Динку нашем!
Моли се за нас светитељу Павле
да 2.јуна гласамо против Чипуљичког зла
и да Србијанство живи у нама као што живи у теби
Амен
:pop:
 
Poslednja izmena od moderatora:
1712811773566.png



Za Beograd se mora boriti


1712811789833.png


SAŠA ILIĆ 10/04/2024

Beograd se gubi iz časa u čas. A opozicija se ponaša kao da ima sto godina na raspolaganju tokom kojih će, uz konačno postignut dogovor sa vlašću i superviziju iz EU, obezbediti poštene uslove za izlazak na beogradske izbore, raspisane za 2. jun. Dok se opozicija bavi izgradnjom pravednijeg sveta u Srbiji, predizborna kampanja vlasti ima dva magistralna pravca: zamućivanje slike stvarnosti i razaranje opozicije. S jedne strane, plasira: kosovske teme, strah od Rezolucije o Srebrenici (zbog čega tobožnji opozicionari hrle u zagrljaj vlasti), najavljuje najteže dane u istoriji, aktivira miloševićevske i memorandumske političke (mi)teme; dok s druge vrši masivnu propagandu protiv opozicije, kao izdajničke i tajkunske, kojoj „Srbija nije na prvom mestu“.

Odluka jednog dela građanske opozicije i ProGlasa da ne treba izaći na junske izbore u Beogradu, uznemirila je građane i obradovala vlast. Tabloidi i netabloidi su krenuli u žestoku kampanju, a opozicija je ušla u fazu samoporicanja sopstvenog smisla i političkog kapaciteta, žaleći se na one čija (prez)imena neću pominjati u ovom tekstu, jer više nema vremena. Kriminalno delovanje vlasti nije novost, to je konstanta u Srbiji već prilično dugo.

Jedna generacija je rođena 2012. i danas su ta deca nadomak završetka osnovne škole, koja je kod njih već postavila temelje za prihvatanje života u društvu korupcije, straha i neravnopravnosti. Oblikovala je svest da je ovaj politički sistem nepromenljiv. Oni će za šest godina biti građani s pravom glasa. Ali za koga će glasati? Ni za koga, jer ni tada neće biti fer izbora, niti će opozicija imati idealne uslove da konačno izađe iz podruma i odnese istorijsku pobedu.

Ovde su se istorijske pobede na izborima događale isključivo u katastrofalnim uslovima, niti su predstavnici evropskih institucija ikada pomogli da se unapred stvore idealni uslovi kako bi se izašlo na izbore sa sigurnošću da nas neko neće pokrasti. Ni u novembru 1996, niti u septembru 2000, opozicija nije imala šanse. Ali je imala hrabrosti i dobru taktiku. Takođe, imala je ljude koji su bili spremni da rade 24 sata dnevno, da putuju svojim raspadnutim automobilima, bez para, bez državne apanaže, pod budnim okom DB-a, sa opstrukcijama na svakom koraku, bez mogućnosti ulaska u institucije kulture, bioskopske sale, radničke hale, gde bi mogli da se sretnu sa građanima i objasne im kako stvari stoje na terenu. Pre svega u Beogradu, gde se odvija ključni politički proces.

Devedesetih godina, taj politički proces bio je usmeren ka stvaranju srpskog Lebensrauma, danas je to proces rasprodaje Beograda, infrastrukturno razaranje života i stvaranje opšte nesigurnosti – sistemski rat protiv građana. U oba slučaja, ovim procesima upravljali su socijalisti i radikali, danas naprednjaci. I oni nikada nisu ostavljali mogućnost da ih neko pobedi na izborima.

Operisali su fantomskim biračima sa Kosova mnogo lakše nego njihovi naslednici danas. Oni nisu morali da ih voze kombijima i autobusima, prijavljuju po beogradskim opštinama; naprosto su ih uračunavali kao svoje „najodanije“ birače, pri čemu oni nikada nisu glasali, niti im je to pravo iko ikada garantovao u Miloševićevoj Srbiji.

Nije lako osvojiti glavni grad u opštim uslovima autokratije, uvoza birača, totalne kontrole medija i manipulacije strahom. Nije lako, ali je moguće. To se dogodilo u Orbanovoj Mađarskoj. I to je poznata stvar. Međutim, to je tek početak borbe. Takođe, glavni grad je osvojen na izborima u Hrvatskoj. I to se događa. Neko će reći, pa dobro, ali tamo je bivši gradonačelnik Milan Bandić umro jedne noći i onda je sve postalo lakše. Naprotiv, sve je postalo mnogo teže. To s čim se suočava stranka Možemo u Zagrebu, vodeći danonoćnu borbu sa Bandićevom (para)političkom ostavštinom, nezamislivo je velik i naporan posao. Do njega se u Beogradu još uvek nije stiglo. Ovde opozicija stoji pred zidom, on je visok i čini se nepremostiv, poneko od njih dođe, kucne u zid, shvati da je od armiranog betona, onda konstatuje da je to nemoguće i svi se razbeže po kafanama da potpisuju peticije.

Za to vreme, Beograd se gubi iz sata u sat. A opozicija se ponaša kao da je osvojila Beograd i sada želi da uredi izborni sistem implementacijom nalaza ODHIRA. Pa neće ova vlast prihvatiti uređenje izbornih uslova ni za sto godina. Opozicija može da bojkotuje izbore koliko želi, vlast će napraviti svoju opoziciju, bar za to ima dovoljno kandidata: od Nestorovića do Vuka Jeremića, Dverjana i ostalih zavetničko-vacićevskih trabanata, koji će rado pristati da igraju ulogu koju su radikali imali u Miloševićevom političkom sistemu.

U ovoj borbi, za koju, iz dana u dan, ostaje sve manje vremena, neophodan je rad na terenu, na ulici, gde se na svakom uglu zadnjih nedelja mogu naći isključivo naprednjački štandovi. Kao da izbori samo njih interesuju. Treba se sresti sa građanima, pokucati na svaka vrata, podeliti kratak i jasan program za oslobođenje Beograda, ne duži od deset tačaka. Isto tako, vrlo precizne teme koje opozicija vidi kao ključne u transformaciji grada, koji više ne liči na uređen prostor za život već na gladijatorsku arenu u kojoj se propada i gine na svakom koraku. Treba zaštititi živote građana pre svega. Oni to očekuju od opozicije, treba im vratiti nadu i osloboditi ih straha od gladi i siromaštva. Treba im vratiti institucije da bi život ponovo profunkcionisao. Građane Beograda ne zanimaju peticije, ni bojkot, niti štrajkovi glađu – već borba za ovaj grad.

Čak i po cenu neravnopravne borbe, sa kompletnom Republikom Srpskom koju će vlast preseliti u Beograd na jedan dan tog 2. juna. Građanima treba objasniti kakva nas borba očekuje bez demoralisanja. Za takav posao, koji je tek uvod u ono što bi opozicija morala da radi narednih deset godina u Beogradu, ukoliko dođe na vlast, potrebni su operativni i hrabri ljudi.

Možda baš onih nekoliko, koji su kao nevidljivi aktivisti, u moru opozicionih estradnih prvaka, izveli značajnu operaciju prikupljanja dokumenata o pokradenim izborima, njihovo prevođenje i ekspresno plasiranje europarlamentarcima u decembru prošle godine. Samo zahvaljujući njima, naprednjački izborni inženjering postao je tačka dnevnog reda u Strazburu. Takvim ljudima treba prepustiti vođstvo u ovoj političkoj borbi. Svi ostali stratezi neka ostanu u svojim kafanama, nadneseni nad mapama bezizlaza. Da je Koča Popović na Sutjesci čekao proglas iz Vrhovnog štaba, čitava jedna budućnost bila bi nemoguća. A za Beograd se mora boriti. Isto tako. Ako ne i snažnije. To je najmanje što građanke i građani Beograda očekuju od opozicije. Danas i ovde.
 

1712849014590.png

TONE ĐILASOV TITANIK! Barac o rasapadu koalicije Dragana Đilasa: Opozicija je njegov tаoc

Lider opozicije je iz svoje poslaničke grupe oterao predstavnike Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića, Anu Oreg, Vladimira Pajića, zaratio je i sa Miroslavem Aleskićem, a napustila ga je i jedna od nabližih saradnica Ana Stevanović Đukić.


1712849026685.png


PRE 6 SATI


Srđan Barac, iz Centra za društvenu stabilnost, rekao je za Pink da nije potrebna nova vlast već da je potrebna nova opozicija.

Iz izbornog procesa u izborni proces oni se dele i dele, a onda se nešto kao saberu na dva tri dana i onda počnu ponovo da se dele dok sve to kontroliše Dragan Đilas, kaže Barac.

- Opozicija je na neki način taoc Dragana Đilasa, i niko u opozicionim redovima ne može da se bavi opozicionim radom bez njegove dozvole. To je čak rekao i bivši predesnik ove države Boris Tadić kome je on onemogućio da se bavi opoziciono političkim delovanjem - kaže Barac i pita se kakva je to opozicija kada jedan čovek naređuje ko će i šta raditi.

On je rekao da Dragan Đilas koristi politiku i političke procese kako bi maksimalizovao svoje prihode

- Sada vidimo da se sa svakim ko pokušava da komunicira na nekom političkom nivou završi razlazom sa Draganom Đilasom.

Barac kaže da malo gde u svetu postoji da opozicija umesto u paramentu i da umesto da se obaveže građanima, ona se obavezuje jednoj televiziji i to privatnoj koja pretenduje da dobije nacionalnu frekfenciju i oni u stvari rade sve u svrhu te televizije.

- Građani to osećaju i građani koji jesu protiv, recimo trenute vlasti, nisu ni za Dragana Đilasa i to se njemu stalno pokazuje i on vidi iz istraživanja javnog mnjenja, jer oni nisu ponudili nikakvu alternativu i političku opciju. Mi imamo poziciju koja nudi konkretnu politiku pa kaže Expo 2027. Skok u budućnost nudi konkretna rešenja, mostove, pruge i građani se opredeljuju i imamo jasno definisan deo društva koji je opredeljen na republičkom nivou. Onda oni pokušavaju da osvoje neku malu većinu na beogradskim izborima i kažu eto desila se krađa i želimo da idemo na izbore da bi došli u situaciju da oni sad kažu da ne žele na izbore zato što su videli istraživanje javnog mnjenja i da ne postoji teoretska šansa da imaju većinu - kaže Barac.

On dodaje da su se oni vratili starom zahtevu, a to su samo zahtevi oko televizije i onome što ide u interesu tom centru moći i onome što interesuje samo Dragana Đilasa.

Zvezdana Jevtić, novinarka Informera, rekla je da je to potpuni raspad i da su svi iznenađeni.

676


- Mislim da je ovo negde bilo i očekivano zato što u opoziciji vlada privid da je sve u redu i da se oni lepo slažu i da se dogovaraju međutim ovo je dokaz da ljudi neće više da trpe Đilasovo ponašanje. On apsolutno ne može da istrpi nikakvu vrstu kritike ni na svoj račun niti generalno ako se pomene opozicija - kaže Jevtić.

Ona je podsetila na emisiju Utisak nedelje kada je Đilas skinuo bubicu i nije hteo više da učestvuje u razgovoru posle se vrati i nije otišao iz emisije.


- To je manifestacija ne bi rekla moći već nemoći, zato što njihov opozicioni analitičar Boban Stojanović koji inače zaista zdušno podržava opoziciju je rekao jednu istinu oko izbora i oko bojkota i pohvalo je u više rečenica i Miloša Jovanovića koji je zajedno sa njima bio u emisiji - navodi Jevtić i dodaje da je to bila inicijalna kapisla za Đilasovo ponašanje.

Prema njenom mišljenju do 2. juna će biti totalni raspad u opoziciji.

Kako je rekla i Miloš Jovanović je stao negde uz tu priču i on je za bojkot izbora kao i Zdravko Ponoš koji je takođe na strani Đilasa, za sada, a do 2. juna može svašta da se izdešava.

- Druge pristalice opozicije su zaista da se izađe na izbore i apsolitno je bila iicijalna kapisla to kada je Dragan Đilas rekao da ne želi izbore da želi bojkot i da želi nasilje na ulicama. Juče smo videli da je Srđan Milivojević objavio na društvenim mrežama gde je rekao da je devedesetih godina izlazio na ulice sa motkom i tukao ljude i one na vlasti i objavio je sliku gde je prikazao tu istu motku i rekao ona je spremna, potencirajući i propagirajući nasilje - kaže Jevtić dodajući da su se ljudi oko Đilasa naljutili pogotovu oko Zeleno-levog fronta i ljudi oko Aleksića zbog toga što je Đilas rekao da ne želi da ide više ni na razgovore sa Anom Brnabić.

Ona je navela da imaju informacije da Evropska unija neće podržati bojkot izbora.
 

1713126634560.png

Ko je Ana Stevanović, bivša članica Predsedništva SSP?


1713126595061.png


10.04.2024.

Najavu bojkota beogrdskih izbora smatram duboko pogrešnom. Uslovi jesu očajni i neravnopravni, no, neizlaženjem na izbore, postojeće stanje se prolongira za još četiri preduge godine, a trenutne pozicije se cementiraju.

Ovako je, između ostalog, Ana Stevanović, dojučerašnja članica Predsedništva Stranke slobode i pravde i internacionalna sekretarka objasnila razloge napuštanja stranke čiji je član i visoki funkcioner bila poslednjih pet godina.

Nije Stevanovićeva uvek bila protiv bojkota. Naprotiv, 2020. godine zagovarala je baš bojkot izbora navodeći da bi bilo idealno da izbore bojkotuju svi koji se smatraju opozicijom, i to ne samo predstavnici političkih stranaka, već svako ko se buni protiv nepravde, korupcije i partokratije, te da je u utakmici koja je potpuno kontrolisana od strane vlasti potpuno iluzorno očekivati bilo kakve promene.

Te 2020. godine Stevanovićeva je tvrdila da je bojkot jedina stvar od koje vlast nije uspela da napravi kopiju, poput kopije štrajka glađu ili kopije protesta.

„Bojkot je jedini ogolio one koji hoće da budu kolaboracionisti”, poručivala je tada poslanica SSP, ubeđujući tadašnjeg predsednika PSG Sergeja Trifunovića da, ako hoće da menja sistem, to može samo bojkotom, a ne izlaskom na izbore.

Cementiranje stavova nije dobro i to svakako zna i Ana Stevanović i otuda možda i dolaze njene političke promene. U politiku i parlament Srbije ušla je 2016. godine kao poslanica pokreta Dosta je bilo.

„U pokret, kao i u ovdašnju politiku sam ušla čista srca i idealistički, verujući da svoje znanje i umeće treba da stavim na raspolaganje svojoj zemlji koju neizmerno volim. Imajući tu sreću da sam u životu imala sjajne profesore počev od učiteljice iz osnovne škole, sve do profesora sa fakulteta koji su mi danas prijatelji, a koji su oduvek podsticali i blagonaklono gledali na moj buntovni duh koji je ustajao protiv nepravde, verovala sam da moram da se odužim za sve što mi je dato tako što ću se boriti za svoju zemlju. Zbog toga sam se priključila pokretu Dosta je bilo“, govorila je Stevanovićeva.

Naprednjak Marijan Rističević, tvrdio je, međutim, da se Ana domogla poslaničkog mesta zahvaljujući tome što joj majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Ona je pomogla da njen tadašnji lider Saša Radulović ne bude predmet pažnje Agencije. Zahvaljujući njoj i njenoj mami, Radulović je vrlo lako mogao da pristupa svim našim podacima kojima raspolaže agencija, a koji nisu javni“, tvrdio je Rističević.

U prve dve godine poslaničkog mandata Stevanovićeva je bila jedan od najvernijih saradnika Saše Radulovića, spremna da se zbog njega uhvati u koštac sa bahatim naprednjacima, koji, kako je tvrdila, od parlamenta prave rijaliti. Pa čak i da ih masno opsuje, što joj je donelo dodatnu „slavu“, bar na društvenim mrežama.

Raduloviću je, ipak, ostala verna dve godine, a onda ga je i ona, doduše, među poslednjima napustila, jer je, kako je navela stavljena pred izbor koji se kosio sa njenim verovanjima, moralnim načelima i savešću.

„DJB je za mene bila ideja o Srbiji u kojoj se rado i lepo živi. Nisam mogla da stanem iza gnusnog saopštenja koje je pratilo odlazak Dušana Pavlovića, a i užasnula me je inicijativa za smenu predsednika stranke Branislava Mihajlovića koji je u proteklih šest meseci podigao pokret. Nakon tih događaja, koji su se kosili sa svime u šta verujem, jedina odluka koja se činila ispravnom, bila je nepovratni odlazak. Bila je to krajnje iznuđena odluka i nesumnjivo jedna od najtežih do sada“.

Šest meseci nakon napuštanja DJB, Stevanovićeva postaje član SSP i to, kako je objasnila, zbog podudarnosti ideja, ali i zbog ljudi koji ne menjaju stavove.
„U SSP-u smo zajednički napisali program što je jedna divna praksa koju bih volela da ostane. Posebno sam ponosna na oblasti koje se odnose na kulturu i medije, inače oblasti koje najbolje poznajem. Tu su predviđena značajna povećanja sredstava koja se izdvajaju na kulturu, ali i na jedinstvena rešenja kojima se konačno ukida tabloidizacija medija“, objašnjavala je 2019. godine Stevanovićeva.

Tada je poručivala i da se divi svakom članu koji potpiše pristupnicu za SSP i koji odluči da uđe u borbu.

„Mi živimo u društvu gde biti opozicionar nije nimalo lako“, tvrdila je sada već bivša članica SSP.

Pet godina kasnije Stevanovićeva kao da sama odustaje od borbe, konstatujući da je odluka SSP o bojkotu pogrešna.

Na pitanje da li će krenuti put bivše stranačke koleginice Tatjane Macure i preći u neku drugu stanku, ona odgovara „nikako“, i „da joj je dosta stranaka“.
Stevanovićeva je rođena 1984. godine u Beogradu.

Diplomirala je 2008. godine menadžment i produkciju u pozorištu, radiju i kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti, u Beogradu. Doktorirala je na temi psihologije menadžmenta i liderstva, organizacionih inovacija ustanova kulture i psihologije kreativnosti na istom fakultetu. Usavršavala se u Grčkoj, Poljskoj, SAD i Švedskoj.

Profesionalnu karijeru započela je 2004. godine na Beogradskom međunarodnom filmskom festivalu FEST gde je bila angažovana u pres službi festivala sve do 2012. godine. Od 2005. godine sarađivala je i sa Beogradskim festivalom kratkometražnog i dokumentarnog filma, koji je najstariji festival ovakvog tipa u Evropi. Učestvovala je u realizaciji i osnivanju festivala animacije – Animanima u Čačku, a sarađivala je sa festivalima Slobodna zona, Banja Luka Film Festivalu, Sinema Siti u Novom Sadu i sa festivalom dokumentarnog filma Beldoks.

Objavila je oko petnaest naučnih radova na temama medijske cenzure i etike medija, psihologije liderstva i komunikacionih strategija. Radila je u oblasti kulture i umetnosti na poziciji menadžer za komunikacije.

Govori engleski i grčki jezik, a služi se italijanskim i ruskim jezikom.
 

1713424693200.png

Grbović (PSG): Fer izbori za mnoge iz vlasti znače gubitak slobode, bojkot izbora je iznuđena opcija

1713424630164.png


Beta danas 08:51

Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović izjavio je da fer i slobodni izbori za ljude iz vlasti znače gubitak vlasti, moći, ogromnog kapitala stečenog nezakonitim putem, a za mnoge od njih i gubitak slobode.“Biti opozicija u Srbiji nije lako, ali lakše je kada se na vreme oslobodite zabluda. Dok Srpska napredna stranka (SNS) bude imala sve poluge moći, mi nećemo imati slobodne izbore“, rekao je Grbović u intervjuu za nedeljnik NIN.

On je istakao da je SNS u Evropi „zvanično obeležena kao stranka zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koja krade izbore, koja podriva elementarne vrednosti na kojima EU počiva“, dodajući da se „iz te kategorije veoma teško, a najčešće nikada, ne izlazi“.

Na pitanje o eventualnom bojkotu beogradskih izbora, on je rekao da je to legitimno političko sredstvo koje najviše smisla ima u uređenim demokratskim zemljama.

„Кada bojkotujete izbore, vi računate na dva potencijalna elementa. Jedno je savest aktuelnog režima, a drugo je jak pritisak međunarodnog faktora. Mislim da je računanje na savest autokratskog režima SNS unapred izgubljena bitka i uzaludan posao“, ocenio je Grbović.

On je naveo da PSG smatra opciju bojkota poslednjom, najgorom i iznuđenom ukoliko ništa drugo ne može da da rezultat.

Povodom toga šta su se poslanici PSG izdvojili iz poslaničkog kluba Stranke slobode i pravde (SSP), on je naveo da je birao da o tome ne govori ;jer bi, kako je rekao, bilo besmisleno potezati te priče dok se ne završe pregovori o izbornim uslovima.

„Ne bežim od bilo kakve rasprave, nego mislim da bi bilo kontraproduktivno. Ali to ni na koji način neće uticati na interpartijske odnose u Srbiji protiv nasilja, niti na samu koaliciju. Bilo bi katastrofalno neodgovorno da zbog bilo kakvih nesuglasica sve to ostavi traga na koaliciju“, poručio je Grbović.
 

Back
Top