U paru

bezibre!

Poznat
Banovan
Poruka
8.923
ljudi da kažemo donekle po prirodi funkcipnišu tako da se grupišu i združavaju čoporativno
no primećujem sindrom ljudi kod kojih sve funkciniše u paru kao da njihova sama ličnost nije toliko bitna i važna jer se sve kamuflira sparivanjem, konformisanjem u grupe i vođenjem pored sebe makar pro forme nekoga ko im služi kao zaštita
1 - jeli to strah od sebe samoga i sučavanaj sa sobom i kamufliranje, prihvatanje zdravo za gotovo društvenog modela, iskonska potreba ili nešto četvrto?
2 - jel se osba koja uvek ide u paru i koja se oseća sigurnije u grupi ili u paru ili jednako funkcionišete na oba nivoa ili se pak u svakom slučaju uzdate u sebe?
3 - otkud taj model, da se blago i nevešto izrazim - čuđenja - ljudima koji idu i nastupaju sami u životu?
 
Kad kažeš "par", da li misliš na muško-ženski par koji je u vezi ili na bilo koje 2 osobe udružene radi neke dobiti? :lol:

1. primetila sam to kod nekih osoba i slažem se sa tvojim stavom.
2.ja sam osoba koje češće ide sama, tj kad obavljam neke dosadne i mučne poslove tipa plaćanja računa, kupovine i sl. idem sama; kad se provodim, onda sam u društvu i to. :lol:
3. to se čude oni koji su se odavno uparili i tu im je kao lepo i sigurno, al ih verovatno kopka kako bi bilo da nisu u paru, pa se onda tobože iščuđuju ;)
 
Evo nedavno sam išla ovjeravati neke dokumente u opštinu..negdje 5-6. u redu i ispred mene muž u pratnji žene; kaže moram ja s tobom dok ne dođeš na red :confused: :roll: ..z:hm: ..sve mi ovo prošlo kroz glavu (muškarci su itekako svjesni da živimo u muškom svijetu). I tako jedna baka, koja je doduše stajala kraj njih kad sam došla, reče njima da je ona na redu, ali ovaj muž reče da je njegova žena na redu i tako baka ušuti i ostade iza njih u redu.
I fino kad je njegova žena došla na red, tek tada se on povukao ... čist primjer patrijahalnog - primitivnog društva.
Što je društvo primitivnije, patrijahalnije, ljudi će se više grupisati, držati, hodati i misliti u grupama. Mi toga nismo svjesni, ali naša 'društvenost' (kojom se znamo veoma ponositi..jedan podrška drugome..) je veoma pogodan teren za izazivanje nemira raznih vrsta .. U americi, u 'zapadnim' zemljama (i ne tako dalekim nama) komšija na sledećem, a tek još jednom višlje ili niže spratu je potpuni stranac. Svako radi svoj posao i ne brine o tuđim brigama.
Što sam nedavno čula na TV-u ..gost u našoj emisiji je bio hrvatski pisac - i kao što reče - Mi nismo toliko sociabilni kao vi...
I još jedan fenomen - primjer našeg patrijahalnog - djevojka da ide nekuda sama ...ne tu uvijek mora biti makar jedna prijateljica, poželjnije je i više - neki tip čuvanja čednosti djevojke, ustvari samo ostatak toga..
Iste novčane mogućnosti, što podrazumjeva ista mišljenja i stavove su ono što grupiše naše ljude..
Individualnost radije nego snobovština (na bazi patrijahalne,plašljive moralnosti - koji spoj emancipovanog i patrijahalnog) i socijalnost tako zasnovana je vrsta SF-a za nas ..
 
Ja sam te parove gde muškarci štite ženu retko viđala.

Npr, imam drugaricu koja baš nigde ne ide sama, kad treba da ide po dokumenta, da plati nešto, da prijavi ispit... uvek nekog vodi sa sobom da joj pravi društvo. :confused:
 
1. mozda sve zajedno, mozda nijedno, mozda samo nesto od navedenog...zarad sigurnosti, oslonca, preispitivanja sopstvenih stavova koji nikada, nikada, nikada ne mogu biti jedino ispravni, najbolji, najpametniji, validni, da bi se donele prave odluke, ziveo i spoznao zivot. Iako se rodi i umre sam, ne moze da zivi sam...mozda mu je dovoljan jedan, mozda stotinu da bi se osetio celinom ali sam nikada ne moze da bude celost bez emotivne i fizicke potpore drugog/ih...misljenje moje.
3. ne poznajem takve...a ako i poznajem, znam da zude za necim drugim...a ako i ne poznajem a znam da postoje onda sam ubedjenja da najvise beze od drugih kako bi se ne priblizili sebi vec dosegli vrhunsku ideju o sebi kao nedodirljivom, samodovoljnom i najvaznijem...da li?
 
ljudi da kažemo donekle po prirodi funkcipnišu tako da se grupišu i združavaju čoporativno
no primećujem sindrom ljudi kod kojih sve funkciniše u paru kao da njihova sama ličnost nije toliko bitna i važna jer se sve kamuflira sparivanjem, konformisanjem u grupe i vođenjem pored sebe makar pro forme nekoga ko im služi kao zaštita
1 - jeli to strah od sebe samoga i sučavanaj sa sobom i kamufliranje, prihvatanje zdravo za gotovo društvenog modela, iskonska potreba ili nešto četvrto?
2 - jel se osba koja uvek ide u paru i koja se oseća sigurnije u grupi ili u paru ili jednako funkcionišete na oba nivoa ili se pak u svakom slučaju uzdate u sebe?
3 - otkud taj model, da se blago i nevešto izrazim - čuđenja - ljudima koji idu i nastupaju sami u životu?

Kad je covjek sam sa sobom, najbolje se vidi kakvo je "drustvo". Ali bas sam, bez mp3, mp4, novina u ruci, mobilnog itd. Ono, sam ides, i planski nesto obavljas, ili prosto setas...
Par je pozeljan, naravno, ali ne ono "drzimo se grcevito", vec jedno pored drugog, svako siguran za sebe i jednako sigurni skupa... Sami sebi dovoljni, a ne u reklamne svrhe, jer tako neka formalnost zahtijeva...
A cudjenje dolazi od onih koji su vjerovatno sami kako god okrenes, i u paru i sami sa sobom, izgubljeni i nesigurni...
 
ljudi da kažemo donekle po prirodi funkcipnišu tako da se grupišu i združavaju čoporativno
no primećujem sindrom ljudi kod kojih sve funkciniše u paru kao da njihova sama ličnost nije toliko bitna i važna jer se sve kamuflira sparivanjem, konformisanjem u grupe i vođenjem pored sebe makar pro forme nekoga ko im služi kao zaštita
1 - jeli to strah od sebe samoga i sučavanaj sa sobom i kamufliranje, prihvatanje zdravo za gotovo društvenog modela, iskonska potreba ili nešto četvrto?
2 - jel se osba koja uvek ide u paru i koja se oseća sigurnije u grupi ili u paru ili jednako funkcionišete na oba nivoa ili se pak u svakom slučaju uzdate u sebe?
3 - otkud taj model, da se blago i nevešto izrazim - čuđenja - ljudima koji idu i nastupaju sami u životu?

Po kojoj prirodi i po kojoj logici dolaziš do ovog zaključka... ono što čopor prihvati, ja nikada neću... pa po cenu da me isti rastrgne.
Zavisnički odnosi su druga priča... podležem sugestijama na dobrovoljnoj bazi, neka vrsta odanosti, po svaku cenu ću da branim ono što je "moje", pa i kad to moje nije u pravu, javno ću da podržim... oči u oči je druga priča.
Dok kada mene štite, lep je osećaj, priznajem, ali u neku ruku se osećam i bespomoćno, nesposobno, ako se pak prepustim... ponekad je u redu, ali radije se sama branim.
Ne radi se o čuđenju, već o nerazumevanju funckionisanja na samostalnoj bazi, sve što ne možeš da razumeš, na neki način ćeš etiketirati kao loše, retko kao nepoznato, retko ćeš mi se diviti, radije ćeš ga odbaciti. Jer takve nikada i ničim ne možeš da "kupiš".
Grozim se i prezirem ljude koji funkcionišu da li u čoporu, ili u paru, nebitno... smatram ih nesposobnjakovićima, slabićima, beskičmenjacima i ne mislim da zaslužuju i mrvicu pažnje od mene. Ako mogu da odmognem, rado ću im to učiniti (za njihovo dobro, naravno... kako drugačije), pa se možda i ohrabre da učine nešto "čudno" sa sobom i svojim životom. Na beznadežne slučajeve ni toliko energije ne bih utrošila.
 
Evo nedavno sam išla ovjeravati neke dokumente u opštinu..negdje 5-6. u redu i ispred mene muž u pratnji žene; kaže moram ja s tobom dok ne dođeš na red :confused: :roll: ..z:hm: ..sve mi ovo prošlo kroz glavu (muškarci su itekako svjesni da živimo u muškom svijetu). I tako jedna baka, koja je doduše stajala kraj njih kad sam došla, reče njima da je ona na redu, ali ovaj muž reče da je njegova žena na redu i tako baka ušuti i ostade iza njih u redu.
I fino kad je njegova žena došla na red, tek tada se on povukao ... čist primjer patrijahalnog - primitivnog društva.

O, bre, zenska glavo, kako ti sve prenaduvas. Mozes misliti, kakav ljakse, pravio je drustvo svojoj zeni i zastitio je da je ne prevesla neko da bude konstantno na kraju reda. Ma daj. Stvarno, kakav primitivni gad. :mrgreen:
 
Evo nedavno sam išla ovjeravati neke dokumente u opštinu..negdje 5-6. u redu i ispred mene muž u pratnji žene; kaže moram ja s tobom dok ne dođeš na red :confused: :roll: ..z:hm: ..sve mi ovo prošlo kroz glavu (muškarci su itekako svjesni da živimo u muškom svijetu). I tako jedna baka, koja je doduše stajala kraj njih kad sam došla, reče njima da je ona na redu, ali ovaj muž reče da je njegova žena na redu i tako baka ušuti i ostade iza njih u redu.
I fino kad je njegova žena došla na red, tek tada se on povukao ... čist primjer patrijahalnog - primitivnog društva.

u takvim situacijama ne znam da ucutim, ali sma u pripravnlosti da gadjam u najbolnije tacke. nije se jos desilo, ali je pitanje vremena. :mrgreen:
 
3 - otkud taj model, da se blago i nevešto izrazim - čuđenja - ljudima koji idu i nastupaju sami u životu?

ja zapažam baš suprotno- konstantno potenciranje na samostalnosti i individualizmu. kao da je biti u paru, isto što i biti nesposoban.

zašto je toliko grijeh što čovjek pravi ženi društvo? u primjeru tog para se uvidjela ženina zavisnost, recidiv patrijarhalnog ugnjetavanja, njena nesposobnost... zašto nije ostavljeno prostora i za nešto drugo... recimo da je muž morao njoj praviti društvo, da su oboje željeli da čekju zajedno ili nešto slično...

šta ako je neko zavistan od drugog? linčovati? zašto? to nas čini mnogo važnim, zar ne?
uh, kako sam samo veliki i sposoban, vidi me sâm plaćam račune, ne trba mi društvo!
ne treba mi društvo dok plaćam račune, heeeeeeeeej! vidite me!
ne zato što sam sâm i usamljen, već zato što tako hoću... a vi koji niste kao ja... jadnici... šmrc
 
1 - jeli to strah od sebe samoga i sučavanaj sa sobom i kamufliranje, prihvatanje zdravo za gotovo društvenog modela, iskonska potreba ili nešto četvrto?
2 - jel se osba koja uvek ide u paru i koja se oseća sigurnije u grupi ili u paru ili jednako funkcionišete na oba nivoa ili se pak u svakom slučaju uzdate u sebe?
3 - otkud taj model, da se blago i nevešto izrazim - čuđenja - ljudima koji idu i nastupaju sami u životu?

1. Може да буде било шта од тога што си набројао, а и нешто пето...
2. Друго питање нисам баш најбоље разумео пошто је граматички непрецизно.
Претпостављам да се то односи на то односи на нас.
Ја сам особа која функционише и у групи или пару, али да би се то могло на прави начин мора се бити самосталан.
Уздам се у себе али немам проблем да другоме поклоним поверење кад нешто треба да се уради.
Сигурност ми улива знање и разумевање ситуације у којој се налазим на првом месту.
3. Не знам.
 

Back
Top