U Lamuu, gradu na obali okeana, čovek bez magarca je magarac

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
327.347
1280px-Lamu,_Lamu_Island,_Kenya.jpg

Kenija je prepuna misterioznih blaga koja i dalje čekaju da budu otkrivena, a jedna dragocenost nalazi se severno od Mombase a to je Lamu koji je je najveći grad na ostrvu Lamu u Keniji.

Reč je o prelepom ostrvu prekrivenom mangrovama (zimzelenim drvenastim biljkama koje rastu u močvarnim predelima) i okruženom kristalnom, tirkiznom vodom. Ovo ostrvo pripada većem arhipelagu koji nosi isti naziv. Čini se da na ovom snenom ostrvu vreme sporije teče, dok su stanovnici pooznati po svom opuštenom, po malo lenjom stavu. Većinu stanovništva čine muslimani, koji su vrlo gostoprimljivi prema turistima koji uživaju u rajskom ambijentu.

Na udaljeno ostrvo Lamu na severu Kenije retko ko zalazi, pošto bezbednost nikom nije garantovana. Pored prirodnih i istorijskih čudesa koje ovo mestašce skriva, poznato je i kao jedno od retkih mesta na svetu gde postoji posebna bolnica i interventna jedinica za – magarce.

Lamu je kolevka svahili civilizacije. I dok svaki veliki centar na obali, od Zanzibara, preko Mombase, do ove tačke, važi za značajan i poseban, u kolonadi superlativa Lamu s pravom zauzima prvo mesto. To je najkompletniji i najstariji, najduže stalno nastanjen grad u Keniji.

Jedan je od retkih drevnih svahili gradova koji ni sedamsto godina posle osnivanja nije, zaboravljen, pao u zagrljaj džungle, već je nastavio da živi i da se razvija.
To je sedam vekova mešanja kultura i naroda, sedam vekova života na čvorištu trgovačkih puteva. Lamu se smatra istaknutim centrom muslimanske kulture,
gde se o islamu i istoriji afričko-azijsko-evropskih odnosa uči na svakom koraku. Slani vetar miluje stare fasade, ulice su široke tačno koliko i natovareni magarac.

Nekadašnji centar trgovine robljem Lamu pao je u zaborav kad je ropstvo ukinuto, krajem 19. veka, i ostao skrajnut sve do današnjih dana.
Baš zbog toga njegova su zdanja očuvanija nego u drugim mestima duž obale.

Turizam se povremeno seti da se ovde može zaraditi na izvanrednoj prirodi i bogatoj istoriji i arhitekturi, ali kad nagrnu turisti iz celog sveta,
za njima stižu i teroristi iz obližnje Somalije. Tako je Lamu čas poznata turistička destinacija, čas opasni predeo gde se ne zalazi.

Prvi zapis o gradu datira iz 1441. godine, kada ga pominje slavni arapski putnik Abu al Mahasini. Dugo su njime vladali Portugalci, Omanci, Zanzibarci i Britanci.
Navraćali su i voleli ga i Turci i Nemci. U njemu ima persijskih i indijskih uticaja.

„Lamu, to ti je najudobnija fotelja na putu za Indiju, u koju bi svako da zasedne, pa, dobro došao, uvali se i uživaj i ti“, reče mi jedan Lamuanac, terajući nekoliko pretovarenih magaraca na čijim leđima je čitavo brdo kamenja i cigli.

Na celom ostrvu postoje samo dva automobila, a jedan služi kao hitna pomoć za magarc.
Razdaljine su ovde male, vozila su zakonom zabranjena, a ne bi ni mogla da uđu u vijugave uske ulice.

magarci_6 600.jpg


Zato su, kao u stara dobra vremena, magarci ostali glavno prevozno i prenosno sredstvo – kažu da ih na arhipelagu ima više od šest hiljada.
Izgleda da se još niko nije bavio brojanjem magaraca, pa je teško doći do tačnih podataka; broj varira između tri i šest hiljada.

„Pole, pole“ ili „polako, polako“, to je životni moto celog ostrva, koji naročito važi za magarce.

"Čovek bez magarca, pa to je magarac“, kaže mi na ulazu radnik Sigurne kuće – azila i bolnice za magarce. To je stara svahili izreka i svedočanstvo o suštinskoj povezanosti čoveka i ovih životinja. Zato ne čudi što se najveća nevladina organizacija u regionu brine o dobrobiti magaraca, a krilatica im je varijanta ove izreke,
koja glasi: „Čovek koji se ne brine o svom magarcu, e to je magarac!“

Lamu se smatra jednim od najugroženijih svetskih dobara pod zaštitom Uneska, pod stalnom pretnjom da arhitektura, koja ga čini autentičnim, ubrzo nestane.


link
 

Back
Top