Romana Kuhar
Aktivan član
- Poruka
- 1.830
Imam li pravo na to, moja grehoto ?!
https://www.facebook.com/srbo.srbic.92
U INAT SVIMA, NAROČITO DUŠMANIMA
---------------------------------------------------------
U inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima, hoću da živim … Hoću da živim mirno, najsmirenije, a ne kao bušna barka na razburkanom moru, bez kormilara, prepuštena na milost i nemilost vihoru života…
Tražim li previše, dragi Bože ? Želim li to, usuđujem li se da to poželim, da okusim i sam slasne plodove životne ? Imam li pravo da još uvek sanjam takve snove u kojima nema laži i gde istina kao jedini zakon važi ? Da li pre toga moram još jedanput da prođem sve te svoje golgote životne, prebauljam sve krugove paklene i izdržim sve te neopisive muke ? Sve to trpljenje, sve bole i tuge ? …
Sada je nakakvo zatišje, ali bojim se da to dugo neće da traje i da će opet da se pojave silne vetrusine koje će da uzburkaju more i silovito uzdrmaju tu moju nesrećnu, klimavu i dotrajalu životnu barku …
Zašto je to tako ? Čije li to okajavam grehe ? Čime sam se zamerio ljudima i Bogu ? Zar su moja fizička lepota, moje vrhunsko obrazovanje i moja sveživotna želja da razumom pomračim bezumlje, istinom iskorenim laže i paralaže, hrabrošću da ukrotim kvekere, moralom osramotim pedere i rodoljubivošću na stub srama okačim izdajnike krivici za sve ?
Ima li igde mirno pristanište za tu moju barku nesrećnu i dušu prenapaćenu ?
Oh, kako silno želim, biće da je to moja najveća iluzija životna, da smirim tu svoju ustreptalu dušu u nekavom zatišju da bih se odmorio, opomogao i pridobio izgubljenu snagu da se borim i izborim da živim u inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima …
Bože, tražim li previše ? Ako treba oduzmi mi sve, ali, molim Te, ostavi mi samo jedno – ovu svetlost u očima, jer ako je izgubim moj vrisak tišine će se prolomiti iz grudi da ćeš morati i Ti zaplakati …
Krstan Đ. Kovjenić
https://www.facebook.com/srbo.srbic.92
U INAT SVIMA, NAROČITO DUŠMANIMA
---------------------------------------------------------
U inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima, hoću da živim … Hoću da živim mirno, najsmirenije, a ne kao bušna barka na razburkanom moru, bez kormilara, prepuštena na milost i nemilost vihoru života…
Tražim li previše, dragi Bože ? Želim li to, usuđujem li se da to poželim, da okusim i sam slasne plodove životne ? Imam li pravo da još uvek sanjam takve snove u kojima nema laži i gde istina kao jedini zakon važi ? Da li pre toga moram još jedanput da prođem sve te svoje golgote životne, prebauljam sve krugove paklene i izdržim sve te neopisive muke ? Sve to trpljenje, sve bole i tuge ? …
Sada je nakakvo zatišje, ali bojim se da to dugo neće da traje i da će opet da se pojave silne vetrusine koje će da uzburkaju more i silovito uzdrmaju tu moju nesrećnu, klimavu i dotrajalu životnu barku …
Zašto je to tako ? Čije li to okajavam grehe ? Čime sam se zamerio ljudima i Bogu ? Zar su moja fizička lepota, moje vrhunsko obrazovanje i moja sveživotna želja da razumom pomračim bezumlje, istinom iskorenim laže i paralaže, hrabrošću da ukrotim kvekere, moralom osramotim pedere i rodoljubivošću na stub srama okačim izdajnike krivici za sve ?
Ima li igde mirno pristanište za tu moju barku nesrećnu i dušu prenapaćenu ?
Oh, kako silno želim, biće da je to moja najveća iluzija životna, da smirim tu svoju ustreptalu dušu u nekavom zatišju da bih se odmorio, opomogao i pridobio izgubljenu snagu da se borim i izborim da živim u inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima …
Bože, tražim li previše ? Ako treba oduzmi mi sve, ali, molim Te, ostavi mi samo jedno – ovu svetlost u očima, jer ako je izgubim moj vrisak tišine će se prolomiti iz grudi da ćeš morati i Ti zaplakati …
Krstan Đ. Kovjenić
Nisam znala da se inetis tako prevodi ....
