Tuga....kada naidje.....

stara%20tuga%20u%20mehuru.jpg
 
Vesnik svadbe po sokaku svuda je
brinu snajke sta ce koja mesiti
neko m'i se, kanda, skoro udaje
pa, cuj moralo se i to jednom desiti

Tu livadu ja sam prvi kosio
ma pricam vise nego sto bih smeo
ajde, odavno bih je zaprosio
da sam samo hteo

Vetric glanca krune granja
tamis nosi par lokvanja
racun svedi, sta sad vredi mladost tricava

Nevazno je to sve skupa
secanje je smesna lupa
koja sitne stvari uvelicava

Oprezno s tom violinom
ona cezne za tisinom
ko da skakljas andjelcice vrhom gudala

A nju nemoj pominjati
nece svet zbog toga stati
nece biti prva sto se udala

Nista lakse nego sebe slagati
nista lakse neg' se nasmrt opiti
i nista teze nego zalud tragati
od sto drugih nju sam probo sklopiti

Srce cupka, al misao okleva
ceka da se stvari same dese
a tuga lepse zvuci kad se otpeva
pesma sve podnese

Bog je katkad pravi seret
na strmini doda teret
i potura nedohvatno da se dohvati

Bog je dobar kako kome
bolje ne pitaj o tome
ucutacu ili cu opsovati

Polagano, sanji-baci
ti si znao sta mi znaci
ko da heklas paucinu vrhom gudala

Kad pred crkvom baci buket
neka padne, kao uklet
neka bude zadnja sto se udala

Samo bol je u zivotu siguran
srecu nosi neki postar jako spor
neka, samo ovu noc da izguram
sutra cu vec naci dobar izgovor
 
Znas onaj osecaj kad ti je dosta svega i kad bi negde da pobegnes od svih. Kad te niko ne razume,a svi se kao trude. Kad te neke osobe razocaraju, iznevere. Dodje dan kada ne zelis da progovoris ni rec.Kad mislis na nesto.Kad pozelis mnogo,a znas da ti treba samo malo.Kada zelis da nisi,a znas da jesi.Kada kazes sve je ok,a nije...Kada se pravis da si srecan,a tuzan si.Kad nista nema smisla...I ne mozes vise..
269926087.jpg
 
tumblr_lpoc1qzos21qag78jo1_500.jpg

Znas onaj osecaj kad ti je dosta svega i kad bi negde da pobegnes od svih. Kad te niko ne razume,a svi se kao trude. Kad te neke osobe razocaraju, iznevere. Dodje dan kada ne zelis da progovoris ni rec.Kad mislis na nesto.Kad pozelis mnogo,a znas da ti treba samo malo.Kada zelis da nisi,a znas da jesi.Kada kazes sve je ok,a nije...Kada se pravis da si srecan,a tuzan si.Kad nista nema smisla...I ne mozes vise..
 
Poslednja izmena:
Tugovanje- kako se nosimo sa gubitkom



Tugovanje ili žalost je primarna emocionalna reakcija koja se javlja u slučaju gubitka nečeg značajnog i dragocenog. Ovaj proces je najizraženiji i najviše proučavan u slučajevima smrti
neke bliske osobe, ali se takođe javlja nakon razvoda, raskida emotivne veze ili prijateljstva, gubitka posla ili bilo čega što je za osobu od značaja. Tugovanje je utoliko izraženije ukoliko
je gubitak za osobu značajniji, ali je takođe strogo individualno, kako prema intenzitetu, tako i prema dužini trajanja.

To je možda razlog zbog koga kod velikog broja autora koji su se bavili ovom temom ne postoji jedinstven stav i slaganje u opisu toka procesa tugovanja. Ipak, svi se slažu u tome da
uobičajeni tok tugovanja uključuje procese postepenog prilagođavanja osobe na gubitak, do potpunog vraćanja na uobičajeni životni tok.



[TABLE="width: 0"]
[TR]
[TD="width: 568"]Tugovanje ili žalost je primarna emocionalna reakcija koja se javlja u slučaju gubitka nečeg značajnog i dragocenog. Utoliko je izraženije ukoliko je gubitak za osobu značajniji, ali je takođe strogo individualno, kako prema intenzitetu, tako i prema dužini trajanja.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]



Zašto tugujemo?

Teorija afektivnog vezivanja koja objašnjava poreklo i prirodu ljudske vezanosti za značajne objekte baca značajno svetlo na razumevanje procesa tugovanja kao reakcije na gubljenje
tih objekata. Objekti afektivnog vezivanja najčešće su predstavljeni u vidu značajnih osoba, ali i drugih bitnih entiteta u životu osobe kao što su zemlja iz koje potiču, posao koji vole,
neki ideali ili imovina. Razumevajući prirodu vezivanja, može se razumeti i zašto je gubitak toliko bolan. Džon Bolbi, tvorac ove teorije, objašnjava kako se ljudsko odojče rađa kao
socijalno biće, sa primarnom potrebom za emocionalnom vezanošću sa odraslom osobom. Afektivno vezivanje označava specifičnu emocionalnu vezu deteta i osobe koja ga neguje
i daje mu potrebnu zaštitu i sigurnost (a to je najčešće majka).

Prema Bolbiju, potreba za ovom vezom je primarna, pošto je dete osetljivo na stimuluse koje dobija od svoje sredine, a takođe je opremljeno da na njih odgovara. U odnosu na signale
deteta koji ukazuju na njegove potrebe (plač, smeh, pokrete itd.), majka se orijentiše na koji način da ih najbolje zadovolji. Ova veza se kasnije prenosi i na druge značajne osobe
tokom života. Odvajanje od objekata primarne vezanosti (prvo majke, zatim i oca, braće itd.) je neminovno povezano sa određenom dozom neprijatnosti, ali je od presudnog značaja
na koji način će te prve separacije koje nas najvećim delom formiraju biti ostvarene. Ako majka dosledno odgovara na potrebe deteta, ako je dostupna i osetljiva, dete formira sliku
o majci kao o osobi koja ga prihvata, ali i o sebi kao biću vrednom pažnje. Ako je veza između značajnih drugih i deteta nestabilna i ispunjena strahom od napuštanja, separacija se
doživljava na sličan način kao smrt i potpuno napuštanje, pa dete reaguje užasom, bespomoćnošću, besom. Pošto gubitak nije potpuno i na pravi način obrađen, tako iskrivljeni
doživljaj će se preneti i na reakcije u kasnijem životu i otežati prevladavanje kasnijih gubitaka.

Sa druge strane, u sigurnoj afektivnoj vezi deca odrastaju u sigurne ljude, sa velikim kapacitetima za izlaženje na kraj sa životnim problemima. Oni svojoj deci i drugim ljudima
sa kojima postaju bliski, prenose sigurnost i poverenje kroz direktan kontakt. Dakle, reakcije na gubitak značajnih objekata tokom kasnijeg života, zapravo su ponovljene reakcije
iz najranijeg detinjstva.



U sigurnoj afektivnoj vezi deca odrastaju u sigurne ljude, sa velikim kapacitetima za izlaženje na kraj sa životnim problemima. Reakcije na gubitak značajnih objekata tokom
kasnijeg života, zapravo su ponovljene reakcije iz najranijeg detinjstva.
 
'Tuzno je kad osobe koje poznajes postanu osobe koje si poznavao. Kada mozes proci pored nekoga kao da nikada nije bio veliki deo tvog zivota. I kako si nekada mogao pricati s nekim satima a sada ga jedva mozes pogledati. Ne razumem kako… se mozes smejati celi dan, a zaspati u suzama ponoci ...Kako se slike nikada ne menjaju,a ljudi u njima da....Kako mozemo voleti tako nevino,a to se moze pretvoriti u mrznju tako brzo. Kako najbolji prijatelj moze postati najgori neprijatelj,a kako je cudno kad najgori neprijatelj postane najbolji prijatelj. Kako se ‘zauvek’ pretvara u nekoliko kratkih meseci,za koje bi dao sve da se vrate. Kako mozemo pustiti nesto za sto smo nekada rekli da ne mozemo ziveti bez toga. Kako ljudi koji su jednom hteli provesti svaki trenutak s tobom,sada misle da je nekoliko minuta previse. Kako miris osobe ostaje s nama i kad osobe nestanu. Kako vas ljudi mogu izbrisati iz svog zivota samo zato sto je to jednostavnije nego pokusati ispraviti stvari...''
onatugujesama-1.jpg
 
Jedan od onih dana...kad se priljubi tuga za ramena, kao zagrljaj...i slušam tišinu kako korača tiho... nailazim na prošlost, na sećanja, koja su ostavila ružne ožiljke..i, nisu zacelili...Moje beživotne nade... moja prošlost, sa kojom koračam uvek...nosamo se zajedno...Jedan od onih dana...kad se priljubi tuga za ramena, kao zagrljaj...
9v7bp4j2.jpg
 
Neki dan sam pisala jednom klincu iz komsiluka sastav za domaci i morala sam procitati Cehovljevu "Tugu".
I kad god procitam tu novelu nekoliko dana meni se ona vrti po glavi i tako se i osecam...tuzno, depresivno i beznadezno...

Pitam se onda, kako bih tek reagovala i koliko bih bila tuzna da se meni desilo ono sto i kocijasu Jonu?

Najbolje je ne razmisljati o tome...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top