Tuđman i Izetbegović ubijali svoje zbog antisrbske propagande

[Mrkalj]

Tajna organizacija hrvatske mladeži - TOHM

Tajna organizacija hrvatske mladeži (TOHM) bila je hrvatska organizacija koja se odupirala jugoslavenskom komunističkom režimu.

Sadržaj


Početci
Osnovana je nakon pada NDH, svibnja i u lipnju 1945. godine, pod dojmom pada hrvatske države (koja sama po sebi nije produkt Osovinskih sila, kao što su antihrvatski krugovi desetljećima kasnije uspješno propagirali), jugopartizanskog zlosilja po Zagrebu (partizana i "lajbek brigada"), mnoštva ubijenih, tijelima ubijenih što su danima ležali po gradu, okolici i plutali po Savi. Osnivači su se nadali da će se križarskim otporom u šumi nešto napraviti.

Osnovali su ju zagrebački srednjoškolci, Hrvati katolici i Hrvati muslimani. Skupina je organizirana u petorke, na poticaj Željka Gjukića.

Organizacija
Skupina je bila organizirana u petorice. Prvotna je zamisao bila da će na organizacijskom vrhu biti vrhovno vijeće. Organizacija je trebala imati međusobno povezane i organizirane ćelije.
Svrha osnivanja bila je:

• propaganda protiv Demokratske Federativne Jugoslavije
• povezivanje sa snagama koje su pružale oružani otpor u šumi (križarima), radi pomaganja oružanog otpora, sabotaža i radi prepada na JNA.

Djelatnost
Propagandna djelatnost sastojala se u tome što su TOHM-ovci umnožavali letke i po zgradama pisali parole.
Radi logističke pomoći križarima, prikupljali su sanitetski materijal za njih. Pokušali su pomoći i dobavom oružja, pa su kad su otimali oružje ranili satnika JNA Globočnika.
Epilog
Već nakon tri mjeseca, kolovoza 1945. godine, uhićen je dio skupine. Dio nisu uspjeli uhititi. Kad ih je milicija uhitila, zaplijenila im je nešto oružja što su dobavili za križare. Jugokomunističke vlasti i hrvatski izdajnici pokušali su podmetnuti svezu ove organizacije s Katoličkom Crkvom, no nisu uspjele.
Suđenje je uslijedilo vrlo brzo. Počelo je 16. prosinca. Zagrebački Okružni narodni sud već 17. prosinca 1945. godine osudio je Omera Stunića, Željka Gjukića, Milivoja Kremu, Milana Novakovića, Stanka Šumanovića, Gašpara Bolkovića, Tefka Saračevića, Antu Novakovića, Marijana Kerekovića i Budimira Borasa. Posebni se postupak vodio za Matu Tafru i Vladu Gračanina.
Stunić je izdržao trogodišnju robiju u lepoglavskoj kaznionici, dio skupine uopće nije preživio robiju, a dijelu koji je preživio robija je teško narušila zdravlje (meningitis, izbijeni bubrezi, psihički slomovi).

Jedan od TOHM-ovaca (Mladen Gereš) uspio je da ga ne uhite, no zato je morao emigrirati s obitelji.
O TOHM-u poslije su pisali u Političkom zatvoreniku Tefko Saračević, Omer Stunić, Marijan Kereković[SUP][1][/SUP], Gašpar Bolković[SUP][2][/SUP], Milan Novaković [SUP][3][/SUP][SUP][4][/SUP]

http://hr.wikipedia.org/wiki/TOHM

 

[Mrkalj]

Hrvatski oslobodilački pokret
(Preusmjereno s HOP)
Skoči na: orijentacija, traži
[TABLE="class: infobox, width: 25"]
[TR]
[TH="bgcolor: #e8e8ff, colspan: 2, align: center"]Hrvatski oslobodilački pokret[/TH]
[/TR]
[TR]
[TH="colspan: 2"] [/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Predsjednik[/TH]
[TD]Ljubomir Vlašić[SUP][1][/SUP][/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Osnivač
[/TH]
[TD]Ante Pavelić[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Osnovana[/TH]
[TD]8. lipnja 1956.[SUP][2][/SUP][/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Sjedište[/TH]
[TD]Zagreb[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Država djelovanja[/TH]
[TD]

Hrvatska

BiH

Kanada

Australija
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Ideologija[/TH]
[TD]Hrvatski nacionalizam
Pravaštvo
Antikomunizam[SUP][3][/SUP][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Hrvatski oslobodilački pokret je politička organizacija/stranka koju su Izjavom od 8. lipnja 1956. utemeljili u Argentini Ante Pavelić, Džaferbeg Kulenović, Vjekoslav Vrančić, Andrija Ilić, Ivica Frković, Josip Marković te od desnog krila HSS-a Stjepan Hefer, Ivo Šarinić, Stipe Matijević i Ivan Kordić. U izjavi o utemeljenju stoji da je HOP nasljednik Hrvatskog ustaškog pokreta, Hrvatskih oružanih snaga, i Hrvatske stranke prava.



Povijest
HOP je imao svoja stranačka glasila, argentinski dvotjednik Hrvatsku (u kojem su objavili osnutak HOP-a; list je prije nosio ime Hrvatski domobran), australsku Spremnost, zapadnonjemačku Hrvatsku slobodu i kanadski dvotjednik NDH, koji je poslije, kao mjesečnik pa povremenik, prenesen u Hrvatsku.

Svrha HOP-a je bila "polučenje potpune slobode hrvatskog naroda i ponovna uspostava NDH na cijelom njegovom povijesnom i etničkom području između Mure, Drave, Dunava, Drine i Jadranskog mora".[SUP][4][/SUP] HOP je, uz Hrvatsku seljačku stranku u emigraciji, bio jedna od najvećih hrvatskih emigrantskih organizacija.
Početkom raspadanja SFRJ, ondašnji je predsjednik HOP-a Srećko Pšeničnik prenio sjedište ove stranke-pokreta u Zagreb. Domovinski ogranak HOP-a osnovan je u Zagrebu 9. listopada 1991. Prvi predsjednik domovinskog HOP-a nakon kraćeg interregnuma bio je Slavko Grubišić.

Stranka na izborima u Hrvatskoj 1992. nije polučila ozbiljan rezultat te od tada ni ne sudjeluje na izborima. Godine 1995. dio stranačke mladeži HSP-a prelazi u domovinski HOP. Danas je domovinski HOP podjeljen u dvije frakcije, i posve minoran na hrvatskoj političkoj sceni, dočim jača organizacija još uvijek postoji u emigraciji (Kanada i Australija). Na izborima 2007. domovinski ogranak HOP-a je pristupio koaliciji Jedino Hrvatska, a 2011. HSP-u. Nedavno je utemeljen i ogranak pokreta u Bosni i Hercegovini. Trenutni predsjednik HOP-a BiH je Ivan Alilović.

Hrvatski oslobodilački pokret je član Svjetske lige za slobodu i demokraciju (World League for Freedom and Democracy).

Predsjednici

• Ante Pavelić (8. lipnja 1956. - 28. prosinca 1959.)
• Stjepan Hefer (28. prosinca 1959. - 31. srpnja 1973.)
• Vjekoslav Vrančić
• Jakov Barbarić
• Antun Bonifačić
• Ivan Asančaić
• Srećko Pšeničnik
• Nedjeljko Kujundžić
• Slavko Grubišić
• Stjepan Blažanović
• Mirko Brekalo
• Ljubomir Vlašić

Bilješke i izvori

• Jump up ↑ IZVJEŠĆE SA IZVANREDNOG SABORA STRANKE HRVATSKOG OSLOBODILAČKOG POKRETA HOP-a
• Jump up ↑ Hajdarović, Miljenko. Hrvatski oslobodilački pokret. 28. veljače 2007. Preuzeto 18. srpnja 2011.
• Jump up ↑ Hrvatski oslobodilački pokret utemeljio je dr. Ante Pavelić 1956. godine u Buenos Airesu (Argentina), s ciljem rušenja Jugoslavije, borbe protiv komunizma i za uspostavu slobodne nezavisne i suverene države Hrvatske. Od tada neprekidno djeluje po svijetu. U Hrvatskoj djeluje ilegalno do 1991. godine, uz ljudske žrtve, suđenja i progone. (cilj HOP-a se ostvario u vremenu 1990.-1995. - Jugoslavija je "srušena" (raspala se), reformirani komunisti sudjeluju u demokratskim procesima, Hrvatska je slobodna i suverena)
• Jump up ↑ Bože Vukušić: Tajni rat UDBE protiv hrvatskog iseljeništva, Klub hrvatskih povratnika iz iseljeništva, Zagreb, 2001., str. 16-17

http://hr.wikipedia.org/wiki/HOP

 

[dirigent_]

Nisam znao da je bilo toliko terorističkih napada od strane Hrvata još za vreme Tita. Pa po ovome Mrkalj, Srbi bi trebali da se odvoje od Hrvata već 1970, ali to je kada Srbi uvek nekako veruju u slogu i jednakopravnost južnih Slovena, normalno zajedno sa Hrvatima - nadam se da su sada shvatili već jednom da to ne može.

Inače lep Mauzolej teroristu Brunu Bušiću na Mirogoju

Mrkalj je nabrojio tri napada. Znači svakih 15 godina jedan? To je neki veliki broj?




Ne tvrdim da ih nije bilo više, ali tvrdim da ih je bilo relativno malo i da nisu značajno utjecali na zbivanja u Jugoslaviji.

 

[Mrkalj]

Mrkalj je nabrojio tri napada. Znači svakih 15 godina jedan? To je neki veliki broj?




Ne tvrdim da ih nije bilo više, ali tvrdim da ih je bilo relativno malo i da nisu značajno utjecali na zbivanja u Jugoslaviji.

Uticali su uzajamno oni i Porljećari, oni i frankovci u Partiji, oni i frankovci u akademskim krugovima, i kad to garniraš sa babom na nedeljnoj misi kao mirođijom, dobiješ relativno velik i učinkom više nego dovoljan broj terorističkih akcija. Jamačno ih je bilo još i više, samo su one koje su suzbijene prećutkivane da u državi ne bi stvarale paniku i dalje destabilizovale DPS.

Koliko bi po tebi bilo relativno nemalo? Koja cifra?

 

[dirigent_]

Uvijek možemo reći da je sve utjecalo na sve.

Koja cifra je relativno nemalo?
Neku ozbiljnost tih terorističkih akcija bi, po meni, pokazivala cifra od 2-3 upada poput onih Bugojanske skupine; 4-5 ubojstva istaknutih pripadnika jugoslavenskog režima (poput spomenutog ubojstva ambasadora) i barem 5 nasilnih akcija koje su usmjerene internationalizaciji hrvatskog pitanja (poput one Bušićeve).

 

[Mrkalj]

Uvijek možemo reći da je sve utjecalo na sve.

Koja cifra je relativno nemalo?
Neku ozbiljnost tih terorističkih akcija bi, po meni, pokazivala cifra od 2-3 upada poput onih Bugojanske skupine; 4-5 ubojstva istaknutih pripadnika jugoslavenskog režima (poput spomenutog ubojstva ambasadora) i barem 5 nasilnih akcija koje su usmjerene internationalizaciji hrvatskog pitanja (poput one Bušićeve).

Ceniš?

 

[LeoneMontana]

 

[Лекизан]

Tajna organizacija hrvatske inteligencije TIHO
Tajna organizacija hrvatske inteligencije (kratica: TIHO) je bila, kao što joj ime kaže, organizacija pripadnika hrvatske inteligencije koja je djelovala u tajnosti.

Први пут чујем да се нека интелигенција тајно скупља да разглаба о нечему.
Мора да су покушавали да пропричају хрватским језиком док су јавно зборили србски.
Мада када видим ко све чини ту интелигенцију одмах је јасно да то морају да буду неки Хрвати, чуј обљетницу интелигенција прославила тако што је изостала из школе!!!!!

 

[dirigent_]

Ceniš?

Možemo za usporedbu uzeti neke poznatije terorističke organizacije, npr neku Irsku ili Baskijsku

 

[mupi]

Nisam znao da je bilo toliko terorističkih napada od strane Hrvata još za vreme Tita. Pa po ovome Mrkalj, Srbi bi trebali da se odvoje od Hrvata već 1970, ali to je kada Srbi uvek nekako veruju u slogu i jednakopravnost južnih Slovena, normalno zajedno sa Hrvatima - nadam se da su sada shvatili već jednom da to ne može.

Inače lep Mauzolej teroristu Brunu Bušiću na Mirogoju

U čemu se očituje terorizam Bruna Bušića?

 

[mupi]

Poslednji talas (da ne spominjemo 1967. i 1971.) unutrašnjeg hrvatskog rušenja Jugoslavije (da ne pominjemo hrvatske teroriste iz inostranstva) počeo je nedugo po smrti Josipa Broza sa internacionalizacijom hrvatskog pitanja sredstvima Rimokatoličke Crkve koja je u čisto političke svrhe lansirala patku o "Gospi iz Međugorja", na prvu godišnjicu Brozove smrti, 24. juna 1981.

Za potrebe teme mijenjaš datum Titove smrti.Čestitam.

 

[mupi]

Uticali su uzajamno oni i Porljećari, oni i frankovci u Partiji, oni i frankovci u akademskim krugovima, i kad to garniraš sa babom na nedeljnoj misi kao mirođijom, dobiješ relativno velik i učinkom više nego dovoljan broj terorističkih akcija. Jamačno ih je bilo još i više, samo su one koje su suzbijene prećutkivane da u državi ne bi stvarale paniku i dalje destabilizovale DPS.

Koliko bi po tebi bilo relativno nemalo? Koja cifra?

Jesu li više ljudi ubili teroristi ili SFRJ?

Petar Penava jedan je od glavnih svjedoka koji će se pojaviti na suđenju Perkoviću i petorici šefova bivše jugoslavenske tajne policije Udbe zbog ubojstva 22 hrvatska emigranta, uključujući i Stjepana Đurekovića koji je likvidiran sjekirom i hicima iz vatrenog oružja,

Stjepan Ševo (Hamzići općina Čitluk, 6. listopada 1937. - ubijen San Doria di Piave, 24. kolovoza 1972., hrvatski emigrantski djelatnik, član HRB-a. Istoga dana ubijena je i supruga Tatjana Ševo i devetogodišnja kćer Rosemarie Ševo.


Neuspjela ubojstva

1.Mate Frković 1948.godine u Austriji
2.Ante Pavelić 1957. u Argentini
3.Branko Jelić  1957. u Njemačkoj
4.Obitelj Deželić 1965. u Njemačkoj
5.Mirko Grabovac 1969. u Njemačkoj
6.Branko Jelić  1970. u Njemačkoj
7.Nikola Vidović  1970. u Francuskoj
8.Vlado Damjanović 1970. u Francuskoj
9.Branko Jelić 1971. u Njemačkoj
1O.Gojko Bošnjak 1972. u Njemačkoj
11.Gojko Bošnjak 1973. u Njemačkoj
12.Dane Šarac  1974. u Francuskoj
13.Stipe Bilandžić 1975. u Njemačkoj
14.Stipe Bilandžić  1977. u Njemačkoj
15.Franjo Goreta  1980. u Njemačkoj
16.Luka Kraljević 1982. u Njemačkoj
17.Luka Kraljević 1983. u Njemačkoj
18.Danica Glavaš 1986. u SAD-u
19.Nikola Štedul  1988. u Škotskoj

Ubojstva
1. Ivo Protulipac 1946. u Italiji
2. Ilija Abramović 1948. u Austriji
3. Dinka Domančinović 1960. u Argentini
4. Mate Miličević 1966. u Kanadi
5. Marijan Šimundić 1967. u Njemačkoj
6. Jozo Jelić 1967. u Njemačkoj
7. Mile Jelić 1967. u Njemačkoj
8. Petar Tominc 1967. u Njemačkoj
9. Vlado Murat 1967. u Njemačkoj
10. Anđelko Pernar 1967. u Njemačkoj
11. Hrvoje Ursa 1968. u Njemačkoj
12. Đuro Kokić 1968. u Njemačkoj
13. Mile Rukavina  1968. u Njemačkoj
14. Krešimir Tolj  1968. u Njemačkoj
15. Vid Maričić 1968. u Njemačkoj
16. Ante Znaor 1968. u Italiji
17. Josip Krtalić 1968. u Italiji
18. Nedjeljko Mrkonjić 1968. u Francuskoj
19. Pero Čović 1968. u Australiji
20. Mirko Ćurić 1969. u Njemačkoj
21. Nahid Kulenović  1969. u Njemačkoj
22. Vjekoslav Luburić 1969. u Španjolskoj
23. Mijo Lijić 1970. u Švedskoj
24. Mirko Šimić 1971. u Njemačkoj
25. Ivo Bogdan 1971. u Argentini
26. Maksim Krstulović 1971. u Engleskoj
27. Drago Mihalić  1972. u Njemačkoj
28. Josip Senić 1972. u Njemačkoj
29. Branko Jelić 1972. u Njemačkoj
30. Stjepan Ševo 1972. u Italiji
31. Tatjana Ševo 1972. u Italiji
32. Rosemarie Bahrić 1972. u Italiji
33. Josip Buljan-Mikulić 1973. u Njemačkoj
34. Mate Jozak 1974. u Njemačkoj
35. Ilija Vučić 1975. u Njemačkoj
36. Ivica Miošević 1975. u Njemačkoj
37. Nikola Martinović 1975. u Austriji
38. Matko Bradarić 1975. u Belgiji
39. Vinko Eljuga 1975. u Danskoj
40. Stipe Mikulić 1975. u Švedskoj
41. Nikola Penava 1975. u Njemačkoj
42. Ivan Tuksor 1976. u Francuskoj
43. Ivan Vučić 1977. u Njemačkoj
44. Jozo Oreč 1977. u JAR-u
45. Bruno Bušić 1978. u Francuskoj
46. Križan Brkić  1978. u SAD-u
47. Marijan Rudela 1979. u SAD-u
48. Zvonko Štimac  1979. u SAD-u
49. Goran Šećer 1979. u Kanadi
50. Cvitko Cicvarić 1979. u Kanadi
51. Nikola Miličević 1980. u Njemačkoj
52. Mirko Desker 1980. u Njemačkoj
53. Ante Kostić 1981. u Njemačkoj
54. Mate Kolić 1981. u Francuskoj
55. Petar Bilandžić  1981. u Njemačkoj
56. Ivan Jurišić 1981. u Njemačkoj
57. Mladen Jurišić 1981. u Njemačkoj
58. Stanko Nižić 1981. u Švicarskoj
59. Ivo Furlić 1981. u Njemačkoj
60. Đuro Zagajski  1983. u Njemačkoj
61. Franjo Mikulić  1983. u Njemačkoj
62. Milan Župan  1983. u Njemačkoj
63. Stjepan Đureković  1983. u Njemačkoj
64. Slavko Logarić  1983. u Njemačkoj
65. Franjo Mašić 1986. u SAD-u
66. Ivan Hlevnjak 1987. u Njemačkoj
67. Damir Đureković 1987. u Kanadi
68. Ante Đapić 1989. u Njemačkoj
Otmice
Drago Jelić 1949. iz Italije
Krunoslav Draganović 1967.iz Italije
Vjenceslav Čižek  1977. iz Italije
Nestanci
Zlatko Milković 1949.u Francuskoj
Zvonimir Kučar  1963. u Francuskoj
Geza Pašti  1965. u Francuskoj
Mijo Lijić 1969. u Švedskoj
Zvonko Crnogorac 1972. u Austriji

 

[mupi]

Srbi su bili konstitutivni narod u Hrvatskoj - znači narod isti kao i Hrvati. Isto su imali pravo da slave svoje nacionalne praznike, obeležavanje neki značajnijih događaja,...isto kao i Hrvati
Srbi su želeli da ostanu u Jugoslaviji, i niko im nije smeo oduzeti to pravo je su bili konstitutivan narod sa Hrvatima. Ako su se Hrvati hteli odcepiti od Jugoslavije, i Srbi su onda imali pravo (konstitutivno pravo) da se odcepe od Hrvatske i tako ostanu u Jugoslaviji. E kada je Hrvatska neustavno proglasila nezavisnost, počeo je rat.

Srbima su bila još sveža sećanja na pokolj ustaša u II svetskom ratu, pa su hteli da se zaštite, a to je pogotovo došlo na snagu kada je pobedila HDZ.

Franjo Tuđman:

Tačno tako.

Srbi su kao konstutivan narod u Hrvatskoj imali pravo da u augustu mjesecu 1990 godine balvanima i naoružanim stražama blokiraju promet na najvažnijoj cesti u Hrvatskoj jer su 4 mjeseca nakon toga,u decembru 1990 Hrvati promijenili hrvatski Ustav
Srbi su kao konstutivan narod imali pravo da nasilno i protuustavno ukinu autonimiju Vojvodini i Kosovu,te su u isto vrijeme imali pravo da na dijelu Hrvatske formiraju autonomiju
Srbi su kako konstutivan narod imali pravo da organizuju referendum o prisajedinjenju krajine Srbiji pre hrvatskoga referenduma o nezavisnosti.
Srbi su kako konstutivan narod imali pravo da proglase pripojenje krajine Srbiji pre hrvatske odluke o nezavisnosti.
Opšte je poznato da Srbi sve mogu, a ostali ako im Srbi dozvole.

Kada je Hrvatska proglasila nezavisnost 8.10 1991 rat je već dobrano u Hrvatskoj.


ps,možeš da mi dokumentuješ bar jednu odluke vlade ili bilo kojega organa SAO Krajine koji spominje Jugoslaviju a ne Srbiju?

 

[Lehsandar]

Da li je domoljublje svoje zrtvovati zbog propagande,kao sto cine Alija i Tudjman? Bilo bi da se sami zrtvuju i svoju djecu posalju u rat,jer u ratu lukavstvo je dobra osobina za pobjedu. Ali ovako,oni su oterali u smrt mnoge svoje katolike da bi na Srbe bacili ljagu za rat,a toboze se sada tamo o tome ne smije i ne treba pricati jer nije domoljubno. Ko ljubi dom treba da ljubi prije svega istinu da bi mu dom i dusa bila cista.ali onda gubi dom...tako to ide...ili biras carstvo nebesko ili prolazno zemaljsko.

 

[Лекизан]

Tačno tako.
Srbi su kao konstutivan narod u Hrvatskoj imali pravo da u augustu mjesecu 1990 godine balvanima i naoružanim stražama blokiraju promet na najvažnijoj cesti u Hrvatskoj jer su 4 mjeseca nakon toga,u decembru 1990 Hrvati promijenili hrvatski Ustav
Srbi su kao konstutivan narod imali pravo da nasilno i protuustavno ukinu autonimiju Vojvodini i Kosovu,te su u isto vrijeme imali pravo da na dijelu Hrvatske formiraju autonomiju
Srbi su kako konstutivan narod imali pravo da organizuju referendum o prisajedinjenju krajine Srbiji pre hrvatskoga referenduma o nezavisnosti.
Srbi su kako konstutivan narod imali pravo da proglase pripojenje krajine Srbiji pre hrvatske odluke o nezavisnosti.
Opšte je poznato da Srbi sve mogu, a ostali ako im Srbi dozvole.
Kada je Hrvatska proglasila nezavisnost 8.10 1991 rat je već dobrano u Hrvatskoj.
ps,možeš da mi dokumentuješ bar jednu odluke vlade ili bilo kojega organa SAO Krajine koji spominje Jugoslaviju a ne Srbiju?

Немири и црне слутње које се спремају Србима почињу још у априлу 1990 када су одржани први вишестраначки извори а победила неонацистичка странка ХДЗ а њен председник Туђман изабран за председника СР Хрватске а Месић за председника владе.
Такође за рат може да буде крив само онај који је разбијао Југославију а не онај који је покушавао да је сачува, а то нам ова поменута двојица и кажу:
Туђман:"Рата не би било да га Хрватска није желела.Али ми смо оценили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске.Због тога смо и формирали оружане јединице:"
Месић:"Ја сам свој задатак извршио Југославије више нема и хвала вам лепо."
Месић:"Срби могу однијети у Србију само блато коју су донијели на опанцима."

 

[Mrkalj]

Jesu li više ljudi ubili teroristi ili SFRJ?


Više ih je pobio Josip Broz, ali skrenuo si sa teme.

 

[Mrkalj]

Tačno tako.

Srbi su kao konstutivan narod u Hrvatskoj imali pravo da u augustu mjesecu 1990 godine balvanima i naoružanim stražama blokiraju promet na najvažnijoj cesti u Hrvatskoj jer su 4 mjeseca nakon toga,u decembru 1990 Hrvati promijenili hrvatski Ustav
Srbi su kao konstutivan narod imali pravo da nasilno i protuustavno ukinu autonimiju Vojvodini i Kosovu,te su u isto vrijeme imali pravo da na dijelu Hrvatske formiraju autonomiju
Srbi su kako konstutivan narod imali pravo da organizuju referendum o prisajedinjenju krajine Srbiji pre hrvatskoga referenduma o nezavisnosti.
Srbi su kako konstutivan narod imali pravo da proglase pripojenje krajine Srbiji pre hrvatske odluke o nezavisnosti.
Opšte je poznato da Srbi sve mogu, a ostali ako im Srbi dozvole.

Kada je Hrvatska proglasila nezavisnost 8.10 1991 rat je već dobrano u Hrvatskoj.


ps,možeš da mi dokumentuješ bar jednu odluke vlade ili bilo kojega organa SAO Krajine koji spominje Jugoslaviju a ne Srbiju?

http://forum.krstarica.com/showthre...vanje-Plitvičkih-jezera?p=12317166&viewfull=1

 

[mupi]

Немири и црне слутње које се спремају Србима почињу још у априлу 1990 када су одржани први вишестраначки извори а победила неонацистичка странка ХДЗ а њен председник Туђман изабран за председника СР Хрватске а Месић за председника владе.
Такође за рат може да буде крив само онај који је разбијао Југославију а не онај који је покушавао да је сачува, а то нам ова поменута двојица и кажу:
Туђман:"Рата не би било да га Хрватска није желела.Али ми смо оценили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске.Због тога смо и формирали оружане јединице:"
Месић:"Ја сам свој задатак извршио Југославије више нема и хвала вам лепо."
Месић:"Срби могу однијети у Србију само блато коју су донијели на опанцима."

Predsjedniku neonacističke stranke dr Franji Tuđmanu održana Komemoracija u Općoj skupštini UN-a

1989. i 1990. su savezni i srpski ustavi bili u totalnoj koliziji. U saveznom ustavu pisalo je) da postoje AP Kosovo i Vojvodina, koje imaju svoje parlamente, svoju vladu, i t.d. i t.d.
Promjenama srbijanskog ustava sve je to bilo ukinuto, i ako je JNA stvarno htjela biti legitimna savezna vojska, onda je ona već odavno trebala ratovati sa Srbijom. To tvrdi i beogradski odvjetnik Srđa Popovića, kako je već tadašnja Miloševićeva Srbija, prva izvršila jednostrano odcjepljenje od federalno uređene Jugoslavije.
„Srbija je POSTALA NEZAVISNA DRZAVA po sopstvenom Ustavu od 28. septembra 1990. godine (donijetom više od godinu dana prije kasnijeg proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, 8. oktobra 1991.).
prema članu 72. Ustava Republike Srbije iz 1990. godine:
* ¨Republika Srbije ureduje i obezbjeduje: suverenost, NEZAVISNOST i teritorijalnu cjelokupnost Republike Srbije i njen MEDJUNARODNI POLOZAJ i ODNOSE S DRUGIM DRZAVAMA i MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA¨,
* kao i "ODBRANU i bezbjednost Republike Srbije" (¨oružanim snagama kojima u miru i ratu rukovodi Predsjednik Republike Srbije¨, clan 83 Ustava).
Shodno tome, članom 135. stav 2. Ustava Srbija se sama izuzima iz pravnog sistema SFRJ, za nju od tada zakoni SFRJ više ne važe. Tom odredbom se predvida PRAVO Srbije da, po svojoj volji, ¨postuje¨ savezne zakone jedino onda ¨kada joj je to u interesu¨.
Ubrzo zatim, dosljedna svojoj nezavisnosti i suverenosti, Srbija donosi niz zakona iz nadleznosti nekadasnje federacije kojima ureduje sopstvenu kreditnu i monetarnu politiku, sopstvenu politiku kontrole cijena, uvodi dazbine na robu iz inostranstva (i nekadasnjih republika SFRJ), naplacuje sopstvene carine itd.. i ukida niz zakona kojima je svrha provodenje nekadasnjeg saveznog zakonodavstva.


Svojim budalaštinama postaješ smiješan

 

[Лекизан]

Predsjedniku neonacističke stranke dr Franji Tuđmanu održana Komemoracija u Općoj skupštini UN-a

1989. i 1990. su savezni i srpski ustavi bili u totalnoj koliziji. U saveznom ustavu pisalo je) da postoje AP Kosovo i Vojvodina, koje imaju svoje parlamente, svoju vladu, i t.d. i t.d.
Promjenama srbijanskog ustava sve je to bilo ukinuto, i ako je JNA stvarno htjela biti legitimna savezna vojska, onda je ona već odavno trebala ratovati sa Srbijom. To tvrdi i beogradski odvjetnik Srđa Popovića, kako je već tadašnja Miloševićeva Srbija, prva izvršila jednostrano odcjepljenje od federalno uređene Jugoslavije.
„Srbija je POSTALA NEZAVISNA DRZAVA po sopstvenom Ustavu od 28. septembra 1990. godine (donijetom više od godinu dana prije kasnijeg proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, 8. oktobra 1991.).
prema članu 72. Ustava Republike Srbije iz 1990. godine:
* ¨Republika Srbije ureduje i obezbjeduje: suverenost, NEZAVISNOST i teritorijalnu cjelokupnost Republike Srbije i njen MEDJUNARODNI POLOZAJ i ODNOSE S DRUGIM DRZAVAMA i MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA¨,
* kao i "ODBRANU i bezbjednost Republike Srbije" (¨oružanim snagama kojima u miru i ratu rukovodi Predsjednik Republike Srbije¨, clan 83 Ustava).
Shodno tome, članom 135. stav 2. Ustava Srbija se sama izuzima iz pravnog sistema SFRJ, za nju od tada zakoni SFRJ više ne važe. Tom odredbom se predvida PRAVO Srbije da, po svojoj volji, ¨postuje¨ savezne zakone jedino onda ¨kada joj je to u interesu¨.
Ubrzo zatim, dosljedna svojoj nezavisnosti i suverenosti, Srbija donosi niz zakona iz nadleznosti nekadasnje federacije kojima ureduje sopstvenu kreditnu i monetarnu politiku, sopstvenu politiku kontrole cijena, uvodi dazbine na robu iz inostranstva (i nekadasnjih republika SFRJ), naplacuje sopstvene carine itd.. i ukida niz zakona kojima je svrha provodenje nekadasnjeg saveznog zakonodavstva.
Svojim budalaštinama postaješ smiješan

Одржали комеморацију они који су и подржали разбијање Југославије, стварно велика ствар, уз то у време највеће харанге на србски народ.Кад је Курт Валдхајм могао да буде генерални секретар УН-а, не видим што се Буђману не би одржала комеморација тамо.
Опет измишљаш тј. манипулишеш, србски устав је био потпуно у складу са савезним.1990 су донета 5 амандмана на устав савезне републике Србије а не нови устав, и који нису кршили ни један члан савезног устава што је потврдио и федерални уставни суд.
Тих 5 амандмана су били: XXIX, XXXI, XXXIII, XLIII i XLVII ито:
* XXIX - покрајински устав не може бити у конфликту са републичким
* XXXI - закони републике важе у покрајинама
* XXXIII - опште надлежности републике над покрајинама
* XLIII - председништво републике контролише ДБ у покрајинама
* XLVII - скупштина републике мења републички устав.
Кршење устава је почело од Словеније и Хрватске.

Ја пишем будалаштине, а ти побегнеш са сваке дискусије.
Ако ти нешто није јасно врати се на мој предходни пост.

 

[mupi]

Одржали комеморацију они који су и подржали разбијање Југославије, стварно велика ствар, уз то у време највеће харанге на србски народ.Кад је Курт Валдхајм могао да буде генерални секретар УН-а, не видим што се Буђману не би одржала комеморација тамо.
Опет измишљаш тј. манипулишеш, србски устав је био потпуно у складу са савезним.1990 су донета 5 амандмана на устав савезне републике Србије а не нови устав, и који нису кршили ни један члан савезног устава што је потврдио и федерални уставни суд.
Тих 5 амандмана су били: XXIX, XXXI, XXXIII, XLIII i XLVII ито:
* XXIX - покрајински устав не може бити у конфликту са републичким
* XXXI - закони републике важе у покрајинама
* XXXIII - опште надлежности републике над покрајинама
* XLIII - председништво републике контролише ДБ у покрајинама
* XLVII - скупштина републике мења републички устав.
Кршење устава је почело од Словеније и Хрватске.

Ја пишем будалаштине, а ти побегнеш са сваке дискусије.
Ако ти нешто није јасно врати се на мој предходни пост.

Cirkus se nastavlja,ceo sve nacisti

U svojem radu 'Političke elite, građanski rat i raspad SFRJ' Vladimir Goati, znanstveni savjetnik iz beogradskog Centra za politološka istraživanja i javno mnijenje (diplomirao i magistrirao prava na Pravnom fakultetu u Beogradu; doktorat iz politickih znanosti na Univerzitetu u Beogradu) navodi da je izbijanju gradjanskog rata u SFRJ prethodile mnoge jednostrane i medjusobno neprijateljske odluke, postupci i mere politickih elita federalnih jedinica (republika, pokrajina)
:- amandmane na ustav Slovenije kojim je otpoceo proces otcepljenja ove republike od SFRJ (septembar 1989) iako takav postupak nije bio predvidjen ustavom SFRJ od 1974;
-ekonomsku blokadu Slovenije od strane Srbije (decembar 1989);
-protivmere Slovenije prema Srbiji (februar 1990);
-amandmane od IDz do DzLIV na ustav Srbije 1989. kojim je status autonomnih pokrajina regulisan na potpuno razlicit nacin od ustava SFRJ 1974;
- "Deklaraciju o punoj suverenosti drzave Republike Slovenije" (2. 07. 1990);
- "Ustavnu deklaraciju" albanskih delegata skupstine Kosova o proglasenju Kosova republikom (2. 07. 1990) kojom su derogirane odredbe ustava SFRJ od 1974;
- tajnu "Uredbu o uvodjenju poreza i taksi na robu iz Slovenije i Hrvatske" koju je donela Skupstina Srbije (23. 10. 1990);
- ustav Hrvatske kojim se ova republika proglasila "nacionalnom drzavom Hrvatskog naroda" (22. 12. 1990);
-jednostrane "upade" republika u platni sistem SFRJ (krajem 1990) itd.

Dakle, podebljao sam onaj dio za koji ti tvrdiš da je imao legalističko uporište. Pokaži mi dokumenat kojim se potvrđuje tvoj navod da su amandmani na Ustav SR Srbije usvojeni u saveznoj skupštini.
Da li se srpska politička elita sa kime konzultirala o donošenju amadmana (sukladno tvojem stavu da se sastavnica federacije (Hrvatska) treba 'konzultirati' sa ostalma o pitanjima koja se tiču promjena ustavnopravnog statusa zajedničke države)?

Kako je bilo moguće da Milošević kao predsjednik jedne federalne jedinice unutar Jugoslavije nameće ekonomske sankcije Sloveniji, drugoj federalnoj jedinici ako je nositelj suvereniteta bila samo savezna država?
U jednoj federalnoj i suverenoj državi kakva je bila bivša Jugoslavija, bilo je sa stajališta obrane Ustava SFRJ jednostavno neprihvatljivo da se jedna federalna jedinica stala ponašati kao da je već suverena država, namećući sankcije drugoj suverenoj državi.


Da li je JNA u tom slučaju štitila do tada važeći i priznati Ustav (ili je naprotiv svesrdno pomagala provedbu 'novog stanja na terenu')?

Nije li došlo do presedana da je ukinuta politička autonomija dvama sastavnicama federacije, ali je u Predsjedništvu SFRJ zadržana njihova zastupljenost kako bi Milošević imao 3 glasa plus crnogorski jogurt-mitingaši = 4 glasa;
dakle polovicu glasova za stopiranje svake odluke koja mu nije po volji, a trebao bi mu samo jedan glas za nametanje neke svoje 'volje'.
Nije li na ovaj način i samo Predsjedništvo SFRJ izgubilo legitimitet koji je do tada imalo?

U to vrijeme iz Hrvatske u Predsjedništvu Stipe Šuvar, aktualna politička platforma SKH je je 'jugoslavenska sinteza' i prisutna je famozna 'hrvatska šutnja', a pluralizam političkih interesa u Hrvatskoj nema još ni pravo glasa i nije ozakonjen, dakle ne može se kriviti 'neki tamo nacisti Veselica, Tuđman ili Budiša

Sve ovo sam napisao da naglasim slijedeće - prije nego li je na političku scenu stupio Tuđman i njegova politika - Ustav SFRJ je stavljen van snage, JNA je 'zauzela' stranu, a mogućnost postizanja ikakvog dogovora kojim bi interesi neke druge Republike ugrozili interes Srbije bila je svedena na ništicu.
U tim okolnostima legitimitet za donošenje odluka o sudbini Hrvatske prenosi se na njene zakonodavne organe - dakle Sabor i na građane putem referenduma.

 

[mupi]

Одржали комеморацију они који су и подржали разбијање Југославије, стварно велика ствар, уз то у време највеће харанге на србски народ.Кад је Курт Валдхајм могао да буде генерални секретар УН-а, не видим што се Буђману не би одржала комеморација тамо.
Опет измишљаш тј. манипулишеш, србски устав је био потпуно у складу са савезним.1990 су донета 5 амандмана на устав савезне републике Србије а не нови устав, и који нису кршили ни један члан савезног устава што је потврдио и федерални уставни суд.
Тих 5 амандмана су били: XXIX, XXXI, XXXIII, XLIII i XLVII ито:
* XXIX - покрајински устав не може бити у конфликту са републичким
* XXXI - закони републике важе у покрајинама
* XXXIII - опште надлежности републике над покрајинама
* XLIII - председништво републике контролише ДБ у покрајинама
* XLVII - скупштина републике мења републички устав.
Кршење устава је почело од Словеније и Хрватске.

Ја пишем будалаштине, а ти побегнеш са сваке дискусије.
Ако ти нешто није јасно врати се на мој предходни пост.

Joj koje šamaranje...

Slobodan Vučetić (sudac Ustavnog suda Srbije) jasno navodi da je

'... ceo razvoj autonomije Kosova i Metohije i Vojvodine, isao logikom stalnog prosirenja sadrzaja i obima autonomija u okviru Srbije, a zatim njihovog prerastanja u oblik fakticke drzavnosti i sticanja kvazi federalnog statusa krajem 60-tih i pocetkom 70-tih godina, sto je definitivno institucionalizovano Ustavom SFRJ iz 1974. godine.

Tada je "patentiran" sasvim specifican i svetu nepoznat polozaj autonomija, koje su i u federaciji (iako delovi Srbije) u svim bitnim funkcijama bile ravnopravne sa republikama kao drzavama. A u samoj Srbiji, na osnovu republickog Ustava iz 1974, one su imale fakticki superiorniji polozaj - neposredno predstavljene u organima i Srbije i federacije, imale su svoje ustave i zakone, svoje sudove, dakle i ustavni i vrhovni sud. Suverenost Srbije kao republike tako se iscrpljivala na prostoru izmedju dve pokrajine.

Kulminacija tog ustavnog apsurda bila je cinjenica da se Ustav Srbije nije mogao menjati bez saglasnosti pokrajinskih skupstina, a da, ujedno, Skupstina Srbije kao drzave u cijem sastavu su pokrajine, nije imala pravo davanja saglasnosti na donosenje i promene ustava pokrajina. Sve to je izazvalo veliku politicku, nacionalnu i drzavnu krizu i ustavni amandmani iz 1989. i Ustav iz 1990. godine doveli su do redukovanja, odnosno ukidanja atributa drzavnosti pokrajina u okviru Srbije.

Pocetkom 1989. godine, Skupstina Srbije predlozila je amandmane na Ustav Srbije kojima ce Kosovu biti oduzeta vecina autonomnih ingerencija, ukljucujuci i kontrolu nad policijom, obrazovnom i ekonomskom politikom, izbor zvanicnog jezika, kao i pravo veta na dalje promene Ustava Srbije.
Kosovski Albanci su masovno demonstrirali protiv predlozenih promena . Pocetkom februara 1989. godine, strajk albanskih rudara na Kosovu doveo je do daljeg zatezanja situacije.

Zbog politickih previranja, Predsednistvo SFRJ je 3. marta 1989. godine proglasilo da se situacija u pokrajini pogorsala i da ugrozava poredak, integritet i suverenitet zemlje. Vlada (Savezno izvršno vijeće) je tada zavela "specijalne mere" kojima je prenela ovlascenja za javnu bezbednost sa vlade Srbije na saveznu vladu.

Skupstina Kosova sastala se 23. marta 1989. godine u Pristini i izglasala usvajanje predlozenih ustavnih amandmana pri cemu se vecina delegata kosovskih Albanaca uzdrzala od glasanja. I pored toga sto nije postojala potrebna dvotrecinska vecina u Skupstini , predsednik Skupstine je proglasio da su amandmani usvojeni. Skupstina Srbije je 28. marta 1989. godine izglasala usvajanje ustavnih promena, cime je prakticno oduzeta autonomija data Ustavom iz 1974. godine.


U Ustavu SFRJ iz 1974. je člankom 1 i 2 Ustava Kosovo bilo sastavni konstitutivni elemenat Federacije;
po članku 5 toga Ustava imalo je svoju teritoriju i svoje granice koje nisu mogle biti mijenjane bez njegove saglasnoti;
člankom 244, stavom 2 definirano je sudjelovanje Kosova u ostvarivanju zajedničkih interesa Federacije; a postoje i odgovarajući članci prema kojima je Kosovo bilo zastupljeno u Skupšini, Predsjedništvu, Saveznom izvršnom vijeću, Saveznom sudu, Ustavnom sudu SFRJ...
Konačno, kroz članke 398, 399 i 402, stav 2, Kosovo je imalo ravnopravnu poziciju sa bivšim republikama po pitanju promjena i izmjena Ustava bivše Jugoslavije.

Dakle,nikada Skupština SFRJ nije prihvatila ikakve amandmane kojima su promijenili Ustav SFRJ, naprotiv nedvojbeno da i promjena na republičkoj razini nije provedena u skladu sa tada važećim Ustavom – za predložene amandmane nije glasovala potrebna dvotrećinska većina delegata!

 

[mupi]

Одржали комеморацију они који су и подржали разбијање Југославије, стварно велика ствар, уз то у време највеће харанге на србски народ.Кад је Курт Валдхајм могао да буде генерални секретар УН-а, не видим што се Буђману не би одржала комеморација тамо.
Опет измишљаш тј. манипулишеш, србски устав је био потпуно у складу са савезним.1990 су донета 5 амандмана на устав савезне републике Србије а не нови устав, и који нису кршили ни један члан савезног устава што је потврдио и федерални уставни суд.
Тих 5 амандмана су били: XXIX, XXXI, XXXIII, XLIII i XLVII ито:
* XXIX - покрајински устав не може бити у конфликту са републичким
* XXXI - закони републике важе у покрајинама
* XXXIII - опште надлежности републике над покрајинама
* XLIII - председништво републике контролише ДБ у покрајинама
* XLVII - скупштина републике мења републички устав.
Кршење устава је почело од Словеније и Хрватске.

Ја пишем будалаштине, а ти побегнеш са сваке дискусије.
Ако ти нешто није јасно врати се на мој предходни пост.

Pokušaj da čitaš tekst sa razumijevanjem

„Srbija je POSTALA NEZAVISNA DRZAVA po sopstvenom Ustavu od 28. septembra 1990. godine (donijetom više od godinu dana prije kasnijeg proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, 8. oktobra 1991.).
prema članu 72. Ustava Republike Srbije iz 1990. godine:
* ¨Republika Srbije ureduje i obezbjeduje: suverenost, NEZAVISNOST i teritorijalnu cjelokupnost Republike Srbije i njen MEDJUNARODNI POLOZAJ i ODNOSE S DRUGIM DRZAVAMA i MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA¨,
* kao i "ODBRANU i bezbjednost Republike Srbije" (¨oružanim snagama kojima u miru i ratu rukovodi Predsjednik Republike Srbije¨, clan 83 Ustava).
Shodno tome, članom 135. stav 2. Ustava Srbija se sama izuzima iz pravnog sistema SFRJ, za nju od tada zakoni SFRJ više ne važe. Tom odredbom se predvida PRAVO Srbije da, po svojoj volji, ¨postuje¨ savezne zakone jedino onda ¨kada joj je to u interesu¨.
Ubrzo zatim, dosljedna svojoj nezavisnosti i suverenosti, Srbija donosi niz zakona iz nadleznosti nekadasnje federacije kojima ureduje sopstvenu kreditnu i monetarnu politiku, sopstvenu politiku kontrole cijena, uvodi dazbine na robu iz inostranstva (i nekadasnjih republika SFRJ), naplacuje sopstvene carine itd.. i ukida niz zakona kojima je svrha provodenje nekadasnjeg saveznog zakonodavstva.

 

[bubica74]

Joj koje šamaranje...

Slobodan Vučetić (sudac Ustavnog suda Srbije) jasno navodi da je

'... ceo razvoj autonomije Kosova i Metohije i Vojvodine, isao logikom stalnog prosirenja sadrzaja i obima autonomija u okviru Srbije, a zatim njihovog prerastanja u oblik fakticke drzavnosti i sticanja kvazi federalnog statusa krajem 60-tih i pocetkom 70-tih godina, sto je definitivno institucionalizovano Ustavom SFRJ iz 1974. godine.

Tada je "patentiran" sasvim specifican i svetu nepoznat polozaj autonomija, koje su i u federaciji (iako delovi Srbije) u svim bitnim funkcijama bile ravnopravne sa republikama kao drzavama. A u samoj Srbiji, na osnovu republickog Ustava iz 1974, one su imale fakticki superiorniji polozaj - neposredno predstavljene u organima i Srbije i federacije, imale su svoje ustave i zakone, svoje sudove, dakle i ustavni i vrhovni sud. Suverenost Srbije kao republike tako se iscrpljivala na prostoru izmedju dve pokrajine.

Kulminacija tog ustavnog apsurda bila je cinjenica da se Ustav Srbije nije mogao menjati bez saglasnosti pokrajinskih skupstina, a da, ujedno, Skupstina Srbije kao drzave u cijem sastavu su pokrajine, nije imala pravo davanja saglasnosti na donosenje i promene ustava pokrajina. Sve to je izazvalo veliku politicku, nacionalnu i drzavnu krizu i ustavni amandmani iz 1989. i Ustav iz 1990. godine doveli su do redukovanja, odnosno ukidanja atributa drzavnosti pokrajina u okviru Srbije.

Pocetkom 1989. godine, Skupstina Srbije predlozila je amandmane na Ustav Srbije kojima ce Kosovu biti oduzeta vecina autonomnih ingerencija, ukljucujuci i kontrolu nad policijom, obrazovnom i ekonomskom politikom, izbor zvanicnog jezika, kao i pravo veta na dalje promene Ustava Srbije.
Kosovski Albanci su masovno demonstrirali protiv predlozenih promena . Pocetkom februara 1989. godine, strajk albanskih rudara na Kosovu doveo je do daljeg zatezanja situacije.

Zbog politickih previranja, Predsednistvo SFRJ je 3. marta 1989. godine proglasilo da se situacija u pokrajini pogorsala i da ugrozava poredak, integritet i suverenitet zemlje. Vlada (Savezno izvršno vijeće) je tada zavela "specijalne mere" kojima je prenela ovlascenja za javnu bezbednost sa vlade Srbije na saveznu vladu.

Skupstina Kosova sastala se 23. marta 1989. godine u Pristini i izglasala usvajanje predlozenih ustavnih amandmana pri cemu se vecina delegata kosovskih Albanaca uzdrzala od glasanja. I pored toga sto nije postojala potrebna dvotrecinska vecina u Skupstini , predsednik Skupstine je proglasio da su amandmani usvojeni. Skupstina Srbije je 28. marta 1989. godine izglasala usvajanje ustavnih promena, cime je prakticno oduzeta autonomija data Ustavom iz 1974. godine.


U Ustavu SFRJ iz 1974. je člankom 1 i 2 Ustava Kosovo bilo sastavni konstitutivni elemenat Federacije;
po članku 5 toga Ustava imalo je svoju teritoriju i svoje granice koje nisu mogle biti mijenjane bez njegove saglasnoti;
člankom 244, stavom 2 definirano je sudjelovanje Kosova u ostvarivanju zajedničkih interesa Federacije; a postoje i odgovarajući članci prema kojima je Kosovo bilo zastupljeno u Skupšini, Predsjedništvu, Saveznom izvršnom vijeću, Saveznom sudu, Ustavnom sudu SFRJ...
Konačno, kroz članke 398, 399 i 402, stav 2, Kosovo je imalo ravnopravnu poziciju sa bivšim republikama po pitanju promjena i izmjena Ustava bivše Jugoslavije.

Dakle,nikada Skupština SFRJ nije prihvatila ikakve amandmane kojima su promijenili Ustav SFRJ, naprotiv nedvojbeno da i promjena na republičkoj razini nije provedena u skladu sa tada važećim Ustavom – za predložene amandmane nije glasovala potrebna dvotrećinska većina delegata!

A što je samo Srbiji nametnuta u svijetu neviđena situacija oko statusa autonomnih pokrajina?

 

[Лекизан]

Cirkus se nastavlja,ceo sve nacisti
U svojem radu 'Političke elite, građanski rat i raspad SFRJ' Vladimir Goati, znanstveni savjetnik iz beogradskog Centra za politološka istraživanja i javno mnijenje (diplomirao i magistrirao prava na Pravnom fakultetu u Beogradu; doktorat iz politickih znanosti na Univerzitetu u Beogradu) navodi da je izbijanju gradjanskog rata u SFRJ prethodile mnoge jednostrane i medjusobno neprijateljske odluke, postupci i mere politickih elita federalnih jedinica (republika, pokrajina)
:- amandmane na ustav Slovenije kojim je otpoceo proces otcepljenja ove republike od SFRJ (septembar 1989) iako takav postupak nije bio predvidjen ustavom SFRJ od 1974;
-ekonomsku blokadu Slovenije od strane Srbije (decembar 1989);
-protivmere Slovenije prema Srbiji (februar 1990);
-amandmane od IDz do DzLIV na ustav Srbije 1989. kojim je status autonomnih pokrajina regulisan na potpuno razlicit nacin od ustava SFRJ 1974;
- "Deklaraciju o punoj suverenosti drzave Republike Slovenije" (2. 07. 1990);
- "Ustavnu deklaraciju" albanskih delegata skupstine Kosova o proglasenju Kosova republikom (2. 07. 1990) kojom su derogirane odredbe ustava SFRJ od 1974;
- tajnu "Uredbu o uvodjenju poreza i taksi na robu iz Slovenije i Hrvatske" koju je donela Skupstina Srbije (23. 10. 1990);
- ustav Hrvatske kojim se ova republika proglasila "nacionalnom drzavom Hrvatskog naroda" (22. 12. 1990);
-jednostrane "upade" republika u platni sistem SFRJ (krajem 1990) itd.
Dakle, podebljao sam onaj dio za koji ti tvrdiš da je imao legalističko uporište. Pokaži mi dokumenat kojim se potvrđuje tvoj navod da su amandmani na Ustav SR Srbije usvojeni u saveznoj skupštini.

Ја то нисам рекао, а ти као по обичају фантазираш, у недостатку аргумената које никада немаш, јер заступаш ставове из неког паралелног универзума, у коме ја а и сав нормалан свет никада није био нити ће, и ја треба да ти објашњавам сада зашто се одржава комеморација Туђману у УН, кога су све те земље подржале у разбијању Југославије и то 1999 године.Не видим ни да треба да доказујем да је дотична персона био проусташки орјентисан, ни он то није крио.

Може тај саветник да пише шта хоће али ти амандмани нису били противни уставу СФРЈ из 1974 године, и то је федерални уставни суд и потврдио.
Амандмани на устав СР Србије су усвојени у републичкој скупштини Србије где се и иначе усвајају закони везани за републике, а савезни органи кроз савезни уставни суд су се са њима сложили јер као што рекох они не крше федерални устав.
Јој мупи па ни то ниси знао.
Ево ти и обавезе скупштине СФРЈ по уставу из 1974 године:
Скупштина СФРЈ:
1) одлучује о промени Устава СФРЈ,
2) претреса и утврђује основе унутрашње политике и спољну политику СФРЈ, доноси савезне законе и друге прописе и опште акте,
3) доноси друштвени план Југославије, буџет федерације и завршни рачун федерације,
4) одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,
5) одлучује о рату и миру, ратификује међународне уговоре о политичкој и војној сарадњи и међународне уговоре који захтевају доношење нових или мењање важећих закона,
6) утврђује политику извршавања савезних закона, других прописа и општих аката и обавезе савезних органа у вези са извршавањем тих прописа и аката,
7) бира Председника Републике и проглашава избор Председништва СФРЈ,
8) бира и разрешава председника и чланове Савезног извршног већа,
9) бира и разрешава председника и судије Уставног суда Југославије и Савезног суда, именује и разрешава савезног друштвеног правобраниоца самоуправљања, именује и разрешава савезне секретаре, савезног јавног тужиоца и друге овим уставом и савезним законом одређене функционере у савезним органима и чланове колегијалних тела,
10) врши политичку контролу над радом Савезног извршног већа и савезних органа управе, врши друштвени надзор,
11) врши и друге послове утврђене овим уставом.

а ево ти и цео устав из 1974 па ме обавести који то амандман одскаче од њега:
http://sr.wikisource.org/sr/Устав_С....94.D0.95.D0.A0.D0.90.D0.A6.D0.98.D0.88.D0.95

о овим лупетањима о некаквим границама Косова у оквиру федерације, које ови амандмани које сам горе поменуо нису ни покушавали да мењају, нећу ни да говорим, само да напоменем да је и тај устав из 1974 Космет и Војводину дефинисао као покрајине у оквиру републике Србије, и ти амандмани то стање нису мењали.

И обавести више председника( овај одавно гори у паклу) и премијера да не говоре више "неистине":
Туђман:"Рата не би било да га Хрватска није желела.Али ми смо оценили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске.Због тога смо и формирали оружане јединице:"
Месић:"Ја сам свој задатак извршио Југославије више нема и хвала вам лепо."

Молим лепо.

 

[Mrkalj]

И обавести више председника( овај одавно гори у паклу) и премијера да не говоре више "неистине":
Туђман:"Рата не би било да га Хрватска није желела.Али ми смо оценили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске.Због тога смо и формирали оружане јединице:"

Ovo mu se omaklo jer je istovremeno prećutkivao jednu još goru činjenicu; samostalnost je bez rata mogla, ali se bez rata nisu mogli eliminisati 70% Srba iz Hrvatske, a bez toga, znao je i govorio Tuđman, ne bi bilo stabilne Hrvatske jer bi Srbi tražili autonomiju kakvu su do 1989. imali Albanci na Kosovu. Dakle, rat su izazvali Hrvati sa osnovnim ciljem eliminacije Srba iz Hrvatske i svođenja, kako je rekao Tuđman, na 2-3%.