Трошкови живота

Alter_Ego_

Stara legenda
Poruka
88.666
Ја разумем да правилником нијекдозвољено отварати тему на основу Тњитер поста, па бих зато онда да ову тему схватимо као моју ауторску тему, а као пример узмемо тњит професора медицине кардиолога који је на Тњитеру добио великку пажњу.

Касније је објавио још пар постова везаних за ову тему.




Тема се развила тако да су се твитераши углавном поделили у две групе, једна која каже, парафразирам:"Теби је мало 150 000 динара, а замисли како ја живим са 30 000 динара" а други кажу:"Како вас није срамота, он је кардиолог, професор и треба да има далеко већу плату".

Свој став не могу да напишем на Твитеру, јер има премало карактера, а други разлог је што су Тњитераши масовно ретарди са којима није могуће водити дијалог, те избегавам било какве Тњитер расправе.

Елем, сматрам да је главна реч у професоровом твиту реченица "Са тим се не може живети", и мислим да с разлогом се многи твитераши буне око става да се са 150 000 динара преживљава у Србији (Професор има двочлану породицу, он и малолетна ћерка).

Разумем и да трошкови живота могу да буду велики, али рећи како са 150 000 динара двочлана породица преживљава је, благо речено - претеривање.

Наравно да неко ко је кардиолог са великим искуством треба да има далеко веће приходе, али твит није о томе, већ о "преживљавању" са 150 000 динара у Србији за два члана породице.

Професору желим далеко веће приходе, али изјавити да се са 150 000 динара само "преживљава" у Србији је екстремно претеривање. Свакако не обезбеђује угодан живот, али 150 000 динара за двочлану породицу у Србији омогућује сасвим пристојан живот.


Коментари на Твитеру како је он професор, доктор, лекар и кардиолог, не мењају појам "преживљавање" јер сви ми, без обзира шта смо по занимању или нисмо по занимању, имамо исте основне потребе и основне трошкове.

У Србији двочлана породица са 150 000 динара може врло пристојно да живи, а професор, иако заслужује далеко веће новце од тренутних (мада, из одговора закључујемо да има веће приходе од 150 000 динара), не може да каже да се са 150 000 динара не може живети.
 
Slazem se da se sa 150.000 dinara ne prezivljava, narocito ako imate svoj stan ili kucu, sto dosta njih i ima. Kao i neke dodatne prihode i raznorazne pomoci roditelja, baba i deda, sto u cuvanju dece tako i finansijskim.

U Svici nepuna 4 radna dana moje lepse polovine su prebacila moju mesecnu zaradu sto sam imao u Srbiji... Al zato odes na fLizuru i mogao si kupiti zimsku jaknu za te pare :mrgreen:...
 
Када бисмо ушли у трошкове професора, сигуран сам да бисмо нашли гомилу ствари где је могуће смањити трошкове једноставним поступком, нпр. купити јефтинији телефон, прећи на нижу тарифу, ако путује 25 км до посла, то је 50 килоемтара дневно, прећи у аутомобил који има мању потрошњу, храну купити на акцији у маркетима који су повољнији, књиге, када је то могуће, узети од Алека Кавчића, обновити намештај јефтинијим варијантама или купити на акцији, летовати у јефтинијој варијанти, која апсолутно не мора да буде лошија од скупље варијанте, гардероба за малолетно дете не мора да буде маркирана.

Поред ових 150 000 динара, професор једном недељно ради у приватној клиници (знам да ће многи рећи како би он требао да ради само у државној и на факултету, а не да губи време од одмора на приватној клиници, али то не мења чињеницу да има додатне приходе на постојећих 150 000 који нису мали за српске прилике), а такође, у коментарима је поменуо да путује до посла аутомобилом 25 километара, а то значи да му послодавац рефундира барем део трошкова превоза, који за 25 километара вероватно нису пар хиљада, већ више.

Опет, све наведено не значи да он не заслужује далеко више новца, и желим му да има много више пара, али и даље стоји да не треба рећи, тј. написати:"Са 150 000 не може да се живи".
 
Slazem se da se sa 150.000 dinara ne prezivljava, narocito ako imate svoj stan ili kucu, sto dosta njih i ima. Kao i neke dodatne prihode i raznorazne pomoci roditelja, baba i deda, sto u cuvanju dece tako i finansijskim.

U Svici nepuna 4 radna dana moje lepse polovine su prebacila moju mesecnu zaradu sto sam imao u Srbiji... Al zato odes na fLizuru i mogao si kupiti zimsku jaknu za te pare :mrgreen:...

Ништа, фризираћеш се и ићи код зубара само кад си на распусту па свратиш до својих у Србију.
 
Коментари на Твитеру како је он професор, доктор, лекар и кардиолог, не мењају појам "преживљавање" јер сви ми, без обзира шта смо по занимању или нисмо по занимању, имамо исте основне потребе и основне трошкове.
zato postoje ratovi na ovom svetu, ne bi li se pojam ''prezivljavanje'' redefinisao, kada u miru ljudi ne mogu da se usaglase, kako sam kazes:
Тема се развила тако да су се твитераши углавном поделили у две групе,
te dve grupe je neko treci namerno napravio i uperio jedne na druge, i uvek u momentu kada taj treci treba da se razotkrije, nastupi rat - kako to?

Трошкови живота​

ko vas tera da o tome razglabate? pa taj treci, jer kada je zivot skup, sledi rat, taj treci vam u lice kaze: necete mi vise dzaba leba jesti!
kako bre "dzaba", treci, bunite se vi, pa vidi cene, profesorima mala plata?
 
Poslednja izmena:
Ништа, фризираћеш се и ићи код зубара само кад си на распусту па свратиш до својих у Србију.

Фризерка ми дигла цену шишања на 400 динара.
Ипак, и даље ћу на две недеље да обнављам фриз, а ви у Швици како ћете, ја не знам.
 
80-90000,00 po osobi od kad je počeo rat. Pre toga je trebalo manje. Ali pošto mu je kćerka maloletna, a moja filozofija je da deci ne treba toliko novca koliko onima koji zarađuju, 150000,00 je ok za njih dvoje.

Ali jadanje na društvenim mrežama kako ne možeš da živiš pristojno sa tim novcem ne može da se shvati drugačije nego kao podhebavanje sirotinje.
 
400 i kod nas bilo u Vojvodini.

Ма, ја до скора плаћао 300.

У ствари, јуче свратио до фризерке која ми је била успут. Само једном сам био код ње. Прошли пут у фризерају у суседству платио 330, а сада код ове 400.

Све у свему, у Србији је фризерај такав да можеш да одеш кад год пожелиш.

Наравно, причам о мушком фризеру, не знам цене за женску клијентелу.
 
Zavisi kolko se "luksuziraju" i šta im je luksuz, a šta normalno.
Neko za 150.000 opremi ceo manji stan.
A nekada su se kredit i dizali za opremanje stana.
Ja sam na primer navikao da vrlo malo trošim i da ni na šta ne trošimo mnogo para.
Troškovi moji lično za mesec dana sigurno ne prelaze 30.000, a često i dosta manje.
Pre neki dan sam u Lidlu kupio zimsku jaknu za 2.600 din i duks za 1.500 din.
Kvalitetna, a jeftina odeća koja još i super izgleda.
Ne treba mi ništa firmirano ni patike takođe.
Ne ručavam mnogo po restoranima, najčešće su to neke pljeskavice ili burek u pekari.
Sirotinjski život koji znam da neću nikad promeniti koliko god zarađivao.
E sad moja lepša polovina više troši, ali ni ona ne preteruje.
Moji računi ne prelaze 20.000 nikad. Često dosta manji.
Kad mi neko kaže da ne može sa 150.000, meni neverovatno.
Mada šta znam ja sam valjda skroman, ni auto ne vozim mnogo.
Nemam decu, ali ne verujem ni da deca mnogo troše.
 
5 musterija na sat je 40 za dan.

16000.

Deset dana, profesorova plata.

Sad bi moj prijatelj Franak rekao da tu neko nesto radi pogresno.

С тим што није сваки термин искоришћен, а и не може свако да буде исфризиран за 10 минута.

Ипак, могуће је врло пристојно живети од тог заната. Ако мислимо мало и о мани менаџменту.

То, опет, не мења чињенице да профа заслужује далеко више прихода за свој рад и знање, али не мења ни основу поруку из првог поста да са 150 000 динара двочлана породица може у Србији пристојно да живи, па не иде да се напише "са тим не може да се живи".
 
Zavisi kolko se "luksuziraju" i šta im je luksuz, a šta normalno.
Neko za 150.000 opremi ceo manji stan.
A nekada su se kredit i dizali za opremanje stana.
Ja sam na primer navikao da vrlo malo trošim i da ni na šta ne trošimo mnogo para.
Troškovi moji lično za mesec dana sigurno ne prelaze 30.000, a često i dosta manje.
Pre neki dan sam u Lidlu kupio zimsku jaknu za 2.600 din i duks za 1.500 din.
Kvalitetna, a jeftina odeća koja još i super izgleda.
Ne treba mi ništa firmirano ni patike takođe.
Ne ručavam mnogo po restoranima, najčešće su to neke pljeskavice ili burek u pekari.
Sirotinjski život koji znam da neću nikad promeniti koliko god zarađivao.
E sad moja lepša polovina više troši, ali ni ona ne preteruje.
Moji računi ne prelaze 20.000 nikad. Često dosta manji.
Kad mi neko kaže da ne može sa 150.000, meni neverovatno.
Mada šta znam ja sam valjda skroman, ni auto ne vozim mnogo.
Nemam decu, ali ne verujem ni da deca mnogo troše.
Deca trose ko Volga
 
Plata od 150.000 din svakako za Srbiju je iznad prosečne plate i višestruki minimalac.Ipak ono što i sama primećujem u našem tročlanom domaćinstvu je da nam se kupovna moć višestruko smanjila za pola godine jer su cene osnovnih životnih namirnica u svim veletrgovinama otišle naviše za 30-50% zavisi šta.Račune da i ne spominjem.E sad,gospodin profesor je svoje vreme ulagao na način da bi mogao u ovim godinama da se nada boljem životu.Ono što mi vidimo je njegov uspeh,koji je vrh ledenog brega. Niko ne vidi,niti razmišlja koliko je odricanja iza toga.Njegova očekivanja su da ponekad može da priušti restoran,a ne da se hrani isključivo na akcijama u supermarketima.Nekako su i očekivanja sredine da on sebi može da priušti bar malo više od onog najjeftinijeg.
 
С тим што није сваки термин искоришћен, а и не може свако да буде исфризиран за 10 минута.

Ипак, могуће је врло пристојно живети од тог заната. Ако мислимо мало и о мани менаџменту.

То, опет, не мења чињенице да профа заслужује далеко више прихода за свој рад и знање, али не мења ни основу поруку из првог поста да са 150 000 динара двочлана породица може у Србији пристојно да живи, па не иде да се напише "са тим не може да се живи".
Pa da
 
Zavisi kolko se "luksuziraju" i šta im je luksuz, a šta normalno.
Neko za 150.000 opremi ceo manji stan.
A nekada su se kredit i dizali za opremanje stana.
Ja sam na primer navikao da vrlo malo trošim i da ni na šta ne trošimo mnogo para.
Troškovi moji lično za mesec dana sigurno ne prelaze 30.000, a često i dosta manje.
Pre neki dan sam u Lidlu kupio zimsku jaknu za 2.600 din i duks za 1.500 din.
Kvalitetna, a jeftina odeća koja još i super izgleda.
Ne treba mi ništa firmirano ni patike takođe.
Ne ručavam mnogo po restoranima, najčešće su to neke pljeskavice ili burek u pekari.
Sirotinjski život koji znam da neću nikad promeniti koliko god zarađivao.
E sad moja lepša polovina više troši, ali ni ona ne preteruje.
Moji računi ne prelaze 20.000 nikad. Često dosta manji.
Kad mi neko kaže da ne može sa 150.000, meni neverovatno.
Mada šta znam ja sam valjda skroman, ni auto ne vozim mnogo.
Nemam decu, ali ne verujem ni da deca mnogo troše.

Ти размишљаш о "money menagement-у" док је професору то непознат појам.
 
Deca trose ko Volga
U moje vreme 90-tih mama mi namaže kiflu džema i stavi u kesu za užinu i to ti je.
Najviše sam trošio za igrice, na izlaske ne toliko, jer se nikad nisam alkoholisao u klinačkom dobu, kasnije na faxu i jesam sli ni tada mnogo.
Ništa to nije mnogo.
Danas kupiti detetu komp ili PlayStation jeftinije nego nekad po kupovnoj moći.
Igra sa drugarima online ne juri po igraonicama.
Mnogi samo igraju igrice na tsbletu ili telefonu.
Najveći pojedinačni trošak često su letovanja.
 
Poslednja izmena:

Back
Top