Tribali

[Pumpaj Dinstanović]

Mislim da ga prvi put koristi Skilica u drugoj polovini XI vijeka. Međutim veliko je pitanje da li ga tu koristi za baš za Srbe, jer uz Tribale odvojeno spominje Srbe. Riječ je o imenovanju dukljanskih vladara - Vladimira za koga kaže da je vladao "Tribalijom i obližnjim krajevima Srbije", onda za Vojislava koji vlada "Tribalima, Srbima i okolnim plemenima", kao i za njegovog sina Mihaila koji je vladar "Tribala i Srba". Nije nemoguće da su ovdje Tribali upotrijebljeni kao arhaizam za Travunjane, jer se Travunija na latinskom nazivala Tribunia. Naravno ovo je samo pretpostavka.
Naredni spomen Tribala, ovog puta baš kao Srba, javlja se kod Nikite Honijata vijek kasnije poslije Skilice (poslije 1183. godine). On će u svom djelu jasno izjednačiti Srbe i Tribale: „A malo kasnije objavi rat narodu Tribala, drugi bi ih nazvao narodom Srba ...“. Treba reći da je Honijat koristio Skiličin tekst i tamo je našao na Srbe i Tribale - kako u Honijatovo vrijeme nema nezavisne dukljanske, odnosno travunijske države, koje su tada dio Srbije, on je vjerovatno shvatio da su kod Skilice Tribali i Srbi bili sinonimi. Inače imamo i jedan vizantijski izvor iz XI ili XII vijeka (nisam siguran) - riječ je o Mihailu Pselu i njemu će Tribali biti narod Uza. U kasnijem periodu u XIII, XIV i XV vijeku vizantijci će Srbe najčešće nazivati Tribalima, ali će im Tribali ponekad biti i Bugari.
Da li je prije Skilice ko od vizantijskih hroničara koristio termin Tribala i za koga tačno - to već ne znam.

Mene posebno interesuje ono jedno sporno mjesto u poznovizantijskom periodu, na kojem se jedno pored drugoga javljaju srpska, bugarska i tribalska zemlja. Oko toga ima dosta rasprave u vizantologiji i dalje odgovora nema.
Makedonski pojedini istoričari su htjeli istaći da se iza Tribala u tom slučaju konkretno kriju Makedonci, ali mislim da možemo odbaciti to kao pokušaj njihovih novoromantičara. Ali što je pravi odgovor? Bilo bi jasnije da pored zapisa postoje još i Mizi, jer bi bilo očigledno da se onda spominje jedan arhaični i jedan endonimni naziv za narod, ali nema tako nečeg...

 

[krinka5]

Mene posebno interesuje ono jedno sporno mjesto u poznovizantijskom periodu, na kojem se jedno pored drugoga javljaju srpska, bugarska i tribalska zemlja. Oko toga ima dosta rasprave u vizantologiji i dalje odgovora nema.
Makedonski pojedini istoričari su htjeli istaći da se iza Tribala u tom slučaju konkretno kriju Makedonci, ali mislim da možemo odbaciti to kao pokušaj njihovih novoromantičara. Ali što je pravi odgovor? Bilo bi jasnije da pored zapisa postoje još i Mizi, jer bi bilo očigledno da se onda spominje jedan arhaični i jedan endonimni naziv za narod, ali nema tako nečeg...

A o kom spisu je reč ?

 

[Casino Royal]

A o kom spisu je reč ?

Pretpostavljam da je riječ o spisima Laonika Halkokondila, vizantijskog istoričara Duke i Arhiepiskopa Soluna Simeona iz XV vijeka:

Maja Nikolić, SRPSKA DRŽAVA U DELU VIZANTIJSKOG ISTORIČARA DUKE

Vizantijski pisci često su Srbe nazivali Tribalima. Za pisce XIV veka, Georgija Pahimera, Nićifora Grigoru, Teodora Metohita i Jovana Kantakuzina Srbi su Tribali. Međutim, vladari Tribala su za Pahimera i Grigoru vladari Srbije. Pisci XV stoleća, pre svega Halkokondil i Kritovul, isključivo koriste taj naziv. U pomenutoj vesti se Duka očigledno ugleda na svoje prethodnike po peru, kada kaže da su se Turci približili Tribalima, ali da im se suprotstavlja vladar Srbije koji predvodi svu silu koja se nalazila pod njegovom kontrolom. Ex silentio se možda može pročitati da knez Lazar nije predvodio samo snage sa teritorije Srbije, kojom vlada, već i one sa šireg prostora na koji se prostirao njegov autoritet, odnosno onog koji Duka označava kao prostor na kome se nalaze Tribali. Uostalom, zna se da se srpski knez nalazio na čelu snaga koje su činili ne samo njegovi, već i odredi drugih feudalnih gospodara, kao i bosanskog kralja. Pisac takođe ističe da je, pre nego što će se sukobiti sa Lazarom i pre nego što će zauzeti Solun, što se zbilo 1387. godine, Murat pokorio mnoge gradove i sela Tribala, a zarobljeno stanovništvo prebacio u Malu Aziju. Poznato je da osvajanje srpskih oblasti od strane Turaka započinje posle bitke na Marici 1371. godine. Do 1387. godine se pod njihovom vlašću nalaze, izme|u ostalog, Ser (1383), Štip (1385), Sofija (1385), Niš (1386). Stoga su Turci do 1387. godine pod svojom vlašću držali delove Makedonije, Bugarske i čak uže Srbije. Za Duku je to, pak, prostor na kome se nalaze Tribali.

Započinjući pripovest o građanskom ratu, Duka zamera Kantakuzinu što je podelio Carstvo i time omogućio Turcima da opustoše sve zemlje pod romejskom vlašću, ali i ne samo njihove, već i oblasti Tribala, Miza, Albanaca i drugih zapadnih naroda. Pisac dalje nastavlja da je Kantakuzin sklopio prijateljstvo sa kraljem (Stefan Dušan) i postigao sporazum oko tvrđava, gradova i provincija nesrećnog Carstva Romeja i umesto da ih preda romejskim gospodarima, dao ih je u vlast varvarima, Tribalima i Srbima.
Kada, zatim, govori o tome kako su Tatari posle bitke kod Angore 1402. godine postupali sa zarobljenicima, Duka naglašava da je od davnina, ne samo među Romejima, nego i među Persijancima i Tribalima i Skitima (tako naziva Timurove Tatare), poštovan Božanski zakon, koji je, kad je neprijatelj iste vere, dozvoljavao samo pljačku, ne i zarobljavanje niti pogubljenje van bojnog polja.

Stoga, kada govori o Tribalima, čini se da Duka pod tim podrazumeva širi etnički prostor na Balkanu, koji očigledno nisu činili samo Srbi, niti, u krajnjoj liniji, Sloveni. Za njega je i Kelpaksis Tribal, iako bi se teško moglo reći da je to ime slovenskog, odnosno srpskog porekla. Sa druge strane, za njega jasno postoji Srbija, država koja je ostavila velikog traga u delima vizantijskih pisaca, posebno od trenutka kada je, sa stanovišta Vizantinaca, uzurpirala carstvo. Udaljen gotovo čitav vek od Dušanovog krunisanja za cara, ni Duka tu uzurpaciju, kako će se videti, ne želi da prizna. Iako joj u svom 'legalizmu' Duka dodeljuje drugačiji rang, on Srbiju i Srbe, kako se pre svega nazivaju u njegovom delu, naročito kada se izlažu događaji posle bitke na Kosovu, smatra važnim elementom u borbi protiv Turaka. Zato ih, prilično precizno, odvaja od ostalih Tribala. Ovaj termin u njegovom slučaju može da označava zapravo geografski odreženi pojam koji naseljavaju mnogi narodi, pa i Srbi. Taj geografski prostor mogu da čine delovi Makedonije, Bugarske i Srbije.

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2007/0584-98880744481N.pdf

Maja Nikolić, PSEUDO-SFRANCIS O SRPSKIM ZEMLJAMA

Pre nego što će započeti pripovest o tome kako su Turci pokorili Srbe i Bugare, Halkokondil kaže kako je Mihailo, vladar Miza, vladao oblašću između južne obale Dunava i Crnog mora sa prestonicom u Trnovu. On je u prošlosti postao Stefanov, odnosno Dušanov, vazal. Potom pisac kaže da je daljim istraživanjima saznao da su u ovo vreme Bugari, koje oni, Heleni, tako|e nazivaju Mizima i Srbi, koje nazivaju Tribalima, bili ujedinjeni. Na drugom mestu, pre nego što počne da pripoveda o Muratovom pohodu protiv Tribala i Miza, Halkokondil nejasno i nedosledno govori o narodu Tribala, istovremeno podrazumevajući i ne podrazumevajući pod tim Tribale, Mize, Ilire, Hrvate, Poljake i Sarmaćane. Zatim, ponovo ističući da je kralj Srbije, vladar Tribala, načinio Aleksandra kraljem Bugara, te da je ovoga nasledio sin Šišman, Halkokondil govori kako Murat ratuje protiv njega i Tribala.

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2006/0584-98880643127N.pdf

Maja Nikolić, THE BYZANTINE HISTORIOGRAPHY ON THE STATE OF SERBIAN DESPOTS

The Land Name and the Population — The 15th century Byzantine authors used various terms to denote Serbia. Tending to prove their erudition, grounded on the Hellenistic cultural heritage, they, in the manner of the Byzantine historiography of the previous centuries, called the Serbs as the Triballi and, accordingly, their land the Tribalian land. It is the feature of Chalcocondyles and Critobulos particularly. Opposite to them, George Sphrantzes exclusively uses the terms Serbia and the Serbs. Nonetheless it seems that Doucas makes the difference between the Triballi and the Serbs. Only few times he mentions the Triballi, leaving the impression of considering the wider ethnic area of the Balkans, specifically the parts of Bulgaria, Macedonia and Serbia. Reading his opus, one is likely to get the impression that Serbia played the prominent role in the struggle against the Turks, which is the reason why the author, quite precisely, discerns the Serbs and the Triballi. Similar to Doucas, Symeon, the Archbishop of Thessalonica, made the difference between the Triballi and the Serbs. Reporting of Mehmed I's campaign against Ochrid in the early 1417, he marked down that the sultan began a war against the Triballi. Yet, the same author differs the Bulgarian, Serbian and Triballian Christian rulers. It is believed that the here mentioned Triballi were the local population, settled on the north-west border of the Turkish state, so that is wrong identify them as the Serbs.

Tu treba naravno pridodati i intersesantna svjedočanstva iz XV vijeka - Kritovula sa Imbrosa kome su Peonci Ugari, Bugari Mizi, Albanci Iliri, Vlasi su Geti, Tribali su Srbi, a Bošnjani su mu Vostri, ali i Dalmati. Kasnije Bosnu naziva zemljom Vostra i Dalmata. Da li je ovdje Dalmacija zapravo Hercegovina, ili će biti vjerovatnije da pisac pravi razliku između južnih Srba - Rašana, koji su mu Tribali, i sjevernih Srba koji su mu Dalmati, jer poznato je da se bosanski kraljevi titulisali kao kreljevi Srbije i Bosne (Srbljem i Bosni)?

http://www.scribd.com/doc/83797085/Radivoj-Radic-Bosna-u-Istorijskom-Delu-Kritovula-Sa-Imbrosa

Takvu razliku između Rašana i Srba pravi i Martin Segon, "čovjek Kotorske nacije, porjeklom Srbin iz Novog Brda". Njemu je sjeverna Srbija zapravo Gornja Mezija a u njoj žive "Rašani divlji i ratoborni, naseljavaju onaj dio koji leži prema rijekama Drini, Savi i Istru", kao što u njoj žive i "Vlasi, planinci, divlji rod ljudi - oni su bogati samo stadima stoke; a drugi dio, koji je okrenut Dardancima, Makedoncima i Tribalima". Južno od Mezije u Dardaniji žive Dardanci a koji su zapravo: "Srbi, ljudi blažeg načina života i pitomijeg i lijepog izgleda, zato što se prostiru više ka jugu i zbog mnogih putujućih trgovaca". Inače Segonu su Tribali zapravo Bugari, Vizanatiju naziva Romanijom, Albanci su mu Epirci, Mađari su mu Peonci, Vlasi u Vlaškoj su mu i Dačani, Hrvatska mu je dio pokrajine Dalmacija, a očito i grad Soko u Hercegovini, kao i kompletna Bosna. Ovdje jedino ostaju zagonetni Makedonci koji se nalaze ispod Dardanije u okviru koje se nalazi Skoplje, a graniče se sa Epircima (Albancima), Tribalima (Bugarima) i Romanijom - kao da današnje Makedonce samo bez Skoplja zaista prepoznaje pod tim imenom?

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm

 

[Klaudije II Gotski]

Mene posebno interesuje ono jedno sporno mjesto u poznovizantijskom periodu, na kojem se jedno pored drugoga javljaju srpska, bugarska i tribalska zemlja. Oko toga ima dosta rasprave u vizantologiji i dalje odgovora nema.
Makedonski pojedini istoričari su htjeli istaći da se iza Tribala u tom slučaju konkretno kriju Makedonci, ali mislim da možemo odbaciti to kao pokušaj njihovih novoromantičara.

Ово је у ствари дефинитивно податак споменут код солунског архиепископа Симеона (касније су га Грци канонизовали, између осталог) који пише да је почетком 1417. Мехмед Први повео поход на Трибале. Из других извора знамо да је у ствари био поход на Охрид, а не на Српску деспотовину (деспот Стефан је у пролеће исте године помагао као вазал турски поход на Влашку, а иначе је неговао добре односе са Мехмедом Првим). Елем, Симеон спомиње владаре Бугара, Срба и Трибала тј разликује Трибале и Србе. Приређивач Симеонових списа Балфур је сматрао да, пошто поход из 1417. дефинитивно није против Срба, онда је против локалног становништва око Охрида.

Казино ко и увек ради прецизно, а ово је само допуна за оно што је он већ поставио. Ја имам монографију Маје Николић, Византијски писци о Србији (1402-1439), Београд 2010, стр. 121. Пошто Византијских извора за историју народа Југославије о ауторима 15. века (још увек?) нема, ова монографија Николићеве је неопходна тренутно.

 

[Ahil71]

Koja tacno dokumenta govore da su Skordisci istjerali Tribale iz Singidunuma?

Izvor je obeležen kao: "Apian, Hist. Rom. Illyr., II, 3 и III, 5." (nisam bio najprecizniji, govori se o dogadjajima koji prethode osnivanju Singidunuma).

Mada ima i drugačijih razmišljanja:
"Временом је успостављена жива размена добара између етно-културних група, које се почињу раслојавати. Најбољи доказ су археолошка налазишта са луксузним предметима произведеним у Грчкој. Богата налазишта сведоче и о хеленизацији Трибала и Дарданаца. Но никако се не може говорити о њиховом ишчезавању, јер у наступајућим вековима они су водили праве ратове против македонских краљева. У периоду од 300. до 100. године п. н. е. Дарданци су, према историјским изворима, сачували своју индивидуалност и самосвест, а изванредних доказа за то има чак и у 3. веку н. е.
Млађе гвоздено доба на тлу Србије обележено је доласком Келта и продорима хеленистичке цивилизације. Келтски изасланици сусрели су се са Александром Великим на Дунаву 335. године п. н. е. а после Александрове смрти прешли су Саву и Дунав. Њихова пустошења по Дарданији, Македонији и средњој Грчкој заустављена су грчком победом код Делфа 279. године п. н. е. По повлачењу, а у даљим деценијама Келти су покорили Трибале, заузели су део аутаријатске територије и заједно с њима образовали моћно племе Скордиска. Они су први на тлу Београда саградили насеље.
Почетком нове ере Римљани су заузели све земље Балканског полуострва, покорили и Дарданце и Скордиске, али њихову културу нису уништили. Скоро три стотине година старобалканска племена, иако под римском влашћу, живела су аутохтоно, негујући традиционалну културу, а тек потом интегришу се у политичку и културну историју Римске Империје."

 

[Ahil71]

Tribalija se spominje zato što se opisani događaji odnose na dukljansko-travunijsku državu i dinastiju Vojislavljevića. Iz čitanja LJPD se može zaključiti da Vladimir jeste vladao manjim djelovima Raške, kao što je proširio vlast i na djelove Dračke teme, ali je pri kraju njegovog života vladao po LJPD navodno samo Dioklitijom i Travunijom. Živković smatra da je Vladimir imo vlast nad Polimljem koje je tada bilo dio Srbije, a ne Dioklitije ili Travunije.
Ko kaže da je Srbija (Raška) poslije Časlavove smrti bila neka veća i značajnija država? Mi o Srbiji iz druge polovine X i prve polovine XI vijeka praktično nemamo nikakvih podataka - ništa o njoj tada skoro ne znamo počevši od toga, ko je tada vladao njom, ko su bili njeni vladari, pa nadalje.
Mislim da je vrlo bitan moment kada poslije Vladimirove smrti vlast nad Dukljom i njenom udionom kneževinom Travunijom prelazi na travunijski ogranak te iste dinastije - Vladimir nema rođene braće, tako da vlast nad kompletnom državom preuzima njegov brat od strica Vojislav, koji je zapravo bio vladar Travunije (do tada udione kneževine Dioklitije). Vjerovatno je neki vizantijski činovnik, Roman iz Dubrovnika, zapisao da je Vojislav bio vladar Travunije i Srbije - upravo odatle nalazimo praktično i kod Skilice (vladar Tribalije i Srbije) i kod Kekavmena (Travunjanin Srbin) istu formulaciju. Ono što daje dodatni vjetar u jedra ovoj teoriji je da je kod Kekavmena ovo Travunjanin Srbin zapisano kao "ό Τρφούνιος ό Σέρβος" (kao Travunjanin, kao Srbin). Evo objašnjenja u VIZINJ III, str. 210-211 (obrati pažnju na boldovano):



Znači Kekavmen je najvjerovatnije prilikom pisanja svog Strategikona iskoristio neki izvor, vjerovatno nekog vizantijskog činovnika iz Dubrovnika, koji je pisao na latinskom i tamo je stojalo da je Vojislav vladar "Tribunie et Servie". Onda je on na osnovu tog izvora napisao za njega da je on "ό Τρφούνιος ό Σέρβος" - obrati pažnju na slovo "r", on ga u grčkom pismu prilagođava latinskom natpisu na koji je naišao u svom izvoru, a ne koristi stariji uobičajeni grčki izraz za Travuniju sa slovom "e" poslije početnog slova "T" ( Τερβουνία).
Isto je na neki takav izvor vjerovatno naišao i Kekavmenov savremnik Skilica, samo što je on ovo "Tribunia" arhaizovao kao Tribalija, što nije bilo neuobičajeno za vizantijske hroničare toga doba.

Naravno ovo je samo pretpostavka, hipoteza.

Pa u opše ne govorimo o jakoj Raškoj državi u tom trnutku. Ako sam dobro razumeo popa Dukljanina, u jednom trenutku Dukljanski vladari vladaju svim srpskim zamljama, pa samim tim i Tribalijom (ubijen Raški Arhont na Ibru).
Malo doslednosti nije na odmet. Ako se držimo principa teritorijalnog poklapanja sa antičkim periodom Trbale treba tražiti u Podrinju, Pomoravlju i srpskom Podunavlju.
Ako negiramo mogućnost izmene etnonima prilikom prevođenja, uslovljenog različito podešenim govornim aparatima, kao i dodatnih prilagodjavanja u vremenskom intervalu dužem od jedmog milenijuma (Srboi -Tribali), onda i ova pretpostavka otpada.

I sam imam određenu rezervu, da li su Srboi -Tribali, ali me kotraargumenti koji se ovde iznose, sve više drže u ubeđenj da jesu.

 

[Tandoori Masala]

Izvor je obeležen kao: "Apian, Hist. Rom. Illyr., II, 3 и III, 5." (nisam bio najprecizniji, govori se o dogadjajima koji prethode osnivanju Singidunuma).

Mada ima i drugačijih razmišljanja:
"Временом је успостављена жива размена добара између етно-културних група, које се почињу раслојавати. Најбољи доказ су археолошка налазишта са луксузним предметима произведеним у Грчкој. Богата налазишта сведоче и о хеленизацији Трибала и Дарданаца. Но никако се не може говорити о њиховом ишчезавању, јер у наступајућим вековима они су водили праве ратове против македонских краљева. У периоду од 300. до 100. године п. н. е. Дарданци су, према историјским изворима, сачували своју индивидуалност и самосвест, а изванредних доказа за то има чак и у 3. веку н. е.
Млађе гвоздено доба на тлу Србије обележено је доласком Келта и продорима хеленистичке цивилизације. Келтски изасланици сусрели су се са Александром Великим на Дунаву 335. године п. н. е. а после Александрове смрти прешли су Саву и Дунав. Њихова пустошења по Дарданији, Македонији и средњој Грчкој заустављена су грчком победом код Делфа 279. године п. н. е. По повлачењу, а у даљим деценијама Келти су покорили Трибале, заузели су део аутаријатске територије и заједно с њима образовали моћно племе Скордиска. Они су први на тлу Београда саградили насеље.
Почетком нове ере Римљани су заузели све земље Балканског полуострва, покорили и Дарданце и Скордиске, али њихову културу нису уништили. Скоро три стотине година старобалканска племена, иако под римском влашћу, живела су аутохтоно, негујући традиционалну културу, а тек потом интегришу се у политичку и културну историју Римске Империје."

Stoji da nisi bio najprecizniji jer Apijan ne spominje Singidunum. Sto se desavalo za vrijeme keltskih pohoda na jug, nije sada bitno.

Ovo je bitno:

Genijalno.
Dokumenta kažu da su Skordisci isterali Trbale iz Singidunuma i da su ovi prebegli Getima.
Naravno da nisu svi Tribali prebegli Getima.
Zašto se deo ne bi povukao na jug u Travuniju i tu sačuvao državnost i kontinuitet od antičkog vremena?

Hrabra teza ali bi je valjalo preispitati. Da li je moguća?

Sada znamo da su Tribali bili istjerani, ali ne iz Singidunuma, te da su, po Apijanu, prebjegli Getima (ne na jug u Travuniju) nego skroz gore na drugu stranu Dunava (Σκορδίσκων καὶ Τριβαλλῶν, οἳ ἐς τοσοῦτον ἀλλήλους πολέμῳ διέφθειραν ὡς Τριβαλλῶν εἴ τι ὑπόλοιπον ἦν ἐς Γέτας ὑπὲρ Ἴστρον φυγεῖν). Nevjerovatno bode oci kolicina iznesenih nebuloza poput hrabrih teza potpomognutim uzasno iritirajucim, nekritickim pretresanjem antickih izvora u cilju da se na krajnje bedast nacin "dokaze" istorijski primat i kontinuitet srpskog etnickog prostora.

 

[Casino Royal]

Pa u opše ne govorimo o jakoj Raškoj državi u tom trnutku. Ako sam dobro razumeo popa Dukljanina, u jednom trenutku Dukljanski vladari vladaju svim srpskim zamljama, pa samim tim i Tribalijom (ubijen Raški Arhont na Ibru).
Malo doslednosti nije na odmet. Ako se držimo principa teritorijalnog poklapanja sa antičkim periodom Trbale treba tražiti u Podrinju, Pomoravlju i srpskom Podunavlju.
Ako negiramo mogućnost izmene etnonima prilikom prevođenja, uslovljenog različito podešenim govornim aparatima, kao i dodatnih prilagodjavanja u vremenskom intervalu dužem od jedmog milenijuma (Srboi -Tribali), onda i ova pretpostavka otpada.

I sam imam određenu rezervu, da li su Srboi -Tribali, ali me kotraargumenti koji se ovde iznose, sve više drže u ubeđenj da jesu.

Obrati pažnju na mapu rasprostiranja antičkih Tribala:

Po LJPD zaista dukljanski vladari u više navrata vladaju kompletnom Raškom, što možda i može odgovarati istini, ali i ne mora - kao što rekoh, taj period od sredine X i prvih decenija XI predstavlja "crnu rupu" u istoriji tadašnje Srbije, iako imamo nekih indicija sa početka XI vijeka o raškom (srpskom) vladaru Ljutovidu.
Međutim teritorija Raške se ne poklapa sa antičkom Teritorijom Tribala - ona je praktično na granici sa njom. Antički Tribali nikad nisu zauzimali prostor Podrinja i Podunavlja, dok Pomoravlja jesu. Raška nije bila većim djelom u Pomoravlju (jeste samo u slivu Zapadne Morave, a ne Velike i Južne). Tako kad bi teritorija antičkih Tribala morala da se poklapa sa teritorijom Tribala koje spominje Skilica u XI vijeku, onda Rašani (Srbi) ne bi mogli biti Tribali, već Sloveni Pomoravlja. Ali već je ukazano da kod Skilice Tribali nisu Sloveni Pomoravlja, već mu je Bar u Dioklitiji definitivno u "zemlji Tribala".
Opet da skrenem pažnju da se teritorija antičkih naroda ne mora nužno poklapati sa teritorijom naroda za koga se koristi arhaizirani naziv u znatno kasnijem periodu od strane vizantijaca. Tako se za Dioklićane, a kasnije i za sve Srbe koristi termin Dalmati, a Dalmati uopšte nisu živjeli na teritoriji Dioklitije niti Srbije. Uostalom Teodor Prodrom Srbe naziva Dačanima, a znamo da Dačani nisu živjeli na teritoriji gdje su živjeli Srbi, arapski geograf El Idrizi Srbiju naziva Makedonijom itd.

 

[Ahil71]

http://www.belapalanka.org.rs/~belapala/sites/default/files/O Beloj Palanci/2. ISTORIJA/image1.jpg

"Otkrili utvrđenje staro 3.000 godina

Predrag Vujanac | 31. 10. 2011. - 02:02h | Komentara: 10
Praistorijsko kameno utvrđenje staro 3.000 godina otkriveno je u selu Brezovice na obodu Povlena, 30 kilometara jugozapadno od Valjeva. Dobro očuvane ostatke pronašli su arheolozi valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a potvrda prvih nalaza data od Arheološkog instituta govori o tome da je reč o najstarijoj upotrebi kamena na prostoru Srbije za građenje bedema. Milenijum pre Hrista ovo je bilo područje na kojem su živela plemena Ilira i Tribala, pa su prve pretpostavke da je otkrivena kamena utvrda njihovih ruku delo.


Slično kameno utvrđenje tolike starosti ne postoji u Srbiji
Pošto su bili prinuđeni da prekinu istraživanja manastira Svetog arhangela Mihaila, arheolozi su slobodno vreme iskoristili da obiđu druge lokalitete u okolini valjevske Gračanice. Tako su se u ataru sela Brezovice na obodu Povlena i nadmorskoj visini od preko 800 metara u jednom šumarku, kako priča direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Radivoje Arsić, “bukvalno sapleli na praistorijski kameni bedem”.

- Na taj lokalitet smo pošli kako bismo proverili pretpostavku da bi se u blizini Gračanice, koja je ime dobila po istoimenoj rečici, mogli nalaziti ostaci nekakvog grada po kojem je ta reka dobila ime. Lokalitet je, inače, pre nekoliko godina evidentiran po slučajnim nalazima rimskog novca i keramike iz 4. veka koje je pronašao Zoran Novičić iz Valjeva i ustupio ih gradskom muzeju. Malo je reći da smo kolega Dejan Bulić i ja bili zapanjeni kada smo se u šumarku gotovo sapleli na dugi dobro očuvani kameni bedem - priča Arsić.

Artefakti nađeni u tvrđavi
Potom je arheološka ekipa koja je radila na Gračanici uz pomoć kolege Vladimira Pecikoze iz Istraživačke stanice Petnica, prikupila površinske nalaze i sačinila skicu osnove fortifikacije. Uzorak je odmah poslat Arheološkom institutu i ekipi dr Aleksandra Bulatovića, a kada je stigla povratna informacija da je praistorijska utvrda stara 3.000 godina, Valjevci su postali svesni do kakvog arheološkog otkrića su došli.

Praistorijski bedemi u Brezovicama, po Arsićevim rečima, dugi su preko 300 metara, a široki između 2,5 i 3 metra. Zidani su od krupnog lomljenog i pritesanog kamena, a središte je, umesto malterom, ispunjeno sitnijim kamenom. Unutrašnjost utvrde, gde prvi nalazi pokazuju da postoje ostaci i stambene arhitekture, ima površinu malo veću od pola hektara.

Radivoje Arsić i Dejan Bulić

- Slično kameno utvrđenje ne postoji u Srbiji, sem na lokalitetu Krševica kod Bujanovca, ali je ono znatno mlađe i vezano je za period grčke civilizacije. Slične su, međutim, utvrde pronađene na području Bosne i Dalmacije, koje su u tom periodu praistorije Balkana gradili Iliri. Govorimo o vremenu od oko 1.000 godina pre Hrista, kada su na ovom području živela plemena Ilira i Tribala, a ovi krajevi su bili granično područje koje se vremenom pomeralo između te dve etničke grupe- objašnjava Arsić."

Evo kako hr.wikipedia.org definiše teritoriju"Tribali (grčki: Τρίβαλλοι, latinski: Triballi, bugarski: Трибал) su bili drevno tračko pleme koje je živjelo na obalama Dunava, kraj ušća rijeke Velike Morave, te na južnim područjima, na granici s Dardancima[1]."

Web prezentacija opštine Ivanjica "Prvi narodi, koji su naseljavali ovaj kraj, a za koje istorija zna, bili su Dardanci. Njih su odavde potisli na jug Tračani." Ne znam izvor, pa uzmite sa rezervom.

Gore pominjani Marin Segon (XIV vek) "Sofiji, glavnom gradu Tribala, poznatom trgu našeg vijeka, koji leži u ravnici gledajući sa Istoka Donju Meziju, to jest Zagorje, koje se širi od rijeke Cibrice oko grada Vidina i Nikopolja obalom Istera (=Dunava) do Pontijskog mora(=Crno more), a sa juga Trakiju, sa Zapada i Sjevera Skordiske i Tribale i visoke vrhove planine Vasilice;" U tekstu se neki pojmovi na etnos, a neki na istorijske administrativne jedinice, ali vrlo zanimljiv tekst.

 

[Ahil71]

Stoji da nisi bio najprecizniji jer Apijan ne spominje Singidunum. Sto se desavalo za vrijeme keltskih pohoda na jug, nije sada bitno.

Ovo je bitno:



Sada znamo da su Tribali bili istjerani, ali ne iz Singidunuma, te da su, po Apijanu, prebjegli Getima (ne na jug u Travuniju) nego skroz gore na drugu stranu Dunava (Σκορδίσκων καὶ Τριβαλλῶν, οἳ ἐς τοσοῦτον ἀλλήλους πολέμῳ διέφθειραν ὡς Τριβαλλῶν εἴ τι ὑπόλοιπον ἦν ἐς Γέτας ὑπὲρ Ἴστρον φυγεῖν). Nevjerovatno bode oci kolicina iznesenih nebuloza poput hrabrih teza potpomognutim uzasno iritirajucim, nekritickim pretresanjem antickih izvora u cilju da se na krajnje bedast nacin "dokaze" istorijski primat i kontinuitet srpskog etnickog prostora.

Opet manipulacija sa onim što iznosim.
Počitaj tačno šta sam napisao, naravno da su pobegli Getima na severu.
Pitao sam da li je moguće da je jedna, manja grupa pobegla na jug u Travuniju i sam rekao da je to hrabra teza. Teorijski je moguće, ukoliko su rano romanizovani, ali priznajem da je malo verovatno.

 

[Klaudije II Gotski]

Ја сам ти већ написао зашто та хипотеза није могућа, посебно у оним терминима у којима си је ти дефинисао.

Поновићу.

Зато што управо на јадранској обали и у његовом залеђу имаш систематску римску окупацију завршно са формирањем провинцијског система и колонизацијом латинског/италсог елемента. Какво онда очување државности, иначе скроз анахрон термин, очекивати?

Други разлог је тај што смо кроз рецимо читав средњи век боље упознати са дешавањима на јадранској обали него у унутрашњости Балкана. И нико не спомиње Трибале. Трибали се спомињу од Скилице у 11. веку и кпод каснијих византијских аутора који користе архаичне етнониме намерно и не претерано прецизно. Дакле ако су Срби Трибали, онда су нужно и Угри Пеонци, Турци Персијанци, Бугари Мизи итд.

Ахил, можеш ли ти да нађеш неки извор из 4-6. века који тврди да је рецимо Диоклецијан, рођен на јадранској обали или залеђу, говорио трибалским(-рашким-трачким-старосрБским језиком) или рецимо Јустинијан I.

Плус, нико не спори присуство локалитета античких Трибала рецимо на тлу данашње Србије или других земља у региону. Оно што је важно је подвући изнова и изнова да ови антички Трибали којима се још у старом веку замео практично сваки траг, немају апсолутно никакве везе са "Трибалима" из дела Јована Скилице (11. век), или Јована Кантакузина (14. век) или Дуке (15. век) јер се ту ради о намерном коришћењу архаичних етнонима који немају нарочите везе са критиком извора у данашњем смислу речи те је илузорно очекивати да су Скилица или Дука Србе називали Трибалима јер су ови заиста, у сваком погледу, баш баш, директно итд ЗАИСТА и били антички Трибали.

 

[Ahil71]

"Pitao sam da li je moguće da je jedna, manja grupa pobegla na jug u Travuniju i sam rekao da je to hrabra teza. Teorijski je moguće, ukoliko su rano romanizovani, ali priznajem da je malo verovatno."
Kao da ne govorimo istim jezikom. U redu, pomeriću od "malo verovatno" na "nemoguće".
Kako Srbi u srednjem veku mogu biti antički Tribali?
Da li postoji veza? Mislim da na to pitanje nismo još odgovorili.

 

[Ahil71]

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm

Vrlo zanimljiv tekst. Treba uzeki obzir da se koriste pojmovi i kao administrativne teritorije i kao etničke skupine, kao i da su izvorni Bugari manjina u Bugarskom carstvu.
Inače Srbin iz Novog Brda. Hvala Casinu.

 

[Casino Royal]

"Pitao sam da li je moguće da je jedna, manja grupa pobegla na jug u Travuniju i sam rekao da je to hrabra teza. Teorijski je moguće, ukoliko su rano romanizovani, ali priznajem da je malo verovatno."
Kao da ne govorimo istim jezikom. U redu, pomeriću od "malo verovatno" na "nemoguće".
Kako Srbi u srednjem veku mogu biti antički Tribali?
Da li postoji veza? Mislim da na to pitanje nismo još odgovorili.

Možda je i moguće da su neki Tribali bježali na jug, sjever, zapad, istok - ali mi nemamo nikakav istorijski izvor ili makar indiciju koja bi nam sugerisala da se neki Tribali zaista bježali na prostor znatno kasnije Travunije. Meni se čini da tamo nalazimo na Dokleate, Autarijate, Daorse. Kasnije se i oni pretapaju u Romane tako što su romanizovani.
Evo kontrapitanja - kako su Turci u srednjem vijeku mogli biti Persijanci? Znači li to da su oni zaista Persijanci? Jesu li Bugari Mizi? Ako i jesu današnji Bugari djelom i zaista potomci Miza, da li znači da su tatrski Bugari koji su stigli u ranom srednjem vijeku na taj prostor zaista bili Mizi? Da li su Mizi bili recimo i Severjani?
Nije nemoguće da kod današnjih Srba imamo nekoj mjeri i potomke antičkih Tribala, koji i ne postoje pod tim imenom kada Srbi stižu na Balkan u VII vijeku. Ali ono što nije moguće je tvrditi da su ti Tribali bili zapravo Srbi. Imamo jasne dokaze da Srbi na Balkan dolaze u VII vijeku - prije toga ih na Balkanu nema. Imamo li ikakav relevantan istorijski izvor koji nam ukazuje na prisustvo Srba na Balkanu prije VII vijeka?
Reći da su Tribali zapravo Sribali, to jest Srblji, tačnije Srbi i to objasniti time da Grci slovo "s" izgovaraju kao "t" je toliko budalasta tvrdnja da u nju ne bi povjerovalo dijete od 4 godine. Tako bih sad ja mogao izvesti tezu da su Dukljani zapravo Dokleati, Sokelati, Soklermati, Sarmati. Ili da su Autarijati zapravo Austrijanci, zapravo Australijanci to jeste Amerikanci u stvari Afganistanci, tačnije Paštuni, u stvari Babuni, znači Bugari, to se transformisalo u Ugari - eto zato se kasnije spominju neki Austro-Ugari - to je isto. Trla baba lan, da joj prođe dan.

 

[Casino Royal]

Pogledajte prilog 247481

Pa i po ovoj mapi Raška je komplet u Dardaniji, a Porfirogenitova Srbija (kojoj je Ras na granici, u Bugarskoj) tačno odgovara rasprostiranju Autarijata (samo nema oblasti oko Tuzle). Tako da opet Srbi, to jest Rašani, ne mogu biti po tom kriterijumu Tribali.
To su uostalom potvrđivali i Relja Novaković i Đorđe Janović koji smatraju da su Tribali zapravo vjerovatno Sloveni u Pomoravlju (koji su Jankoviću opet Srbi iako se ne nazivaju Srbima kao ovi u Raškoj i Duklji). I jedan i drugi su se poveli da se teritorije antičkih plemena moraju kod vizantijaca poklapati sa njihovim arhaiziranjem, a to naravno nije nužno i bio slučaj.

 

[Klaudije II Gotski]

Колико ли је времена требало Грцима да схвате да не морају да пишу Τριβαλλοί већ просто Σέρβοι ?! Јесу ли прилагодили свој говорни апарат или прогледали (прослушали), ко ли ће га знати?

 

[Ahil71]

Izgled da je lepljenje kvalifikacija u nedostatku argumenata postalo manir.
Ta "budalasta" teorija nije moja već naučni rad jednog izuzetno kvalifikovanog čoveka.
Meni je bila mlo čudna, pa sam ovde postavio pitanje, da li neko uspeo da je ospori. Nisam dobio odgovor (osim jdnog rada koji se odnosi na nastavak, a ne na sam koren. Ono što bi svi trebalo da znaju je da se glasovi različito izgovaraju od jezika do jezika, i da svi imaju različito podešen glasovni aparat (mislim da sam negde čuo da se strani izgovor može naučiti do puberteta). Priče oko Travunije i Singidunuma su periferne i uzgred pomenute, pa se sa njima neću posebno baviti (prva teza je neodrživa, a u drugo sam napravio previd koji to suštinski nije).
Čovek koga ste okvalifikovali kao budalastog je sledeći
"Павел Јосеф Шафарик (такође по новијем Павол Јосеф Шафарик[1] у Србији познат као Павле Јосиф Шафарик[2] у чешком језику Šafařik [1] а у немачком Schafarik [1] , ретко кад Josef Jarmir у мађарском језику познат је као Pál Jószef Saf(f)arik [1] , а на латинском Paulus Josephus Schaffarik [1]; Кобелиарово, 26. мај 1795 — Праг, 26. јун 1861) је био чешки и словачки писац, историчар и лингвиста словачког порекла иако је своје радове писао чешки или немачки.


[уреди] Живот и дело

Пореклом је из источне Словачке и његов отац је био проповедник и учитељ. У годинама 1806. – 1808. студирао је у Рожњави а 1808. – 1810. у Добшини а затим 1810. – 1814. у Кежмароку. 1815. отишао је на студиј у Јену на теологију а од 1819.[3] ради као професор и директор у гимназији у Новом Саду и ту се 1822. године оженио са Боженом Јулијом Амбросовом.

1826. године је постао дописни члан ученог друштва из Кракова а годину дана касније члан Варшавског радничког пријатељства наука. 1833. године је отишао у Праг и примио плаћену обавезу да пише чешки и водио је редакцију часописа „Muzejnik“ и „Světozor“.

1848. године је узео учешће на скупу чешких и немачких писаца и славенском скупу и у то време је постао посланик земаљског скупа.

Павел Јосеф Шафарик имао је исте погледе на српски језик као и Вук Стефановић Караџић те и ако није писао српским језиком и иако није био Србин у великој мери је утицао на филологију српског језика у 19. веку јер су обојица имали исте погледе на корпус српског језика и литературе. Име Шафарика треба да буде убележено као име пријатеља српског језика, писца прве историје српског језика и једног од најзначајнијих српских библиографа свих времена.[1]

За Србе је врло важно дело Шафарика; Српска читанка "Serbische Lesekörner" где је први пут дат правилан поглед на порекло српског језика и покушај његове кратке историје.[2]

Покушао је да оснује нови део науке- словенску археологију. За тежњама ка самосталном словачком језику се односио са уздржавањима али се залагао да постане посредник између словачке и чешке стране. Сахрањен је на евангелистичком гробљу у Карлину 1900. године су његови погребни остаци пренешени на Олшанско гробље. Његов син је био Војтех Шафарик.
"

 

[Ahil71]

Pa i po ovoj mapi Raška je komplet u Dardaniji, a Porfirogenitova Srbija (kojoj je Ras na granici, u Bugarskoj) tačno odgovara rasprostiranju Autarijata (samo nema oblasti oko Tuzle). Tako da opet Srbi, to jest Rašani, ne mogu biti po tom kriterijumu Tribali.
To su uostalom potvrđivali i Relja Novaković i Đorđe Janović koji smatraju da su Tribali zapravo vjerovatno Sloveni u Pomoravlju (koji su Jankoviću opet Srbi iako se ne nazivaju Srbima kao ovi u Raškoj i Duklji). I jedan i drugi su se poveli da se teritorije antičkih plemena moraju kod vizantijaca poklapati sa njihovim arhaiziranjem, a to naravno nije nužno i bio slučaj.

Mapa se odnosi na jedan istorijski trenutak.
Relacija Tribala i Autarijatija veoma zanimljiva, ali sada neću ulaziti u tu temu.

Ne tvrdim da je neodorivo dokazano, ali mi se čine sve ide u korist teze da Sribima zovu one kojima vlada plemstvo iz Bele Srbije, a Tribalima starosedeoce. S tim što se u zadnjem primeru razdvajau posebno Rašane, Tribale i Skordiske (kao npr Ere, Šumadince i Dragačevce).

Da li ima kakvih podataka, za zemlje u Vojvodini, Pomoravlju i Negotinskoj krajini, pod vlašću Bugara.

 

[Ahil71]

Sada ismevate ovog čoveka:

"Predgovor:
Martin Segon je bio kod nas gotovo nepoznat sve dok milanski profesor Agostino Pertuzi nije objavio njegov rukopis pod navedenim naslovom. A Segon je bio jedan od istaknutih humanista kraja XV vijeka. O njemu se zna da je bio sin Jovana de Segonis iz Kotora, da je bio kanonik crkve Svete Marije u Novom Brdu. Sam je o sebi rekao da je porijeklom iz Novog Brda, kotorske narodnosti (nazione Catarensis). Doktorat kanonskog prava stekao je 18. februara 1475 god u Padovi. Na mjesto Ulcinjskog episkopa došao je poslije smrti Martina Bergama 1481. U Obrazloženju za njegovo postavljanje rečeno je da se odlikuje visokom kulturom i zaslugama za crkvu. Posljednja vijest o njemu potiče iz 1486. godine. U XVI stoljeću dio porodice Segon živi u Kotoru. "

 

[Casino Royal]

Sada ismevate ovog čoveka:

"Predgovor:
Martin Segon je bio kod nas gotovo nepoznat sve dok milanski profesor Agostino Pertuzi nije objavio njegov rukopis pod navedenim naslovom. A Segon je bio jedan od istaknutih humanista kraja XV vijeka. O njemu se zna da je bio sin Jovana de Segonis iz Kotora, da je bio kanonik crkve Svete Marije u Novom Brdu. Sam je o sebi rekao da je porijeklom iz Novog Brda, kotorske narodnosti (nazione Catarensis). Doktorat kanonskog prava stekao je 18. februara 1475 god u Padovi. Na mjesto Ulcinjskog episkopa došao je poslije smrti Martina Bergama 1481. U Obrazloženju za njegovo postavljanje rečeno je da se odlikuje visokom kulturom i zaslugama za crkvu. Posljednja vijest o njemu potiče iz 1486. godine. U XVI stoljeću dio porodice Segon živi u Kotoru. "

Ne shvatam kako ismjevamo Segona? Pa ja sam ga postavio da vidiš da su njemu Tribali Bugari. Zar ne shvataš da svaki pisac u svom vremenu ove arhaične nazive koristi na osoben način i da su nekima Tribali arhaizam za Srbe, nekima za Bugare, nekima predstavljaju nadnacionalni pojam određenog balkanskog područja, Mihailu Pselu su sinonim za Uze, a Skilici koji prvi koristi taj termin Tribali ze neki južnoslovenski narod su sinonim za Dukljane i Travunjane. Iste stvari možemo uočiti i za druge slične nazive Geta, Dačana, Miza, Ilira itd.

 

[Ahil71]

Ne shvatam kako ismjevamo Segona? Pa ja sam ga postavio da vidiš da su njemu Tribali Bugari. Zar ne shvataš da svaki pisac u svom vremenu ove arhaične nazive koristi na osoben način i da su nekima Tribali arhaizam za Srbe, nekima za Bugare, nekima predstavljaju nadnacionalni pojam određenog balkanskog područja, Mihailu Pselu su sinonim za Uze, a Skilici koji prvi koristi taj termin Tribali ze neki južnoslovenski narod su sinonim za Dukljane i Travunjane. Iste stvari možemo uočiti i za druge slične nazive Geta, Dačana, Miza, Ilira itd.

Ne mislim na Vas. Vaši postovi su uvek konstruktivni, nekada se slažemo, a nekad ne, što je i normalno (naročito zato što samo u ovom trenutku različite nacionalne pripadnosti.
Mislim na slku u prethodnom postu. Pardon, vidim da je post obrisan.

 

[Casino Royal]

Izgled da je lepljenje kvalifikacija u nedostatku argumenata postalo manir.
Ta "budalasta" teorija nije moja već naučni rad jednog izuzetno kvalifikovanog čoveka.
Meni je bila mlo čudna, pa sam ovde postavio pitanje, da li neko uspeo da je ospori. Nisam dobio odgovor (osim jdnog rada koji se odnosi na nastavak, a ne na sam koren. Ono što bi svi trebalo da znaju je da se glasovi različito izgovaraju od jezika do jezika, i da svi imaju različito podešen glasovni aparat (mislim da sam negde čuo da se strani izgovor može naučiti do puberteta).

Pa ja i nisam rekao da je ta teorija tvoja. Ali ti se čudim kako ne uočavaš da naziv Tribali nema nikakve sličnosti sa nazivom Srbi. Tribali - Srbi? Kao da si rekao da su riječi Akonkagva i Popokatepetl slične? Pa sličniji su nazivi Bugari i Ugari, pa niko ne postovjećuje ova dva naroda? Ili recimo naziv Dioklićana je izveden iz naziva Dokleata - sad treba da zaključimo da su Dioklićani iz X vijeka zapravo oni isti Dokleati iz IV vijeka, a ilirsko pleme Albanoa iz II vijeka su identični Albancima iz XII vijeka - pa više ovi netačni zaključci imaju osnovu da se pozovemo na njih, nego da kažemo da su riječi Tribali i Srbi iste, samo su zbog glasovnog aparata Grka promjenjene?
Šafarikova tvrdnja o glasovnom aparatu Grka je obično "tranje" (), jer Grci Srbe sasvim jasno nazivaju Σέρβοι. To što neće tako da ih nazivaju, kao što neće da pravim imenom nazivaju skoro nijedan narod u svom okruženju je sasvim druga stvar koju je pojasno Slaven.

 

[krinka5]

Ne mislim na Vas. Vaši postovi su uvek konstruktivni, nekada se slažemo, a nekad ne, što je i normalno (naročito zato što samo u ovom trenutku različite nacionalne pripadnosti.
Mislim na slku u prethodnom postu. Pardon, vidim da je post obrisan.

Evo tvoj rečenice :

Ne tvrdim da je neodorivo dokazano, ali mi se čine sve ide u korist teze da Sribima zovu one kojima vlada plemstvo iz Bele Srbije, a Tribalima starosedeoce. S tim što se u zadnjem primeru razdvajau posebno Rašane, Tribale i Skordiske (kao npr Ere, Šumadince i Dragačevce).

Slika u obrisanom postu (nisam je ja obrisao) je upravo govorila o onome što je Casino napisao . Kako možeš da povezuješ narode koji su toliko vremenski udaljeni i još želiš o tome da raspravljaš. Znamo zašto je to Segon uradio i baš zato što znamo celu pozadinu upotrebe arhačinih termina potpuno je sumanuto danas tvrditi da su u srednjem veku postojali antički Tribali i Skordiski bilo za vreme Skilice ili kasnije Segona.

 

[Ahil71]

Pa ja i nisam rekao da je ta teorija tvoja. Ali ti se čudim kako ne uočavaš da naziv Tribali nema nikakve sličnosti sa nazivom Srbi. Tribali - Srbi? Kao da si rekao da su riječi Akonkagva i Popokatepetl slične? Pa sličniji su nazivi Bugari i Ugari, pa niko ne postovjećuje ova dva naroda? Ili recimo naziv Dioklićana je izveden iz naziva Dokleata - sad treba da zaključimo da su Dioklićani iz X vijeka zapravo oni isti Dokleati iz IV vijeka, a ilirsko pleme Albanoa iz II vijeka su identični Albancima iz XII vijeka - pa više ovi netačni zaključci imaju osnovu da se pozovemo na njih, nego da kažemo da su riječi Tribali i Srbi iste, samo su zbog glasovnog aparata Grka promjenjene?
Šafarikova tvrdnja o glasovnom aparatu Grka je obično "tranje" (), jer Grci Srbe sasvim jasno nazivaju Σέρβοι. To što neće tako da ih nazivaju, kao što neće da pravim imenom nazivaju skoro nijedan narod u svom okruženju je sasvim druga stvar koju je pojasno Slaven.

Šafarika smatram ozbiljnim čovekom koji je teoriju potkrepio brojnim, sličnim primerima.
Meni je neshvatljivo i, moram priznati, frutrirajuće nepostojanje ozbiljnog naučnog istraživanja u vezi ovako značajne teme.

 

[Tandoori Masala]

Šafarika smatram ozbiljnim čovekom koji je teoriju potkrepio brojnim, sličnim primerima.
Meni je neshvatljivo i, moram priznati, frutrirajuće nepostojanje ozbiljnog naučnog istraživanja u vezi ovako značajne teme.

1. Acta of the 2nd International Colloqium on Aegean Prehistory, The First Arrival of Indo-European Elements
in Greece, Athens, 1972.
2. Actes du I-er Congres international des etudes balkaniques et sud-est europeennes, 1966, I-VIII, Sofia 1968.
3. Alfoldi G., Turisci and Norici, Historia, XV, 1966, 224-241.
4. Ancient Indo-European Dialects, Proceedings of the Conference of Indo-European Linguistics, UCLA, 1963, University
of California Press 1966.
5. Bartoli M., Introduzione alla neolinguistica, Geneve, 1925.
6. Berciu D., Romania before Burebista, NY, 1967.
7. Besevliev V., Uber manche altere Theorie von der Romanisiering der Thraker, Etudes Balkaniques, I, 1964, 147-158.
8. Bonfante G., I dialetti indeuropei, Annali del istituto Orientale di Napoli, IV, 9, 1931, 68-185.
9. Bonfante G., The Neolinguistic Position, Language, 23, 4, 1947.
10. Borgstrom C., Internal Recontruction of Pre-Indo-European, Word, 1954, 275-284.
11. Bosch-Gimpera P., El problema indoeuropeo. Con un apendice de m. Swadesh, XIX, Mexico, 1960 (trad. franc., Paris, 1961).
12. Carnoy A., Le substrat pelasgique dans la toponymie grecque, Orbis, III, 1954, 433-437.
13. Carruba O., Origini e preistoria degli Indo-Europei d'Anatolia, Rivista di filologia, 97, 1969, 1-30.
14. Chantraine P., La langue des macedoniens et leur onomastique, BSl, 61, 1, 1966, 157-166.
15. Childe G., Anatolia and Thrace, Anatolian Studies, VI, 1956.
16. Condurachi E., L'ethnogenese des peuples balkaniques, les sources ecrites, Studia Balcanica, V, 1971, 249-269.
17. Crossland R. A., The Position in the Indo-Indoeuropean Language Family of Thracian and Phrygian and their possible
close cognates, some general observation, Studia Balcanica, V, 1971, 225-236.
18. Crossland R. A., Recent re-Appraisal of Evidence for the Chronology of the Differentation of Indo-European, Acta 2d Coll.
Aegean Prehistory, 46-55.
19. Crossland R. A. & Birchall A., Bronze Age Migrations in the Aegean, London, 1947.
20. Daicoviciu H., Dacica, Cluj, 1970.
21. Danov Chr. M., Zur der Ethnogenese und den Lageverschiebungen der Volksstamme Altthrakiens in der zweiten
Halfte des II. und der ersten Halfte des I. Jahrtausends v.u. Z., Studia Balcanica, V, 1971, 271-277.
22. Devoto G., Linguistica e archeologia, Scritti minori, Firenze, 1958, 48-55.
23. Devoto G., Origini indeuropee, Firenze, Sansoni, 1962.
24. Dumitrescu Vl., Observations sur certains problemes du neolothique de l'europe sud-orientale, Dacia, II, 1958, 265-274.
25. Durante M., Le congruenze onomastiche italo-balcaniche e il loro valore storico, Isola del Liri, 1953.
26. Durante M., Sulla lingua degli Elimi, Kokalos, VIII, 1961, 81-90.
27. Duridanov I., Die alten Bevolkerungsverhaltnisse Makedoniens auf Grund der Toponymie, Actes I Congr. Balk., VI, 1968, 773-786.
28. Duridanovc I., Trakisch-dakische Studien, LB, XIII, 1969.
29. Duridanov I., Die Stellung des Paonischen, Actes X Congr. Ling., IV, 1970, 759-764.
30. Ethnogenese des peuples balkaniques, Studia Balkanica, V, 1971.
31. Fol A., Demografska i socialna struktura na drevna Trakia I hiljadiletie predi novata era, Sofia, 1970.
32. Frasheri K., Les Parauaei, anciens habitants de la vallee de la Haute-Viose, 1971,
33. Gamkrelidze T. V., Anatolian Language and the Problem of I-E Migration to Asia Minor,
VII-e Congr. intern. des Sc. Anthropol. et Etnol., 1964, V, 665-672.
34. Garasanin D., Problemes de l'appartenance linguistique des populations neolithiques dans le centre des Balkans,
Studia Balcanica, V, 1971, 15-19.
35. Garasanin M., Ka jezicnoj pripadnosti neolitskog prastanovnistva Balkana, GZM (Arh.), XII, 1956, 201-216.
36. Garasanin M., Hronologija i genesis na neolita v centralnata i juoiztocnata cast na Balkanskija pouostrov, Arheologija, VIII, 1, 1966.
37. Garasanin M., La contribution du monde sud-est europeen, Sources archeologiques de la civilisation europeenne, Bucarest, 1970, 102-19.
38. Garasanin M. & Nestor I., Les peuples de l'Europe du Sud-Est a l'epoque preromaine, Actes..., I.
39. Gavela B., Quelques notions actuelles sur les Celtes balkaniques, ZFF, Beograd, IX, 1, 1967.
40. Georgiev Vl., Thrace et illyrien, LB,VI, 1963, 71-74.
41. Georgiev Vl., Die Herkunft der Namen der groSten Flusse fer Balkanhalbinsel und ihre Bedeuting zur
Ethnogenese fer Balkanvolker, LB, I, 1959, 5-116.
42. Georgiev Vl., Introduzione alla storia delle lingue indeuropee, Roma, 1966.
43. Georgiev Vl., L'ethnogenese de la peninsule Balkanique d' apres les donnees linguistiques, Studia Balcanica, V, 1971, 155-177.
44. Gimbutas M., Proto Indo-European Culture, 1970.
45. Gimbutas M., The Beginning of the Brozne Age in Europe and the Indo-Europeans 3500-2500 B.C., JIES, I, 2, 1973, 163-214.
46. Gimbutas M., The Destruction of Aegeand and East Mediterranean urban civilization around 2300 B. C., Bronze Age, 1973, 129-139.
47. Gindin L., Jazyk drevnejsego naselenija Juga Balkanskogo poluostrova, Moskva, 1967.
48. Gindin L., Anatolijskie jazykovye elementy v drevnoj toponimii juga Balkanskogo polustrova, Act I Congr. Balk., VI, 1968, 829-836.

Nastavice se...