Ko je Tod Blanš, Trampov čovek od poverenja za slučaj Epstin?
Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država planira da se sastane sa Gilejn Maksvel, osuđenom saradnicom preminulog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina. Zašto baš sada i ko preuzima odgovornost za ovaj "vruć krompir"?
Donald Tramp se od afere
Epstin brani svim sredstvima koje mogu da se sublimiraju u jedno, da priča o svemu, osim o njemu. Krivična odgovornost Baraka Obame i Hilari Klinton, imigracija, Harvard, Vašington Komandersi, senator Adam Šif, Rusija, tarife, granica.
Jedina arena u kojoj novinari mogu da Trampu postave škakljiva pitanja su konferencije sa važnim gostima koje se održavaju u Beloj kući. U odnosu na to koliko zvanična administracija želi da slučaj Epstin prosto ode iz etra, pitanje je koliko će javne zajedničke konferencije, u kojima je Tramp neretko dominirao nad svojim gostima (
poput čuvene konferencije sa Zelenskim) i dalje biti deo opsega medijskog tima oko predsednika.
Tramp samoinicijativno o Epstinu priča samo kroz svoju društvenu mrežu Truth Social, u kojoj u formi monologa uglavnom taj slučaj karakteriše kao "nebitan", "nevažan", često i kao "glupost" i "laž".
U međuvremenu dogodio se gotovo kopernikanski obrt pošto je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država (DOJ) na čelu sa generalnom tužiteljkom Pem Bondi najavilo u ponedeljak da će zamenik državnog tužioca Tod Blanš sastati sa Gilejn Maksvel, osuđenom saradnicom preminulog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina, u „narednim danima“.
„Predsednik Tramp nam je rekao da objavimo sve verodostojne dokaze. Ako Gilejn Maksvel ima informacije o bilo kome ko je počinio zločine protiv žrtava, FBI i Ministarstvo pravde će saslušati šta ima da kaže“, rekao je Blenš u saopštenju koje je objavila Bondi na mreži Eks.
Saopštenje dolazi u trenutku kada sve veći broj zakonodavaca poziva Maksvelovu da svedoči o svom odnosu sa Epstinom, dok se ministarstvo aktivno protivi njenim naporima da se žali na presudu zbog zavere i pomaganja Epstinu u njegovom seksualnom zlostavljanju maloletnih devojčica. Dakle, sa jedne strane imamo distanciranje Trampa od slučaja Epstin, a sa druge težnje njegove administracije da kontaktira Maksvelovu. Tramp je rekao da o tome nije informisan, i da sastanak predstavnika Ministarstva pravde sa Džefrijevom saradnicom „zvuči prikladno“.
Napustio
Nakon završetka pravnog fakulteta, Blanš je bio tužilac u Južnom okrugu Njujorka i ko-šef jedinice za nasilne zločine i odeljenja Vajt Plejns. Radio je na slučajevima vezanim za bankovne i bankarske prevare, javnu korupciju i reketiranje. Od septembra 2017. do aprila 2023, Blanš je bio partner u Cadwalader, Wickersham & Taft, jedne od najstarijih aktivnih advokatskih kancelarija u Sjedinjenim Državama osnovane davne 1792. godine.
Blanš je napustio njujoršku kancelariju i osnovao sopstvenu Blanche Law kako bi zastupao bivšeg američkog predsednika
Donalda Trampa, kao advokat odbrane u krivičnom postupku 2024. godine. Njegova supruga Kristina, lekarski asistent integrativne medicine, bila je šef kabineta advokatske firme.
Nakon Trampove osude 30. maja 2024. godine po 34 tačke optužnice za falsifikovanje poslovnih evidencija, Blanš je tada izjavio da Trampov tim odbrane planira da se žali na presudu, i ta borba je i dalje u toku (žalbeno ročište za krivičnu osudu i presudu predsednika održano je 11. juna ove godine u saveznom apelacionom sudu na Menhetnu).
Lojalnost je ubrzo nagrađena, pa je sredinom novembra 2024. godine novoizabrani predsednik Tramp objavio da namerava da nominuje Blanša za zamenika generalnog tužioca Sjedinjenih Država, što je Senat SAD potvrdio 5. marta 2025. godine tesnim glasanjem 52-46 u korist Blanša, koji je tako postao 40. zamenik generalnog tužioca Sjedinjenih Država zvanično od marta naredne godine.
Palm Bič i Florida čuda čine, pa je tako nekada registrovani demokrata Blanš, postao zvanično republikanac, i to nakon što je kupio kuću u okrugu Palm Bič. Poverenje Trampa u Blanša toliko je poraslo da je nakon razrešenja Karle Hejden, prva Afroamerikanke i žena koja je služila kao bibliotekarka Kongresa, skoro dve godine pre kraja svog desetogodišnjeg mandata, postavio na tu poziciju upravo Blanša, koji je tako postao "kolateralna dobit" kažnjavanja Hejdenova za kakoje rečeno "njen fokus na inicijative za raznolikost, ravnopravnost i inkluziju".
Postavlja se pitanje šta Bondi i Blanš mogu da izvuku od Gilejn, odnosno šta mogu da joj ponude, odnosno šta ona njima može da da?
Moguće je jedino spekulisati s obzirom na izjave koje su dali Blanš i advokat Maksvelove, Dejvid Oskar Markus. Jedna od stvari koje je važno napomenuti je da se Maksvelova nalazi na putu osporavanja svoje dvadesetogodišnje zatvorske presude, koju je potvrdio Drugi okružni sud, koji je Savezni apelacioni sud.
Ona je trenutno na saslušanju pred Vrhovnim sudom koji bi mogao da preispita ovu odluku.
Gilejn Maksvel u suštini nije imala pravo da traži zaštitu od sporazuma koji su tužioci Floride zaključili sa Epstinom mnogo pre njenog slučaja.
Dakle, jedna od stvari koje bi mogle biti na stolu je predsedničko pomilovanje, jer se Maksvelova suočava sa 20 godina zatvora što je u njenim godinama (63) gotovo doživotna robija. Pomilovanje u zamenu za svedočenje u Kongresu (što ne bi bio presedan) ili javne izjave o tome ko je još bio umešan. Ukoliko ste pomilovani, više ne možete da se pozovete na Peti amandman protiv samooptuživanja jer nemate krivično gonjenje od koga bi trebalo da se zaštitite.
Dakle, ukoliko se Maksvelova pomiluje, Trampova administracija nema puno prostora za svoju eventualnu zaštitu. Koje su šanse da Maksvel ima neku vrstu kritičnih informacija koje ranije nisu bile dostupne, i koje su šanse da se one javno pojave, ako uopšte postoje ostaje veliko pitanje.
Trampova administracija je pokrenula slučaj protiv Epstina u svom prvom mandaut, sa mnoštvom dokaza protiv njega i dobrom istragom.
Maksvelova osuđena na trgovinu devojčicama
Što se tiče Maksvelove, ona je osuđena za trgovinu ljudima, tačnije devojčicama, od kojih su neke imale i manje od 14 godina. Agresivno je zbog toga gonjena i kao rezultat toga došla je i dvadesetogodišnja kazna zatvora. Pomilovati seksualnog predatora bio bi malo je reći ogroman rizik, posebno u Americi.
Maksvelova nikada nije tražila sporazum o priznanju krivice, niti je poznato da je došla kod tužioca sa ponudom koje informacije potencijalno može da da.
Ministarstvo pravde kategorički negira da postoji lista klijenata.
Sa političke strane, pokret MAGA želi odgovore. Želi da čuje nešto novo, dok Tramp koji im je to "novo" obećavao, ne želi da priča o "glupostima". Ozbiljna kolizija.
Dok isplivavaju informacije, dok se javnost sve više upoznaje sa činjenicama i nedoslednostima u samoj istrazi o Epstinu i svemu što ga je okruživalo, vladajuća američka administracija baca sve karte na stvaranje slike o još jednoj teoriji zavere ili temama poput šta je Obamina administracija navodno uradila da blokira njegov izbor 2016. godine.
MAGA, dakle, ne samo demokrate, želi fasciklu u svilenoj mašni sa informacijama vezanim za ovaj slučaj, i teško da će je zadovoljiti priča o teoriji zavere. Odavno se previše toga zna da bi ceo slučaj tako bio spakovan. Za to je prekasno. Trampa čeka jedno dugo toplo, Foknerovo leto.
https://n1info.rs/svet/tod-blans-todd-blanche-trampov-covek-od-poverenja-biografija/
(@Tablesalt13) 
