Totalni "rat" blokadera protiv Vučića u Strazburu: Žale se zbog susreta sa Putinom; Traže sankcije Srbiji!

Тихи:
od svojeg rada bajo

ja se bavim trgovinom i proizvodnjom

proizvodim voce , vina rakije

i to prodajem gradjanima Srbije i ponesto preko

Ne sluzim Tonina Piculu i ne rusim sopstvenu drzavu da bi meni bilo lepo kao neki sto rade
Kliknite za proširenje...

Lepo, lepo i domaćinski

- to preko što prodaješ, pretpostavljam da je Rusija u pitanju, ništa mrski zapad
- cene verovatno obračunavaš u rubljama, ko ti ponudi evre teraš to iz dvorišta i psuješ najstrašnije
- u proizvodnji vina koristiš verovatno rusku tehnologiju, ne hebeš ništa francuze i italijane
- kad hoćeš vrhunsko vino ti ga držiš u čuvenom ruskom hrastu
- neću da te pitam šta voziš, pričali mi ljudi da samo Lade teraš, ništa nemci, ništa francuzi
- i normalno kao svaki pravi srpski domaćin i patriota ušteđevinu držiš u rubljama, nisi valjda lud da čuvaš evre, dolare i švajcarce

Sve znam, ništa ne moraš da mi pričaš
 
ssmpmd:
Lepo, lepo i domaćinski

- to preko što prodaješ, pretpostavljam da je Rusija u pitanju, ništa mrski zapad
- cene verovatno obračunavaš u rubljama, ko ti ponudi evre teraš to iz dvorišta i psuješ najstrašnije
- u proizvodnji vina koristiš verovatno rusku tehnologiju, ne hebeš ništa francuze i italijane
- kad hoćeš vrhunsko vino ti ga držiš u čuvenom ruskom hrastu
- neću da te pitam šta voziš, pričali mi ljudi da samo Lade teraš, ništa nemci, ništa francuzi
- i normalno kao svaki pravi srpski domaćin i patriota ušteđevinu držiš u rubljama, nisi valjda lud da čuvaš evre, dolare i švajcarce

Sve znam, ništa ne moraš da mi pričaš
Kliknite za proširenje...


Robu prodajem za dinare

Srpske su sirovine, trudim se da ne psujem, koristim srpsku tehnologiju za proizvodnju domacih proizvoda

Vina drzim u srpskim buradima , polipropilen, inoks i drvo hrast

Vozim japance a hteo sam pre neku godinu da uvezem iz Rusije novog UAZ Patriota kakve vozi danas nasa vojska nego drzava nije dala.

Stedim u zemlji, vocnjacima, vinu i rakiji. Ne stedim u rubljama evrima dinarima.
 
Тихи:
Robu prodajem za dinare

Srpske su sirovine, trudim se da ne psujem, koristim srpsku tehnologiju za proizvodnju domacih proizvoda

Vina drzim u srpskim buradima , polipropilen, inoks i drvo hrast

Vozim japance a hteo sam pre neku godinu da uvezem iz Rusije novog UAZ Patriota kakve vozi danas nasa vojska nego drzava nije dala.

Stedim u zemlji, vocnjacima, vinu i rakiji. Ne stedim u rubljama evrima dinarima.
Kliknite za proširenje...

Normalno da prodaješ za dinare kad je stabilan dinar, vezan je za rusku rublju.

Ne reče nam ovo što prodaješ preko, u Rusiji, plaćaju li dobro braća Rusi za bratsku rakiju i vino.

Uzgred, koliko si puta bio preko, mislim u Rusiji
 
Alter_Ego_:
Skupština Opštine Severna Mitrovica izglasala je danas odluku o imenovanju 87 ulica, među kojima su ulice Josipa Kraša, Adema Ademija, Filipa Davida, Slaviše Lekića, Slavka Ćuruvije, Zorana Đinđića, Fehmija Aganija, Nikole Tesle, Fana Nolija, Desanke Maksimović, Samija Frašerija, Alekse Šantića, Elene Đike.



To je samo deo novih ulica čiji će nazivi, ako se sprovede u delo danas izglasana odluka, pisati u ličnim dokumentima i računima građana sa severne strane Ibra.

Odluka o preimenovanju ulica, puteva i javnih mesta doneta je na vanrednoj sednici, o kojoj mediji nisu bili obavešteni, navodi Kossev.

Odluka o imenovanju ulica je izglasana glasovima devet odbornika, dok su protiv bili Betim Osmani i jedini odbornik iz srpske zajednice Dušan Milunović.

https://nova.rs/vesti/politika/novi-nazivi-za-87-ulica-u-severnom-delu-kosovske-mitrovice/

На северу Косова и Метохије је све било наше, до доласка Вучића. Сад, чак и у локалној скупштини постоји један једини одборник из српске заједнице.

Не постоји већи издајник од њега!

Добра ствар у овој твојој и тихоглуовој поруци је то што пишете да нисте Ћацији.

Бити Ћаци је у Србији постала толика срамота, да чак ни вас двојица, перјанице ове власти на форуму, не смете јасно и гласно да се изјасните "И ја сам Ћаци", без обзира на ону кампању у којој су учествовали и Вучић и Брнапићка.
Kliknite za proširenje...
Nemoj da nam parcelišeš pokrajinu jer je srpska i Božija.Za tebe i ljude poput tebe su svi koji se ne slažu sa tobom ćaci.Daješ podršku blokaderima demonstrantima,koji opet kukaju EU skupštini na svoju državu i vlast,a nama ovde prosipaš mudrosti.Možda da ti tvoji uličari pokušaju da traže od svojih mentora da nam vrate okupirani deo teritorije,umesto što traže sankcije?M?
 
Тихи:
EU podrzava Vucica i SNS

ali neki evroparlamentarci iz nekih minornih partija zelenih dolaze u Srbiju da uzimaju ucesce u demonstracijama i nasilnim pokusajima smene vlasti

e njih je vucic nazvao olosem i to je u pravu

Sta ima oni sa ulice ovde da pozivaju na nasilnu smenu vlasti? Jel idemo mi u Svedsku, Dansku, Nemacku da to radimo?
Kliknite za proširenje...
Kako sad bre to? Zar EU nije arhineprijatelj koji je organizovao proteste i ugrozio krađe ''zaslužnih građana'' Inače, većina evropskih lidera osuđuje ovo u Srbiji, samo vam nisu javili ;) eto, Makron će da podrži možda AV i dalje ;)
 

Koji su zaključci diskusije u EP o Srbiji i koje su njihove posledice?​

Mladen Ilićdanas 20:05
Koji su zaključci diskusije u EP o Srbiji i koje su njihove posledice? 1
Printskrin Iks Đorđe Bojović

Nakon održane panel diskusije u Evropskom parlamentu (EP) koja se ticala stanja demokratije u Srbiji, zaključci do kojih su došli srpski opozicionari i evroposlanici sumirani su u šest tačaka. Kako ističu naši sagovornici, predlozi do kojih se došlo variraju od lako do teško izvodljivih, ali bi neki od njih mogli da imaju znatne posledice po stanje u zemlji.

Predstavnici srpske opozicije iz Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih građana, Stranke slobode i pravde, Srbija centra i Narodnog pokreta Srbije učestvovali su 9. septmbra na panel diskusiji u Evropskom parlamentu koju su organizovale evropske stranke Zelenih, Socijalista i demokrata i Obnovimo evropu.

Tema diskusije bila je trenutno stanje demokratije u Srbiji.

U toku diskusije se, pored osvrta na studentske proteste i demostracije u Srbiji, često govorilo o odnosu EU i Srbije, tačnije vlasti u Srbiji.

Dok su evroparlamentarci istakli da je potrebno da se od strane EU političara izvrši pritisak na Evropsku komisiju da se jasno izjasni o situaciji u Srbiji i režimu Aleksandra Vučića, srpski opozicionari su naglasili da je pored toga potrebno preduzeti konkretne mere koje bi doprinele rešavanju krize u Srbiji i ujedno promeni vlasti.

Evroposlanik Vladimir Prebilič, koji je vodio ovu diskusiju, na kraju je naveo šest tačaka za koje smatra da se svi mogu složiti, a koje mogu dati smer u kojem se može raditi radi poboljšanja situacije u Srbiji.

„Postoji saglasnost da bi EP trebalo da pošalje misiju u Srbiju i da na terenu uvidi šta se tačno dešava i da razgovara sa ljudima. Druga stvar je da se sprovede pritisak na EPP, kad je reč o Srpskoj naprednoj stranci. Da se izrazi stav da SNS ne može biti član nijedne evropske stranke, uz takvo kršenje svih načela demokratije“, rekao je on.

Kao treću tačku naveo je nastojanje da se ubedi Evropka komisija da razmotri dalju finansijsku pomoć Srbiji, dok se četvrta tiče stanja medija u Srbiji.

„Razgovaraćemo s njihovim predstavnicima. Bez slobodnih medija nema ni demokratije. Peto jesu moguće sankcije protiv ljudi koji krše zakon ili su odgovorni za kršenje zakona u Srbiji, onih koji su naredili batinanje demonstranata, i koji sprovode te naredbe. Možda je mali korak da ti ljudi ne mogu da uđu u Evropsku uniju, ali je to prvi korak. Šesto, moramo da smislimo način na koji će se sprovesti reforma izbornog sistema u Srbiji, pre nego što dođe do izbora. Bez tih reformi, znamo ko će dobiti te izbore. Dajte nam 30 dana, pa ćemo videti dokle smo došli i šta smo povodom svega ovoga uradili u tom periodu“, zaključio je on.

Rašeta: Upitne posledice ovih predloga​

Komentarišući ove zaključke, Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta za Danas kaže da oni variraju od lako do teškog izvodljivih, te dodaje da su upitne i posledice istih.

Koji su zaključci diskusije u EP o Srbiji i koje su njihove posledice? 2
foto Medija centar
„Verujem da može doći do slanja misije EP u Srbiju, naročito sada kada je opozicija ostvarila čvršće veze sa Zelenima, Socijalistima i demokratama i Obnovimo evropu“, navodi on.


Govoreći o najavi vršenja pritiska na Evropsku narodnu partiju (EPP) zbog članstva SNS-a, on ističe da, ukoliko se nastavi deterioracija situacije u Srbiji, ona će sama po sebi izvršiti pritisak na EPP razmisli o svom odnosu prema sestrinskoj SNS.

„Sankcije su već gotovo neizvodljive jer je potrebna jednoglasnost u Savetu, gde postoje države poput Mađarske i Slovačke koje sigurno neće podržati ove politike“, dodaje on.

Takođe, Rašeta kaže da EU zazire od ukidanja finansijske pomoći Srbiji, jer bi to dodatno moglo da udalji Srbiju od EU ka Rusiji i Kini.

„Naročito u društvu koje je danas veoma antizapadno opredeljeno, u momentima kada se EU bori za svoje interese ne samo u Ukrajini, već i preko Pacifika“, navodi naš sagovornik.

Što se tiče tačke koja govori o reformi izbornog zakona i sređivanju izbornih uslova, Rašeta podseća da EP, i OEBS/ODIHR već godinama učestvuju u procesu reforme izbornog sistema, ali dodaje da ako ne postoji volja u Narodnoj skupštini Srbije za to, neće doći do očekivanih rezultata.

Mladenović: Ukidanje finansijske pomoći bi bio ozbiljan udarac​

Analitički istraživač Miljan Mladenović ističe da se u zaključcima diskusije mogu videti teme koje se sada po prvi put spominju u tim krugovima.

Koji su zaključci diskusije u EP o Srbiji i koje su njihove posledice? 3
foto FoNet/Medija centar
„Tu svakako spadaju potencijalne sankcije za ključne državne funkcionere i potencijalno izbacivanje SNS iz EPP grupacije u Evropskom parlamentu“, tvrdi sagovornik Danasa.

Mladenović tvrdi da to jeste novost, te da ukoliko do toga zaista dođe, to može biti krupan korak posle kojeg ne moraju stvari ostati iste na spoljnopolitičkom planu Srbije.
„Uz te dve tačke, ukidanje finansijske pomoći bi bio ozbiljan udarac, dok preostali zaključci već “zvuče poznato” i iz dosadašnjeg iskustva malo je verovatno da bi tu nešto moglo da se promeni“, zaključuje on.
 

Spoljnopolitička usaglašenost Srbije s EU pala na 52 odsto, zemlje regiona 100 odsto usklađene​

Betadanas 14:38
Spoljnopolitička usaglašenost Srbije s EU pala na 52 odsto, zemlje regiona 100 odsto usklađene 1
foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Od početka rata u Ukrajini sve zemlje Zapadnog Balkana su znatno povećale usaglašenost sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije osim Srbije, čija je spoljopolitička usaglašenost u prvoj polovini ove godine manja nego prošle.Srbija se po pravilu i dalje ne usaglašava sa merama protiv Rusije i Kine, a prioritet se daje bilateralnim sporazumima u odnosu na evropske integracije.

U analizi Centra za međunaronde i bezbednosne poslove (ISAC fond) navodi se da je Srbija u prvoj polovini 2025. dostigla stopu usaglašenosti sa spoljnopolitičkim deklaracija i merama EU od 52 procenta, što je najniža stopa među kandidatima za EU, osim Turske čiji su pregovori o članstvu zamrznuti već nekoliko godina.

Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH usklađene su sa spoljnom politikom EU 100 odsto, Ukrajina 98 odsto, Moldavija 89 a Gruzija 52 odsto, kao i Srbija, dok je Turska na samo tri procenta.

Srbija je prethodnih godina beležila blagi rast usaglašenosti, od 48 odsto 2022, 54 odsto 2023. i 59 odsto 2024. godine, ali je u prvih šest meseci ove godine stopa usklađenosti pala za sedam odsto.

Kako se ocenjuje u izveštaju, glavni razlog za nisku stopu usklađenosti Srbije je to što je u prvoj polovini tekuće godine EU usvojila dva paketa sankcija Rusiji, 16. i 17, čime je povećan broj deklaracija protiv Rusije, zbog njenog rata u Ukrajini.

Kao i prethodnih godina, Srbija je izbegavala usaglašavanje sa deklaracijama i merama protiv Rusije i Kine iza čega u najvećoj meri stoji pitanje Kosova jer Beograd i dalje nastoji da dobije podršku te dve zemlje u različitim međunarodnim forumima, pre svega UN i povezanim agencijama, po tom pitanju.

Viši saradnik ISAC fonda Igor Novaković izjavio je da kako raste broj deklaracija i mera prema Rusiji tako opada usaglašenost Srbije, ali da nisu u pitanju samo mere koje se tiču ruskog rata u Ukrajini.

„Ako imate deklaraciju ili sankcije vezane za incidente u sajber prostoru, ili situacije kršenja ljudskih prava za koje se smatraju odgovornima ruski ili kineski državljani, Srbija se uglavnom ne usaglašava“, rekao je Novaković.

On je istakao da su od izbijanja rata u Ukrajini sve države regiona „drastično unapredile svoj usklađivanje“, pre svega Crna Gora i Albanija koje se, kako je rekao, smatraju izvesnim članicama EU do kraja decenije, ali i Severna Makedonjija i BiH koja je prethodnih godina kaskala za Srbijom po tom pitanju.

EU je od početka godine do kraja juna izdala 64 deklaracije i pozvala kandidate i partnere da se sa njima usaglase. Srbija se usaglasila sa 33 deklaracije.

Kako se navodi u analizi, Srbija se nije usaglasila sa 16 deklaracija koje se odnose na rat u Ukrajini, četiri u vezi Belorusije, tri o sajber prostoru i napadima i po jednom deklaracijom koja se odnosi na Gvatemalu, Globalni režim sankcija EU za ljudska prava, unutrašnju situaciju u Rusiji, Moldaviju, upotrebu hemijskog oružja, Severnu Koreju i Mali.

U izveštaju se ukazuje i na određene nedoslednosti u ponašanju Srbije u pogledu usklađivanja, a primer za to je Venecuela.

Naime, Srbija se uskladila sa jednom deklaracijom EU kojom se osuđuju problematični predsednički izbori 2024. i represija od strane režima Nikolasa Madura, kao i sa dve deklaracije koje se odnose na sankcije uvedene pojedincima i entitetima iz te zemlje.

Međutim, uprkos toj formalnoj usklađenosti, predsednica Skupštine Ana Brnabić prisustvovala je inauguraciji predsednika Madura.

Usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU će, prema mišljenju Novakovića, biti ključno za dalji napredak Srbije na putu ka članstvu.


Dok su uslovi za otvaranje klastera tri u pristupnim pregovorima vezani za demokratizaciju i vladavinu prava, odnosno izborne uslove, Novaković ističe da će bilo koji budući napredak u pregovorima o članstvu biti „apsolutno uslovljen vrlo jasnim napretkom u usaglašavanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“.


„To je logično za EU. Ako je vaš interes da uđete u EU i naši interesi treba da se poklapaju i treba da naše interese prihvatite kao svoje“, kazao je Novaković.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović ne veruje da će klaster tri uopšte biti otvoren i to ne prvenstveno zbog spoljne politike Srbije, nego zbog unutrašnjih pitanja.

„S obzirom da se odnosi Beograda i Brisela pogoršavaju pre svega zbog naše unutrašnje krize i odnosa vlasti prema građanima, ne verujem da postoji ozbiljnija spremnost u EU da otvori klaster“, rekao je Igrutinović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija ne bi pristala da promeni politiku prema Rusiji i Kini da bi usaglasila spoljnu politiku, kako bi otvorila klaster.

„Možemo reći da se evropske integracije na neki način stavljaju u drugi plan u spoljnopolitičkom smislu u odnosu na odnose s drugim državama, pre svega s Rusijom i Kinom, i to važi već dugi niz godina“, kazao je Igrutinović.

On je dodao da je „multivektorska“ spoljna politika Srbije pod tenzijom, jer se od početka rata u Ukrajini četiri stuba na kojima Beograd bazira spoljnu politiku poslednjih 15-ak godina – udaljavaju.

„Potrošnja naše energije je ogromna da se sve to nekako drži zajedno. Cena toga je što nam evropske integracije izmuču, ali ne prioritetno zbog spoljne politike nego zbog unutrašnje politike, stanja u pravosudju, medijskih i građanskih sloboda“, kazao je Igrutinović.

Srbija bi se još više udaljila od EU ukoliko bi blok odlučio da uvede neke kaznene mere Izraelu zbog rata u Gazi, ali Igrutinović ne misli da je to moguće jer su članice EU podeljene po tom pitanju.

„Kada bi se to desilo verujem da se sadašnja vlada, zbog načina na koji se odnosi prema ratu i vojne i bezbednosne saradnje s Tel Avivom, ne bi priključila takvim merama s obzirom da uhodano daje prioritet određenim bilateralnim odnosima u odnosu na ono što bi bio evrointegrativni zahtev naše spoljne politike“, rekao je Igrutinović.
 
Тихи:
ma jok bajo

potpuno su opusteni

Pricao sam sa drugarom koji je visoki funkcioner policije, kaze fascinantno mu kako su ovi iz vlasti potpuno opusteni

a znas zasto



jer nemate niciju podrsku

osim Tonina Picule a on muda od labuda


ovakve obojene revolucije ili uspeju za 3 dana ili nikad ne uspeju

a vasa je pukla bajooo


sad samo zagorcavate nama gradjanima zivote od besa jer vas narod nece
Kliknite za proširenje...
Pa ko daje one silne milijarde koje Vučić spominje da su date studentima za rušenje njega?
Picula? On ih jedini podržava... :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
Ambasador EU u Srbiji osudio nasilje blokadera
2
Odgovora
35
Pregleda
843
Тихи
Тихи
Metronomy
Sprečen teroristički akt protiv blokadera
Odgovora
10
Pregleda
461
Metronomy
Metronomy
leki1
Pad ekonomije - cene skaču zbog blokadera
11 12 13
Odgovora
304
Pregleda
3.501
krinka5
krinka5

Back
Top