Ток мисли

Пустила бих да потече али бојим се да ће да пече.
Осећам на кожи немир. Све знам. И како ће да буде и како да поступам и како да чувам снагу и разум, само...
Видећемо.

Гледам данас све оне ,,поправљене" жене, мало ме срамота да признам али сам се осећала супериорно чак надмоћно.
Јбг, далеко сам од савршеног али ни једна онако поправљена не добацује ни до мог стандарда за лепо. Некако ми је тужно.
 
Мудро би било да са неким разговарам о свему, но пречесто сам наилазила на несхватање, понекад и осуду, а најчешће на потпуно несхватање суштине. И зато ево ме сама. Не зовем, не причам. Заправо нико не може да помогне. Ех, да сам у Јапану па да изнајмим лика да ме загрли и брише сузе, па да драге људе не оптерећујем. Ево заклела бих се да чак и тада не би умела да се опустим и исплачем, свејихебем ненормало!
Ал имам ову тему :heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top