Титов режим

Dugacak je bio put od improvizovanih partizanski bolnica do modernih klinickih centara

Za nekoliko nedelja vakcinisano 18 miliona ljudi​

https://gradtrebinje.com/za-nekoliko-nedelja-vakcinisano-18-miliona-ljudi/
child-vaccination-yugoslav.jpg

7672260864_768e5341a2_c.jpg
 
:zcepanje::lol::rotf:Смешан си бре много са том једном фотком коју понављаш. А btw - иначе ово пишем због оних који ово читају а не због тебе, мсм да не буде неке забуне и да неко не помисли да те уважавам као саговорника - предратне разгледнице на Теразијама су увек снимљене из тог или из угла тако изабраног да се не би видело шта је прекопута хотела "Моксва." Јер да је снимљено рецимо из правца хотела "Москва" према другој страни улице, видело би се да се оронуле зграде, приземљуше и уџерице налазе тачно преко пута хотела "Москва", и оне су после рата порушене (одатле потиче то да је "Тито уништио Теразије":mrgreen:) и изграђена је модерна зграда Робне куће Београд [у коју се поред улаза са улице улазило и из подземног пролаза који је уједно био и тржни центар са радњама и рестораном у стаклу шта је било архитектонско решење за тржни центар испод нивоа улице какво је тада, 1970. године, у Европи имао још једино Брисел] са пролазом ка тргу Николе Пашића тј. Безистаном као малим тржним центром нактривеним прозирним плочама да би пропуштале дифузну дневну светлост, са припадајућем биоскопом, радњама, модерном посластичарницом и фонтаном у свом центру; "Безистан" је као такав био фантазија за себе, a камоли у односу на оно шта је ту било док није "Тито уништио Теразије":hahaha::cepanje::hahaha1:



1724833863582.png

Безистан (тржни центар са посластичарницом и биоскопом "Козара" у пролазу који спаја Теразије и трг Николе Пашића), 1965. година


45020b6c7a525f8c7e2c488b4b151b70.jpg

Ово је изгледало место где је данас Безистан, поглед према Палати "Албанија," 1939. година
 
:zcepanje::lol::rotf:Смешан си бре много са том једном фотком коју понављаш. А btw - иначе ово пишем због оних који ово читају а не због тебе, мсм да не буде неке забуне и да неко не помисли да те уважавам као саговорника - предратне разгледнице на Теразијама су увек снимљене из тог или из угла тако изабраног да се не би видело шта је прекопута хотела "Моксва." Јер да је снимљено рецимо из правца хотела "Москва" према другој страни улице, видело би се да се оронуле зграде, приземљуше и уџерице налазе тачно преко пута хотела "Москва", и оне су после рата порушене (одатле потиче то да је "Тито уништио Теразије":mrgreen:) и изграђена је модерна зграда Робне куће Београд [у коју се поред улаза са улице улазило и из подземног пролаза који је уједно био и тржни центар са радњама и рестораном у стаклу шта је било архитектонско решење за тржни центар испод нивоа улице какво је тада, 1970. године, у Европи имао још једино Брисел] са пролазом ка тргу Николе Пашића тј. Безистаном као малим тржним центром нактривеним прозирним плочама да би пропуштале дифузну дневну светлост, са припадајућем биоскопом, радњама, модерном посластичарницом и фонтаном у свом центру; "Безистан" је као такав био фантазија за себе, a камоли у односу на оно шта је ту било док није "Тито уништио Теразије":hahaha::cepanje::hahaha1:



Pogledajte prilog 1599806
Безистан (тржни центар са посластичарницом и биоскопом "Козара" у пролазу који спаја Теразије и трг Николе Пашића), 1965. година


Pogledajte prilog 1599812
Ово је изгледало место где је данас Безистан, поглед према Палати "Албанија," 1939. година
Ti si klovn. :rotf: :rotf: :rotf:Ja tebe ne uvažavam kao sagovornika. TERAZIJSKA FONTANA JE BILA SIMBOL BEOGRADA. Pored toga što je uništen simbol Beograda, uklonjena je i zelena oaza.
Evo ti link https://www.google.com/url?sa=t&sou...UQFnoECBkQAQ&usg=AOvVaw3NxfkK-ps4Xcp47hpR1ZB1

1000000219.jpg
 

Prilozi

  • 1000000219.jpg
    1000000219.jpg
    104,6 KB · Pregleda: 4
Poslednja izmena:
TERAZIJSKA FONTANA JE BILA SIMBOL BEOGRADA.
:zcepanje::lol::rotf::hahaha::cepanje::hahaha1: Ти си Београд осим на сликама можда видео на ђачкој ескурзији, а о историји Београда си читао по разним десничарским сајтовима и навијачким форумима, чим ти толико лупаш везано за центар нашег града. Наиме, још изградњом моста преко Саве 1934. године увидело се да ће саобраћајни капацитет Теразија према мосту преко Призренске улице у будућности да представља проблем, јер иако се Нови Београд као потпуно нови град какав знамо из времена НАШЕГ ВОЉЕНОГ МАРШАЛА није планирао, било је планирано проширење Земуна према територији данашњег Новог Београда, односно планирало се да са леве обале Саве изгради Сајмиште, а затим и нова земунска насеља, па се претпостављало и да ће буде много више саобраћаја између Београда и Земуна који те 1934. године постаје београдска општина, а планиран је и шински (касније тролејбуски) саобраћај, те се сходно томе још тада знало да ће због тог великог повећања саобраћаја Теразијска фонтана морати да буде уклоњена. Уклањањем фонтане после рата, омогућено је несметано кретање саобраћаја из правца моста, преко Призренске улице и Теразија, а изградњом Теразијског тунела (види слику доле) 1970. године, измењена је главна путања уласка у центар града из правца Новог Београда (и Земуна). Дакле, Теразијска фонтана је морала да буде уклоњена због саобраћаја према и са Новог Београда.

Terazijski_tunel,_Beograd,_1976.jpg


А 1974. године, "зла комунистичка" београдска власт је донела одлуку да се Теразијска чесма врати из Топчидера на Теразије. Наиме, Теразијску чесму, коју је 1860. године поводом свог повратка на престо на Теразијама подигао наш СРБИЈАНСКИ кнез, Милош Обреновић, про-Карађорђевићевске градске власти су 1911. године као ОБРЕНОВИЋЕВСКИ СИМБОЛ изместиле са Теразија и пренеле је у Топчидер у порту Цркве светих Петра и Павла, где ју је мало ко обилазио. "Зли комунисти" су за повратак Теразијске чесме на Теразије ангажовали признате стручњаке за урбанизам на челу са архитектом Зораном Јаковљевићем, док су нацрт за плато око чесме заслужне архитекте Урош Мартиновић и Зоран Петровић. Тиме је Теразијска чесма, од заборављеног објекта у Топчидеру, постала један од симбола Београда и место за одмор и окупљање на Теразијама.

1724841500072.png
 
:zcepanje::lol::rotf::hahaha::cepanje::hahaha1: Ти си Београд осим на сликама можда видео на ђачкој ескурзији, а о историји Београда си читао по разним десничарским сајтовима и навијачким форумима, чим ти толико лупаш везано за центар нашег града. Наиме, још изградњом моста преко Саве 1934. године увидело се да ће саобраћајни капацитет Теразија према мосту преко Призренске улице у будућности да представља проблем, јер иако се Нови Београд као потпуно нови град какав знамо из времена НАШЕГ ВОЉЕНОГ МАРШАЛА није планирао, било је планирано проширење Земуна према територији данашњег Новог Београда, односно планирало се да са леве обале Саве изгради Сајмиште, а затим и нова земунска насеља, па се претпостављало и да ће буде много више саобраћаја између Београда и Земуна који те 1934. године постаје београдска општина, а планиран је и шински (касније тролејбуски) саобраћај, те се сходно томе још тада знало да ће због тог великог повећања саобраћаја Теразијска фонтана морати да буде уклоњена. Уклањањем фонтане после рата, омогућено је несметано кретање саобраћаја из правца моста, преко Призренске улице и Теразија, а изградњом Теразијског тунела (види слику доле) 1970. године, измењена је главна путања уласка у центар града из правца Новог Београда (и Земуна). Дакле, Теразијска фонтана је морала да буде уклоњена због саобраћаја према и са Новог Београда.

Pogledajte prilog 1599843

А 1974. године, "зла комунистичка" београдска власт је донела одлуку да се Теразијска чесма врати из Топчидера на Теразије. Наиме, Теразијску чесму, коју је 1860. године поводом свог повратка на престо на Теразијама подигао наш СРБИЈАНСКИ кнез, Милош Обреновић, про-Карађорђевићевске градске власти су 1911. године као ОБРЕНОВИЋЕВСКИ СИМБОЛ изместиле са Теразија и пренеле је у Топчидер у порту Цркве светих Петра и Павла, где ју је мало ко обилазио. "Зли комунисти" су за повратак Теразијске чесме на Теразије ангажовали признате стручњаке за урбанизам на челу са архитектом Зораном Јаковљевићем, док су нацрт за плато око чесме заслужне архитекте Урош Мартиновић и Зоран Петровић. Тиме је Теразијска чесма, од заборављеног објекта у Топчидеру, постала један од симбола Београда и место за одмор и окупљање на Теразијама.

Pogledajte prilog 1599838
Svaka cast Komsija kako si tom klincu odrzao lekciju, koju ce pamtiti ceo zivot.
:ok:
 

Komunisti su opismenili Jugoslaviju!​

Jos za vreme rata komunisti sa AFZ ( Antifasticki front zena )su na oslobodjenim teritorijama osnivali skole da opismene stanovnistvo. Jer stanovnistvo je bilo nepismeno, pogotov delovi ispod Save i Dunava. Ni u kraljevini Srbije, ni u Kraljevini Jugoslaviji se nije vodilo racuna da se narod opismeni. Takodje ni ustaske ni cetnicke komande nisu pravili planove da opismene stanovnistvo, jedino komunisti.

Loše kulturno-prosvetno nasleđe, posledice Drugog svetskog rata i revolucionar-na smena vlasti bili su osnovni uslovi koji su uticali na stanje nepismenosti i po-litiku opismenjavanja (i uopšte kulturno-prosvetnu politiku) na prostoru Srbijei Jugoslavije posle 1945. godine. Visok procenat nepismenog stanovništva pred-stavljao je jedan od najvećih problema koji su nove komunističke vlasti zateklepo dolasku na vlast krajem Drugog svetskog rata. Prema popisu iz 1931 godine,u Kraljevini je bilo pismeno 51,5% stanovništva, a u pretkumanovskoj severnoj Srbiji 44,91% (22,08% žena i 69,14% muškaraca) stanovništava starijeg od 10godina. Pored neravnomernosti prema polu, bila je izražena i neravnomernost uodnosu nepismenih u selu i gradu i pojedinim delovima zemlje. Tako je u Beogra-du bilo pismeno 89,07% stanovnika (28,8% žena), u Vojvodini 80,98%, na Ko-smetu svega 15,77% (6,14% žena), u Sandžaku 21,35% (7,67% žena), Morav-skoj banovini 38,0% (163% žena), itd. (Bogavac, 1980, 33-44; Petranović, 1988,knj. I, 324-325; Isić, 2001, 57-65; Bondžić, 2008, 390-392). U Kraljevini je dopočetka rata nista nije učinjeno na opismenjavanju odraslih, a nerazvijenim školskimsistemom, slabim obuhvatom (1939/40. oko 50% dece od 7 do 14 godina) iosipanjem dece iz osnovnih škola stvarani su novi izvori nepismenih (Isić, 2001,66-100). Posledice ratnih godina i razaranja još su više pogoršale teško nasleđe naovom polju i otežale su novim vlastima rad na izmeni nasleđenog stanja (Savet zanauku i kulturu, 1952, 17)
1.png

Na teritorijima koji su tijekom Drugog svjetskog rata bili pod partizanskom kontrolom, od prvih ratnih operacija radilo se na pokretanju školskog sustava i raznih tečajeva za odrasle. U početku je bilo moguće osnovati samo analfabetske tečajeve gdje je osim temeljne pismenosti poučavana i nova socijalistička ideologija. Istaknuto je da se u ratu vrijeme ne smije gubiti na odmor, „to vrijeme treba iskoristiti za učenje pismenosti“ i kada se i zadnji nepismeni nauči slova, moći ćemo reći „da smo savladali jednu od osnovnih zapreka punog nacionalnog i socijalnog oslobođenja“. Oslobođenje i antifašizam bili su temelj i cilj odgoja i obrazovanja tijekom Drugog svjetskog rata.
ae34ec1baf5cc4d96408fb68f42a2f79.jpg

Domišljatosti u organizaciji analfabetskih tečajeva tijekom i poslije rata nije nedostajalo. Tečajevi su se mogli održavati nekoliko dana, a već nakon toga dolazilo je do njihovog raspuštanja zbog ratne opasnosti. U školama nisu postojali uvjeti za normalno održavanje nastave, a isto je vrijedilo i za analfabetske tečajeve. Nastava se prilagođavala situaciji na terenu pa se borce i narod poučavalo u školama, kućama ili na otvorenom prostoru. Nedostajalo je svih materijala potrebnih za vođenje tečaja opismenjavanja, od olovki do početnica. Improvizacija s nastavnim materijalom bila je prisutna svugdje gdje se odvijalo poučavanje. Za pisanje se koristilo sve što je moglo ostaviti trag, kao na primjer drveni štapići, komadi cigle ili zrna kukuruza. Kao podloga za pisanje korištena su školska vrata, limovi, daščice, ploče od eternita (salonit), okrajci novina, lug (pepeo), daske posute brašnom, čak i papir iz arhiva, a u pustinjskom zbjegu El Shatt u početku se pisalo po pijesku i računalo kamenčićima. Učilo se i sa zidnih početnica, a ponekad je list Pionir bio zamjena za početnicu. Vrlo često u upotrebi je bila „partizanska literatura“ koju su činile razne brošure, proglasi, letci, bilteni, lokalni, kotarski i okružni listovi, glasila omladine, KPJ, AFŽ-a i pionira i sva ostala dostupna socijalistička štampa.
Hrvatski_politicki_plakat_1940_1950_1991_pdf.jpg

Partija je tijekom rata isticala da svaki partizanski borac na fronti i iza nje treba uz pušku imati dodatnu ratnu opremu za razliku od svojih neprijatelja, a to su papir i olovka ili knjiga (zbirka pripovijedaka ili pjesama).

Pred kraj rata u Dalmaciji je stanje pismenosti stanovništva bilo izrazito loše. Kotar Šibenik imao je 47% nepismenih i pred kraj rata uspjelo se pokrenuti osnivanje analfabetskih tečajeva. U veljači 1945. u gradu Šibeniku radila su četiri tečaja (tri za vojnike i jedan za žene), a u kotaru Šibenik radilo je sedam tečajeva sa 173 polaznika.

Završetkom rata i preuzimanjem vlasti u Jugoslaviji, KPJ je pokrenula rješavanje velikih prosvjetnih problema. Poslije oslobođenja je školovanje i opće prosvjećivanje postalo ne samo pravo, nego čak i dužnost svakog pojedinca. Narodno prosvjećivanje nije završavalo tečajevima, ono je bilo „osnovni, kategorički preduvjet da bi se moglo pristupiti što širem i općenitijem kulturnom uzdizanju“. Opismenjavanje u Tuzli nakon Drugog svjetskog rata shvaćeno je kao jedan od uslova uspješnog razvoja narodnooslobodilačke borbe i revolucije. U ovom radu donose se podaci o opismenjavanju stanovništva u Tuzli u periodu 1945-1953. godine, tj. u periodu obnove i prvog petogodišnjeg plana, zaključno sa popisom stanovništva iz 1953. godine. Bosna i Hercegovina, a i sama Tuzla, je u periodu postratne Jugoslavije bila suočena sa ogromnim razmjerama nepismenog stanovništva. Nepismenost je naročito bila izražena kod žena. Najbolji i najekonomičniji, a ujedno i najsvrsishodniji način opismenjavanja stanovništva u Tuzli vršen je putem analbafetskih tečajeva, koji su u početku vršeni na oslobođenoj teritoriji, a od jeseni 1944. godine u gradovima, preduzećima i fabrikama. Proces opismenjavanja u Tuzli u ovom radu predstavljen je prema intezitetu djelovanja te objašenjen u dva ciklusa. Prvi ciklus obuhvata period od jeseni 1944. do prvog popisa stanovništva 1948. godine i drugi od 1948. do 1953. godine.
sfsp.jpg

Opismenjavanje stanovništva u sjeveroistočnoj Bosni u periodu obnove​

https://www.academia.edu/44976533/O...štva_u_sjeveroistočnoj_Bosni_u_periodu_obnove
OPISMENJAVANJE U TUZLI U PERIODU 1945-1953. GODINE
https://bastina.ba/wp-content/uploa...pismenjavanje-u-Tuzli-u-periodu-1945-1953.pdf

Opismenjavanje U SFRJ 45-50 God​

https://fr.scribd.com/doc/303765565/Opismenjavanje-u-Sfrj-45-50-God#
afz2.jpg
 
:zcepanje::lol::rotf::hahaha::cepanje::hahaha1: Ти си Београд осим на сликама можда видео на ђачкој ескурзији, а о историји Београда си читао по разним десничарским сајтовима и навијачким форумима, чим ти толико лупаш везано за центар нашег града.
Ne lupetaj :rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf::rotf:
те се сходно томе још тада знало да ће због тог великог повећања саобраћаја Теразијска фонтана морати да буде уклоњена.
To je LAŽ.
Уклањањем фонтане после рата, омогућено је несметано кретање саобраћаја из правца моста, преко Призренске улице и Теразија, а изградњом Теразијског тунела (види слику доле) 1970. године, измењена је главна путања уласка у центар града из правца Новог Београда (и Земуна). Дакле, Теразијска фонтана је морала да буде уклоњена због саобраћаја према и са Новог Београда.
Terazijska fontana NIJE morala da bude uklonjena. Samo komunisti tvrde da je morala da bude uklonjena.
Pogledajte prilog 1599843

А 1974. године, "зла комунистичка" београдска власт је донела одлуку да се Теразијска чесма врати из Топчидера на Теразије. Наиме, Теразијску чесму, коју је 1860. године поводом свог повратка на престо на Теразијама подигао наш СРБИЈАНСКИ кнез, Милош Обреновић, про-Карађорђевићевске градске власти су 1911. године као ОБРЕНОВИЋЕВСКИ СИМБОЛ изместиле са Теразија и пренеле је у Топчидер у порту Цркве светих Петра и Павла, где ју је мало ко обилазио. "Зли комунисти" су за повратак Теразијске чесме на Теразије ангажовали признате стручњаке за урбанизам на челу са архитектом Зораном Јаковљевићем, док су нацрт за плато око чесме заслужне архитекте Урош Мартиновић и Зоран Петровић. Тиме је Теразијска чесма, од заборављеног објекта у Топчидеру, постала један од симбола Београда и место за одмор и окупљање на Теразијама.

Pogledajte prilog 1599838
U istoriji će ostati zapisano da je jebeni Broz uništio Terazije.

1000000219.jpg
 
Poslednja izmena:

Back
Top