- Poruka
- 30.827
Мупи је познат овде као копир апарат хрватске пропаганде.
Ђиласове "привремене" границе
ВЕЉКО ЛАЛИЋ | 03. август 2005.
Како је Хрватска из Другог светског рата изашла с територијалним проширењима. Знајући да су Срби прво комунисти, па тек онда Срби, Хрвати су триком понудили делове Бачке у коју су 1994. године уселили хиљаде Хрвата.
ИЗ ДРУГОГ светског рата Србија је изашла подељена на три дела, а Хрватска с територијалним проширењима - Истром и Барањом.
- Хрвати су то генијално урадили. Из два светска рата иако на страни поражених добијају територијална проширења. То је заиста јединствено - прича др Миле Пршић, члан Комисије за разграничење СРЈ и Хрватске и бивши начелник Војноисторијског института.
Он каже да су Хрвати "знајући да су Срби прво комунисти, па тек онда Срби триком понудили делове Бачке у коју су 1994. године уселили хиљаде Хрвата из Загорја и Славоније у замену за Барању".
- Српски комунисти нису постављали решавање српског националног питања. Сматрали су га решеним - наставља Пршић. - Зато КПЈ решава пре свега питања Хрвата и Словенаца, па на крају и дроби српско национално биће стварањем нових нација: македонском, црногорском, муслиманском.
У исто време хрватски народ нарастао је с око 900.000 у 19. веку на неколико милиона, подвлачи др Миле Пршић.
- Сигурно је да та бројка није резултат природне продукције хрватског становништва, већ пре свега покатоличења Срба и Муслимана, присвајања Буњеваца и Шокаца - наставља Пршић.
Хрвати су увек на прво место стављали свој национални интерес, и на томе им треба честитати - каже Пршић. - Нема разлике у њиховим програмима, ни код Хрватске сељачке странке (ХСС), ни код усташа, ни код хрватских комуниста. Сви су желели велику Хрватску.
Због тога је члан комисије за разграничење Војводине и Хрватске, која је из Војводине истргла Барању и припојила је Хрватској, био Јерко Златарић, представник ХСС-а.
У службеном листу Војводине, направљене "по жељи народа" 20. септембра 1945. године утврђене су "привремене" границе које се до данас нису мењале.
У Архиву меморијалног центра "Јосип Броз Тито" налази се документ у којем Комисија АВНОЈ-а, чији је председник био Милован Ђилас, детаљно образлаже своју одлуку.
Као спорне територије они наводе - срезове: Суботица, Сомбор, Апатин, Оджаци, северо и северо-источно од Дунава (Бачка) б) срезови: Батина, Дарда, у сливу између река Драва и Дунав (Барања) ц) срезови: Вуковар, Шид и Илок југо-западно и јужно од Дунава (Срем).
Што се тиче Бачке, Комисија каже: Срез Суботице насељен је у огромној већини Хрватима (Бањевцима који су једним декретом припојени хрватском националном корпусу) и Мађарима који од Немаца преузимају примат.
Иако је срез Суботица у апсолутној већини насељен компактним хрватским становништвом, комисија није предала Суботицу Хрватској, јер "би то била неприродна творевина, која иако би имала огромну већину Хрвата, не би била целовито повезана, а Суботицу као крупни привредни и културни центар претворило би у периферију, јер читав привредни живот сруји на југ, а не на запад".
- Разуме се, ако би се ова територија проширила на север, и укључила Хрвате на простору Бајер, који се сада налазе у Мађарској, ово питање би се поново узело у претрес - закључује се у извештају.
Тако је Суботица остала у војводини, а Барања је чекала другачија судбина. Комисија АВНОЈ-а то овако образлаже: Срезови Батина и Дарда, узети заједно, имају од словенских мањина, релативну већину Хрвата. Оба среза економски и привредно нагињу западу. Према томе и економски и национални разлози захтевају да оба ова среза уђу у састав федералне Хрватске и изиђу из Војводине у којој се тренутно налазе.
ВУКОВАРСКИ СРЕЗ
Што се тиче Срема Ђиласова комисија закључује "да је предратни вуковарски срез, очевидно, једна вештачка творевина, намерно начињен да би се добила релативна већина Срба.
- Ако се погледа читав простор од Винковаца и Вуковара до Шида, онда он представља један појас хрватског становништва, с релативно малим бројем Срба, тако да је данашњи део вуковарског среза изолована српска оаза у Хрватској, закључује Комисија АВНОЈ-а.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:172642-272ilasove-privremene-granice
ово је фељтон у новостима тако да то узмите у обзир.

Ђиласове "привремене" границе
ВЕЉКО ЛАЛИЋ | 03. август 2005.
Како је Хрватска из Другог светског рата изашла с територијалним проширењима. Знајући да су Срби прво комунисти, па тек онда Срби, Хрвати су триком понудили делове Бачке у коју су 1994. године уселили хиљаде Хрвата.
ИЗ ДРУГОГ светског рата Србија је изашла подељена на три дела, а Хрватска с територијалним проширењима - Истром и Барањом.
- Хрвати су то генијално урадили. Из два светска рата иако на страни поражених добијају територијална проширења. То је заиста јединствено - прича др Миле Пршић, члан Комисије за разграничење СРЈ и Хрватске и бивши начелник Војноисторијског института.
Он каже да су Хрвати "знајући да су Срби прво комунисти, па тек онда Срби триком понудили делове Бачке у коју су 1994. године уселили хиљаде Хрвата из Загорја и Славоније у замену за Барању".
- Српски комунисти нису постављали решавање српског националног питања. Сматрали су га решеним - наставља Пршић. - Зато КПЈ решава пре свега питања Хрвата и Словенаца, па на крају и дроби српско национално биће стварањем нових нација: македонском, црногорском, муслиманском.
У исто време хрватски народ нарастао је с око 900.000 у 19. веку на неколико милиона, подвлачи др Миле Пршић.
- Сигурно је да та бројка није резултат природне продукције хрватског становништва, већ пре свега покатоличења Срба и Муслимана, присвајања Буњеваца и Шокаца - наставља Пршић.
Хрвати су увек на прво место стављали свој национални интерес, и на томе им треба честитати - каже Пршић. - Нема разлике у њиховим програмима, ни код Хрватске сељачке странке (ХСС), ни код усташа, ни код хрватских комуниста. Сви су желели велику Хрватску.
Због тога је члан комисије за разграничење Војводине и Хрватске, која је из Војводине истргла Барању и припојила је Хрватској, био Јерко Златарић, представник ХСС-а.
У службеном листу Војводине, направљене "по жељи народа" 20. септембра 1945. године утврђене су "привремене" границе које се до данас нису мењале.
У Архиву меморијалног центра "Јосип Броз Тито" налази се документ у којем Комисија АВНОЈ-а, чији је председник био Милован Ђилас, детаљно образлаже своју одлуку.
Као спорне територије они наводе - срезове: Суботица, Сомбор, Апатин, Оджаци, северо и северо-источно од Дунава (Бачка) б) срезови: Батина, Дарда, у сливу између река Драва и Дунав (Барања) ц) срезови: Вуковар, Шид и Илок југо-западно и јужно од Дунава (Срем).
Што се тиче Бачке, Комисија каже: Срез Суботице насељен је у огромној већини Хрватима (Бањевцима који су једним декретом припојени хрватском националном корпусу) и Мађарима који од Немаца преузимају примат.
Иако је срез Суботица у апсолутној већини насељен компактним хрватским становништвом, комисија није предала Суботицу Хрватској, јер "би то била неприродна творевина, која иако би имала огромну већину Хрвата, не би била целовито повезана, а Суботицу као крупни привредни и културни центар претворило би у периферију, јер читав привредни живот сруји на југ, а не на запад".
- Разуме се, ако би се ова територија проширила на север, и укључила Хрвате на простору Бајер, који се сада налазе у Мађарској, ово питање би се поново узело у претрес - закључује се у извештају.
Тако је Суботица остала у војводини, а Барања је чекала другачија судбина. Комисија АВНОЈ-а то овако образлаже: Срезови Батина и Дарда, узети заједно, имају од словенских мањина, релативну већину Хрвата. Оба среза економски и привредно нагињу западу. Према томе и економски и национални разлози захтевају да оба ова среза уђу у састав федералне Хрватске и изиђу из Војводине у којој се тренутно налазе.
ВУКОВАРСКИ СРЕЗ
Што се тиче Срема Ђиласова комисија закључује "да је предратни вуковарски срез, очевидно, једна вештачка творевина, намерно начињен да би се добила релативна већина Срба.
- Ако се погледа читав простор од Винковаца и Вуковара до Шида, онда он представља један појас хрватског становништва, с релативно малим бројем Срба, тако да је данашњи део вуковарског среза изолована српска оаза у Хрватској, закључује Комисија АВНОЈ-а.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:172642-272ilasove-privremene-granice
ово је фељтон у новостима тако да то узмите у обзир.
Poslednja izmena:
i kad smo vec kod idile:




