Pravo dav ti kažem - jesam - i meni nije bilo baš pravo ali je prošlo sasvim okej
Vraćam se ja, ima jedno mesec dana, iz šetnje jednim sokakom pored pijaca - jeste malo pusto i slaba rasveta, onaka sav apa-drapa, još me blam beše - kad prolaze dav pandura
Razmišljam ja, dakle - idemo jedni drugom u susret - rekoh sad će da me zaustave
Ne znam zašto, neka mi intuicija reče...
I tako idu oni sredinom puta, ja idem sa leve strane, onako malo ko svaki pošten građanin - spustim malo pogled, kad začujem dubok glas
Veli - Dobro veče ili tako što
Ja se malo brecnem, dignem pogled i skeniram situaciju
Ovaj jedan špandur malo stariji, onako zapušteniji, neutrala - on je ćutao
A ovaj drugi - onako - mlad, pa naočit, svežeg lica bez endema, malo kanda tamnoput, crnomanjast, ono - sav se sija - ko novi dinar Nardodne banke
Ono malo beše i svetla tu, znate s jedne strane Zelena pijaca, neki lokali - a s druge Boem, to je kafana, znate, al zatvorena (duša me boli) - al gori neko svetlo
Reko - Dobro veče, šta li rekoh u svoj toj zbunjenosti i onako malo neka što kažu naše pevaljke i misice - pozitivna trema, pa i neka važnost, što da ne - znate, ne zaustvalju me organi unutrašnjeg reda, kanda, svaku noć
Ma, nije ni bila noć, jedva tako - sedam-pola osam. Znam da je bilo pre devet jer tad mi počinje Loto
E, a iskreno, prolazim ja crnom stazom pored reke - kad tamo oko mosta okupio se neki svet, neki ljudi drže kerove, stoji par pandura - reko kuku majko mila - ako je kakav kriminal, biću na vrhu liste osumnjičenih
I ništa - kaže ovaj mladi, slatki - Ličnu kartu, molim (ili tako)
Jao kuku pokojna Budimka.mene jeza pododiđe - pa kakmo mi lična karta, ja reko diziđem samo malo sokakom da prođem i da uplatim tiket
Srce mi zalupa, spustila mi se dijafragma, ramena mi se pokrivila, ma ko da mi dvajes kila otišlo u tom trenutku
Rekoh - kud ću, šta ću - jedva - Nemam ličnu kartu!
Reko nek ide život, već zamišljam - stiže onaj policijski pežo štpo su još dok Đinđić bio živ nabaljali, stavljaju mi lisice, vode me u podrum... A u podrumu... Kuku, kuku...
Meni će mladi patroler, onako sve fino (ala su se profinili, da ne evruješ, e - pa nećemo džabe u EU) - KAže - Jel imaš kaki drugi dokumenat
Reko, još tužnije i gorče, rekoh - Nemam...
Ljubazno će (mada mi s krv zaledila) ovaj -Svako lice više 18... znate ono kako ide... Reko - Ma nam, učili me u školi, al ne vredi... Objasnim se ja, jedva, da sam tu - nema tri sokaka i erka da se pređe, a tu je iznad, nema 200 metara, i milicija
Sve ja dadnem i adresu stana i... Ja, pita ovaj mladi - čime se bavim... Ja reko, kuku majko, ovaj mene begeniše, reko, ma - ne kuvaj medveda dok je još na breskvi - reko - bavim se s tim i tim, sve onako rezervisano a u strahu, brate..
Mislim se, ma još mi u glavi - oanj podrum i odluženje kazne, reko - dačl da mu ponudim i mobilni...
Kad me prekide taj iskonski glas - veli: Dobro, u redu je, prijatno... Salutira moj ispitnik i natsavlaj, hladokrvno, kako mu i pristaje... ja stojim ko nadgrobna ploča, još me trista emocija prožima... Jedva pokrenem zacementirane noge...
![[Ne_Vazim_Se]](/data/avatars/m/149/149349.jpg?1220814411){kind=avatar}
