Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži”

[Mrkalj]

S obzirom da se Statuta Valachorum odnosi na šačicu 'vlaha' u Varaždinskom generalatu, nisam siguran da se može reći da su oni sigurno iz crnogorsko-hercegovačkih krajeva, barem ne u predmigracionoj fazi.

Na koliko tačno "vlaha" misliš kada kažeš "šačica"? Ili barem otprilike - 5-6, 50-60, 500-600, 5000-6000, 50000-60000?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hu, Slavene, ti baš znaš da mučiš čoveka. U suštini postavljaš više tema. Koji su razlozi naveli Ferdinanda (beše on?) da reguliše status doseljenika na područje Varaždinskog generalata (pogotovo ako ih je bila "šačica") i koliko ih je zaista bilo, kao i pitanje polaznog mesta seoba. Najverovatnije su prešli na austrijsku stranu iz Požeškog sandžaka, ali sasvim sigurno nisu starosedeoci u tom kraju. Odakle su došli tu, i ti možeš da daš kao ideju. Meni su najverovatnije odrednice Hercegovina i CG zbog promena u "kategorizaciji" (nemam bolji izraz pri ruci) stanovništva u tim oblastima, njihovom povećanju i širenju.
Ako se dobro sećam, Vlaški statut je donet pod uticajem propisa kojima su Turci regulisali status Vlaha, a oni su svoje donosili pod uticajem vizantijskih i propisa drugih zemalja koje su osvajali, koje su usvajali i prilagođavali svojim potrebama. To je bila jedna vrsta personalnog prava, vezana za određenu grupu stanovništva koje se bavi određenim poslovima i vrši određenu službu.

Kada su u pitanju vlaške pravne odredbe koje su Turci Osmanlije preuzimali, rekao bih u prvom redu da je srpsko srednjovjekovno pravo bilo izvor.

No, da skratimo priču, poenta je da ćeš Lažovu teško šta uspješno objasniti. Njega ne zanima šta su Vlaški statuti, kako i zašto su donijeti, na koga se odnose i koji su njihovi izvori (u Osmanskom carstvu), već samo to što piše Valakorum a ne Serbljikorum.

 

[robert v.]

Kada su u pitanju vlaške pravne odredbe koje su Turci Osmanlije preuzimali, rekao bih u prvom redu da je srpsko srednjovjekovno pravo bilo izvor.

No, da skratimo priču, poenta je da ćeš Lažovu teško šta uspješno objasniti. Njega ne zanima šta su Vlaški statuti, kako i zašto su donijeti, na koga se odnose i koji su njihovi izvori (u Osmanskom carstvu), već samo to što piše Valakorum a ne Serbljikorum.

Mislio sam da su srpski vladari uglavnom preuzimali odredbe vizantijskih i lokalnih, epirskih, vladara koji su regulisali status vlaha, uz neke odredbe lokalnog karaktera, a da su same povelje važne jer su ostale kao materijalni dokaz kako su regulisana prava i obaveze i u lokalnom srpskom i u širem kontekstu. . Ono što su Srbi videli od Vizantinaca, kasnije su preuzeli Turci od Srba (ovo sve vrlo generalno govoreći), a Habzburzi od Turaka. Tako nekako u krug (što bi govorilo koliko je taj status bio važan kad gotovo nije imao nikakve izmene kroz svo to vreme)

Dukljanin i ja imamo previše različite ideje da bi uopšte stupali u bilo kakav konflikt.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mislio sam da su srpski vladari uglavnom preuzimali odredbe vizantijskih i lokalnih, epirskih, vladara koji su regulisali status vlaha, uz neke odredbe lokalnog karaktera, a da su same povelje važne jer su ostale kao materijalni dokaz kako su regulisana prava i obaveze i u lokalnom srpskom i u širem kontekstu. . Ono što su Srbi videli od Vizantinaca, kasnije su preuzeli Turci od Srba (ovo sve vrlo generalno govoreći), a Habzburzi od Turaka. Tako nekako u krug (što bi govorilo koliko je taj status bio važan kad gotovo nije imao nikakve izmene kroz svo to vreme)

Dukljanin i ja imamo previše različite ideje da bi uopšte stupali u bilo kakav konflikt.

To se ne može nazvati ni konfliktom, jer on diskusije sa drugim forumašima ni ne vodi. Obično se svodi na neko dranje, iživljavanje i onda potpuni nestanak sa diskusije, nakon što vidi nešto što mu se ne sviđa.

Za iole nekakav konflikt, nužno je da postoje osnove komunikacije između učesnika...

 

[Mrkalj]

O tome piše i Baltazar godine 1775:

Baltazar Adam Krčelić: De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares: periodus IV. distinctae quibus ex scopo et fine post veteris Pannoniae praecipue Saviae su Florente decrescenteque Romano Imperio ... , Jandera, 1775

Pojašnjenje za Kewe:

 

[Mrkalj]

Jurisdictio Graeci ritus dissidentium Orientalium

I. Variis nominibus hodie exprimuntur. Hi Vlahos, Vlahchos vocant; hi vero Rascianos, aut Serblos; quidam, Albanenses, Bosnenses appellitant. Ipsi attamen Rascianorum nomen potissimum usurpant, ut sic fide veterum Privilegorum, decretalium item articulorum uti Mathiae Decr. V Art. 3 et 4 etc. Vladis 2. Art. ultimo etc. antiquitatem suam in Regno tueri possint. Sunt nihilominus, et diligenter quidem, distinguenda tempora, aetatesque, cum ab orbe condito, quaevis sic stetisse, fuisseque in Republica ordinata, ut nunc sunt, non nisi insanus sentiet. Doctissimus Ritterus reliqua inter, habet etiam extractum Privilegiorum Rascianorum veterum, quae utrum sibi applicare valeant, post partium illarum recuperationem, legalium Fororum judicio relinquo. Ex his extractibus quorundam meminisse voluimus, ad Historiae illustrationem.

Anno 1412. Sigismundus titulo novae Donationis Cives Civitatis Kewe jubet statui in praediis desertis Walvanis et Mekenot vocatis. Idemque Rex confirmat libertates Civitatis Kewe anno 1428. immunitando ab omnibus censibus et exactionibus, demptis duobus centenariis caerae, Festo Circumcisionis pro munere strenarum Regiae MAtti dandis. Imponit quoque iis custodiam portus Regii, ibi servandam. Consert Villas Balvani et Zkorenovez, honoremque liberae Civitatis imperitur. Anoo autem 1435. Civitatem Kewe et villas ad eam pertinentes, Balvanos et Zkorenovez ab omni solutione Tricesimarum, de rebus etiam mercantilibus eximit. Anno 1450. Ladislaus Rex, jubet eos in quibusvis privilegiis conservari. Anno autem 1455. indulget:

"Ut ipsi Cives nostri Rasciani tamdiu, quousque ad Civitatem nostram Hominiensem in partibus inferioribus, ac metis Regni nostri Hungariae existentem, de qua iidem propter metum Turcorum praeteritis disturbiorum temporibus, ad praescriptam nostram insulam Choepel advenissent, cessante scilicet hujusmodi metu Turcorum redire valuerint, in eadem villa nostra Kyskevy, pacifice permanere; ac terris campis et portu in opposito ejusdem villae, in fluvio Danubii exsistentis, cunctisque aliis utilitatibus ejusdem villae Kyskeve; sed et omnibus illis libertatibus, et libertatum praerogativis, quibusPraedecessorum nostrorum, ac etiam nostris temporibus, primitus in praescripta Civitate nostra Koviniensi etc. usi fuissent et gavisi, uti frui et gaudere valeant."
​

Anno 1464. VIII. Idus May Rex Mathias confirmat Praedecessorum Regum Privilegia, donec cessante metu Turcico ad praevium locum suum Kewy redire possint; indulgendo liberam lignationem in tota insula Csepel. Annis quoque 1473. 1474. 1489. largitur Rascianis privilegia nova; uti et Beatrix Regina anno 1477. Quae Vladislaus confirmavit. Anna quoque Regina Hung. 1503. Joannes denique de Zapolja, 1536.

II. In Croatia et Sclavonia Rascianorum initia sunt sub Ferdinando, ut superiores docent epistolae. In Generalatu autem Varasdinensi, ab anno 1595. Initio carebant Ecclesiastica sua jurisdictione, verum a latini ritus Parochis providebantur. Roma istud vetante, Simeon Vrattanja uti memoravimus Graeci ritus in his regionibus, sub unionis pallio, assumptaque obligatione; jurisdictionem incoavit. Sed eo mortuo Domitrovichio Episc. Zagr. Euthymius Constantinopolitanus, Archiepiscopus Sophiensis et Valachorum, avaritia Officialium confinii subintravit. Marcsenses et Lepovinenses Monachos, suos effecit, et Francisco Erghelio de dato Beslevich, die 12. Martii anni 1631. scribit, significans reliquia inter: se, ad visitandam et perlustrandam Provinciam suam, nempe Crainam Ivanicensem, e domo sua contulisse, populumque ad se illico accurrisse. Exhibetur haec Epist. in Erghelio Tom. 2. Hist. Eccl. Zagr. MSS. Constabilivit iste, praefatam jurisdictionem Graecorum dissidentium, sub patrocinio Officialium confinii. In Paulo Zorchich per quem, Jurisdictio Unitorum, juxta rei institutae initia, fuit restituta; ob Lepovinenses schismati inhaerentes, in integrum reponi non potuit, partim ob bella cum Turcis gesta, partim ob informationes militarium, avaritiam suam, politicis reflexionibus tegentium. Hinc Lepovinense monasterium, dissidentem jurisdictionem sustentabat, secutumque est; Marcsense autem ad unitam reversum Unitorum; ob quam, in Generalatu Varasdinensi, Episcopatus dissidentium erigi non potuit. Atque haec ganuina causa est, quaesitorum modorum, ut Marcsense illud monasterium desinat, malueruntque tradi illud Piaristis, ac ut per illud Archiepiscopi, et dissidentium Graeci ritus Orientalium jurisdictioni decedat.

III. Magno illo Leopoldo, Hungariae, Sclavoniae, Croatiaeque Recuperatore, et potentiae Turcarum vindice, cum recuperata Inferiore Sclavonia, ad populum caeterum, Sacrae Coronae olim membra, suas ut ajunt Patentes litteras exmisisset Anno 1690. Arseniusque Chernovich, cum copioso populo, ad gratiam Leopoldi confugisset; haec Orientalium Graeci Ritus jurisdictio, ob Archiepiscopalem dignitatem firmata est in Sclavonia, et Croatia; quin crevit indies, ut praeter Episcopatus in inferiore Sclavonia, in Croatia aeque duos Episcopatus habeant. De quibus, antequam dicamus, Lectori erudito, Patentes illas Leopoldi cum ejus accessoriis, communicandas duximus, quod hae instituto nostro serviant, confirmentque et doceant Sacrae Regni Coronae, Regumque nostrorum Apostolicorum jura. Itaque, Patentales.

"Nos Leopoldus Divina savente Clementia, electus Romanorum Imperator semper Augustus; ac Germaniae, Hungariae, Bohemiae, Dalmatiae, Croatiae, Sclavoniae, Bosniae, Serviae, Bulgariae etc. Rex. Archidux Austriae, Dux Burgundiae, ac Superioris et Inferioris Silesiae, Wirtembergae, et Theckae, Princeps Sveviae, Marchio S. Rom. Imperii, Burgoviae, Moraviae, Superioris et Inferioris Lusatiae. Comes Habspurgi, Tyrolis, Ferretis, Kyburgi, et Goritiae; Landgravius Alsatiae; Dominus Marchiae Slavonicae, portus Naonis, et Salinarum. Omnibus populis et Provinciis, ab hoereditario nostro Hungariae Regno dependentibus: et quibuscumque aliis, praesentes lecturis aut audituris, imprimis vero populo Albanensi, gratiam nostram Caesaream Regiamque, et omne bonum."
​

Baltazar Adam Krčelić: De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares: periodus IV. distinctae quibus ex scopo et fine post veteris Pannoniae praecipue Saviae su Florente decrescenteque Romano Imperio ... , Jandera, 1775, str. 433-434

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pojašnjenje za Kewe:

Najstarije Kovinske povlastice nisu iz 1428. godine, već još iz 1405. Poslije toga idu one iz 1412. godine i, konačno, te iz 1428.

 

[Mrkalj]

News flash.

Laško pivo nema veze s vlasima
Još jedna originalna teza omiljenog autora.

Pridev laški, laška, laško nema veze sa pridevom vlaški, vlaška, vlaško. Pridev laški, taj egzonim koji se zaista odnosi na romanofon svet, na Italijane, na primer, dolazi od etnonima Latini.

1. Slovenci, odnosno kajkavci, prisvojni pridev od Latin dobijaju, između ostalog, dodatkom -ški na osnovu Lat-. Tako nastaje pridev *latški > laški.Od tog prideva dobijen je povratno i egzonim Lah, mn. Lahi za Latine.

2. Štokavci tj. Srbi prisvojni pridev od Latin dobijaju, između ostalog, dodatkom -ski na osnocu Lat. Tako nastaje pridev *latski > lacki. Od prideva lacki dobijen je i naziv *Lac > Lacmankao srpski egzonim za Latine.

Posle je laško tumačeno i popravljano u "vlaško", a Lahi u Vlahe, s kojima imaju veoma malo zajedničkog.Eto, tako je nastala potvrda zablude ekskluzivnog vezivanja vlaškog imena za izvorne romanofonce.

 

[Игорь]

Мрча, то не би објаснило зашто су Срби везивали влашко име за романофоне, или како је до истога дошло с пољским Włoch и руским Волох. Када упоредимо наведене облике очито је да потичу од старијега *Volhъ, а одатле се метатезом с дужењем вокала, губљењем слабога полугласа те словеначким отпадањем почетнога v- у онаквом положају да објаснити словеначки облик.

 

[vučko]

News flash.

Laško pivo nema veze s vlasima
Još jedna originalna teza omiljenog autora.

Pridev laški, laška, laško nema veze sa pridevom vlaški, vlaška, vlaško. Pridev laški, taj egzonim koji se zaista odnosi na romanofon svet, na Italijane, na primer, dolazi od etnonima Latini.

1. Slovenci, odnosno kajkavci, prisvojni pridev od Latin dobijaju, između ostalog, dodatkom -ški na osnovu Lat-. Tako nastaje pridev *latški > laški.Od tog prideva dobijen je povratno i egzonim Lah, mn. Lahi za Latine.

2. Štokavci tj. Srbi prisvojni pridev od Latin dobijaju, između ostalog, dodatkom -ski na osnocu Lat. Tako nastaje pridev *latski > lacki. Od prideva lacki dobijen je i naziv *Lac > Lacmankao srpski egzonim za Latine.

Posle je laško tumačeno i popravljano u "vlaško", a Lahi u Vlahe, s kojima imaju veoma malo zajedničkog.Eto, tako je nastala potvrda zablude ekskluzivnog vezivanja vlaškog imena za izvorne romanofonce.

"Dobo prvih slovanskih naselitev (okrog leta 600) na tem območju nam dokumentirajo številna krajevna imena. Laško, Lahomšek, Lahomno, Laška vas, Lahov grabe, Lahov potok, Lahomnica kažejo na dejstvo, da so se slovansko govoreči prišleki srečali na tem območju srečali s prejšnjimi prebivalci, ki so jih zaradi latinske govorice imenovali Lahi" (http://www.lasko.si/sl/zgodovina).

"Period prvih slovenskih selidba (oko 600 godine) na ovom području dokumentuju nam brojna lokalna imena. Laško, Lahomšek, Lahomno, Laška vas, Lahov grabe, Lahov potok, Lahomnica ukazuju na činjenicu, da su se slovensko govoreči došljaci na ovom području sreli sa predhodnim stanovništvom, koje su zbog latinskog govora nazvali Lahi".

LAH - laški
LATIN - latinski

 

[Сребрена]

Мрча, то не би објаснило зашто су Срби везивали влашко име за романофоне, или како је до истога дошло с пољским Włoch и руским Волох. Када упоредимо наведене облике очито је да потичу од старијега *Volhъ, а одатле се метатезом с дужењем вокала, губљењем слабога полугласа те словеначким отпадањем почетнога v- у онаквом положају да објаснити словеначки облик.

Бог волова са воловским роговима и чаробњак- звездознанац (Бог подземног света), то су основна значења (уз онај влн.а >вуна и све у вези ње- влас, влака итд..)
Ово је, наравно, реконструкција

Волос был наиболее чтимым русскими людьми божеством: русские клялись им в своих договорах с греками в 907 и 971 гг., и оба раза Велес назван скотьим богом. Может быт наш Волос тождествен со скандинавским Valass, что значит бог волов.
https://www.google.rs/search?q=Volh...la:en-US:official&channel=sb&tbm=bks&q=волхов

http://books.google.rs/books?id=xos...a=X&ei=ayEfVJr5KsjXyQOLv4GoCQ&ved=0CCcQ6AEwAQ
http://books.google.rs/books?id=Bdd...a=X&ei=ayEfVJr5KsjXyQOLv4GoCQ&ved=0CF8Q6AEwCQ

др.-рус. вълхвъ «кудесник, волшебник, гадатель»
В Евангелии слово «волхвы» означает звездочётов и мудрецов
Волхвы (зороастрийские или вавилонские жрецы),
http://azbyka.ru/dictionary/03/volhvy.shtml

Iz Zakonika Cara Dušana (prema Stojanu Novakoviću, a on prema Šafariku)

http://books.google.rs/books?id=DJx...d=0CB8Q6AEwAA#v=onepage&q=полоувѣрьць&f=false

 

[Mrkalj]

Мрча, то не би објаснило зашто су Срби везивали влашко име за романофоне, или како је до истога дошло с пољским Włoch и руским Волох. Када упоредимо наведене облике очито је да потичу од старијега *Volhъ, а одатле се метатезом с дужењем вокала, губљењем слабога полугласа те словеначким отпадањем почетнога v- у онаквом положају да објаснити словеначки облик.

Svestan sam etimološkog predloga koji si naveo - varim to u glavi već petnaestak godina.

Kada sa Ritterovim podacima sravnim, ispada da su Vlasi (Stari Vlah, Crni Vlah, Morski Vlah i slično) isto što i Sklavinije. Otud mi i ideja da su vlasi klasa težaka, robova, od osnovnog korena *vlk (vući); isti je za divlju životinju vuka i domaću vola. A isto to su i Sklaveni. Drugim rečima, kada neko ide u Sklavinije ide u Vlake iliti "Roblje". Zvanično, to je period od 7. do 9. veka. Mađarsko Olasz i poljsko Włochy kojima obeležavaju Italijane i Italiju, verovatno dolazi iz vremena kada su naši krajevi bili pod Rimom. Dakle, iz njihove perspektive, jedno od značenja pojma Vlasi je da su to oni koji su pod Rimom. Danas je to Italija. Poljski: włoski język - italijanski jezik, Włochy - Italija; mađarski: olasz nyelv - italijanski jezik, Olaszország - Italija, olaszul - italijanski

Romanofoni Vlasi istočne Srbije verovatno su to ime dobili od Srba jer su došli iz istočnog rimskog carstva i to najverovatnije od 13. do 15. veka. A može biti da su to ime utvrdili beveći se magijom, kako Srebrena podseća, vlahovstvom; volšebno="vlahovno". A može biti i obrnuto.

 

[Сребрена]

Romanofoni Vlasi istočne Srbije verovatno su to ime dobili od Srba jer su došli iz istočnog rimskog carstva i to najverovatnije od 13. do 15. veka.

Била је овде једна тема (сад пребачена негде) "Бо-во" на којој је Игорь објашњавао етимологију "вола", и ако сам добро упамтила, српска реч за вола нема корелате у другим језицима (то би ваљда значило да је српска реч)). Ако сам ја то правилно схватила, онда ова временска граница кад су Срби почели влахе и Влахе да зову власима и Власима,мора да буде раније- не само због питања источно-српских Влаха,него и као термин у другим словенским (pa i mađarskom) језицима, укључујући и име Бога

Лусијан Вега: "Velesъ, predslovansko, »Seelengott; bog dushe« <weleps> las > starolatinsko lases »Geister; duh, prikazen« (etrushchansko lupu »mortuus«); preko s<>ss latinsko lessus »Totenklage; mrtvashka tozhba« ....

Напр. тог Бога (на српском и дургим словенским језицима)-Влеса, Влоса,Волоса.., по претпоставци на основу компаративне митологије, представља сазвежђе на небу. "Он" има пастирски штап, окружен је (воловским ) Колима великим и малим(могаи би бити и неки "небески орач"), својом децом Влашићима, у близини му је сазвежђе "Бика"., један део тог сазвежђа македонци зову "Јарам"...... Исто сазвежђе налазимо код Лужичких Срба под именом "Овчар" одн. "Wovchar" и још једино можемо да нађемо исту представу (овчар са штапом) код Сумера, под именом "Pap-Sukkal ".http://www.abovetopsecret.com/forum/thread980373/pg1

Напр. слично овоме (средњевековна немачка графика)

Spojler

Од времена римско-ромејске окупације исто сазвежђе се представља другим именом и са другим значењем (као ратник са оружјем),а код дела "Влаха" појављује се назив (латинског порекла) Арман као етник, што је, опет, искварен латинизован облик имена истог сазвежђа (као код Римљана- ратника).

Кад се тако сагледа, српски назив тачније описује називом "Власи" карактеристике народног живота Влаха (стока, колибе, чаробњаштво, познавање загробног живота), него што назив "Арман" казује. и опет, само кроз словенску митологију може да се објасни влашка везаност за тајне загробног живота и преласка душа у онај свет , док кроз симболику сазвежђа "ратника" и латинску митологију то никако не може.

 

[Игорь]

За праслов. *volъ не постоји прихватљива етимологија, то је прасловенска иновација без когнатā у другим ие. језицима и претпоставља се да је означавала велику стоку.

Теоним Велес има старије корене, у вези је с литванским Velnias , латвијским Vels, Velns, ведско-аријским Vala. Мени најприхватљивије делује етимологија која узима пие. корен *wel- 'рана, повреда, смрт у бици', одакле потиче нпр. литванско vėlė 'дух, мртва душа', прагерманско *walaz 'трупло, покољ', који је у вези с индоевропским Другим Светом, док други део потиче од пие. глагола *h₁es- 'бити'.

Корен глагола вући је *volk-, *velk- тј. *h₂uolk-, *h₂uelk-; одатле не можемо извлачити реч за вука (< *vьlkъ < *wilkas < *uĺ̥kʷ-o-s), а одатле објашњавати назив Влах захтевало би објашњење за прелазак *k у *h, за шта није било повода нити других примера, аналогијом мењање исходā друге палатализације у множини, промену акцента ( рус. во́лок > воло́х, срп. влȃк > Влȁх) и зашто до тога није прошла изворна реч *volkъ или нека друга реч истога корена.

 

[Сребрена]

*Volhъ,

*volъ .

Једно словце разлике.
Иако Руси данас кажу Велес са е, старији облик им је са О, то закључујем на основу тога што влас (нит косе или вуне) кажу волос, а Влашићи (деца Волоса,Плејаде) су на руском Волосожары, на украјинском Волосожа́ри..све са О.
"Старословенски називи за Влашиће били су Власежелишти, Власожелишти, Власожилишти, Власожельци и Волосыни." (синови Вола ?)....већина са О.
http://www.pojmovnik.rs/влашићи/

Све кад саберем што сам успела да сазнам о Власима и о Србима, никако не може назив (и његова симболика) да се повежу са вуковима.

 

[Mrkalj]

За праслов. *volъ не постоји прихватљива етимологија, то је прасловенска иновација која је вероватно означавала велику стоку.

Теоним Велес има старије корене, у вези је с литванским Velnias , латвијским Vels, Velns, ведско-аријским Vala. Мени најприхватљивије делује етимологија која узима пие корен *wel- (рана, повреда, смрт у бици) одакле потиче нпр. литванско vėlė (дух, мртва душа), прагерманско *walaz (трупло, покољ), који је у вези с индоевропским Другим Светом, док други део потиче од пие глагола *h₁es- 'бити'.

Корен глагола вући је *volk-, *velk тј. *h₂uolk-, *h₂uelk-; одатле не можемо извлачити реч за вука, а одатле објашњавати назив Влах захтевало би објашњење за прелазак *k у *h, за шта није било повода нити других примера, аналогијом мењање исходā друге палатализације у множини, промену акцента ( рус. во́лок > воло́х, срп. влȃк > Влȁх) и зашто до тога није прошла изворна реч *volkъ.

Jako si dobro izučio tematiku i proučio problematiku i zahvalan sam ti na doprinosu. Ali, meni je preočigledno da stvar ne stoji tako i da je jedan isti slovenski koren razdvajan u različite kako ne bi germanske reči proisticale iz slovenskih korenova, već da se uvek svedu na imaginarni protoindoevropski. I vlak, i vuk, i vo, i Volos tj. Veles (koji je polu-vo), i vlas, i vlat, i vuna itd. dolaze iz istog slovenskog korena *v'lk koji znači vući. Stvar stoji tako da valjan srpski etimološki rečnik još nije napisan, a mi treba da se kunemo u zakonitosti do kojih su došli nemački slavisti pre sto i kusur godina. Slično se dešava danas sa genetičkom genealogijom gde se ogromna sredstva i intelektualni napori ulažu kako bi se što pre izašlo sa što utemeljenijim, zaokruženim, ali pošto-poto pogodnim tumačenjima od strane postojeće istoriografske škole koja treba novim otkrićima da podupru postojeću istoriografiju (=ideologiju na kojoj se zasniva politički poredak). Takva politički korektna "zaokružena" tumačenja stavljaju se na pijedestal nedodirljivosti iliti dogme, da bi se svaki potencijalni "jeretik", koji nije imao ni izbliza takva sredstva ni mašineriju, lakše osudio - bilo na stub srama/podsmeha bilo na lomaču.

Drugo, motivacija obezvučenja završnog guturala za sada jeste nerešeno pitanje. Ali, poradiću na tome.

PS. Ako se "naljutim", još bih mogao i Latin da izvedem kao slovensku reč od Vladin (Vlatini su oni koji vladaju).

 

[Mrkalj]

Једно словце разлике.
Иако Руси данас кажу Велес са е, старији облик им је са О, то закључујем на основу тога што влас (нит косе или вуне) кажу волос, а Влашићи (деца Волоса,Плејаде) су на руском Волосожары, на украјинском Волосожа́ри..све са О.
"Старословенски називи за Влашиће били су Власежелишти, Власожелишти, Власожилишти, Власожельци и Волосыни." (синови Вола ?)....већина са О.
http://www.pojmovnik.rs/влашићи/

Све кад саберем што сам успела да сазнам о Власима и о Србима, никако не може назив (и његова симболика) да се повежу са вуковима.

A pazi, u sazvežđu Bika. ..."Парови имена неких од Влашића (Воле и Волета, Вао и Ваока) могли би да указују да је Волосов териоморфни облик можда био во" ... i vočića Zekonju - mašala!

 

[Mrkalj]

Ovo (o)stavljam bez komentara:
Volcae
From Wikipedia, the free encyclopedia
The Volcae (Latin pronunciation: [ˈwɔlkaj]) were a tribal confederation constituted before the raid of combined Gauls that invaded Macedon c. 270 BC and defeated the assembled Greeks at the Battle of Thermopylae in 279 BC. Though a modern view of Celtic tribal configurations has to be pieced together from mentions in Greek and Latin sources, for archaeology determines no tribal identities purely through material culture of the late La Tène Celts, tribes called Volcae were to be found simultaneously in southern France, Moravia, the Ebro River valley, and Galatia in Asia Minor (Anatolia).


Driven by highly mobile groups operating outside the tribal system and comprising diverse elements, the Volcae were one of the new ethnic entities formed during the Celtic military expansion at the beginning of the 3rd century BC.[SUP][1][/SUP] Collecting in the famous excursion into the Balkans, ostensibly, from the Hellene point of view, to raid Delphi, a branch of the Volcae split from the main group on the way into the Balkans and joined two other tribes, the Tolistobogii and the Trocmi, to settle in central Asia Minor and establish a new Gaulish identity as the Galatians.
The Tectosagii were a sept of the Volcae who moved through Macedonia into Asia Minor c. 270 BCE. Strabo says the Tectosagii came originally from the region near modern Toulouse, in France.

....


Etymology
Most modern Celticists regard the tribal name Uolcae as being related to Welsh gwalch 'hawk', perhaps related (at the Proto-Indo-European level) to Latin falco 'hawk' (compare the Gaulish personal name Catuuolcus to Welsh cadwalch 'hero', literally 'battle-hawk'), though some prefer to translate Gaulish *uolco- as 'wolf' and, by semantic extension, 'errant warrior'.[SUP][18][/SUP] There seems to be indication that their name is related to their breed of war greyhounds since before the 600 BC when the Tectosages and Tolistobogii Celts sacked Delphi. Survivors left accounts of the fierce Celts and the huge dogs who fought with them and at their side. They were described by Julius Caesar in his war reports, The Gallic Wars.
The name Tectosages, literally 'possession-seekers', meant 'claim-stakers', perhaps closer in sense to 'claim-jumper' or 'land grabber', and a direct cognate is found in Old Irish techtaigidir 'he/she seeks to (re)establish a land claim'.[SUP][19][/SUP]

Continuation of the name
The Volcae were highly influential in Moravia, and together with the Boii and the Cotini and other Danubian tribes, they controlled a highly active network of trade routes connected to the Mediterranean and the German lands. The prowess of these tribes and their proximity led to their name being borrowed into Germanic as *Walhaz, a generic term for "Celt" and eventually "Roman" as the two cultures merged in time. This word has been applied widely to any former Roman provincials, including the Welsh, Italians, and French. Compare: English Welsh, Flemish Dutch waalsch "Walloons", German welsch "French", Switzerland German Churwelsch "Churer Romance" (an old name for Romansh, which used to be spoken in Chur), Old Norse Valir "Roman; French". The word was also borrowed by the Slavs, who used it to refer to the Vlachs (Romanians). Polish applied it not only to Vlachs (Wołosi) but also Italians (Włosi).[SUP][20][/SUP] Moreover, Hungarian name of Italy (Olaszország) and the archaical ethnonym Oláhok (meaning Wallach, i.e., Romanian) are derived from the same root.

More examples in German as used in Switzerland include Welschschweiz "French-speaking Switzerland", Welschdörfli "Romansh Village" a historic section of Chur, and Welschgraben "French trenches" formerly a Burgundian defensive barrier. (See German Welsche)

The name Walhaz is contained in Wallachia, Wallonia, and also, in the original meaning of "Gallic" or "Roman" appears in the word walnut and Old English Galwal "Gaul; France".

18. See John Koch, 'The Celtic Lands', in Medieval Arthurian Literature: A Guide to Recent Research, edited by Norris J Lacy, (Taylor & Francis) 1996:267. For a full discussion of the etymology of Gaulish *uolco-, see Xavier Delamarre, Dictionnaire de la langue gauloise (Editions Errance), 2001:274-6, and for examples of Gaulish *uolco- in various ancient personal Celtic names see Xavier Delamarre Noms des personnes celtiques (Editions Errance) 2007, p. 237.

19.from Sims-Williams, Patrick. Ancient Celtic Place-Names in Europe and Asia Minor. Oxford: Blackwell, 2006: 298 quoting Joseph, Lionel S. 'The Origin of the Celtic Denominatives in *-sag-'. Studies in Memory of Warren Cowgill. Berlin: 1987: 156-8

20. The same pair of ethnonyms also exist in Czech: Valaši (= Vlachs or Wallachians) & Vlaši (= an archaic denomination for Italians – in modern Czech Italové)

 

[Lesandar]

Ja komentarišem: Grad Volsinija, ( Latini zapisali kao Volsinii) jedan od 12 iz etrurske lige , današnji Orvijeto (od latinskog Urbs Vetus). Natpis iznad grobnice " Crocefisso del Tufo "

Obratiti pažnju na uokvireni deo:

Natpis VELES ( FELES, da ne bude zabune, znak V predstavlja glas U a znak F glas V) uvećan:

 

[dublin]

Za one koji traze post Bo - Vo

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2014/08/bo-vo.html

Ovo su samo neke Srbske reci sa korenom bo. Ima ih jos u originalnom tekstu:

bo - stab (like with a horn)
bosti - to stab
bod - something pointy, hitting something with something pointy, stabbing. A hole creating by hitting something with something pointy, by stabbing (like with a horn). A bayonet, dagger. A point in a game (meaning you nailed it, you stabbed it. Old games were all about stabbing and shooting things into things). Stabbing pain.
bodlja - prick, spine, thorn
bodva - trident
bodul - Vlah, Morlak, highlander, Celt. Vlah was one of the names used for Serbs in medieval time
bodimice - go head first (literally with your horns first). Stab with the point of the knife. Steep downward direction.
bodrosts - courage, vigor (full of energy and bravery like a young man with erection or a bull)
ubod - stab, prick, sting
bodež - dagger, knife, any stabbing weapon
uboj - wound
ubojica - killer
ubojstvo - murder
boj - battle (where people are stabbed)
bojovnik, bojnik, vojnik - solder (someone who stabs)
bojna, vojna, vojska - military
bojati se - be afraid
boja - color, maybe from blood which appears when you get stabbed (bo)
bol - pain, what you feel when you get stabbed (bo)

Posebno je interesantna rec bodul koja znaci vlah. Zasto bodul? Zbog rogate stoke koja bode (bo)?

Sto se tice reci vo, imamo oblik vol ali i vul (u ceskom). Odavde imamo prelaz u bull preko

Middle English bul, bule, from Old English bula (“bull, steer”), from Proto-Germanic *bulô ("bull"; compare West Frisian bolle, Dutch bul, German Bulle, Old Norse boli).

http://en.wiktionary.org/wiki/bull#Etymology_1

Dakle imamo pun krug bo - vo - vol - vul - bol - bul

 

[Лички гусар]

Зар нијесу Власи у Ист. Србији масовније досељени за аустријске управе, као граничари?

 

[Mrkalj]

Ja komentarišem: Grad Volsinija, ( Latini zapisali kao Volsinii) jedan od 12 iz etrurske lige , današnji Orvijeto (od latinskog Urbs Vetus). Natpis iznad grobnice " Crocefisso del Tufo "

Obratiti pažnju na uokvireni deo:

Pogledajte prilog 338959

Natpis VELES ( FELES, da ne bude zabune, znak V predstavlja glas U a znak F glas V) uvećan:

Pogledajte prilog 338960

Etruscan era
The ancient city (urbs vetus in Latin, whence "Orvieto"), populated since Etruscan times, has usually been associated with Etruscan Velzna, but some modern scholars differ. Orvieto was certainly a major centre of Etruscan civilization; the archaeological museum (Museo Claudio Faina e Museo Civico) houses some of the Etruscan artefacts that have been recovered in the immediate neighbourhood. An interesting survival that might show the complexity of ethnic relations in ancient Italy and how such relations could be peaceful, is the inscription on a tomb in the Orvieto Cannicella necropolis: mi aviles katacinas, "I am of Avile Katacina", with an Etruscan-Latin first name (Aulus) and a family name that is believed to be of Celtic ("Catacos") origin.


Volsinii or Vulsinii (Etruscan: Velzna or Velusna; Greek: Ouilsinii, Οὐολσίνιοι;[SUP][1][/SUP] Οὐολσίνιον[SUP][2][/SUP]), is the name of two ancient cities of Etruria, one situated on the shore of Lacus Volsiniensis (modern Lago di Bolsena), and the other on the Via Clodia, between Clusium (Chiusi) and Forum Cassii (Vetralla).[SUP][3][/SUP] One was Etruscan and was destroyed by the Romans in 264 BC at the conclusion of an attempted revolution by its slaves. The second was founded by the Romans using the remainder of the Etruscan population rescued from the razed city.[SUP][4][/SUP]

Modern Bolsena, Italy descends from the Roman city. The location of the Etruscan city is debated. Orvieto is a strong candidate. Bolsena is about 14 km (8.7 mi) from Orvieto. The region in which Bolsena is located is now in Lazio and Orvieto is located in Umbria.



Volsinii veteres
Etruscan Volsinii (Velzna or Velusna; or sometimes in Latin Volsinii Veteres – Old Volsinii) appears to have been one of the most powerful cities of Etruria, the cult centre of the god Voltumna, and was doubtless one of the 12 which formed the Etruscan confederation, as Volsinii is designated by Livy[SUP][9][/SUP] and Valerius Maximus[SUP][10][/SUP] as one of the capita Etruriae ("heads of Etruria"). It is described by Juvenal[SUP][11][/SUP] as seated among well-wooded hills.

Volsinii first appears in history after the fall of Veii (396 BC). The Volsinienses, in conjunction with the Salpinates,[SUP][12][/SUP] taking advantage of a famine and pestilence which had desolated Rome, made incursions into the Roman territory in 391 BC. They were beaten: 8,000 were made prisoners; but they purchased a twenty years' truce on condition of restoring the booty they had taken, and furnishing the pay of the Roman army for a year.[SUP][13][/SUP]
They appear next in 310 BC, when, in common with the rest of the Etruscan cities, except Arretium (modern Arezzo), they took part in the siege of Sutrium (modern Sutri), a city in alliance with Rome.[SUP][14][/SUP] This war was terminated by the defeat of the Etruscans at the First Battle of Lake Vadimo (310 BC), a major shock to their power.[SUP][15][/SUP] Three years afterwards the consul Publis Decius Mus captured several of the Volsinian fortresses.[SUP][16][/SUP] In 295 BC, Lucius Postumius Megellus ravaged their territory and defeated them under the walls of their own city, slaying 2,800 of them; in consequence of which they, together with Perusia (modern Perugia) and Arretium, purchased a forty years' peace by the payment of a heavy fine.[SUP][17][/SUP]
Not more than fourteen years, however, had elapsed, when, with their allies the Vulcientes, they again took up arms against Rome. But this attempt ended in their final subjugation in 280 BC.[SUP][18][/SUP] Pliny[SUP][19][/SUP] tells an absurd story, taken from the Greek writer Metrodorus of Scepsis, that the object of the Romans in capturing Volsinii was to make themselves masters of 2,000 statues which it contained. The story, however, suffices to show that the Volsinians had attained great wealth, luxury, and art. This is confirmed by Valerius Maximus,[SUP][10][/SUP] who also adds that this luxury was the cause of their ruin, by making them so indolent that they at length suffered the management of their commonwealth to be usurped by slaves.[SUP][5][/SUP][SUP][20][/SUP][SUP][21][/SUP][SUP][22][/SUP]
The attempted revolution apparently began with the admission of freedmen into the army, which must have been in 280 BC. They became a powerful plebeian class. Subsequently they were allowed members in the Senate and to hold public offices. They seem to have acquired majorities, using them to shape the law. Other slaves were set free; they gave themselves all the privileges formerly reserved to the Etruscans, such as the rights of intermarriage and inheritance, and aggressively insisted on them against the will of the Etruscan patrician class. There were complaints of rape and robbery.
When the revolutionary party began to pass laws limiting patrician political activity the lucumones[SUP][clarification needed][/SUP] sent a clandestine embassy to Rome in 265 BC asking for military assistance. On their return they were executed for treason, but shortly a Roman army arrived to lay siege to the town. The subsequent conflict was intense; the consul and commanding general, Quintus Fabius Gurges, was a casualty. A year later his successor, Marcus Valerius Flaccus, receiving the surrender of the town through its starvation, razed it and executed the leaders of the plebeian party. The first display of gladiators at Rome in 264 is believed to have featured now captive freedmen from Volsinii.[SUP][23][/SUP] The Romans rescued and restored the remaining Etruscans of Volsinii, but decided it was necessary to remove them from that location to a new city on the shore of Lake Bolsena.[SUP][4][/SUP] The new city had none of the natural defenses of the old and was not in any way sovereign. The portable wealth from the old city was carried off to Rome.

If the old city was in fact Orvieto, it cannot have remained unoccupied for long; however, it was never a threat to Rome again. The new city soon assimilated to Roman culture, including language.






Volsinii novi
The Romans, when they took Volsinii, razed the town, and compelled the inhabitants to migrate to another spot. (Zonaras, l. c.) This second, or Roman, Volsinii (sometimes called Volsinii Novi – New Volsinii) continued to exist under the Empire. It was the birthplace of Sejanus, the minister and favorite of Tiberius. (Tac. Ann. iv. 1, vi. 8.) Juvenal (x. 74) alludes to this circumstance when he considers the fortunes of Sejanus as dependent on the favor of Nursia, or Norsia, an Etruscan goddess much worshipped at Volsinii, into whose temple there, as in that of Jupiter Capitolinus at Rome, a nail was annually driven to mark the years. (Liv. vii. 3; Tertull. Apol. 24.) According to Pliny, Volsinii was the scene of some supernatural occurrences. He records (ii. 54) that lightning was drawn down from heaven by king Porsenna to destroy a monster called Volta that was ravaging its territory. Even the commonplace invention of hand-mills, ascribed to this city, is embellished with the traditional prodigy that some of them turned by themselves (Id. xxxvi. 18. s. 29.) Indeed, in the whole intercourse of the Romans with the Etruscans, we see the ignorant wonder excited by a cultivated people in their semi-barbarous conquerors.

Ništa, onda će biti da Italiju zovu Vlasima još iz predromanskog, iz etrurskog, tj. slovenskog doba. Čini mi se da nema ubedljivijeg objašnjenja.

 

[Mrkalj]

http://en.wikipedia.org/wiki/Volsci
http://en.wikipedia.org/wiki/Volscian_language
http://en.wikipedia.org/wiki/Osco-Umbrian_languages
http://en.wikipedia.org/wiki/Italic_languages

Volscian was a Sabellic Italic language, which was spoken by the Volsci and closely related to Oscan and Umbrian.

Osco-Umbrian AKA Sabellian is a group of languages of the Italic language family of the Indo-European languages. They were spoken in central and southern Italy before Latin replaced them as the power of the Romans expanded. They are known almost exclusively through inscriptions, principally of Oscan and Umbrian, though there are also some Osco-Umbrian loanwords in Latin.

... extinct languages of the Italian Peninsula, including Umbrian, Oscan, Faliscan, South Picene; and Latin itself. At present, Latin and its daughter Romance languages are the only surviving languages of the Italic language family.


Ima li neko pri ruci uzorke volškog jezika?

 

[Ahil71]

Ne znam šta se desilo sa porukom, gde sam skrenuo pažnji na sledeće:
"VELTHA, VOLTUMNUS, VERTUMNUS, (V)LADA
...
Vertumnus odnosno Voltumna kao i toponim Volsinii (verovatno od starijeg Voltinii) sadrži semantičku jezgru princeps. Stoga je teško odbiti vezu sa imenom ilirskog vojskovodje Volsimos, koji dovodi ilirske Peligne sa Balkana u centralnu Italiju. Ovaj doklasični društveno-politički termin volt/vort- »dux, princeps«, kome pripada i ime Vertumnus od starijeg Vortumno-, kao da nije bio ograničen u antičko doba na ilirski i etrurski onomastik.
...
Ako zbog pomenute genealoške veze sa apulskim odnosno balkansko-ilirskim Daunom grupi Voltumna Vertumnus pridružimo i ime onog ilirskog vođe, koji dovodi Peligne sa Balkana u apeninsku oblast, a ono glasi Volsimos, verovatnije je da u paru imena Voltumna Vertumnus imamo posla sa sekundarnim složenim sufiksom -mo i -no. U tom su pogledu interesantne varijante ilirskog toponima Birziminium Birizaminio Bersumno i Burzumon. (v. Krahe, ''Die alten Balkanill. Geogr. Namen'' 17). Ali ovaj detalj u našem slučaju nije od presudne važnosti. Daleko je važnija veza između samog Vertumna i Diane koja se po rimskom shvatanju mora zvati i Virbia. To bi značilo da Virbia ima istu semantičku vrednost kao i Voltumna. Imajući u vidu istovetnost italske Diane sa dogrčkom Artemidom s jedne strane i poznate dorsko-ilirske veze s druge strane, primorani smo da apeninska imena Voltumna Volsimos Vertumnus (od starijega Vortumnus) i Virbius * Virbia (od starijega Verthia) identifikujemo sa dogrčkim epiklezama boginje Artemide: Vorthia u Arkadiji i Borthia u Sparti iako je kod ovih imena očigledna paretimološka adaptacija. Kako se ovde radi o dogrčkoj »carici zveri« (potnia thērōn, isp. Ch. Picard, ''Les Religions Prehelleniques'' 208), koja se prema Herodotu u Trakiji zove Bendis odnosno Artemis Basilēīē ne preostaje nam ništa drugo nego da isto značenje tražimo u doklasičnoj grupi B/Vorthia Vol/rtumno na što nas već upućuje i ime ilirskog kralja zvanog Volsimos. Za ilirski konsonantizam karakterističan je prelaz l/r (isp. Hesihijevu glosu akiros nasuprot dolat. aquilo), koji Meillet smatra protoindoevropskim (v. Rečnik 1331 i 1141). Stoga se u ovoj seriji imena sa semantičkom jezgrom »vladar« može bez kolebanja naslutiti pripadnost poznatoj leksičkoj grupi veldh/voldh- »gospodarim« koja je dobro dokumentovana u baltsko-slovenskom rečniku (isp. TRAUTMANN, Bsl. Wb. 340) i kojoj pripada i baza lad (v. VASMER, Russ. Et. Wb. II, 4). Završni dental određen je kao zvučni aspirat stoga što se baltsko-slovenski članovi ove leksičke grupe zbog svojih vokalskih alternacija, koje su opšteindoevropske prirode ni u kom slučaju ne mogu smatrati pozajmicom iz germanskih govora kako se to piše u Klugeovu Rečniku 12 s.walten. Iz toga izlazi da je ova leksička grupa bogato zastupljena u baltsko-slovenskom, ilirskom (v. KRAHE; Altill. Personennamen. 153, 158), germanskom i nešto slabije u keltskom (v. WALDE-POKORNY-ev Rečnik I, 219), dakle upravo u onim indoevropskim dijalektima koji se sa gledišta lingvističke geografije moraju smatrati susedima. Drugo je pitanje da li ovoj grupi pripada i lat valeo, iako su za tu pripadnost sa izvesnom rezervom Ernout i Meillet (v. njihov Rečnik 3 1258).
...
Za ilirski konsonantizam karakterističan je prelaz l/r (isp. Hesihijevu glosu akiros nasuprot dolat. aquilo), koji Meillet smatra protoindoevropskim (v. Rečnik 3 1331 i 1141). Stoga se u ovoj seriji imena sa semantičkom jezgrom »vladar« može bez kolebanja naslutiti pripadnost poznatoj leksičkoj grupi veldh/voldh- »gospodarim« koja je dobro dokumentovana u baltsko-slovenskom rečniku (isp. TRAUTMANN, Bsl. Wb. 340) i kojoj pripada i baza lad (v. VASMER, Russ. Et. Wb. II, 4). Završni dental određen je kao zvučni aspirat stoga što se baltsko-slovenski članovi ove leksičke grupe zbog svojih vokalskih alternacija, koje su opšteindoevropske prirode ni u kom slučaju ne mogu smatrati pozajmicom iz germanskih govora kako se to piše u Klugeovu Rečniku12 s.walten. Iz toga izlazi da je ova leksička grupa bogato zastupljena u baltsko-slovenskom, ilirskom (v. KRAHE; Altill. Personennamen. 153, 158), germanskom i nešto slabije u keltskom (v. WALDE-POKORNY-ev Rečnik I, 219), dakle upravo u onim indoevropskim dijalektima koji se sa gledišta lingvističke geografije moraju smatrati susedima. Drugo je pitanje da li ovoj grupi pripada i lat valeo, iako su za tu pripadnost sa izvesnom rezervom Ernout i Meillet (v. njihov Rečnik 3 1258)."
http://sr.scribd.com/doc/238352414/Milan-Budimir-Pelasto-slavica
...
Volsimos
ilirski konsonantizam karakterističan je prelaz l/r
...
Raška, Stari Vlah...
...
Pade mi na pamet da bi Raseni, Rasi i Vlaseni, Vlasi mogli biti jedno te isto

 

[dublin]

Irski bog Crom Bubh Odnosno nas Hromi Daba odnosno Stari Grom Div, Perun koga su neolitski ratari doneli u Irsku, je u irskim hriscanskim legendama ili poistovecen sa bikom (bo) ili ima svetog bika. Svi glavni irski sveci porazavaju Crom Dubha tako sto mu ubiju bika. U irskoj se i dan danas perun dan (2. avgust) zove dan Crom Dubha (grom diva, gromovnika). Na taj dan se do skoro klao, peko i jeo bik, vo , bo, kao sto se to i kod nas radilo na taj isti perun dan, alidjun.

Koga ono ubija Perun? Volosa? Vola? Vo, Bo...Perun i Volos su jedan te isti bog. Svetovid, Sunce... Velesova brada se u nekim Slovenskim zemljama zove Perunova brada.