PČELA
red: Hymenoptera
podred: Apocrita
(neklasifikovan) Anthophila ( = Apiformes)
natporodica: Apoidea
Jednu dvanaestinu kašičice meda proizvede jedna pčela tokom svog života. Pčela mora da sakupi polen sa 40 hiljada cvetova za proizvodnju samo 100 grama meda.
Kad treba da se oslobode stršljenova koji napadaju njihovu košnicu, japanske pčele primenjuju posebnu tehniku: one se tada ne trude da ga ujedu, već ga jednostavno opkole – na stotine njih nagomilaju se oko njega, prosto kao slepljene jedna za drugu i posle petnaestak minuta temperatura se penje na 47 stepeni Celzijusa. A stršljen, koji ne može preživeti na temperaturi višoj od 44 stepena ugiba živ pečen.
Da bi nekoga ubola, pčela koristi 22 različita mišića.
Med koji sakupljaju pčele u Brazilu kiselog je ukusa.
Pčele imaju hladnu krv.
Kada pčela pronađe biljke bogate nektarom, ona se vraća u košnicu i počinje da igra balet. Ostale pčele po njenim pokretima znaju u kom pravcu da lete da bi stigle do tog nektara.
Matica pčela je izuzetno plodna. Nije duža od dva centimetra, a dnevno izleže prosečno 2500 jaja i to po 2 jajeta u minutu. Inače matica samo to i radi celog života, tako da ukupno snese oko 2 miliona jaja tokom svog veka.
Pčele su starije od cveta punih 87 miliona godina!
U središtu roja pčela, koji pri rojenju izleti iz košnice i zaustavi se na nekoj grani drveta, stvara se toplota od oko 36 stepeni i to od lepršanja krila pčela koja se nalaze na spoljnoj strani roja. Pčele novo stanište za svoj roj mogu da pronađu brzo jedino dok su još tople.
Pčelinji med se nikada ne kvari.
U košnici može da živi do 8000 pčela.
U podne, sve su pčele u košnici, jer kada je sunce u zenitu pčele ne mogu da se orijentišu napolju!
Pčele se međusobno prepoznaju po mirisu koji im prenosi kraljica pčela.
Sva pčelinja jajašca liče, ali kada se izlegu, neke larve se hrane kraljevskim mlečom – te će postati kraljice, a ostale samo medom – te će postati radilice.
Pčele imaju izrazito razvijeno čulo mirisa – najmanje 40 puta jače nego ljudi.
170 gena namenjenih mirisanju omogućava pčelama da u košnici razviju istančani sistem hemijskog signaliziranja.
Kada medonosna pčela radilica ubode čoveka ili telo kakve mesnate životinje, ona umire. Bodljike drže žaoku čvrsto zabodenu u meso, pa kad pčela pokuša da se odvoji od sopstvene žaoke, ona smrtonosno rastrgne svoje telo.
Brzina kojom pčela kruži na levo i na desno govori o udaljenosti. Što su cvetovi udaljeniji, to pčela sporije kruži natrag ka polaznoj tački. Na primer, ako učini 10 krugova za 15 sekundi, cveće je udaljeno oko 100 metara. Ako se međutim, usporeno kreće, recimo, 2 kruga za 15 minuta, cveće je daleko preko 6 km!!
Kada pčela izvidnik naiđe na blago, ona napuni rezervoar, natrpa kotarice i kreće pčelinjom stazom ka košnici. Gomila pčela se okupi oko izvidnika da čuje nalaze. Ako to čini talasastim plesom, pri čemu se okreće prvo na levu, pa na desnu stranu, znači „izobilje svuda naokolo, idite i nakupite!“ Ako se međutim blago nalazi na dalekoj udaljenosti od košnice i predstavljeno je možda jednim drvetom ili malom skupinom cveća, pčela izvidnica mili u pravoj liniji i klati trbuhom i kao da govori tražite iglu u plastu sena!! Ovaj čudesan način kako se pčele obraćaju jedna drugoj otkrio je strpljivi naučnik Karl fon Friš.
Pčele ne mogu da lete po kiši.
Pčele nikada ne spavaju zimi.
Pčele prvo odaberu cvet po boji, pa tek onda po mirisu.
Oko 1/3 svega što jedemo oslanja se na oprašivanje cvetova koje obavlja medonosna pčela.
Postoji otprilike 20000 vrsta pčela.
Pčele putuju brzinom od oko 30 km/sat!
Za jedan jedini dan matica položi oko 2000 jaja - količinu 4 puta težu od nje same. To uspeva zahvaljujući izvanrednoj moći posebne hrane koja se zove mleč. Ta hrana, koja izgleda kao kakav lepljivi krem, stvara se samo u glavi mlade pčele, štaviše, pčela mora imati određenu starost da bi proizvela mleč - od 6. do 12. dana života. Tokom te nedelje one žvaću polen iz skladišta u saću i mešaju ga sa nekom naročitom vrstom pljuvačke i rezultat je mleč. Kad matica polaže jaja oko nje se nalaze 20-ak pčela čiji je jedini zadatak da je hrane mlečom.
Nekoliko naročito krupnih pčela - trutova - odnosno pčelinih mužjaka nikad ništa ne radi. Oni čekaju da im se ukaže prilika da se vinu u nebo svega jedan jedini put, u poteri za maticom.
Zloglasna pčela-ubica
i, naravno:
..a inače, posebna tema za paukove..uh, sjajna ideja..
Mene su ovi drugi oduvek fascinirali, čak sam 99% sigurna da bih, ako bih se tetovirala, odabrala taj motiv kao simbol dugotrajnosti i prilagodljivosti. Inače, ima ih na obali Ibra, svake godine se u toku leta pojave masovno plavi mužjaci i zelene ženke i fascinira me lakoća njihovog kretanja, elegancija i naročito oni crni vrhovi krila. 
I jedno pitanje.... kako u svari izgleda buba švaba ona što živi u Srbiji? Ja sam bila ubeđena da je to ona velika crna buba sa tvrdim oklopom a sad me neko zbunio sa slikom one tačkaste...
