TI ČUDESNI INSEKTI

[Pussycat]

ovo?

Ja bi rekla da je buckastija

 

[Pussycat]

Evo bubice koju svaki put zagledam u Garden centru, i skroz su mi super (priznajem da sam tek iz 3. puta shvatila da terarijum nije prazan i da su to živa bića! ) Svaka im čast za kamuflažu!

 

[Byrger Tidesson]

PČELE "UBICE" Kod takozvanih afrikaniziranih medonosnih pcela (pcela ubica kako ih nazivaju u SAD), ne radi se o genetski manipulisanim pcelama kako mnogi misle, nego su nastale konvencionalnim ukrštanjem izmedu evropske i africke medonosne pcele 1957. godine u Americi. Jedna od prvih domacih životinja, koje su evropski naseljenici doneli u Ameriku, bila je evropska medonosna pcela Apis mellifera. Narocito je dobro napredovala u Severnoj Americi, tako dobro da je njen podivljali oblik ubrzo postao žrtva razlicitih uticaja.Ubrzo je kolonizovala kontinent od istoka prema zapadu. Na vlažnu i toplu klimu u tropskim krajevima nisu se mogle cak ni lokalno uzgojene pcele prilagoditi. Proizvodile su relativno malo meda i bile su podložne raznim bolestima. Da bi stvorili jednu novu vrstu pcela koja ce se moci bolje prilagoditi tropskoj klimi i davati više meda, južnoamericki uzgajivaci pcela su ukrstili africku medonosnu pcelu Apis mellifera scutellata sa evropskom medonosnom pcelom. U tu svrhu donešeno je 46 matica iz Pretorie (Severna Afrika) i jedna matica iz Tabor-a (Tanzania) 1956. godine u Rio Claro u Brazilu. Od 1957. godine ukupno 26 rojeva sa africkim maticama je napustilo košnice i u sledecih trideset godina prakticno sva evropska pcelinja društva u Južnoj i Severnoj Americi bila su "afrikanizirana". Iz tog ukrštanja nastala je takozvana afrikanizirana medonosna pcela. Ovo je uradeno po nalogu Brazilske vlade a projekat je izveo geneticar Warwick Estavan Kerr. U Juznoj Americi afrikanizirana medonosna pcela zahvaljujuci senzacionalnim izveštajima bulevarske štampe nazvana ja "pcela ubica" ili "smrtonosna pcela". Medutim, njen ubod ima 30% manje otrova od jedne evropske pcele ali je afrikanizirana pcela mnogo agresivnija i napada na najmanju provokaciju. Ona ubada tri puta brže i slijedi svoju žrtvu na mnogo vecu udaljenost od evropske pcele. U Juznoj Americi dolazilo je i još dolazi do tragicnih nesreca: Ljudi i životinje su "na pravdi boga" izujedani na smrt. Ljudi nisu bili informisani sa drukcijim nacinom života ove pcele u odnosu na druge vrste. Izražena agresivnost afrikaniziranih pcela može se kompenzirati sa primjenom odgovarajucih sigurnosnih mera kao što su: Pcelari trebaju nositi potpuno belu opremu, pcelinja društva se pri radu sa njima moraju mnogo zadimiti i zakloniti jedno društvo od drugog pomocu drveca ili grmlja, razmak izmedu društava mora biti najmanje dva metra. Pcelari su naucili ne samo kako sa pcelama postupati nego su poceli i da ih cene. Jer ona je izvanredna oprašivacica i proizvodac meda. U Brazilu je proveden jedan uporedivacki eksperiment koji je trajao tri meseca i dao je sledece rezultate: afrikanizirana pcela je za tri meseca proizvela 42 kg meda, italijanska 24 kg, a nemacka 12 kg meda. Ovi spektakularni rezultati ublažuju neke loše osobine afrikanizirane pcele. Ona izlece iz košnice vrlo rano u jutro i radi do kasno u noc, cak i na niskim temperaturama i magli. Sakuplja nektar i na mesecini. komunikacija im je vrlo razvijena tako da se izvori nektara maksimalno iskoriste. Osim toga veoma je otporna na pcelinje bolesti. Potpuno je rezistentna na varou jacobsoni, ne može oboleti ni od bakterijalnog uzrocnika pokvarenog legla. Afrikanizirane pcele mogu se upotrebljavati za oprašivanje poljoprivrednih kultura selecim pcelarstvom bez da se normalan rad na tim površinama prekida. Pored toga danas se med može proizvoditi i u Severozapadnom Brazilu gde je evropska pcela veoma teško i u malom broju preživljavala a o kolicini proizvedenog meda da ne govorimo. Uvodenjem afrikanizirane pcele Brazil se je sa 27. mjesta u svetu popeo na peto po proizvodnji meda.

dopuna na http://forum.krstarica.com/blog.php?b=13000

 

[Byrger Tidesson]

U Evropi postoje razlicite rase medonosnih pcela koje se medjusobno razlikuju po boji, gradji tela i ponašanju. Zbog nastojanja da se dobiju pcele sa što boljim osobinama vršena su mnoga ukrštanja pcela tako da su nastale razne ukrštanice i varijeteti. Za nas su važne samo evropske rase, a one su istovremeno prihvacene i u celom svetu.



Italijanska pcela (Apis meliffica var. ligustika Spin) je pcela žute boje dugotrajnih paša i blagih klima. Domovina joj je Apeninsko poluostrvo. Odlikuje se visokom plodnosti matice, snažnim razvojem tokom celog leta i jeseni, blagom cudi i slabo izraženim nagonom za rojenje. Leglo održava duboko u kasnu jesen i zimuje u jakim zajednicama pri cemu troši mnogo hrane preko zime.Zbog velikog zaletanja u tude košnice kod nekih pcelara nije omiljena. Propolis ne lepi odviše. Mada joj je instikt za sakupljanje nektara slabije razvijen dobro koristi i slabu pašu. Kao južnjacka pcela teže podnosi duge i hladne zime, ali je vrlo prilagodena za duge paše.

nastavak..http://forum.krstarica.com/blog.php?b=12651

 

[Byrger Tidesson]

da samo sto broj varira iz meseca u mesec.vrhunac razvoja je junu mesecu-milina je tada otvoriti kosnicu ili skidati prirodni roj sa mesta gde se trenutno po izletanju zaustavio....
najlakse je raditi oko pcela u periodu medenja bagrema.pcele su tada mirne tako da se i bez dimilice i zastitne maske ili kape moze raditi.....

kosnice su slikane par minuta pred pocetak nevremena.....

 

[Byrger Tidesson]

matica sa pratiljama...

 

[LBarbara]

Jesmo pričali o njima ali kako god..Bogomoljke su po meni najlepši insekti..toliko varijacija, kombinacija...
..divno stvorenjce..

Mnogi tvrde da su bogomoljke nepravedno optužene neveste...

Dva zoologa sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu, su juš ranije ustanovili da kanibalističke sklonosti pokazuju uglavnom ženke jedne vrste koja pretežno živi u oblasti Sredozemlja, i to samo kad je zatvorena. U slobodnoj prirodi, bogomoljke se pri parenju većinom ponašaju miroljubivo i vrlo pristojno.

Sve počinje time što se mužjak pažljivo privlači ženki, fiksirajući je pri tome očima i na razne načine signalizirajući svoje uzbuđenje. Animirana, ženka širi pipke, mali mužjak joj skače na leđe i žurka može da počne. Od trideset ovakvih kontakata posmatranih u slobodnoj prirodi, samo se jedan završio tragično po mužjaka. U ovom slučaju on je propustio da signalizira svoju želju za seksualnim odnosom, navalio je na potpuno izgladnelu ženku i nije nikakvo čudo da je završio u želucu nesuđene drage.

 

[the zoran]

U ovom slučaju on je propustio da signalizira svoju želju za seksualnim odnosom, navalio je na potpuno izgladnelu ženku i nije nikakvo čudo da je završio u želucu nesuđene drage.

Срећа да људи нису настали од инсеката...
Слично се размножавају црне удовице.Мужјак јој приђе и крене да се удвара, ако је не импресионира...она га поједе.
Ако је импресионира, онда се мало играју...па га након тога поједе.

 

[Byrger Tidesson]

Ovaj nesvakidašnji poduhvat izvele su četiri mlade žene, ženska ekipa naučnika sa Pčelarske laboratorije "Davis Honey" pri Univerzitetu u Ohaju (SAD). To je bio jedan vid njihove zabave, izazov koji je predstavljao prolećnu proslavu, kao i mogućnost da pokažu studentima ponašanje pčela.

nastavak .http://forum.krstarica.com/blog.php?b=13156

 

[Byrger Tidesson]

Medonosne pcele razmnozavaju se potpunim preobrazajem kroz stadijume jajeta,larve,lutke i
odraslog insekta-imaga.Zalezeno jaje velicine 1.5-1.6 mm,srebrnasto bele boje,prvog dana
stoji u celiji uspravno,drugog koso,a treceg polozeno na dnu celije.Sada mlade pcele dodaju
jajetu maticnu mlec,tako da ono pliva u mlecu i upijajuci ga raste,pri cemu kosuljica
jajeta postaje tesna i prska.Od tog momenta nastaje stadijum larve,koju pcele intenzivno
hrane maticnim mlecom u prvom delu njenog razvoja,a u drugom delu larva je hranjena mesavinom meda,polenovog.......

nastavak http://forum.krstarica.com/blog.php?b=13317

 

[Borac za prava zivotinja]

O nekim insektima iz drugog ugla:

Deset po čoveka najopasnijih insekata

10. Hemiptera (Chaga bug)
(Južna i Centralna Amerika)
prenosilac teške bolesti
http://en.wikipedia.org/wiki/Chagas_disease
Ova vrsta buba danju se krije u pukotinama zidova a noću se zavlači u krevete da bi se hranila ljudskom krvlju. Poznata je još i kao buba poljubac, jer najčešće napada ljudsko lice, i to zonu oko usana. Nakon što se nahrani, ostavi izmet oko ranice. Češući se, žrtva unosi parazite iz izmeta u ranicu, koji se potom šire krvotokom.

9. Džinovski japanski stršljen

(ovaj je mrtav )

Ubod mu je otrovan. Godišnje od njegovog uboda strada 40 ljudi.

The stinger of the Asian giant hornet is about 6 mm (¼ in) in length,[3] and injects an especially potent venom that contains, like many bee and wasp venoms, a cytolytic peptide (specifically, a mastoparan) that can damage tissue by stimulating phospholipase action,[4] in addition to its own intrinsic phospholipase.[5] Masato Ono, an entomologist at Tamagawa University near Tokyo, described the sensation as feeling "like a hot nail being driven into his leg."[3]
An allergic human stung by the giant hornet may die from an allergic reaction to the venom, but the venom contains a neurotoxin called mandaratoxin[6] which can be lethal even to people who are not allergic if the dose is sufficient. Each year in Japan, the human death toll caused by Asian giant hornet stings exceeds that of all other venomous and non-venomous wild animals combined, including wild bears and venomous snakes.[7][8]
A few interesting notes on Vespa mandarinia's venom and stinger:
• The venom contains at least eight distinct chemicals, some of which damage tissue, some of which cause pain, and at least one which has an odor that attracts more hornets to the victim.[citation needed]
• The venom contains 5% acetylcholine, a greater concentration than is present in bee or other wasp venoms. Acetylcholine stimulates the pain nerve fibers, intensifying the pain of the sting.
• Vespa mandarinia uses its large crushing mandibles, rather than its sting, to kill prey.[citation needed]
• The venom of the Asian giant hornet is not as toxic as some other bees or wasps, and is less toxic than honey-bee venom, but because of the large quantity of venom, this species has one of the greatest toxicities per sting.
• The enzyme in the venom is so strong that it can dissolve human tissue. On some occasions, the sting may be compared to the effects of a spider bite.
• Like all hornets, V. mandarinia has a barbless stinger, allowing it to sting repeatedly.

8. Siafu mravi

Vrsta džinovskih afričkih mrava. Jedna kolonija može imati i do 20 miliona jedinki. Kada krenu u potragu za hranom, satiru bukvalno sve što im se nađe na putu. Zabeleženo je više slučajeva kada su ovi mravi ubili ljude (uglavnom decu, nejake i stare).
http://reluctantmemsahib.wordpress.com/2008/05/26/murderers/

7. Osa

Osa ima žaoku kojom može ubosti i nekoliko puta. Ubod ose je bolan, a zbog veće količine ispuštenog otrova mogu se javiti i alergijske reakcije.

Otrov pčele, ose i stršljena ima snažno lokalno iritativno i potencijalno opšte toksično delovanje. Nakon uboda, koji je praćen najčešće bolom, pojavi se peckanje, a koža na ozleđenom mestu pocrveni. Po ubodu pojavljuju crveni pečati po telu, otok, otežano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja tešku komplikaciju koja može dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuće lekove. Bez obzira što je ujed insekta u našem kraju bezopasan, on je sam po sebi neugodan, a ponekad može biti i način na koji se unesu u organizam klice zaraznih bolesti.Opšte toksično delovanje ispoljava se: u vidu hemolize i bubrežne insuficijencije ili
parasimpatomimetskom hiperaktivnošću, posebno nakon uboda stršljena čiji otrov sadrži veću količinu acetilholina, što izaziva povraćanje, proliv, miozu (suženje zenica), salivaciju (lučenje pljuvačke), nemir. Ako u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti.

(preuzeto s neta)


6. Skakavac

Though not known for killing humans directly, this sub family of the grasshopper is a relentless plant-consuming machine. In the Bible, during the Plagues of Egypt, the locusts were the eighth, wreaking havoc on farmland and crops. Locusts strip to bare earth thousands of acres of cropland every year and in very little time since each swarm can consist of several thousand insects. As a result, they can indirectly contribute to starvation.

Zanimljiv naučni članak o skakavcu:
http://anneminard.com/2009/01/29/day-6-locusts-buzz-swarm-on-chemical-cue/

A team of researchers from the UK and Australia has discovered that serotonin seems to trigger the swarms of desert locusts, devastating crop pests that span a fifth of the globe.

5. Vatreni mravi

Iako većina podvrsta vatrenih mrava ne uznemirava ljude, postoji jedna - Solenopsis invicta, skraćeno nazvana RIFA (Red imported fire ant) – koja žiteljima SAD, Australije, Filipina, nekih kineskih pokrajina i Tajvana zadaje probleme. Otrovni ubodi ovog mrava su retko opasni po život ljudi i drugih velikih životinja. Do sada je evidentirano oko 80 takvih slučajeva (što se smatra retkim ). Međutim, RIFA često ubija ptice i mladunčad nekih životinja (stoke), pa se smatra velikom i, nažalost, sve rasprostranjenijom štetočinom.

4. Ce-ce muva

Bolest spavanja ili Afrička tripanosomijaza je parazitsko oboljenje. Protoza Tripanosoma je uzrok bolesti i prenosi se ce-ce muvom. Bolest je u nekim delovima podsaharske Afrike okarakterisana kao endemija. U pojas koji ova bolest zahvata spadaju 36 države i 60 miliona ljudi. Procenjuje se da je 300.000 - 500.000 ljudi inficirano i da oko 40.000 ljudi umre godišnje. Tri velike epidemije su se desile u poslednjih sto godina, 1896. - 1906, 1920. i 1970.
Tokom hranjenja krvlju domaćina zivotinjskog porekla, inficirana ce-ce muva ubrizga metaciklične tripomastigote (vrsta crva) u kožu domaćina. Paraziti zatim uđu u limfatični sistem pomoću kojeg im je omogućen ulazak u krvotok (1). Kad se jednom nađu u domaćinu, crvi se lako kreću p utem krvotoka od jednog do drugog organa (2), i pritom uđu u druge tokove telesnih tečnosti (npr. spinalna tečnost, limfna tečnost), i zatim se dele binarnom fisijom (3). CeCe muva se inficira parazitom kada sisa krv već prethodno inficiranog domaćina (4,5). U crevima muve, parazit se polako transformiše i razvije u prociklične tripomastigote, koji se replikuju binarnom fisijom (6), napuste creva muve i razviju u epimastigote (7). Epimastigote polagano dospeju do pljuvačnih žlezdi muve i nastave da se dele binarnom fisijom (8). Ceo ovaj ciklus u unutrašljosti Ce-Ce muve traje u proseku 3 nedelje. (izvor: Wiki)

3. Pčela

isto kao pod osa

2. Buva

Buva je danas najrasprostranjenija u Africi, gde je do 1870. godine nikada nije bilo. Doneli su je američki pomorci kada su dolazili po robove.
Buve su duge oko 3 mm, ali mogu u jednom skoku da savladaju razdaljinu od 300 mm i da skoče u vis oko 90 mm. Njihovi skočni zglobovi sadrže gumastu, elastičnu supstancu koja, kad se skupi i zatim iznenada opusti, stvara veliku potisnu moć.
Buve napadaju toplokrvne životinje (pse, mačke, pacove, miševe itd), ali i ljude. Kod nekih domaćina mogu uzrokovati i alergijske reakcije na pljuvačku buva.
Ono što je najvažnije: buve mogu biti i prenosioci bolesti kao što su bubonska kuga*, endemski tifus i himenolepijaza.

* u novije doba kuga se pojavljivala sporadično ili u ograničenim epidemijama. U SAD se preko 90% humanih slučajeva kuge pojavljuje u jugozapadnim državama, pre svega u Novom Meksiku, Arizoni, Kaliforniji i Koloradu. Bubonska kuga je najčešći oblik. Kuga se prenosi s glodara na ljude ugrizom inficirane buve (izvor: Wiki)

 

[Borac za prava zivotinja]

And the winner is …


1. Malarični komarac

Iako se zna da na ovoj teritoriji postoje potencijalni vektori uzročnika malarije, kod nas se godišnje registruje na desetine slučajeva importovane malarije, ali uslova za pojavu autohtonih slučajeva za sada nema. Malarija je oboljenje uzrokovano parazitima roda Plasmodium ( P. vivax, P. ovale, P. falciparum i P. malarie). Inficirana ženka anofeličnog komarca pri ubodu domaćina unosi sporozoite, razvojne stadijume parazita, koji prodiru u organizam dospevajući u krvotok i ostale organe domaćina. Od uboda komarca do pojave simptoma prođe različito vreme, zavisno od vrste inokuliranog parazita: 7-14 dana kod P. falciparum, 8-14 kod P. vivax i P. ovale i 7-30 kod P. malarie. Period inkubacije može trajati i duže kod nekih sojeva P. vivax u tropskim predelima 8-10 meseci, a kod P. ovale i duže. Malarija se u početku manifestuje febrilnim stanjem, znojenjem, kašljem, prolivom, glavoboljom, respiratornim tegobama, potom poremećajem koagulacije, šokom, insuficijencijom bubrega i jetre, encefalopatijom, edemom pluća, mozga, komom i smrću. Najvažnije je otkriti na vreme i započeti lečenje.
Incidenca i letalitet od malarije varira zavisno od endemičnosti regiona koja je definisana sledećim parametrima: povećanom osetljivošću humane populacije na infektivni agens (Plasmodium sp.), povećanom infektivnošću rezervoara u populaciji, povećanom kontaktu komarca i čoveka i prisustvom primarnih vektora uzročnika malarije (Bruce-Chwatt, 1991). Tako je u Etiopiji u epidemiji malarije 1958. godine obolelo tri miliona ljudi, a 150 000 umrlo (Knight, 1977).

U našoj zemlji, osim malarije, godišnje se registruje nekoliko pacijenata sa dirofilarijom čiji su uzročnici Dirofilaria immitis ili Dirofilaria repens (Jelinek i sar., 1996; Mičić i sar. 1996). Vektori parazita (D. repens i D. imitis) su vrste komaraca koje postoje u našoj sredini, a pripaduju rodovima: Anopheles, Aedes i Culex.
(izvor: literatura o repelentima)


Zanimljivosti:

Komarac u letu pokrene krila 100 puta/sek!
Na Aljasci su se pojavili rojevi komaraca kojih na tom području nikada nije bilo, a razlog je osetno otopljenje, jer se za poslednjih 30 godina temperatura na tom američkom poluostrvu povećala za čak 7 stepeni Celzijusa.
KOMARAC ne može da prenese AIDS od zaražene osobe na zdravu, jer probavni sistem komarca uništava virus HIV-a koji prouzrokuje AIDS. Osim toga, komarci u telo domaćina ubrizgavaju samo pljuvačku koja se ne meša sa krvlju prethodno ujedene osobe. Ove dve tečnosti teku različitim sudovima kroz telo komarca.
Ujed KOMARCA uopšte nije bezazlen za kanarinca. Spusti li se komarac na prst ptice i bocne je žaokom, otpašće joj kandžica, a ujed za oko je smrtonosan za kanarinca.
KOMARCI ujedaju čak i kornjače, probijajući svojom tankom rilicom njihovu kožu dok hodaju.

Jedino ženke KOMARCA prenose malariju ubodom u kožu čoveka, jer su one zavisne od belančevinama bogatog hemoglobina kojima hrane svoja jajašca. Kako bi onemogućila zgrušavanje krvi, ženka komarca Anopheles-a pljuvačkom podmazuje mesto uboda i to je ključni trenutak, jer skupa sa mlazom za podmazivanje u telo dospevaju sićušni crvoliki stvorovi iz pljuvačnih žlezda komarca. To su jednoćelijski malarijski paraziti poznati pod imenom plazmodijum i u krvotok ih obično dospe na desetine, a jedan jedini plazmodijum dovoljan je da ubije čoveka. Svaki plazmodijum se zarije u jednu ćeliju jetre i tu se zaustavlja.
Ženka komarca Anopheles-a, koji prenosi malariju, mora da pije krv svakog trećeg dana. Jednim obrokom, koji traje do desetak minuta, sposobna je da proguta dva i po puta veću težinu od vlastitog tela pre uzimanja obroka, što u ljudskim merilima odgovara ispijanju pune kade frapea!

U toku života komarca postoje 3 vrste leta. Prvi je migratorni kod novoizlegle ženke, kada odleće iz legla. Drugi je apetitivni ili istraživački let i pojavljuje se kod komaraca starih 24 sata. Konzumatorni let je direktan i kratak, kada je komarac već pronašao žrtvu.

Među komarcima, krvopije su samo ženke. U svom kratkom životu one nam sišu krv jednom, najviše dva puta, ali to ne čine iz pakosti, već što im je krv neophodna da bi mogle da donesu na svet svoje potomstvo. Zato nas komarci ne ujedaju uvek kad im se za to ukaže prilika, već samo kad im je to neophodno.

Zanimljivo je da se još pre svoje prve večere i stvaranja jaja ženka KOMARCA već sparila sa mužjakom privukavši mladoženju tanka struka svojim zujanjem koje nastaje brzim mahanjem krila. To je i njeno jedino sparivanje, dovoljno za 4 ili čak 5 serija jajašaca koliko ih u određenim razmacima položi u toku svog kratkog života. Svaki put kad se sprema da položi jaja, ona ih sama lično oplodi mužjakovim semenom koje čuva u svom telu još od svog prvog i jedinog ljubavnog sastanka.

 

[Tsuymish]

zaoka od onog strsljena 6 mm????



uzasan je

 

[Borac za prava zivotinja]

zaoka od onog strsljena 6 mm????



uzasan je

Čarolija prirode.
Mi, borci za prava životinja, volimo sve životinje.

Osim japanskog stršljena i još nekih.

 

[Tsuymish]

 

[goxy]

Ovaj me je jednom ujeo kad sam bio mali...Ima jako snažne čeljusti,a i ''dolazi u raznim bojama i oblicima'' što bi se reklo.Zanimljiv insekt,malo remek delo prirode

http://4.***************/_uZI7CDPpLgU/SExGxmcTcwI/AAAAAAAAAN0/bCE0PYqIQHU/s400/2008stag_beetle_dead_male_8950.jpg

 

[Tsuymish]

Bubica koja je nepravedno optuzena da ulazi i uvo i progriza put do mozda

Uholoza,ushibuba,kako god....
Krije se na tamnim i vlaznim mestima preko dana a nocu izlazi,hrani se uglavnom insektima,ukljucujuci i stetocine
Ponekad se hrane i listovima biljaka(npr zelena salata) .....

Spojler

 

[goxy]

Ušla mi je u uvo par puta
Bez zezanja...

 

[Tsuymish]

pa zato sto voli da se zavlaci
al ne ulazi u ushi da bi jela mozak
to je mit
bilo danas na tv-u

 

[goxy]

Jednom,pošto nam je vikendica bila pored komšije koji je držao pčele,jedna mi je ušla u uvo...
Da pa pretpostavljam da ne radi to NAMERNO ali u nekim društvima je ranije recimo postojala kazna da čoveku ušiju živog pacova u stomak...I on ga ne jede namerno jer ga mrzi ali traži sebi put i polako prolazi kroz njega

 

[BLAJBI]

Borac za prava zivotinja
surfuje
Moderator

Borac za prava zivotinja (avatar)

Učlanjen: 02.09.2007.
Pol: ženski
Lokacija: Vračar
Poruke: 30.145
Tekstova u blogu: 72
Reputaciona moć: 738

Podrazumevano Re: TI ČUDESNI INSEKTI
O nekim insektima iz drugog ugla:

Deset po čoveka najopasnijih insekata

10. Hemiptera (Chaga bug)
(Južna i Centralna Amerika)
prenosilac teške bolesti
http://en.wikipedia.org/wiki/Chagas_disease
Ova vrsta buba danju se krije u pukotinama zidova a noću se zavlači u krevete da bi se hranila ljudskom krvlju. Poznata je još i kao buba poljubac, jer najčešće napada ljudsko lice, i to zonu oko usana. Nakon što se nahrani, ostavi izmet oko ranice. Češući se, žrtva unosi parazite iz izmeta u ranicu, koji se potom šire krvotokom.

Ovo je izuzetno opasan insekat!

Prenosi bolest koja se ovde zove MAL DE CHAGA i od koje svi strepe.

Bolest je neizleciva.

Moze trajati vise godina, a manifestuje se u teskim srcanim aritmijama koje se na kraju zavrsavaju fatalno.

Lekovi ne postoje, a oboleli koriste neke lekove (bez mnogo uspeha) koji se primenjiju u veterini.

 

[Daniel Bor]

 

[Daniel Bor]

 

[Daniel Bor]

 

[Daniel Bor]