Test koji je još 1951. dokazao da su ljudi povodljivi

[Nina]

Ašov eksperiment je naziv za psihološki eksperiment koji je osmislio Solomon Aš, 1950. godine, kako bi ispitao do kojeg stepena pojedinac odabire vlastito mišljenje pod uticajem mišljenja većinske skupine.Eksperiment je imao je mnoge varijacije, ali je u suštini bio veoma jednostavan – ispitaniku bi se pokazala jedna linija određene dužine i tri druge linije. Njegov zadatak bio je da kaže koja od tri linije je iste dužine kao prva pokazana. Pritom, reč nije bila o maloj razilci u dužini već je odgovor bio prilično očigledan, piše istorijskizabavnik.rs.

Ispitanik je postavljen u prostoriju sa sedam drugih ljudi koji su zapravo bili Ašovi saradnici, a da ispitanik to nije znao. Ispitanik je uvek sedeo na kraju reda tako da je morao da sluša odgovore onih pre njega.U prvom slučaju, takozvanoj “kontrolnoj grupi” svaki ispitanik je imao zadatak da da svoju samostalnu procenu i oko 95 odsto ljudi je dalo tačan odgovor.

 

[Nina]

 

[Nina]

Daleko interesantniji su bili odgovori kada bi Ašovi saradnici imali instrukciju da namerno greše.
Nakon što bi čuli ljude pre sebe kako daju pogrene odgovore, i ispitanici su odgovarali pogrešno. To se dokazalo u 80 odsto slučajeva.
Kad su ih upitali zašto su pokazali na liniju koja očigledno nije jednaka prvo pokazanoj odgovor je najčešće bio da nisu hteli da “štrče”,
skreću pažnju na sebe ili stvore nesklad u grupi.

Daljnji eksperimenti su pokazali da konformizam zavisi i od broja ljudi u grupi. Učinak jedne osobe je vrlo mali (oko 5 odsto).
Kada je u grupi još dvoje ljudi, konformizam se povećava na 15 odsto, zatim na 30 s troje i 35 odsto sa četvoro ljudi.

Konformizam takođe zavisi i od dvosmislenosti zadatka. Aš je varirao dužinu razlike između linija za poređenje.
Što je razlika u dužini bila veća to se konformizam smanjivao. Uopšteno, što je zadatak teži i dvosmisleniji, ljudi se više konformiraju.

Ašov zaključak bio je nedvosmislen – teško je odoleti pritisku grupe i zadržati svoje ja u masi.(wikipedija/mediji)

 

[Džudi S]

Kad su ih upitali zašto su pokazali na liniju koja očigledno nije jednaka prvo pokazanoj odgovor je najčešće bio da nisu hteli da “štrče”,
skreću pažnju na sebe ili stvore nesklad u grupi.

Ljudi koji žele da pripadaju nekoj grupi, nekom društvu, ne iznose svoje stavove kako ne bi "štrčali". Ili to retko čine, a onda se pitaju da li su možda pogrešili što su izneli svoj stav.

Iz tog razloga mislim da u društvu ima više kolektivizma a manje individualizma.

**
Što se tiče ovog testa, dvoumim se između A i C linije.

 

[Pešadinac]

A posle se čude kako je toliko ljudi moglo prihvatiti nacizam i staljinizam.
Inače mislim da je c linija.