Teorije o poreklu Srba

[DJM]

Ovo boldovano , Rim je u to vreme bio u takvom stanju da ništa nije mogao učiniti da bi spasao Ilire , zapravo on nije uspeo spasiti ni sebe. Postojala je Vizantija a njeni izvori su nam poznati.
Drugo ; prosto mi deluje neverovatno da su Iliri pričali istim jezikom kao i mi danas a da to nigde nije zapisano (mislim na rimske izvore ) do 5 veka kada je palo Rimsko carstvo.
Postoji treća mogućnost a to je da su ih Sloveni ( Srbi) asimilovali .

Добро, ако су их асимиловали, како им је то пошло за руком?
Римљани су покушали романизовати Словене (данашње Румуне) и веома је занимљиво погледати како влашки (румунски) звучи. Такође, занимљива је чињеница да се једино Румуни налазе између Словена а при том да их званична наука не убраја у Словене. Како ли су онда ту доспели? Што западнији делови Балкана нису романизовани него тако насумично источније?

Такође још једна занимљива чињеница, како „извори“ кажу, Словени када су дошли нису имали никаквога писма нити икакве науке. Касније се спомињу те чувене чръте и рѣзе. Где су се те црте и резе развијале?
Тешко може бити да су се развијале док су јахали коњима по тим степама.

Ко пронађе где су те црте и резе настале, тај је пронашао одакле су Срьби.

 

[Sandanski]

Ovo boldovano , Rim je u to vreme bio u takvom stanju da ništa nije mogao učiniti da bi spasao Ilire , zapravo on nije uspeo spasiti ni sebe. Postojala je Vizantija a njeni izvori su nam poznati.
Drugo ; prosto mi deluje neverovatno da su Iliri pričali istim jezikom kao i mi danas a da to nigde nije zapisano (mislim na rimske izvore ) do 5 veka kada je palo Rimsko carstvo.
Postoji treća mogućnost a to je da su ih Sloveni ( Srbi) asimilovali .

Како то да се не зна историјска судбина ниједног античког народа са Балкана, а о
Грцима се зна све?

Како су се сви узгред помињани антички народи изгубили и нестали, а Грци су
остали ту где су били и пре две хиљада година?

Како је могуће да у „сеоби народа“, у шестом веку нове ере, сви ти антички народи
нестану, „претопе се“, изгубе своје име и своју историју, а остану само Грци? Како је могуће да, после те наводне „сеобе народа“ у шестом веку нове ере, скоро
цело балканско полуострво (више од 80%) буде насељено словенским народом?

Како је тај словенски народ, бројнији од свих осталих народа на Балкану, прихватао
да живи као поробљен народ?

 

[supertruper]

Како то да се не зна историјска судбина ниједног античког народа са Балкана, а о
Грцима се зна све?

Како су се сви узгред помињани антички народи изгубили и нестали, а Грци су
остали ту где су били и пре две хиљада година?

Како је могуће да у „сеоби народа“, у шестом веку нове ере, сви ти антички народи
нестану, „претопе се“, изгубе своје име и своју историју, а остану само Грци? Како је могуће да, после те наводне „сеобе народа“ у шестом веку нове ере, скоро
цело балканско полуострво (више од 80%) буде насељено словенским народом?

Како је тај словенски народ, бројнији од свих осталих народа на Балкану, прихватао
да живи као поробљен народ?

На сва ова изузетно занимљива питања са доста акрибије је одговорено у књизи Историјско порекло Срба 2 изд. Рецимо, ово о чему пише Ник Фрик је изузетно добро документовано. И, још нешто, историјски извори око Индоевропских недоумица постоје и о томе има бројна литература јер, богата гробљанска керамика оруђе и оружје је директан путоказ, поред топонима, да се са сигурношћу може устврдити да су древни Срби били у Лугистану на Иранском платоу и да су се баш тако и звали; за рецимо, иранске историчаре нема никаквих недоумица, као ни за индијске, да су Сарби били древан народ. То је још спорно једино припадницима ББ школе, историографије коју одбацује и већина данашњих модерних немачких историчара. Рецимо, за њих више нема сумње да су Венди били управо Срби - не Словени него Срби! То прихватају пољски и чешки историчари којима изузетно глупо изгледа инсистирање наших "официјелаца" на тобожњој историји Срба која се још увек учи у нашим школама и, то је тако да већ то инсистирање постаје тупоумно. Моје лично мишљење је да је књига Ист. пор. СР. тако добро написана и тезе тако добро одбрањене да доиста више нема места неким недоумицама - то се односи и на ванредно добре примере из лингвистике дате у горњим постовима - ерго, што за неке европске језике изгледа иеизводљиво, за српски је тако лако, просто се логички уклапа да нема места нити једној недоумици.

 

[supertruper]

Gdje sam to pisao ovom Forumu kako je "hrvatski jezik autohton" i da su "Albanci autohtono stanovnistvo celog Balkana"? 'Ajmo, crno na bijelo.

Свакако, али да ти за твоје тврдње даш све црно на бело. Не можеш све негирати, праћено брдом псовки, а кад ти се покаже да се, на другим сајтовима, ја сам прецизирао, албанским ( а има и других) приказујеш аутохтонистом, тражиш црно на бело. Прво ти мени одговори како можеш да пљујеш по нечему што ниси ни прелистао а камоли прочитао? Није академски а није ни елементарно пристојно пљувати по нечему у шта човек нема увид. Ако имаш нешто против, напишеш то, то и то није тачно јер тај, тај и тај тврди... итд. Тек кад саговорника уважавамо можемо имати дискусију. Овако, дискфалификација у почетку сасвим оправдано поставља питање часних намера. Ерго, имаш ли ти уопште, постујући на овој теми часне намере??! Прво на ово одговори.

 

[Tandoori Masala]

Свакако, али да ти за твоје тврдње даш све црно на бело. Не можеш све негирати, праћено брдом псовки, а кад ти се покаже да се, на другим сајтовима, ја сам прецизирао, албанским ( а има и других) приказујеш аутохтонистом, тражиш црно на бело. Прво ти мени одговори како можеш да пљујеш по нечему што ниси ни прелистао а камоли прочитао? Није академски а није ни елементарно пристојно пљувати по нечему у шта човек нема увид. Ако имаш нешто против, напишеш то, то и то није тачно јер тај, тај и тај тврди... итд. Тек кад саговорника уважавамо можемо имати дискусију. Овако, дискфалификација у почетку сасвим оправдано поставља питање часних намера. Ерго, имаш ли ти уопште, постујући на овој теми часне намере??! Прво на ово одговори.

Superseljo, gdje sam to pisao ovom Forumu kako je "hrvatski jezik autohton" (kakva veoma glupa konstatacija, nije ni cudo od koga je potekla) i da su "Albanci autohtono stanovnistvo celog Balkana"? Tonto, na kojem albanskom sajtu sam se prikazivao kao autohtonista?

На сва ова изузетно занимљива питања са доста акрибије је одговорено у књизи Историјско порекло Срба 2 изд. Рецимо, ово о чему пише Ник Фрик је изузетно добро документовано.

Dobro dokumentovano? Garantovano mislis na novac iz mavarske Spanije cije skenove je naivno postavio na 2. stranici ove teme ne provjeravajuci njegovo porijeklo, a cuva se u Narodnoj banci Srbije?

 

[Tandoori Masala]

Моје лично мишљење је да је књига Ист. пор. СР. тако добро написана и тезе тако добро одбрањене да доиста више нема места неким недоумицама - то се односи и на ванредно добре примере из лингвистике дате у горњим постовима - ерго, што за неке европске језике изгледа иеизводљиво, за српски је тако лако, просто се логички уклапа да нема места нити једној недоумици.

Kakva demagogija, blesavi narode, kupujte knjigu u kojoj se nalaze odgovori na pitanja za kojima istinski naucnici (jezikoslovci, arheolozi, istoricari, etnolozi, itd.) tragaju i zbog kojih lome komplja, pisaju krv vec decenijama, prvo za radnim stolom, u biblioteci ili na terenu, pa onda u domacim i medjunarodnim strucnim casopisima. Teze odbranjene, ali jos uvijek se ne zna nista o porijeklu srpskog imena u komparativnoj lingvistici (autor knjige je rijesio pitanje koje Budimir, Skok, Kuiper, Trubacev, Katicic, Toporov, Georgiev, Mikola, Brikner, Vasmer, Preobrazenski, Kalima i mnogi drugi uprkos svom zavidnom znanju nisu mogli rijesiti), Srbinda je naziv jos uvijek nepoznat sanskritolozima (niko ne spominje samo ogromnu razliku Kuiperove i Wustove interpretacije, tj. teze). To se garant nece pronaci u knjizi.
Kakvi kompleksi, ovo ni dugogodisnja psihoanaliticka psihoterapija ne bi sredila.
Etrurski je srpski ili rasanski jezik bez obzira sto vec dobrih 60 godina od Pallottina nema znacajnijeg pomaka u desifriranju etrurskih spomenika i to je jos uvijek jedna velika nepoznanica koju pospani i umorni etruskolozi ne mogu rijesiti.

Nagore sto mladjarija i skolarci imaju prilike da citaju ove gluposti, da im nabedjeni budalasti "naucnici" ispiru mozak odlicno argumentovanim tezama i logicno uklopljenim cinjenicama...

 

[NickFreakyrgios]

Dobro dokumentovano? Garantovano mislis na novac iz mavarske Spanije cije skenove je naivno postavio na 2. stranici ove teme ne provjeravajuci njegovo porijeklo, a cuva se u Narodnoj banci Srbije?

Aко се ово осносило на мене и после објашњења које сам ти дао?

Да сам "наивно поставио" одвешћу те гооглом како сам до њега стигао пишући на другом форуму тему о Келтима где сам тражећи слике Келта дошао до новћића означен као" Свеви" о каквим скеновима причаш мени не ради скенер пола године.

Ако полсле оног мог објашњења и свих мојих постова на овом форуму ти покушаваш да ме дискредитујеш "наивним" стављањем скенова
из народне библиотеке а кажи кад си спреман да те доведем googlom до места где сам га нашао и наставиш са оваквом причом дискредитације?!!!!

Ја заправо онда видим да ово много више говори о теби а не о мени а изјаве овог типа ћу сматрати отвореним непријатељством које ће ме на крају довести до тога да се приупитам да ли је човек који те је за нешто оптужио на овој теми био заправо у праву?

 

[Bajo Pivljanin]

Не видим што лично примаш оно што је Тандоори рекао - јеси поставио ту слику, без знања њеног правог порекла, јер ти ју је неко на неком другом форуму подметнуо као "новчиће Свева", док су у питању новци деспота Стефана.

Не дискредитује он тебе (и сам си признао да си то ставио забуном), већ супертруперов став да Тандоори неоправдано одбацује твој "добро документован доказ", који си и сам увидео да није оно чиме је неко покушао да га представи (и рекао си "могао сам несвесно да постанем трол").

А под "скен" није мислио да си ти скенирао - ено пар постова раније каже како је он сам то скенирао и поставио на интернет.

 

[Tandoori Masala]

Aко се ово осносило на мене и после објашњења које сам ти дао?

Да сам "наивно поставио" одвешћу те гооглом како сам до њега стигао пишући на другом форуму тему о Келтима где сам тражећи слике Келта дошао до новћића означен као" Свеви" о каквим скеновима причаш мени не ради скенер пола године.

Ако полсле оног мог објашњења и свих мојих постова на овом форуму ти покушаваш да ме дискредитујеш "наивним" стављањем скенова
из народне библиотеке а кажи кад си спреман да те доведем гооиглом до места где сам га нашао и наставиш са оваквом причом дискредитације?!!!!

Ја заправо онда видим да ово много више говори о теби а не о мени а изјаве овог типа ћу сматрати отвореним непријатељством које ће ме на крају довести до тога да се преупитам да ли је човек који те је за нешто оптужио на овој теми био заправо у праву?

Sta se tripujes, kakvo neprijateljsvo? Jesi li postavio totalno pogresne skenove? Jesi, pa sam si priznao.

Ode Svevski novac u Q ali ne ode ono što sam rekao , naravno bez materijalnog dokaza

Prema tome, nema potreba da se pravdas na ovoj temi, da racionalizujes do besvijesti i da ukazujes da nesto dodatno treba napisati kad si ocigledno zasrao do te mjere da se moze komotno reci narodnim jezikom da si ispao naivan i smijesan sto ne provjeravas odakle preuzimas materijal...

 

[NickFreakyrgios]

Sta se tripujes, kakvo neprijateljsvo? Jesi li postavio totalno pogresne skenove? Jesi, pa sam si priznao.



Prema tome, nema potreba da se pravdas na ovoj temi, da racionalizujes do besvijesti i da ukazujes da nesto dodatno treba napisati kad si ocigledno zasrao do te mjere da se moze komotno reci narodnim jezikom da si ispao naivan i smijesan sto ne provjeravas odakle preuzimas materijal...

А ако сам већ то сам изјавио да ли то некоме даје за право да моју искрену изјаву и даље користи као аргумент против мене и других?

 

[Istocni Vetar]

Arheogenetika i Glotohronologija doakazuju da je kolevka Indo-Evropljana Mala Azija i Balkan..
To je prostor naseljen Srbima 10 000 godina..

According to Renfrew (2003), the spread of Indo-European proceeded in the following steps:

* Around 6500 BC: Pre-Proto-Indo-European, located in Anatolia, splits into Anatolian and Archaic Proto-Indo-European, the language of those Pre-Proto-Indo-European farmers that migrate to Europe in the initial farming dispersal. Archaic Proto-Indo-European languages occur in the Balkans (Starčevo-Körös-Cris culture), in the Danube valley (Linear Pottery culture), and possibly in the Bug-Dniestr area (Eastern Linear pottery culture).
* Around 5000 BC: Archaic Proto-Indo-European splits into Northwestern Indo-European (the ancestor of Italic, Celtic, and Germanic), located in the Danube valley, Balkan Proto-Indo-European (corresponding to Gimbutas' Old European culture), and Early Steppe Proto-Indo-European (the ancestor of Tocharian).
* After 3000 BC: The Greek, Albanian, and Balto-Slavic families develop from Balkan Proto-Indo-European[citation needed]. Proto-Greek speakers move southward into Greece; Proto-Indo-Iranian moves northeast into the steppe area

http://en.wikipedia.org/wiki/Anatolian_hypothesis

 

[Tandoori Masala]

А ако сам већ то сам изјавио да ли то некоме даје за право да моју искрену изјаву и даље користи као аргумент против мене и других?

Naravno, zato sto si postao veoma nepouzdan, tako da se ne moze superseljo pozivati na tebe jer kad se vec poziva onda prvo neka krene od "dokumentovanih" novcica iz mavarske Spanije? Sta ti mislis da je ovo nekadasnja Christiania, drzimo se za ruke, pusimo travu, slusamo Dorse, peace... Ovo je forum, i ovdje nemilosrdno padas u provaliju kad izvalis neku glupost, ne zato sto te neko drugi gurne nego zato sto sam sebe nepaznjom munes u rebra.

 

[NickFreakyrgios]

Наравно да нећу да се примам зна Тандори где ће ми одговорити на моје питање ако жели да одговори а тај новчић је небитан у мојој причи коју могу да наставим без динара а камоли новчића Стефана Лазаревића који се већ овде природно намеће као споран тј 4 полумесеца а не 4с па ћемо о том парапсихолошком феномену наставити на некој другој теми , новчић није скинут са Форума већ са базе Гугла!

 

[NickFreakyrgios]

Naravno, zato sto si postao veoma nepouzdan, tako da se ne moze superseljo pozivati na tebe jer kad se vec poziva onda prvo neka krene od "dokumentovanih" novcica iz mavarske Spanije? Sta ti mislis da je ovo nekadasnja Christiania, drzimo se za ruke, pusimo travu, slusamo Dorse, peace... Ovo je forum, i ovdje nemilosrdno padas u provaliju kad izvalis neku glupost, ne zato sto te neko drugi gurne nego zato sto sam sebe nepaznjom munes u rebra.

Наравно да није тако јер је историја наука која се пита а не само закључује а очигледно сам ти нечим засметао па те тера да закључујеш и судиш па се држиш новчића као дављеник сламке пази да не не удавиш са њим!

 

[NickFreakyrgios]

Идемо HardCore па да видимо до чега ћемо да дођемо неутрално јер ја нисам судија нити окружни јавни тужиоц!

Iliri je zajedničko ime ime plemenima tračko-ilirske grane indoevropske jezičke porodice, nastanjenih nekada u područjima od Panonske nizije pa do obala Jadranskog mora i južne Italije. Gustav Kosina smatra da su porijeklom iz Lužica u Njemačkoj odakle su došli na balkansko područje i izazvali seobu Grka. U ove krajeve došli su oko 1300 godina prije nove ere. Proces njihovog doseljenja značio je kraj za bronzanodopske zajednice koje su prije njih živjeli u tim prostorima (koje na području Istre nazivamo Gradinjci). Rimskom okupacijom dolazi do deportacije dijela stanovništva i do postepene asimilacije ostataka. Dolaskom Slovena u ove krajeve, vjerojatno je samo u planinskim krajevima sačuvalo stanovništvo izvorno Ilirskog roda. Iliri nisu živjeli u organizovanoj državi, nego u plemenskim zajednicama. Izuzetak je razdoblje od 250. pne. - 167. pne. kada su živjeli u organizovanoj državi. Poznati su im kraljevi Agron, Epulon i kraljica Teuta.

Ime

Ime Ilira dovodi se u vezu sa zmijom, što prvi opaža Oto Grupe. Prema legendi Feničanin Kadmo naselio se među Enhelejce i oženio se Harmonijom koja mu je rodila sina Ilyriosa kojeg je odmah po rođenju obavila zmija i prenela mu svoju magičnu snagu, on će postati ilirski rodonačelnik. Zmija koja je obavila Ilyriosa dovodi se pak u vezu s hetitskom zmijom Ilurjakom. Ime Ilira i hetitske zmije svakako nije slučajno. Zmija je igrala važnu ulogu religioznom životu Ilira.

Život i običaji
Iliri se danas smatraju prastanovnicima balkanskog područja, iako je možda njihova izvorna domovina područje današnjih Lužica. U svakom slučaju, ako su oni krivci izazivanja Dorske seobe, onda su odnekuda došli kao osvajači i zauzeli ovo područje kao svoju novu domovinu. Njihova borbenost se ne dovodi u pitanje, Grci (Ahejci) prvi su morali bježati na jug. Iliri se nisu libili baviti nikakvim poslovima. Kod njih susrećemo i stočarstvo i poljoprivredu, i lov i ribolov, a bavili su se i gusarstvom, kao i rudarstvom. Poznavali su i metalurgiju. Iliri su bili vješti travari. Znali su proizvoditi razne vrste piva, a posebno su obožavali medovinu, na svojim terevenkama opijali bi se do besvijesti. Svoja tijela Iliri su tetovirali zašiljenim bronzanim iglama. Optužuje ih se i za prinošenje ljudskih žrtava, a sumnja se da je među njima bilo i ljudožderstva kao i kod Skordiska, koji su se kasnije pomiješali s njima.

Naselja Ilira

Naselja Ilira razlikuju se od mjesta do mjesta. Njihova naselja, poznate kao gradine, podizana su na teško pristupačnim mjestima, obično na prirodnim uzvisinama. Svoje gradove opasivali bi odbrambenim zidinama i kulama. Uz rijeke su Iliri podizali sojenička naselja. U područjima gdje je klima oštra gradili su zemunice, dijelom ukopane u zemlju. Prema Strabonu, plemena poznata kao Dardanci, su zemunice gradili ispod gnojnica, navodeći usput, da su se Dardanci prali svega dvaput u životu, na rođenju, i prilikom vjenčanja.

Izgled i odeća

Što se tiče izgleda i nošnje Iliri su pripadali dolihokefalnom tipu, dok je brahikefalnih bilo jedino na području današnje Albanije. Brade su rijetko kada brijali. Odjeća se sastojala od bijele košulje koje su visile sve do koljena i opasane oko pojasa i ogrtača. Glave su pokrivali s nekoliko vrsti kapa, a na nogama su nosili kožne opanke.

 

[NickFreakyrgios]

Zanatstvo

Iliri su bili vješti mnogim poslovima pa tako i u izradi zlatnog, srebrnog i bronzanog nakita: narukvice, fibule, privjesci, ogrlice, ukrasne kopče i aplike. Posuđe Ilira je od keramike, ali su proizvodili i metalno posuđe, oblici im bili situla (vedro s poklopcem) i vedro. Sjekire su od kamena, bronze i gvožđa. Dlijeta su bila od bronze i gvožđa (dva tipa).

Poljoprivreda

Iliri su poznavali poljoprivredu i uzgoj pšenice, ječma, prosa, te mahunarki, kao što su grašak, sočivo i bob. Plemena uz obalu uzgajala su i vinovu lozu, ovo posljednje je vjerovatno naučeno od susjednih Grka. U obradi zemlje Iliri su se služili koštanim motikama napravljenim od jelenjeg roga. Tek su od Kelta dobili plug, a ovo se odnosi i na makaze. U Albaniji su plug Iliri dobili od susjednih Grka, a ostali dolaskom Rimljana. Već u mlađem gvozdenom dobu Iliri poznaju pijuk, lopatu, grabulje, srp, kosu i kosir, veći dio tog oruđa je od gvožđa. Prilikom pečenja hleba Iliri su se služili pećima. Neki od njih već su imali peći od pečene gline za kuvanje i pečenje, ali je većina palila vatru na goloj zemlji u sredini sobe ili uglu prostorije, nasuprot vratima. Svoje žitarice mljeli su ručnim žrvnjevima, dok su neki od njih rotacijski žrvanj dobili od Grka, Kelta i Rimljana.

Stočarstvo i ribolov

Stočarstvo je takođe važno ilirsko zanimanje i to u svim krajevima, a u nekim i glavni izvor bogaćenja. Iliri su uzgajali svinje, ovce, koze, nešto manje goveda. Imali su i konje i pse. Lov nije bio najrazvijeniji, hvatali su jelene (zbog rogova), lisice, jazavce, medvjede, dabrove, kune radi krzna. U lovu su koristili strelice s metalnim vrhovima, koplja i sulice. Glavno oružje lovca ipak je luk i strijela. Plemena Dalmacije poznavala su i strelice s otrovnim vrhom, taj otrov nazivali su 'ninum', a dobijali su ga od otrova tamošnjih zmija. Ribolov takođe ima značajno mjesto u krajevima uz obalu i uz rijeke. Ribolov je za Enhelejce bio glavno zanimanje. Ilirska udica je od bronze, imali su i željezne osti i koštane harpune. U ribolovu su se služili i izdubenim čamcima (monoksil). Jedan otkriveni primjerak ima dužinu od 12,34 metra. Uz obalu mora Iliri su se bavili i skupljanjem školjaka (dagnje i priljepci). Meke dijelove ovi ljudi su jeli, dok bi ljuštura kod Histra služila kao amulet i ukras.

Rudarstvo

Iliri su znali obrađivati bakar, zlato i srebro. Kopanjem ruda služili su se pijucima i maljevima. Zdrobljena ruda topila se u posebno građenim pećima. Kalupi za lijevanje pretežno su bili kameni. Razvoju njihove metalurgije preneli su dospjeli Kelti. Sada Iliri raspolažu većim brojem alatki U području Bosne Iliri su najviše obrađivali bronzu. Srebro se obrađivalo tek na jugu njihova područja. Od 2. stoljeća nove ere stagnira proizvodnja zlata a sve se više proizvodi željezo. Rudarstvu treba ovdje pridodati da su Iliri znali dobijati i so iz slane vode. Slani izvori bili su glavni razlog vječnim ratovima između Autarijata i Ardijeja. Da su Iliri bili razvijen narod govori i činjenica da su znali proizvoditi i staklo, za čiju je proizvodnju bila potrebna temperatura od 650°C. Iz staklene paste izrađivali su zrnca za ukrašavanje lukova na fibulama i izradu ogrlica, i to još u Starije gvozdeno doba.

Gusarstvo i trgovina


Gusarstvo je za Ilire bio jedan od oblika privređivanja, kao i kod kasnijih hrvatskih Kačića. Iliri su imali malene brze brodiće pogodne za brze napade na trgovačke italske brodove, pa i na same grčke gradove. Ovaj posao Ilirima je donosio lijepu korist. Premda su bili gusari, Iliri su se morali baviti i trgovinom, i trgovali su. Grcima su Iliri izvozili srebro, pšenicu (grčko tlo je veoma nepogodno za poljoprivredu zbog manjka vode), kožu, peruniku i drugo. Od njih su uvozili keramiku, oružje i nakit.

Novac

Novac je uvijek vezan uz trgovinu, ali ga Iliri koriste tek od dolaska Rimljana. Prvi put počinju ga kovati početkom IV stoljeća prije nove ere u južnoj Iliriji, i to u gradu Damastionu, taj novac je od srebra. U Albaniji novac se kuje od 3. stoljeća pne. Daorsi i Labeati novac kuju od II st. pne. Peonci od IV st. pne.

Društveno uređenje

Plemena Ilira bila su organizovana po rodovima (dekurijama) i bratstvima. Savez bratstava činio je pleme. Dekurija ili rod se sastojao od 150-200 ljudi. Zemlja je bila vlasništvo bratstva i nije se dijelila porodicama nego rodovima. Broj bratstava razlikovao se po veličini teritorijai broju članova plemena, a mogao je biti i određen organizacijskom strukturom plemena. Tako 12 bratstava nalazimo kod Liburna i Hythmita, ali i kod Peuceta iz južne Italije. Na čelu bratstva stoje 'princeps'i, u tom su svojstvu bili i članovi plemenskog vijeća. Na čelu ovog stajao je 'praepositus'. Neki Iliri, prema Teopompu i Agatarhidu iz Knida, među Ilirima je bilo i ropstva, spominju se Ardijejci i Dardanci. Kod nekih plemena spominju se i ostaci matrijarhata (Liburni). Žene Liburna mogle su se prije udaje podavati kome su htjele. Pseudo-Skilaks piše u 'Periplu' kako Liburnima vladaju žene.

Rat i oružje

Iliri su bili ratoboran narod. Borbe su se vodile kako protiv susjeda, tako su plemena ratovala međusobno. Od njihovog oružja treba spomenuti zakrivljeni bodež ili kratki mač 'sika', on se možda razvio od zakrivljenog bronzanog noža. Tu su još 'sibyna' ili 'sigyna', dugo gvozdeno koplje, duga bojna sjekira, luk i strijela i kao odbrambeno oružje su štitovi, bronzani oklop i 'knemide' ili 'potkoljenice', te više tipova kaciga.

Pomorstvo

Primorski Iliri bili su vješti pomorci i brodograditelji. Rimljani, a po svoj prilici i Grci primili su od njih mnoge vještine brodograditeljstva. Brodica 'liburna' (liburnica navis) bio je lagan, brz i velikih manevarskih sposobnosti. Najvještiji ilirski pomorci bili su uz Liburne i Labeati, Daorsi i Picenti.

Pogrebni običaji

Većina plemena kod Ilira svoje pokojne pokopavali pod humkom zajedno s popudbinom, kao što su to radili Dezitijati. Mrtvaci su ponekad spaljivani, pa je tek onda pepeo položen u grob. Humke su podizane od zemlje i kamena, a u toku njihovog podizanja razbijala se grnčarija. Tokom obreda pokopa plesali su se i pogrebni plesovi. Neki Iliri mrtve su sahranjivali ispod kuće. Kult Lara (Lar; zaštitnik kuće) takođe je bio prisutan, od njih su ga preuzeli Rimljani. Kod Liburna mrtvaci su se pokapavali u zgrčenom položaju.

Religija

Ilirska religija je mnogobožačka. Na sjeveru prevladava kult Sunca, na jugu kult zmije. Imali su veliki broj bogova, od kojih se neki javljaju samo lokalno. Kod Histra poznati su: Eia, Melesocus, Boria, Iria. Kod Liburna: Anzotika, ona se podudara s rimskom Venerom, te božica Ica kojoj je podugnut spomenik u Plominu. Nadalje Iutosika, Latra i Sentona. Glavni bog Japoda bio je Bindus, zaštitnik izvora i voda,. Identifikuje se s rimskim Neptunom. Armatus je bio lokalni bog rata. Nadalje bogovi: Terminus, zaštitnik meda; Tadenus, poistovjećen s Apolonom; Medaurus, zaštitnik grada Rizon (danas Risan), bio je vjerojatno bog lečenja. Na jugu ilirskog područja javljaju se Drakon i Dracena, božanski zmijski par. Oko vrata Iliri su nosili amulete kako bi se zaštitili od zlog pogleda.

Ilirska plemena

Navedeni su nazivi na latinskom jeziku, za neka plemena su pored i nazivi na srpskom jeziku:

-Abrei, Abroi (Abri)
-Albanoi (Albani)
-Amantini
-Andizetes (Andizeti)
-Ardiaei, Vardaei (Ardijejci)
-Ardiani
-Arrianes
-Atitani, (Atitani na Epiru)
-Autariatae (Autarijati)
-Breuci
-Carni
-Chaones (Haonci)
-Chelidonioi (Helidonci)
-Colapiani (Kolapijani)
-Daesitiates (Dezitijati)
-Dalmatae, Delmatae (Dalmati, Delmati)
-Daorsoi (Daorsi)
-Dardani (Dardanci)
-Dassaretae (Dasareti)
-Daunii (Dauni)
-Deraemistae (Deremisti)
-Derentini
-Deuri
-Dindari
-Ditiones
-Docleates (Dokleati)
-Encheleae (Enhelejci)
-Glinditiones (Glinditioni)
-Grabaei
-Histri (Istra)
-Iapodes, Iapudes, Iapydes (Japodi, Japudi)
-Iasi (Jasi)
-Iapyges (Japigi)
-Labeates (Labeati)
-Latobici
-Liburni
-Maezaei (Mezeji)
-Melcumani (Melkumani)
-Messapii (Mesapi(jci) u Apuliji).
-Molossi
-Naransii
-Oseriates (Oserijati)
-Paeligni (Peligni)
-Paeones (Peonci)
-Parthini (Partini)
-Penestae (Penesti)
-Peucetii
-Picentes (Pikenti u Italiji)
-Pirustae (Pirusti)
-Plearaei (Plereji)
-Poediculi (u Italiji)
-Sallentini (Salentini)
-Sardeaties
-Scirtones, Scirtoni
-Seleiitan
-Sesareti
-Taulanti

 

[NickFreakyrgios]

u prošlosti. Kulturnoistorijski pristup oslanja se punom težinom na koncept kulturne
grupe, presudno obeležen modernim shvatanjima nacionalne države – jedinstva teritorije,
materijalne kulture, jezika i etnike pripadnosti. Primena ovog koncepta dovela je
do drastinih politikih zloupotreba, od kojih je najpoznatiji primer Gustava Kosine u
nacistikoj Nemakoj. Uvianje da sama suština tako shvaenog kolektivnog identiteta
zajednica u prošlosti neminovno vodi u projekciju modernog modela nacionalne države,
dovelo je do korenitog preispitivanja. Tako arheolozi poslednjih decenija istražuju
druge puteve posmatranja kolektivnog i individualnog identiteta u prošlosti, zasnovane
na konstruktivistikom pristupu.
Kljune rei: arheologija, etnicitet, kulturnoistorijski pristup, identitet, savremeni
kontekst istraživanja
"Neke vrste ostataka – grnariju, orue, nakit, obrede sahranjivanja i oblike kua
– neprekidno sreemo zajedno. Takav kompleks povezanih odlika nazvaemo ’kulturnom
grupom’ ili, jednostavno, ’kulturom’. Pretpostavljamo da je jedan takav
kompleks materijalni izraz onoga što bismo danas nazvali ’narodom’." (Childe
1929: v-vi)
Odeljak iz knjige Gordona ajlda (Vere Gordon Childe, 1892–1957) Dunav
u praistoriji (The Danube in Prehistory) jedan je od retkih eksplicitnih iskaza,
koji prethodi sredini XX veka, o nainima na koje arheolozi donose za-
kljuke o svom predmetu istraživanja. Kulturnoistorijska škola, teorijsko-metodološki
pravac koji je obeležio razvoj discipline krajem XIX i tokom prve
polovine XX veka, ne odlikuje se sklonou ka sistematinom izražavanju
pretpostavki istraživanja (Džonson 2008; Jones 1999, 24; Olsen 2002). Pa
ipak, znaaj navedenog ajldovog iskaza nije samo u tome što odstupa od
preovlaujue prakse svog vremena, ve i to je u ovih par reenica sadržan jednog veka – ideja o kulturnoj grupi, osnovnoj analitikoj jedinici ije su definisanje,
prostorno i vremensko odreenje i odnosi sa drugim slinim celinama
bili primarni zadatak discipline tokom ove njene faze. Sistematizacija obilja
grae u veliku šemu razvoja ljudske kulture, koja je okupirala arheologe u
vreme formiranja discipline, u fazi koju Brus Triger naziva evolucionistikom
(Trigger 1989), krajem XIX veka zahtevala je finija teritorijalna razgranie-
nja. Zapažene varijacije u odlikama relativno sinhrone materijalne kulture od
jednog podruja do drugog dovele su do potrebe za novim oruem, novim
konceptom kojim bi se one mogle opisati i objasniti (Trigger 1989; Olsen
2002, 30–33). Poetna pretpostavka bila je da su odlike materijalne kulture direktan
odraz naina života zajednice koja ih je nainila i koristila, odnosno:
artefakti su shvaeni kao odraz kulturnih normi koje, u krajnjoj liniji, odreuju
suštinu pojedinane kulture. Kasniji komentatori kulturnoistorijskog pravca
ovakvo polazište oznaili su kao normativno shvatanje kulture (Džonson
2008, 35–38). Tako su tipovi staništa, naini sahranjivanja, oblici nakita i oru- a postali otelotvorenje duhovnih odlika ljudskih grupa u prošlosti. Srodnost
oblika predmeta ukazivala je na slian ili istovetan nain ivota i, najzad, na
srodnost ljudi koji su inili zajednicu – kulturnu grupu. Imena pod kojima su
pojedine ovakve celine postale poznate poticala su od vrste nalaza koja je bila
najupeatljivija (npr. Linearbandkeramik ili Beaker culture), ili pak po nalazištu
koje se smatralo najboljim ili najbogatijim predstavnikom kulturne grupe
(npr. vinanska kultura). Tamo gde su teritorijalna rasprostranjenost i hronološko
odreenje bili dovoljno bliski sa zajednicama ija su imena zabeležena u
pisanim izvorima, skupovima nalaza pripisivan je etnonim koji su antiki
autori smatrali odgovarajuim za zajednicu koju su opisivali (Lucy 2005, 88).
Logiki sled time je doveden do svog neumitnog kraja: teritoriju na kojoj su
arheolozi zabeležili sline kue, grobove, orua, posua, u prošlosti je naseljavala
zajednica koja je sledila iste kulturne norme, na isti nain organizovala
svoj društveni, ekonomski, duhovni život, govorila istim jezikom – narod.
Ukoliko je ovakva grupa ušla u interesnu sferu nekog putopisca ili vojskovo- e, pa se u njegovim spisima sauvalo prikladno ime, arheološki odraz, na primer,
Kelta ili Slovena utvren je sa velikom sigurnou. Ukoliko takvo ime
nije bilo na raspolaganju, zamenjeno je slikovitim atributom keramikih posuda,
ali je oznaeni sadržaj ostao isti – ljudske grupe u prošlosti naseljavale su
jasno omeene prostore, unutar kojih su važile iste kulturne norme, izražene
jednako kroz materijalnu kulturu i jezik. Tako su skupovi nalaza o kojima je
kasnije pisao ajld zapoeli svoju dugu i uspešnu karijeru u arheologiji.
Arheološki postupak odreivanja kulturnih grupa kakav je ustolien kra-
jem XIX i poetkom XX veka, naravno, nije nezavistan od dogaaja u drugim
oblastima istraživanja. Veina autora, gledišta arheologa tog vremena, dovodi
u vezu sa stavovima nemakog geografa i etnologa Fridriha Racela

 

[NickFreakyrgios]

Ratzel), posebno sa njegovom knjigom Völkerkunde (Nauka o narodu), objavljenom
1885. godine (Jones 1999, 47, 48; Lucy 2005, 87; Olsen 2002, 117;
Gosden 1999, 70). Njegova ideja o kulturnim podrujima – homogenim, organski
integrisanim kulturnim kompleksima, dalje je razraena u radovima etnologa
Lea Frobenijusa (Leo Frobenius) i Frica Grebnera (Fritz Graebner),
koji su kao svoj osnovni analitiki koncept uveli ideju kulturnih krugova (Kulturkreise).
Polazei od njima savremene geografske distribucije kulturnih
kompleksa, ovi su autori razradili kulturnoistorijski metod (Kulturhistorische
Methode), kojim su nastojali da utvrde istorijske sledove kultura unazad u
prošlost. Na ovom putu, arheološka graa predstavljala je neminovan element
istraživanja. Ovaj je pristup postao karakteristian za Beku školu, koja je po- etkom XX veka imala uticaja na razmišljanja o kulturi oveka u zemljama
nemakog jezikog podruja (Kuklick 1996; Dostal, Gingrich 1996), ali je u
drugim sredinama veoma brzo bila potisnuta nadolazeim funkcionalistikim i
strukturalistikim pristupima, u kojima je vremenska dimenzija imala daleko
manji znaaj (Jones 1999, 47, 48). U arheologiji, meutim, kulturnoistorijska
škola ima daleko dužu istoriju, ukljuujui i manje slavne epizode. Dogaaji
vezani za ime Gustava Kosine (Gustaf Kossinna, 1858-1931) drastian su pri-
mer sa dalekosežnim posledicama.

 

[NickFreakyrgios]

Skelet u ormanu
Istraživaki put Gustava Kosine poeo je u oblasti lingvistike, gde je krajem
XIX veka visoko na listi istraživakih prioriteta bilo pitanje porekla indoevropskih
jezika (Olsen 2002, 34). Leksike i gramatike podudarnosti,
koje su lingvisti tog vremena utvrdili meu jezicima kojima se govori na velikom
podruju Evroazije, objašnjene su pretpostavkom o jednom zajedni-
kom pra-jeziku iz kojeg su potekli i o narodu koji ga je govorio – Indoevropljanima.
Sledei zadatak bilo je odreivanje njihove postojbine, iz koje se
jezik širio kretanjem govornika – migracijama. Pretpostavka koja je okupila
najvei broj istraživaa bila je da su se Indoevropljani širili iz oblasti zapadne
i centralne Azije prema zapadu i u talasu migracija naselili Evropu (Renfrew
1987). Kosina je, meutim, zastupao drugaije gledište i u potrazi za
argumentima okrenuo se arheologiji (Olsen 2002, 34). Po njemu, migracije
se nisu kretale sa istoka na zapad, ve upravo obrnuto: jezgro iz kojeg su potekli
moderni jezici nalazilo se u oblasti Šlezvig-Holštajn, na severu Nema-
ke, odakle su, iz ove prapostojbine Indogermana, ve tokom neolita talasi
seoba krenuli na jug i istok. Uporište za ovu interpretaciju Kosina je našao u
direktnom etno-istorijskom metodu, baziranom na pretpostavci da "u svim
periodima oštro izdvojeno arheološko kulturno podruje koincidira sa jasno
prepoznatljivim narodima ili plemenima" (cit. po Jones 1999, 16). Nadalje,

 

[NickFreakyrgios]

kulturni kontinuitet, posvedoen osobinama materijalne kulture na odree-
nom podruju, znaio je etniki kontinuitet. Kosinina naseobinska arheologija
(Siedlungsarchaologie) tako je pratila istorijski poznate etnike grupe
unazad kroz vreme do duboke prošlosti. Godine 1911. objavljena je njegova
knjiga Poreklo Germana (Die Herkunft der Germanen), gde su poetna ta-
ka u ovom odmotavanju bili rimski pisani izvori u kojima se opisuju obiaji
i staništa Germana, odakle ih je Kosina projektovao sve do najstarijih poznatih
arheoloških tragova (Olsen 2002, 35).
Naslov kljunog dela Gustava Kosine Praistorija Germana: Istaknuto nacionalna
disciplina (Die deutsche Vorgeschichte - eine hervorragend nationale
Wissenschaft) i posveta izdanju ove knjige iz 1921. ostavljaju malo sumnje
u ideju koja ga je vodila u njegovom istraživakom radu: "Nemakom narodu,
kao gradivo za obnovu spolja i iznutra razorene domovine" (Arnold 1992,
31). Ovaj dar prihvaen je sa posebnim entuzijazmom u godinama koje su sledile
i ideja o superiornom narodu koji je sa severa Evrope dominirao svojom
"snažnom voljom ... i glau za osvajanjem" (cit. po Olsen 2002, 35) našla je
svoj pun izraz u organizaciji Istorija predaka (Ahnenerbe), koju je 1935. godine
osnovao i vodio Hajnrih Himler. Oficiri SS – trupa organizovali su arheološka
istraživanja, strogo se pridržavajui Kosininih metoda naseobinske arheologije,
kojima su dokazivali ekspanziju Germana tokom praistorije na teritorije
Poljske, južne Rusije i Kavkaza. Kosinina arheološka interpretacija prošlosti
tako je postala jedan od važnih alata u ideologiji nacistike Nemake
(Arnold 1990, 1992; Jones 1999, 2, 3).
Gorke posledice ekstremne primene naela izjednaavanja kompleksa
materijalne kulture sa narodom nisu promakle pažnji Gordona ajlda, autora ija klasina definicija kulturne grupe poiva na veoma slinim premisama. Ve poetkom tridesetih godina XX veka, pre nego što je ideja o Indogermanima
došla do svog punog jezivog odraza, ajld je odbacio Kosininu interpretaciju
evropske praistorije i njene rasistike implikacije (Jones 1999, 16;
Lucy 2003, 88; Olsen 2002, 33–37). Godine 1934. putovao je u Sovjetski savez
i došao u dodir s arheološkim pristupima koji su bili u oštroj suprotnosti
sa kulturnoistorijskom tradicijom. "Marksistika istorija materijalne kulture"
posebno težište je stavljala na objašnjenje društvenih promena internim razvojem
naina proizvodnje, dok su migracija i difuzija – kljuni alati Kosininog
pristupa, igrali daleko manju ulogu. Iz ovog iskustva proistekle su ajl-
dove knjige sa naslovima kao što je ovek stvara sebe (Man Makes Himself,
1936) i Socijalna evolucija (Social Evolution, 1951). Iako nikad nije sasvim
napustio difuzionistiko shvatanje, njegovi radovi etrdesetih i pedesetih godina
istražuju internu dinamiku društva na nain koji e se u arheologiji ponovo
pojaviti tek dve decenije posle aljdove smrti 1957. godine (Olsen
2002, 143).

 

[NickFreakyrgios]

Ispod tepiha
U godinama posle Drugog svetskog rata, pošasti koje je za sobom ostavila
nacistika rasna ideologija uinile su da eksplicitna primena Kosininih metoda
i naela više nije bila mogua. Direktan etno-istorijski metod je gotovo sasvim
napušten i praksa praenja grupa poznatih iz pisanih izvora unazad do
praistorijskih skupova nalaza ograniena je na izolovane primere. Pa ipak,
uprkos ovim promenama, nemaki arheolozi su nastavili da klasifikuju materijalnu
kulturu u kulturne grupe, koje su implicitno i dalje shvatane kao odraz
jasno izdvojenih grupa ljudi. Arheološka grupa postala je navodno ideološki
neutralna zamena za termin etnika grupa, ali je u pozadini i dalje stajala ideja
o narodu. Veliki ugled nemakih istorijskih disciplina uopšte, a posebno u po- etnom periodu razvoja kulturnoistorijske arheologije, doveo je do toga da je
ova njena pritajena verzija sredinom XX veka manje ili više direktno uticala
na stanje u disciplini u velikom delu Evrope, pa ak i van kontinenta (Jones
1999: 3–5). U pojedinim arheološkim zajednicama, kao što je sluaj sa srp-
skom, snažna tradicija nemake arheološke škole osea se sve do danas (up.
Babi 2002). Posledice nisu zanemarljive.
Kao što pokazuje primer Gordona ajlda, ak i kada izostaju eksplicitni pomeni
naroda ili etnikih grupa u prošlosti, isti skup pretpostavki uvek se nalazi
u osnovi kulturnoistorijske prakse svrstavanja artefakata u homogene, geografski
i hronološki omeane jedinice. Materijalna kultura shvaena je kao konkretna
manifestacija društvene tradicije i skup nalaza je otud objašnjen kao rezultat
standardizovanih reprodukovanih naina proizvodnje. Razvoj materijalne kulture
kroz vreme posledica je postepenog razvoja ljudskog razuma. Uoene pravilnosti
koje odreuju pojedine skupove nalaza posledica su toga što je artefakte
proizvela odreena grupa u odreenom vremenu. ajld je naglašavao da lanovi
grupe ne moraju neminovno biti iste rase, ali je podrazumevao neku formu snažne
društvene veze, koja ih je inila posebnom zajednicom sa posebnom tradicijom,
koja je odreivala nain njihove gradnje, sahranjivanja, proizvodnje posu- a i tako dalje. Ovakve grupe naseljavale su jasno izdvojene teritorije i distribucija
artefakata pripisanih jednoj iskljuuje postojanje druge na istom prostoru.
Džulijen Tomas (Thomas 2004, 111–116) u ovom sledu prepoznaje jasnu i sasvim
odreenu intelektualnu tradiciju koju su, uprkos važnim razlikama, delili ajld, Kosina i mnogi drugi arheolozi duboko u XX vek: uverenje o neminovnom
preklapanju etnikog identiteta, politikih granica i kulturnih izraza. Ljudske
grupe su prostorno omeane i fiksirane, a unutar njih vladaju uniformne
kulturne norme. Ovaj ideal zapravo je projekat na kojem su nastale moderne nacionalne
države i duboko je ukorenjen u modernosti (Thomas 2004, 112, 96–
118). Pretpostavljajui istovetan princip kao univerzalan, arheolozi projektuju
ideju i praksu modernosti na sve zajednice, ukljuujui i one koje su predmet
njihovog istraživanja. Kulturnoistorijska arheologija, dakle, nije tek neutralno

 

[NickFreakyrgios]

Интересантно колико екстремистичке идеологије нацистичке као Густав Косина у ствари нам говоре да су Илири дошли из Лужице па затим Романизовали испадоше ови ДНК истраживачи паметни што се тиче онога да се староседеоци генетски не разликују од придошлица али кад Нацисти кажу то је Амин! Немци су мајке маре историје није ли само Беч Берлин школа једина призната у вези Словена!


Ако су Густава Косину овде код нас једино исправили Ћоровић и још неки испаде да Бизмарка може исправљати Деретић

 

[NickFreakyrgios]

Да додам да је Gordon Childe највише инспирисао Деретића

 

[NickFreakyrgios]

Ах видим полако да ће ми ова тема постати фаворит за Докторску десертацију Доктор Shock Mengele!

 

[NickFreakyrgios]

Да се присетим опет свога омиљеног писца Иве Андрића и нјегових "Знакова поред пута"

Па да поставим још једном ово :



Изгоре ми кућа због овог новчића:





Полако доћиће и новчић на свој ред