Da krenem redom , ceo moj post bio je posvećen prvom postu i postavljaču teme , uopšteno bio je posvećen novoromantičarskoj manitosti (Dertić, O.L.Pjanović, Jović, Jarčvić itd.) , a ne tvom pisanju jer ja i ne znam šta si ti pisao.
U vezi većinskog stanovništva. To da je slovenski element kod Srba manjinski pokazuju najnovija genetska istraživanja što me je i navelo da zaključim o asimilaciji manjine nad većinom (istina na današnji sastav haplogrupa u Srba može da utiče i kasniji period ali vrlo ograničeno). Međutim primedba je opravdana jer takozvana dinaroidna haplogrupa (12a2) koja se u davnoj praistoriji raštrkala po Evropi i šire pomešala se sa Slovenima mnogo ranije , tako da je sasvim moguće da je Porfirogenit bar donekle u pravu i da je Balkan bio polupust (iako u to sumljam zbog prisustva drugih "starosedlačkih" Balkanskih haplogrupa kod današnjih Srba) Bilo kako bilo , ostaje nam da verujemo ili ne verujmo Porfirogenitu u vezi naseljenosti Balkana jer teško da ćemo ikada saznati iz nekog relevantnog izvora a i drugi načini saznanja nam ne daju odgovor.
Pa možeš potražiti sam i naći mnoge odgovore ako te zanimaju....Kao prvo zašto si tako sigurna da su Srbi Sloveni i kako možeš Slovene razvrštavati po današnjim halpogrupama bez ikakvih arheoloških ili istorijskih smernica migracija ili bilo čega nego konstatovati sadašnje stanje na terenu i to postavljati kao relevantan istorijski dokaz!
Dakle istorija zasnovana na molekularnoj biologiji , zapravo da li je čovek nastao od majmuna?
NOT ALL SARMATIANS
At the same time it was clear to ancient and modern historians thatS arm at and
Sarmatia4 referred to an immense area inhabited by numerous and different nations,
Slavs and others. In the succinct words of one scholar: All Slavs are Sarmatians, but all
Sarmatians are not Slavs.!!!!!!!
opet ispočetka dokle vise!!!!
Nije mi baš najjasnije šta si ovim hteo da kažeš, mi danas imamo toliko naroda (danas nacija) gde su manjinske kulture nametnule svoj jezik a gde nepostoje velike varijacije , recimo Turska , Mađarska , u Južnoj Americi mnoge države gde su Španci nametnuli svoj jezik. A u vezi bugarskog i makedonskog , Bugari su na Balkan došli nešto kasnije.
A da li možemo uporediti dijalekte španskog , potugalskog , baskijskog , katalonskog i njihovih frakcija u meksiku , argentini , čileu brazilu sa južno slovenskim dijalektima?
U slučaju Slovena jedina jezička asimilacija je bila Moravskih Slovena tkz Mađarizacija drugih nije bilo Sloveni su uzimali lična imena Bugara ali ne i jezik Varjaga Rosa ali ne i jezik već su primali asimilaciju ličnog imena i vršili kontra jezičku asimiliciju gotovo na svim primerima sem kod Mađara ali ima i kod njih tih primera!
U celom ovom tvom pisanju prisutno je nerazumevanje hermenutike istorijskih izvora . Ti zamišljaš da su stari istoričari , hroničari, pisci , imali sistematizovana imena naroda (plemena , etničkih zajenica) kakvu danas poznaje savremena istorija i da ono što neki stari hroničar naziva Sarmatima to obavezno moraju biti Sarmati koje poznaje savremena istorija. Jedan od primera je Barski letopis (Letopis Popa Dukljanina) , tamo nedvosmisleno piše kako su Balkan naselili Goti, iako danas znamo da to nisu bili Goti već Sloveni. Ovakvih primera je bezbroj. E sad neko ko je neiskusan ili amater, on bukvalno tumači napisana imena naroda identifikujući ih sa onim koja je usvojila današnja nauka. A da ne pišem o mnogim novoromantičarima koji hoće pošto poto da dokažu svoju tezu ignorišući svaku kritičku misao pa se Sirbi , Sorobani , Srabi itd. odmah pretvaraju (identifikuju) u Srbe.
To nema veze sa mnom!!!!
Ljetopis popa Dukljanina je falsifikat odnosno postojao je u originalnoj formi ali je prepravljen i završen sa određenim ciljem u XIV veku za potrebe jednog feudalca da bi opravdao svoja osvajanja tačnije da bi povratio vlast ovih prostora i stavio ih u službu Rima mi takođe u Beogradu posedujemo prepisku istog autora koja je nastala naknadno na brzinu i sa nedvosmislenim dokazima da je tekst vraćan i prevođen sa latinskog na slovenski a ne obrnuto u tekstu se prepliću stilovi jekavice , ekavice , ikavice kao i očigledna nemogućnost prevođenja pojedinih latinskih reči na odgovarajući način.
A što se tiče Gota da te dopunim : da bili su tu naravno....
Zapadni Goti zvani i Vizigoti su bili varvarsko pleme koje sa istoka došlo na teritorije Zapadnog Rimskog Carstva u Velikoj seobi naroda 375. godine. Oni su delimično naseljavali i teritotije Istočnog rimskog carstva (Vizantije).
Vizigoti se prvi put pojavljuju kao različit narod 268. godine kad su napali Rimsko Carstvo i počeli harati Balkanom. Invazija Vizigota je pomela rimske provincije Panoniju i Ilirikum, a čak su zapretili i Italiji. Ali Vizigoti su u ljeto te godine poraženi kod talijansko-slovenske granice, a onda su potučeni u bici kod Niša septembra 268. U sledeće tri godine vraćeni su preko Dunava u seriji pohoda cara Klaudija II i cara Aurelijana. Ipak zadržali su posede u Dakiji, koju je Aurelijan evakuirao 271. Kad su se naselili u Dakiji Vizigoti prihvataju Arijanizam, u kome se veruje da Isus nije jedan od oblika Boga u Trojstvu, nego da je posebno stvoren i nema božanski epitet. To verovanje je bilo u direktnoj suprotnosti sa pravoslavljem. Iberijski Vizigoti su pripadali arijanizmu do 589., kada ih kralj Recaredo prevodi u katolike.
Goti su ostali u Dakiji do 376., kada jedan od njihovih vođa Frigern moli rimskog cara Valensa da im dozvoli da se nastane na južnoj obali Dunava. Vizigoti su se nadali da će tu naći utočište od Huna, koji nisu raspolagali dobrim mogućnostima da im vojska prelazi tako široku reku. Valensa je to dozvolio, a čak je pomogao Vizigotima da pređu reku. Pored toga je obećao im je hranu i zemlju. Međutim, kad su prešli, zavladala je glad, a Rim nije bio u stanju da im dopremi hranu. Usled toga izbija pobuna, koja se pretvorila u šestogodišnje pljačkanje i uništavanje po celom Balkanu. Došlo je do smrti cara i uništenja cele jedne rimske armije. Bitka kod Hadrijanopolja 378. godine bila je najznačajnija u tom ratu. Car Valens je bio loše obavešten o veličini Gotske armije i upustio se u bitku, u kojoj je car ubijen tokom bitke, a Rimnjani potučeni do nogu. Cela jedna Rimska armija je nestala, a ta vest je šokirala Rimski svet, prisiljavajući prvi put Rimljane da pregovaraju sa varvarima i naseljavaju ih na područje Rimskog Carstva. Time je započeo novi trend, čije su krajnje posledice dovele do pada Zapadnog Rimskog Carstva oko 100 godina kasnije.
U vezi etimologij reči Srbin . Postoje sijaset teorija o poreklu i značenju ovog imena ; o tome da označava prapostojbinu Sibir , pa to da na baltičkim jezicima znači graničar , pa da na sanskriptu znači slobodan čovek ili junak, sunčev ratnik , eto ovde doznah da je sarmatskog porekla , da ne nabrajam dalje. Naš lingvista Đorđe Božović kaže "Prosto je ime toliko staro, a toliko običnog fonetskoga sklopa, da nam njegovo pravo lingvističko poreklo verovatno nikada i neće biti poznato; možemo samo svašta, manje-više s jednakom verovatnoćom, da pretpostavljamo".
U vezi Veda ; Ne razumem kakve veze imaju Srbi sa Vedama , zapravo kakve veze imaju i Germani sa Vedama. Prosto rečeno sličnosti koj postoje između vedskih spiskova i mitova evropskog dela Indoevropljana (germanskih , slovnskih itd) nisu posledica vedskog porekla evropskih mitova , niti evropski jezici potiču od Sanskripta oni su samo rođaci jer imaju zajedničko poreklo .
Ta priča kako su Vendi zapravo Vede a pošto su Srbi Vendi , što znači da potiču od Veda jeste jedna stupidna izmišljotina Olge Luković Pjanović , zapravo cela ova budalaština , igrarija rečima potiče od nje. Ali o njoj neki drugi put.
Konstantin Jereček , Šafarik nisu olga Luković ili ne znam ja ko već priznati autoriteti od 19 veka do danas naravno .
Pa ne znam ja bih za početak pročitao makar jednu istoriju Srba od korice do korice kao i iste izvore koje sam ti naveo kao i Ajnharda koji piše već u 9 veku bojim se da ne razumeš uopšte o čemu pričam.
Ајнхард (775. - 14. март 840.) је писац из IX века познат пре свега по томе што је написао биографију Карла Великог “Vita Caroli Magni”. Дело је написао после смрти Карла Великог. При писању угледао се на Светонијево дело “Биографија Августа” из кога је преписивао читаве реченице. У делу има нетачностим, али је приказ Карлове личности свестран, пластичан и поред панегиричког карактера објективан. Дело је важан историјски извор. У делу се помињу Хрватска и Словенија (Карантанија).
За историју Лудвига Побожног важна су Ајнхардова писма. Написао је и низ мањих дела.
Ајнхард
По смрти Карла Великог, остао је на двору Луја Побожног где се бринуо о образовању његовог сина Лотара. Пред смрт се повукао у манастир????
Jel misliš da sam nepismen? ili treba ti da pročitaš?
Ako ti misliš da istoričari i biografi pišu na kineskom i da mi treba znanje iz genetike da bi to pročitao ok. ja to poštujem!
koji su pomagali Dačanima na Karpatima i u Dakiji u borbi protiv Rimljana za vreme Dačanskog ustanka????!!!!!!
