Ja i buraz kad se udružimo, kafana se uruši.
Al da ga pitaš samo koliko puta sam ja njega vodio kući
On mene samo jednom

Al tad je četvoro ljudi mene vodilo kući

Mislim da je to poslednji put da sam se odvrnuo ko ebena slavina i pustio da sve iz mene izađe, jer sam pio sve što sam imao pri ruci. Beše to davna dveiljadedeveta, oktobar.
Čovek bi pomislio drukčije al otad ja nemam velike rupe u sećanju, niti je neko morao da me vodi gajbi. Postoje rupe, naravno, ali su manje... najviše sat-dva. Nisam otad ni povraćao
That's a pro, madafakrz
Док сам пио, најбоље друштво за опијање је била сестра од тетке.
Кад бих је видео
Директ-оре, никад не би помислио да она као женско може да унесе у себе фину количину алкохола,
и да на неким прославама може да потуче мушкарце што се тиче испијања, али ето, живот је чудна и смешна ствар.
И кад је трезна, је луда као струја (изгледа да нам је то у генима

), да не говорим о алкохолу, тада све поприма још страшнији облик.
С тим што ја (за разлику од ње) нпр. никада нисам управљао аутомобилом у алкохолисаном стању, она јесте.
Чак је једном приликом, после неке журке возила (ако се не варам) улицом Кнеза Милоша у таквом стању.
Кривудала, трубила, самом вољом Господа није никог повредила. На сву срећу је при крају улице зауставила полиција, и наравно неко време
није управљала возилом, морала је да плати баш лепу казну, што је њу тако..... ексцентричну опаметило и имало за резултат, да сада само трезна улази у кола.
Наравно, у неким стварима се никада није дозвала памети, па се тако удала за...... морално сумњивог типа, али добро, нећемо о томе.
