Tebi...

  • Začetnik teme Začetnik teme jana7
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
image.jpg

(izvor)
 

Gospodska ulica, septembar
baste pune osmijeha
i svi se redom znamo
dobri ljudi, moj dobar grad

I jedno poznato lice, odnekud
a vidim ga prvi put
toliko snova vec u jednom pogledu


Dole, kraj Vrbasa, pod kestenom
u toploj sjenci jesenjoj
sve mi reci o sebi
nemoj nista precutati

Dok nebo razliva boje pastela
na platnu iznad Kastela
dodir tvoj, da slika bude potpuna

Ref.
Ja tebe znam jos odavno iz proslih zivota
kada bili smo druga imena, i ljudi
znam te odavno ti si teska dobrota
i najbolje samo u meni sve budis

Znam te odavno
i uvijek cu da te pronadjem
u svakom zivotu sledecem

Gospodska ulica, septembar
rominja kisa srebrna
uz mene skupi se tiho
tu si uvijek sigurna

I nemoj vise da brines nikada
od tebe ne idem nikuda
ja sam na svom
tek kada tebi pripadam

Ref. 2x

U svakom zivotu nasem sledecem
 
Nedostaješ mi silno, jako i svakako ... Sve više, sve jače i sve bolnije... Bojim se, jako se bojim, ovog krika u grudima nagomilane tišine ... Guši me ta čežnja, a suza, ta prokleta muška suza, k`o najveće zrno graška velika, klizava i teška, mi tu moju tugu pojačava, do bola...

Da, nedostaješ mi, moja jedina, ali neka i tuga je iskušenje za jakog čoveka ... Nedostaješ mi, ali ipak ne toliko da ti to osetiš i da te ta moja muka zaboli ...

Ne, moje najmilije, ne opterećuj se time, jer ovo iz mog srca izletelo je poput ptice koja šmugne putevima svoje slobode iz kaveza u kojem je imala sve, ali je u njemu gubila sebe ...

Da li si ti ta moja odlutela ptica golubica !? Ne, zaboga ne, jer to se ne pita, a nije mi više ni važno - meni je najvažnija tvoja sloboda, sreća i neko ko će da te usreći, onako kako sam silno želeo, a nisam znao ja ...
✍️
😢


VILMICA - UČITELJICA.jpg
 

I gde cu sad kad svaki tesan mi je grad
i sve me je moralo stici kad-tad
jer, bio sam od takve zene voljen gad
a sve sam ucinio da odes, gde cu sad

Nedostajes, od svih me jedina ti znas
i ne pitam, biram da verujem u laz
jer, pao sam, ti nemas za sta da se kajes
svaki moj je greh, ali nedostajes

Danju te volim, nocu kunem
gde si mi sada, kad razumem
casa puna, dusa mi zedna
jedina si bila svega vredna

Sve sam ti duzan u zivotu
nemam te, na moju sramotu
nevernog budile me zore
suzo moja, bacena u more

Da ne pamtim, poslednje zbogom onaj dan
k´o bisere, suze ti skupio u dlan
al´ bolje je da neke rane ne diram
i kroz zivot, kako umem, plovim sam

Suzo moja, bacena u more
 
Noć...
Naplati ti sve ono
što po danu sklanjaš u
ćoškove savesti…
Ispod pepeljare opušaka
koji mirišu na
nedostajanje…
Noć ti dušu iskida...
Pa se sastavljaš iznova…
Svakoga jutra..
Preživiš…
Do iduće noći.
•Lola Đorđević
 
I sa njom, ali i bez nje – tad mi je još teže i crnje, osećam se kao onaj Prodikov ( st.grč. Πρόδικος, oko 465–415. god. st. e., antički grčki filozof, ubrajamo ga među starije sofiste) Na raspuću Herakle…

Kada je kraj mene savest mi um ovim pitanjem zagrizuje:

»Kojić e ti k . – ona vara te ?!«

a kada je nema užasno mi nedostaje …

Da li je ona slatka teta Areta (Αρετε lat. virtus = Vrlina, svakolika ljudska milina…), ili Kakia ( Κακια = Poročna, pregrešna, dno dna od pakla…) verujem da ni ona sama to ne zna …

Kako-god biće da mi je ona suđena i da bolju ne zaslužujem ja …
✍️
😉


VILMICA - UČITELJICA.jpg
 
Tako nežna, k`o cvetna latica,
Tako mala, kao pahuljica,
Graciozna, kao rajska ptica,
Tako mila, anđeoskog lica,
Tako dobra, velikoga srca,
Kad ustreba - prava je lavica,
Pametna je ta lepa glavica ...

Takva beše mila mi Vilmica,
Uvek biće deo moga srca,
al` bila je `tica lutalica,
Vragolica, stara varalica ...

Kod Amera ona ode, rode,
Željna slave, nastupa i mode,
To mi bolno srdašce probode,
U zaborav nikako da ode...
✍️
😢


Krstan Đ. Kovjenić

VILMICA - OSMEH5.jpg
 
  • Voli
Reactions: Tea
I dodješ mi tako odnekud, biće da iz bunara sećanja, nenajavljena, snena, milena i gizdava, kao boginja, na krilima povetarca, u san blagougodiš mi i ulepšaš dolazeći dan ... Pokloniš mi svoje vrele uzdahe, anđeoske šapate, drhtave titraje i srca grčevite trzaje … Prođemo zajedno ispod svoda duge i u raj mi pretvoriš noćke duge … Poklonim ti neki uzdah..neki stih..pomislim na nas..preslušam vlastitu tišinu.. i krenem dalje.. u neki novi dan… dan bez nas.... vreme u kojem bez tebe neću nikada da nađem za dušu moju spas …
✍️
😢


Vilmica - fatalna .jpg
 
SVETOM LUTAM
------------------
Svetom lutam – tebe tražim
S` uzdasima punim sete
Sa suzama tugu blažim
Oh, gde li si, divni cvete !?

Požutelu tvoju sliku
Za ikonu imam svoju
Još se divim tvome liku –
Tim razdirem dušu moju.

Vetar šapće tvoje ime
Sve na tebe još miriše.
Ma, gde li si ?... Zagrli me !
Za te` moja duša diše.

Javi mi se – ma, gde bila,
Da si srećna želim znati.
Oh, ljubavi, moja mila,
Zar ću večno tugovati !?

Krstan Đ. Kovjenić
Morda je črno-bela slika 1 oseba in osebi se poljubljata

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top