Tebi...

[...indigo child...]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Branko Lori]

Na usamljenoj ravnici tvojih plavih ćutanja
Dah vetra ostavlja ostatke uspomena
Ti si meni krhka i nepoznata
Otvori baštu iz daleke zemlje !
Gde se kriju reči kojećemo napisati možda već ovih dana ili noći

 

[Branko Lori]

Pod proletnjim mesecom kad vetar ode
Pišem samoću - plave suze noći
Pišem vrtoglavicu svetlosti - okean uspomena
Pišem melanholično putovanje godišnjih doba
negde daleko bez tebe ...
................................
.....................

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[gost 438709]

 

[Branko Lori]

 

[Lovesiv]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Waterfall]

 

[Lovesiv]

 

[*pustinjakinja]

 

[Lovesiv]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[PetarSamotnjak]

Srelli smo se u svetu koji ne postoji
Sada taj svet postoji, a nas nema

Pol Genti

 

[Waterfall]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Waterfall]

 

[PetarSamotnjak]

Kad zapitaš se​

Kad nekad u osami svojoj, zapitaš se,
Gde sam i šta radim sada
Znaj da nikad nećeš saznati
Jer ja sam kao vazduh koji miruje u svom svetu.
I moći ćeš da kažeš, ma baš me briga
I šta radi i gde se nalazi, ma baš me briga.
Pokušaj tada da ostaviš misli svoje,
Da ih zakopaš u kovčeg zaborava
Negde na dnu kovčega, zatrpaj ih danima života
Osmesima i novim ljubavima
Novim poljupcima i užarenim očima.
Nekim novim pejzažima, putevima, gradovima.
A one stare puteve kojima si prolazila
pospi nekim novim čežnjama i stihovima.
I nastavi svoj hod uspravan i ponosan
Onakav kakav si uvek imala u susretima van vremena
Nasmeši se nekom novom koraku, onom sigurnom,
I neka magla prekrije ona polja sreće
Neka tu ostane za uvek, da se ne vidi, da se zaboravi.

Vlada Vasiljević

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Lovesiv]

 

[Lovesiv]

Boze moj,

 

[PetarSamotnjak]