Tebi...

  • Začetnik teme Začetnik teme jana7
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
10410993_10152933134191465_5002920601539234752_n.jpg
 
2n3s8fof7idif2twjga.jpg


Neće me uvek biti da me za tebe nema.
Faliću ti, a nečeš znati ko ti fali i niko
neće moći da me zameni, jer niko ne ume
ovako da ne postoji................
/Goran Tadić/
 
Ako mudrac izbjegava glupana, još više glupan izbjegava mudraca.

Bolje je vjerovati u svašta, nego ne vjerovati ni u šta.

Brak se najčešće sastoji od jednog lažova i jednog nasilnika.

Čovjek koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne umije da podnese, a potrebna je i velikodušnost koju on ne može razumijeti.

Jovan Dučić
 

"Žeđ za tobom što me mori u
noćima gladnim,
Drhtava ruka crvena što se do
tebe pruža
Žeđ pijana, … mahnita žeđ, …
šumska žeđ u doba suše.
Metalna žeđ plama,
Žeđ pohlepnih korijena.
Potom, kamo navečer putuju oči
tvoje,
ako tad ne kreću mojima koje ih
očekuju?
Prepuna si sivih sjena što na
mene motre.
Majka me brojnim razumnim
pitanjima optereti.
Odgovore na njih imaš. Prepuna si
glasova.
Sidro si bijelo što se spušta u
more našeg plova.
Brazda nemirna sjemena imena
moga.
Da bude komadić moje zemlje na
tvom tragu koji ne pokrivaš.
Kada i kamo, bez očiju tvojih
skitalačkih.
Stoga si žeđ i ono što je utažiti
treba.
Kako te ne voljeti kad te i zato
moram voljeti.
Ako je to brodsko uže, kako ga
presjeći, kako?
Kako, kad su mi kosti kostiju
tvojih žedne?
Žeđ za tobom, za tobom, djerdanu
nježni i okrutni.
Žeđ za tobom što me noću poput
psa grize.
Oči su žedne, čemu onda oči
tvoje?
Usta su ti žedna, čemu poljupci
tvoji?
Duša plamti tim žarom koji te
voli.
Tijelo: razbuktali požar koji ti
tijelo opeći mora.
Žeđ…..
Žeđ beskrajna.
Žeđ što tvoju žeđ traži.
I nestaje u njoj kao u vodi oganj."



P. Neruda
 
„Ako si strpljiv u jednom momentu ljutnje, izbeći ćeš sto dana tuge.“
„Ako želiš prestati piti, promatraj pijanca dok si trezan.“

„Velika sreća dolazi sa neba; mala sreća dolazi od čoveka.“
„Vino ne opije čoveka, nego se čovek opije sam.“
„Više vredi poznavati odlike svoga neprijatelja nego svoje greške.“
„Vrana je svuda podjednako crna.“

„Strpljenja. Vremenom od trave postane mleko.“
„Strpljivo izdrži mali gubitak i bićeš pošteđen velikoga.“

Kineske poslovice
 

Naučila me
, opet divlje guske lete,
jedna žena, skoro dijete pružila je ruku.
Naučila me, ova lutka, skoro ništa - mene,
brod bez pristaništa vratila u luku.
Sad sam bliže, a mislio sam kako znam,
sve se briše, polako vrata otvaram, sad sam bliže,
a mislio sam kako znam, liju kiše naš je slučaj klasičan...
Naučila me, što njoj takvoj mogu reći,
moja muzika i riječi - glasovi iz tame. Naučila me, duša čista,
dašak s mora - mene, jednog profesora:
Naučila me.
Arsen..
 
Ima ih što plaču što ruže imaju trnje. Ti se veseli što trnje ima ruže.

Tko ne zna, a ne zna da ne zna – opasan je
– izbjegavajte ga!
Tko ne zna, a zna da ne zna – dijete je
– naučite ga!
Tko zna, a ne zna da zna – spava
– probudite ga!
Tko zna i zna da zna – mudar je
– slijedite ga!

Ljubaznost uzvrati ljubaznošću, ali zlo uzvrati pravdom.

Konfučije
 

ЧАРЛС БУКОВСКИ

ЧУДО НАЈКРАЋЕ ТАЈНЕ

Знаш, било је много добро.
Било је, боље него било шта.

Било је, као нешто,
што можемо да подигнемо,
држимо, гледамо и
онда се смејемо,
због тога.

Били смо на Месецу.
Били смо у Месецу,
имали смо га.

Били смо у врту,
били смо у бескрајном понору.
Нигде нема таквог места.

Било је дубоко,
и светло,
и високо.

Примакло се тако близу лудила,
смејали смо се безумно.

Твој смех и мој.

Памтим кад су твоје очи,
гласно рекле волим,
сада, док се ови зидови,
тако нечујно љуљају.
 
Za sve su kriva djetinjstva naša

Izrasli smo sami kao biljke.
I sada smo postali istraživači
zapuštenih predjela mašte
nenavikli na poslušnost zlu.

Iznikli smo pokraj drumova
i s nama zajedno rastao je strah naš
od divljih kopita koja će nas pregaziti
i od kamena međašnih koji će razdvojiti našu mladost.

Nitko od nas nema dvije cijele ruke.
Dva netaknuta oka. I srce u kojem se nije zaustavio jauk.

Svijet je u nas ulazio neskladno
i ranjavao naša čela zveketom svojih ubojitih istina
i bukom zvijezda zakašnjelih.

Starimo. A bajke idu uz nas
kao stado za ognjen u daljini.
I pjesme su nam takve kao i mi
oteščale i tužne.

Vesna Parun
:bye::heart:
 
gramophone.jpg


ZA TEBE GOVORIM

Ako jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:

"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?"

Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima, govorio sam o tebi,
Pucajući u plafon, izjavljivao sam da te volim.

I sve što sam lepo rekao o drugima, tebi je namenjeno.
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.

Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izleteće iz nje kamenje veće od naše planete,
Oko bivše zemlje ostaće kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porušenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni."

Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hoću da ispaštam, hoću da pokažem šta mogu da učinim za tebe.
Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu,
Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću!
Neka poštari odbiju da ti uruče moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona.

Sve što je rečeno o budućnosti,
Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono što je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono što se govori tuđim ženama, ja sam govorio tebi,
Iz punih pluća, pod šlemom i pod punom ratnom spremom,
Jer ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato što me voliš ja volim sve ostalo,
I nikome ne želim zlo.

Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bih se naživeo!
Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muškarac, imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruči u tebe,
Neka niče drveće koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica,
Neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoće,
Neka se slonovi uvuku u mišje rupe!
Neka moju dušu grubo istovare na prvom đubrištu,
Neka najjači glasovi sruše sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kiše,
Neka sve ostane čisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te više voli!

Matija Bećković​
 
Poslednja izmena:
http://fs5.****************/images/151128/99fbas7o.jpg

Da li ti je danas...
Hocu srce univerzuma
u njemu se nalaze
rijeci moje drage
poezija moje duse
u njemu se smije ceznja
dugo lomljena
i misao dugo kaljena.

Da li ti je danas
vec neko rekao
da mirises istinom
i zracis stvarnoscu
i da nabubrjele
podocnjake lazi
skrivas pod svjetle
pramenove slobode
iz cijih se pupoljaka
izleze zelja za
dodirom moga bica

Da li ti je danas
vec neko rekao
da smisljena poznanstva
polomljenih sujeta
poticu jos
iz antickog doba
Vavilonskog razjedinjenja

A ti i dalje kopnis
zelenkastim idejama
sopstvenih listova zrelosti
razlikujuci se od zvijezda
po velicini moje potrebe
za tobom - a ja te zelim

Zelim te mnogo
ne zato sto si ti - Ti
vec zato sto si Ti - Ja
I ja vidim svoj pravi lik
samo kada gledajuci tvoje suze
zaronim u dubinu tvoga bola
koji slatkim jaukom
prozima svu atmosferu
obojenog svijeta spoznaje

Rumenis od saznanja
da se u tvome Ja
prostire ogromno
polje procvalih mudrosti
cije plodove
sebicno cuvas
i po potrebi darivas
samo onima koji
po tvome misljenju
to zasluzuju

Da li ti je danas
vec neko rekao
da rijeci svoje izgovaras
jezikom mojim
i da svakom slovu
zidas grobnicu
od ljudske ljubavi
A zarobljenu
podivljalu misao
ukrocujes
tisinom moje duse

Hoces da me posjedujes
ali ne kao covjeka
vec kao svetinju
da ispijas i da
se hranis mojom
beskonacnoscu
kao svemirska noc
sto se hrani
svjetloscu moje strasti

Da li ti je danas
vec neko rekao
da Te zeli
i da Te treba
a ako nije
neka moja rijec bude
prva cigla u kuli ovoga dana
i prva zelja
u gradnji ovoga trena
da zelim te
i to je sve sto ti mogu reci
a ostali dio price
ces naci
u poluotvorenoj fijoci
svojih snova
 

Kol'ko dugo te tražim,tol'ko dugo te nema
možda negde daleko dane dosadne brojiš,
od tebe nema ni glasa,u meni vrisak se sprema
da pukne kad možda saznam da ne postojiš.

Kol'ko dugo te tražim, tol'ko nema te ženo
a moje srce te želi,moja duša te hoće,
uzalud, ti si se negde ubola na vreteno
možda te nađem tek posle sto godina samoće.

Možda nismo ista bajka
sve jedna na drugu liče
mozda nismo ti i ja
iz iste priče?!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top