Tebi...

[Net & Neta]

Udahnula sam te i sada se razlivaš po meni...Volim te. Samo te volim.

 

[Мишкони]

 

[Net & Neta]

" Cekam na rubu kreveta
secanje na san;
mokro celo
me podseca
da sam kroz noc prosla.
Neko mi brani
poneti slike
iz dubine mira,
ili ja
kraj sebe
ispunjavam
prazan san?!"

 

[Svetlana Bobinac]

Šta ti nedostaje noćas
mislim osim mene
jer drugo je sve u redu
drugo nije važno u ovoj noći
jer zvijezde će ionako padati
i ovdje
i na zapadnim i istočnim obalama
mene nešto drugo zanima
mene zanima što da učinim
s ovim depresivnim
magnetskim poljem
i kako da umaknem nepovoljnim
strujanjima vjetrova s juga
koji u tvom srcu stvaraju
zrakoprazne prostore
što ti nedostaje noćas
osim kucanja sata
mislim osim mene
jer sve drugo nije more koje se pjeni
nije to šlag na sve
posebno na ono što me dovodi
do ludila
pazi
jutra će svejedno dolaziti
bez obzira na naša stanja
ali mene nešto drugo zanima
meni to što me ubija
može biti slatko
i suzama razmazano lice
može i to
a to što ne možeš pogledati u oči
nikom
hajde molim te
ti baš kao neko dijete
uživaš u svemu što ne možeš promijeniti
ma priznaj
da ti ja najviše nedostajem.

Željko Krznarić

 

[Net & Neta]

Toliko je malih stvari koje obasjane suncem tako lako mogu postati savrsene, a tako lako propasti ako ih ne grejes osmehom. Ne daj da ti to oduzmu!

 

[Net & Neta]

Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.

buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.

I trag putanjama tvoj,
pa me pali.

A čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?

Jer i pepeo će vetri razneti,
a nema razrešenja.

Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.

I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.

Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim? Trag - Momčilo Nastasijević

 

[Мишкони]

TVOJE OCI

Tvoje oci
kao zrele sljive padaju po meni
tvoje oci vrlo dobro znam
napolju svice
otici ces iz moje sobe brze
nego svetlost
sto kroz prozor ulazi zrak po zrak
Kada spavas
ne mogu da ne mislim sta sanjas
ne mogu da ne mislim sta mislis
kada spavas ti

Tvoje oci, tvoje oci
progone me, progone me
tvoje oci, tvoje oci
progone me, progone me
tvoje oci

Tvoje oci
kao letnja kisa padaju po meni
tvoje oci vrlo dobro znam.

Zdravko Čolić

 

[Net & Neta]

Ne bojim se ove kiše
što cijeli moj svijet sada sapire
i na usne napukle
izgrižene
kapi soli navode
da me peku
još malo živim načine
dok na vjetru
zatvorenih očiju
i otvorenog srca
pravim još malo prostora
za neke nove
ljubavne kolajne
zbog kojih će svi moji dušebrižnici
konačno znati idealni kroj
za moju košulju od ludila
kojom će da označe
teatralno, naravno
njihovu kvazi pobjedu
a moje konačno
prepuštanje valovima od strasti.

Fakat...
Ne bojim se ove kiše...
Više... Mario Vranjes

 

[Чарли Стоун]

 

[Мишкони]

KAKO SI LEPA

Bila je noc,rani septembar,bila je noc,sve ostalo je mit
dosla je tek na kraju leta i oko srca vezala mi nit.

Pa ne spavam i ne disem jer ne mogu da opisem kako si lepa
i nikome ne govorim,ne moraju da znaju bas svi kako si lepa.
Sutra je rekla da joj cuvam u oku sjaj samo za nju,
sad znam da to je bila ljubav,svaki dodir pamtim kao u snu.

A onda prestao je san,jos uvek proklinjem taj dan,
ludim jer znam da vratila se u svoj svet i sa njom otislo je sve
lud sam bez nje...

Kiki Lesandrić

 

[Net & Neta]

"Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni,
i tako čudno slični ponekoj suzi jasnoj.
Možda je sreća samo što smo k'o nebo ravni
sišli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj,
i pronašli u sebi da zajedno umemo
da dočekamo drumom i cvetanje i vetar,
pa da idemo bosi ... da idemo ... idemo ...
bez straha da l' postoji sledeći kilometar." /M.A/

 

[Nott]

 

[Net & Neta]

Vredi li ono na sta nailazim.
Kako ces me vratiti.
Pocetak je sad kada zavrsilo se sve.
Mnogo toga mimo nas prolazi

Podelicu s tobom svaki emotivni krah.
Fantastican trenutak s tobom proveden dan.
Misticno nestajes vise nisam siguran.
Divim ti se i smeh ti poklanjam.

Probaj da hodas po tankoj liniji.
Iz tame daj mi malo svetlosti.
Igram na nivou gde se nista ne vidi.
Obecaj da me neces zaboraviti.

Trcim niz stepenike epohe ljubavi.
Da li cu te ikad videti.
Ne mogu sebi naci nalik tvoje slicnosti.
Obeshrabren tuzan odlazim.


Aleksandar Popovichttp://1.***************/_drqO7qJ_y4o/SX6LyxktF1I/AAAAAAAADPQ/62a53bt3Hsc/s400/andy004.jpg

 

[Net & Neta]

"imaš ti imaš
neku tajanstvenu misao
ruke koje obgrle cijeli svijet
i dlanove na kojima raste plima
u tebi je i moj dio tuge
nemir onih koji sanjaju mirno
bujica kojoj tek tvoja duša znači kraj
i putovala si tako životom
neprestano uz mene
a da me nisi ni vidjela ni osjetila
tek si prepoznala zatvorenim očima
ovaj dio neba
koji tek treba posuti zvijezdama"

 

[PetarSamotnjak]

Došao sam tebi

Došao sam tebi kao što reka ide moru
Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine
Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo
Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti
Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke
Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom
Dao sam ti sve svoje sećanje kao jednu kovrdžu moje kose
Spavam samo u tvojim snegovima
Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile
Odrekao sam se već davno svojih legendi
U kojima su Rembo Kras i Dikas
I Valmor koja plače u ponoći
Konopac Nervalov prekinuo se
I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce
Podeljeno tvojim koracima
Razvejano tvojim pokretima
Ko zaljubljeni vetar neke šume
Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuće
I koja se strpljivo vraća neprimetno u toku čitavog dana
Bršljan koji raste a da niko ne primećuje
Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti
Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja
Stolica koja te čeka na tvome uobičajenom mestu
Okno sa koga tvoje čelo gori gledajući u prazno
Petparački roman koji govori samo o tebi
Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je pročitano
Prekinuta rečenica na koju vraćcati se nema značaja
Trepatanje soba kroz koje se prošlo
Parfem koji ostavljaš za sobom
A kad izađeš nesrećan sam kao i tvoje ogledalo

Luj Aragon

 

[Net & Neta]

Riječi imaju nedokučivu snagu. One su uragan ili lahor, voda koja pustoši ili kiša koja natapa.

Martin Gray

http://1.***************/-TqOqTe5M7Wc/T1XOFGF9HAI/AAAAAAAAAhI/dAnQlVHzvWI/s320/image001-780340.jpg

 

[PetarSamotnjak]

Pesma

Ljubavi moja ne reci ništa više
Ostavi nek padnu obe ove reči u ćutanje
Kao kamen dugo glačan između dlanova mojih ruku
Kao kamen hitar i kamen težak
I dubok svojim padom kroz naš život
Dugim putovanjem i ništa ne susrećući do samo ponor
Taj beskrajni put bez šuma da trajanje
I nespečavanje nikakve daleke vode rada užas
Nikakve površine dodirnute nikakvo odskakivanje od prepreka
Ništa do univerzum koji treba dostići i ja te uzeh za ruku
Nikakav eho sve pada i uzalud sam ćulio uvo
Ništa čak ni uzdah ni sinkopa zvuka
I ukoliko više pada i prolazi kroz tminu
Utoliko vrtoglavica raste i noć je sve brža
Ništa do samo zahuktali teret.

Luj Aragon

 

[Mister]

Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s cim sam se spajao
a nisam ga ni takao
mozda sam boravio i u svom zivotu
mozda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno ici,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini covjek
koji sumnja u sebe
sve cesce mi se cini
da nisam nikakav oblik
vec da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
- prepusten suncevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,
poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenocim.
I suvise sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je cudno cak i umreti...
jer ja se ne zavrsavam.

 

[Мишкони]

NE PRIZNAJEM RASTANKE

Ne priznajem rastanke
i nikad necu.

Suvise boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice;

kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane,
bas kada bleda,
jos prazna zora
mesecevo srebro ucuti;

i kada zamre let povetarca
sto dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane...

Ja zelim da jos s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora,
da s tobom disem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem.

I zato ne dam, i zato necu,
i zato rastanke ne priznajem.

Zelim da zivim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim,
zelim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima,
dok postojim.

Zelim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi;

da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u sarene misli neke,
u zute duge na modrom tlu.

Zato ne dam i zato necu.
Zato moj odraz jos vesto krije
istih osmeha tajne daleke.
Zato cu uvek biti sa tobom,
u dasku misli ili u snu.

Jos uvek nas cvet negde nice,
jos uvek nase tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu.

Svi su rastanci tuzne price,
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.


Dragana Konstantinovic

 

[Net & Neta]

Govori uvijek što osjetiš, a ćini sto misliš. Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu, snažno bi te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvojim anđelom čuvarom. Kad bi znao da su to posljednje minute što te vidim, rekao bih ti 'ljubim te' i ne bi glupo pretpostavljao da to znaš.

G.G.Marquez

 

[apstrahovana]

"Spavaj u nežnosti
Kao da te
Mali vilinski štapić dodiruje,
Kao reč što plovi na površini dlana
I dodir postaje.
Spavaj u blagosti
Koja ti preostaje..."

http://1.***************/_PXOn0vhqmDg/TUkJRtsJGFI/AAAAAAAAAcM/17y4CpLDDbI/s1600/tumblr_lcz2z3PcS81qz5q5oo1_500.jpg

 

[Nina]

Tišina

Ako ikada odeš,

ostavi
vrata duše odskrinuta
da se makar kroz daljinu
ugrejati mogu
kao beskućnik na plamenu sveće.

Ako ikada odeš,

ostavi
širom otvorene oči
da se makar u tapkanju mraka
dalekoj svetlosti
kao grešnik klanjati mogu.

Ako ikada odeš,

ostavi
stope na snegu
da se makar u topljenju sunca
po nevidljivim tragovima
kao prokletnik orjentisati mogu.

Ako ikada odeš,

ostavi
tišinu svemira
da se
za smrt pripremiti mogu.

Letic

 

[Мишкони]

 

[tristesa]

Волети
волети као додирнути
саће меда
у ноћи после поноћи.
Волети тихо
латице с неба
и прах сребрни
са далеких звезда.
Волети лако
као кад волиш
музику сетну, музику далеку
волети некако
по први пут.
Волети сам.

Волети
волети
некако нежно
некако тајно
волети опет
некако лепо
и некад сувише рано.
Волети понекад ветар
волети понекад кишу.

Волети
волети опет
неким тајним путем
по не знам који пут
волети мирисне дуње
на ружичастом столу снова
од звездане муње.
Волети увек
и по први пут.

Волети благо
волети са годинама касно
волети крадом
у јутро које тек долази
са првим мразом.
Волети баш све.

Волети заувек
волети тајно
волети понекад
као некад давно.
Волети лудо
волети дуго
као да ћеш живети кратко
волети слатко
ил тако некако.
Волети увек.

Волети тебе
или неке друге снове
лутати ноћу пустим друмовима
од самоће од најлепше боје.
Волети тебе
волети тебе.

 

[Мишкони]

U tvojim ocima


Kad si obecala
da ces uvijek biti tu
ljeto je proslo
vidis li, donijelo kisu jesenju
nisam smio pustit te
jer srusilo se sve

Reci mi dal' ponekad tugujes
dok gledas more
tones u san nekada
dal' sjetis se zakletvi
nasih ludih snova
sada kad otisla si

Ljubav sto si davala
htio bih opet vratiti
sve sto smo dijelili
sada je dio proslosti
necu da zaboravim
volio sam te



U ocima, tugu ti ne vide
da si sama duso
to znam samo ja
snovima htijela bi pobjeci
o znam te dobro
sada kad otisla si

Otisla si