Tebi...

eye6-272x300.jpg



Ceo život nije dovoljan
da ti prenesem
koliko sam ljubavi
sačuvala za tebe
negde ...
onako, sa strane
za ne daj Bože,
ako se slučajno zaljubim ...

Sve reči koje znam
ne mogu ti ni približno opisati
kako se ceo svet
suzio u tvoje oči .....
 
images

Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvat naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.

A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo zajedno?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi međuvreme,
ako već ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad-tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.

Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije između nas.
Ono je između mene i mene.

Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.

Nikola Vranjković - U medjuvremenu
 
Poslednja izmena:
DOGODILA SE PESMA OVA
U vreme plavih jorgovana,
Kad s cvećem pupi čežnja nova,
U doba ranih majskih dana
Dogodila se pesma ova.
Tad, posle dugih, zlih orkana,
Ćudi što nose sunce, kišu,
To beše prvi dan bez mana,
Kad duše cveća svud mirišu.
Sa šumnom pesmom mladih grana,
Kad se od zore u daljini,
Ko s plave ravni okeana,
Veliki osmeh sunca čini,
Ti si mi došla sa tih strana,
Na presto moje mašte sela
U pompi nada i đerdana
I plavog cveća s bleda čela.
I otad vladaš ti, bez brana,
Prostranim carstvom snova moji’
Skazaljka Večnog gde lagana
Časove opšteg mira broji.
U vreme plavih jorgovana,
Kad s cvećem pupi čežnja nova,
U doba ranih majskih dana
Dogodila se pesma ova.

Sima Pandurović
 
"Sunce ne može sjati bez tebe, ptice zanemeše bez pesme. Cvetovi su izgubili svu lepotu i miris - sve je besmisleno i uzalud. Volim te, draga... U svakoj si mojoj misli, nadi, želji, u svakom snu." Austin Dickinson



lovecoupleshugkissbeautifulcouple-30811638cf00c6a295583f12e27702b8_h.jpg
 
TI SANJAŠ


Ti sanjas siroko otvorenih ociju
Sta li se to dogadja a ja ne znam
Pred tobom u tvojoj uobrazilji
U tome carstvu samo tvome
U toj zemlji bez kapija
I za mene bez domasaja
Za one koji shvataju muziku
Za njih bi rekli grane su rastinja
Koje se savija pod divnim teretom
Ptica koje su na njima svile gnezda
A ti
Ili oni ciji je pogled sazdan od mnogih plocica
Oni koji se igraju duznostima koje ne postoje
I ciji parabolicno duh ko ogledala pali sve
A hipoteza je njihovo zavijanje cigara
A ti
Ti stavljas svoju ruku na lice
A ja ni hrabrosti nemam da te pitam
Sta se to dogadja u tome plavom prostoru
U koji se duhom utapas
Mozda si u nekoj zemlji divljih konja
I sama ko oblast izmedj dobra i zla
Ona staza kaludjera kroz planinu
Luka gusara na Srecnom ostrvu
Ili sastavljene ruke ljubavnika
Mozda
A ja sam samo bednik izvan svega toga
Tek jedva da me pirne nalet orkestra
I nikad da udjem u salu Velike Opere
Obecao sam da govoriti necu
O proslosti
I govoriti necu
O onim sobama u kojima sam vrebao
Tvoja cutanja
Ni ona u kojoj je Tereza
Skinula dijamant sa svoje ruke
Ni ona u kojoj je Misel
Pevao a da ga ja nisam ni cuo
Radjala su se bica iz tebe
Bica koja ti ja nisam stvorio
I niko nece znati za bes
Mucenja i ljubomoru
Zaboravljanja moja kada si svirepa
Pokazivala mi samo svoju decu
I kao nehotice zapazenu
Da prolaze ispod prozora
I malocas jos uvela si coveka
Sa ocima ko zeleni smaragdi
I mozda ce tek on saznati od nje
Sve ono zbog cega umirem sto ne znam u tebi
Coveka nekog teskog i plavog
Njegovo telo
Izmedju nas je samo kao ekran
Covek neproziran ali umiljat
Rasejano neka mlecno plava tajna
Bio je to cudni i strasni dar
Dar da se daje zivot
Ali kad se islo po starinskom obicaju
Sparivanje trudnoca i porodjaj
Pa one gospe sto nose sveze rublje
I optrcavaju odaje stepenista otvaraju ormane
A tu je i onaj krik deteta i sve ostalo
Nista nije drugo do veliko slavlje i cestitanja
Od kojih otac prima blazeno svoj deo
Bled od gordosti i straha
Ali ovde rec je o drugoj vrsti rodjenja
I onaj koji nije radjao to
Ne vidi svoj lik bez stida u ogledalu
S perverznoscu da voli bica tvoje puti
Moje bolno ljubopitljivo za tvojim snovima
Onim poradjanjem protiv mene
Iz kog potice narod nastanjujuci se u nasem domu
I evo jednog od njih koji seda ispred nase postelje
I koji tezi i dise
Ah da mogu da dam ko ti dah i bilo
I rec senkama suparnickim
Mozda bi mogli i da ih cujemo
Kako se prepiru u susednim sobama
Moji sinovi zavidljivi i tvoji
Tvoje velike kceri sa sjajem bisera i pokretom vetra
Mozda bi njima pristajalo bolje
Ovaj rat izmedju nas
Koji sam citavog veka oklevao da vodim nestedimice
Jer covek nije srecan dok ne potcinjava
I na kolena ne obara onog koga voli
Zato sam pokusavao sve mogucnosti cini
Svih preljuba duha
I bacao na sebe prokletstvo
Na mestima svim vrzinog kola
I zaklinjao sve kocijase popova
Marsale carske
Kceri razbojnika
Obesvescivao zaboravljane uspomene
I krao njihove tajne grobova
Prah kostiju kusao kao rakiju
Proslost svodio na bludnicu izmedju izmedj svojih kolena
Ali uzalud
Jer samo jedan tvoj zrak svetlosti
Rasturao je sve moje aveti
I ti koracas u trijumfu
Sa svim potomstvom svojim bezbrojnim
Tim jatom tvoje svetlosti
Prolecem ljudskim u tvojim stopama
Ljubicicama tvojih vena
Kojima sam razdiran jer lice na tebe
I jos na nekog
Od koga sam verovao da te divljacki cuvam
Zarobljenicu mojih ruku
U nasim prebivalistima
Opustelim od svega drugog.

Louis Aragon
 
Ti i ne znas kako je carobno
znati da negdje postojis
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojis
u svijetu u kojem leptiri
i ne docekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama
ja sam kap sto ne otice
ma kako bili daleko
ma kako izgledali tudji,
srecom ne gube klovnovi
na kraju svake price
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.

A, ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te cuvam i ne dam
i nemoj da se bojis,
a ako vec budes bodez
i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan
sto jos uvijek negde postojis.

Tetovirana jesen - Miladin Berić Romanov
 
Mali je ovo grad


Verovao nisam nikada
da ces mene tako prodati

Ni oprosti, ni izvini
jedan je zivot, rekla si mi
ne mogu svega zeljna ostati


Od mene si njemu otisla
da ti zlatom nedra okuje

A on nije hteo zenu
stavio je na tebe cenu
navikao sve da kupuje



Mali je ovo grad, u njemu sve se zna
cujem kako suze nizes 'mesto bisera
mali je ovo grad, lazi ne krije
kad si takvu srecu htela, vala nek' ti je

Ispred tebe mnoge bile su
posle tebe druge dolaze

Sad mu vise nisi mila
a meni si zivot bila
jos zbog tebe brojim poraze.
 
A moje velike patnje na ovom svijetu bile su Heathcliffove patnje, i ja sam osjećala i sebe i njega od početka. On je moja velika misao u životu. Kada bi sve drugo umrlo, a on ostao, ja bih još uvijek postojala; a kada bi sve drugo ostalo, a on bio uništen, svemir bi se pretvorio u golemog stranca; činilo bi mi se da nisam dio njega. Moja je ljubav prema Edgaru kao lišće u šumi; vrijeme će je promijeniti... toga sam potpuno svjesna... kao što se zimi mjenja drveće. Moja ljubav prema Heathcliffu nalik je na vječite stijene ispod površine; iako je ona izvor male vidljive radosti, ona mi je prijeko potrebna. Ja sam Heathcliff! On mi je uvijek, uvijek u mislima, ne kao zadovoljstvo, baš kao što i ja nisam uvijek zadovoljstvo sama sebi, nego kao moje vlastito biće. Zato mi više nemoj govoriti o našem rastavljanju, to je neizvedivo.

Orkanski visovi

145452262936033263_ilUcpjuV_b.jpg
 
Duga


Mislio sam, mjesečina,
a kada se trgnuh,
znao sam, tišina.

Mislio sam, tišina,
a kada otvorih oči,
znao sam, tamnina.

Mislio sam, tamnina,
a kada je pomilovah,
znao sam, milina.

Mislio sam, milina,
a kada su je usne našle,
znao sam, gorčina.

Edvard Kocbek
 
KAD ME ISPUNIŠ

Kad me ispuniš
postajem svijetao iznutra
i, svijetleći, obasjavam prostor
u koji te unosim

Kad te nestane
odjednom potamnim

Tvoje useljavanje i iseljavanje
preobražava me
kao što mijene preobražavaju godine

Ako sam godina koja po tebi ima svoja doba
daj
u trenutku moga djela
ostani prisutna u meni

Tek tako bih
nestvaran za život
sjao
iz krute skamenjene prošlosti
u nedodirnute zrakama tvoje nježnosti
tamne ponore duša

Josip Pupačić
 
Tvoj smeh budi sećanja
Tvoj smeh boli me
A bio sam zemlja po kojoj si hodala
I kameno srce bi shvatilo pre

Tvoj smeh nose ulice
Tvoj smeh boli me
A bio sam zemlja po kojoj si hodala
I kameno srce bi shvatilo pre

I ja
Pozelim da si tu
I ja
Da si tu
I ja
Pozelim da si tu
I ja
To osecam

VAN GOGH TVOJ OSMEH
 
"Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te vec odavno izdali
i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori "ISTRAJ"
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom, a da sačuvaš svoju čast ;
ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe,
Ako mozes da ispuniš minut koji ne prašta
sa šezdeset skupocenih sekundi,
Tada je celi sviet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više,tada ćeš biti veliki čovek..."


jamesdean_main.jpg
 
Ponovo sam utonula u iluzorni san.Nasladjujem svoju strast za tobom u nestvarnim maštanjima.Ne pomaže ni nesanica, ja polubudna u magnovenju želje. I često sebe pitam, da li te volim ili me samo ophrvala neugasla želja za onim što imate ne možeš.Žena sam , jedinka tek...A svima je ono nedostižno najjači cilj, to kad dohvatimo šakama, makar i u snu, takli smo sve. Ali..valjda i postojimo da sanjamo...Jer život i nije život ako snova nema...
z.p.
 
Kol'ko puta da ti kazem
nemam suza ni da placem
vjeruj nije iz inata
ni osvete, ni zbog rana
hocu samo da sam sama

Kako drukcije da ti kazem
nemam snage ni da placem
vjeruj nije grijeh, ni patnja
ni sujeta, ni zbog srama
hocu samo da sam sama ...

I vatru zali vodom
i kunem ti se s' milim Bogom
ostah samo pepeo i prah
i ma kako sad da boli
al' nema vise sta da gori
uzalud mi trazis oprostaj ....
H.Paldum
 
Kao listovi iste knjige,
kao rijec istog jezika, gramatika u pokretu
koji se radja, raste i umire da bi uskrsnuo.
Neizreciva, slucena i utekla stvarnost
koju je pregazila lopta vremena dok je sudbina
zaustavlja drscuci. To nije bio
nas trenutak.

Ti i ja - Pierre Serges
 
Teska kisa nocas
prolazi gradom,
Prolecna bujica -
Turgenjev
Izmedju dve neprocitane
strane
tvoj pogled
putuje kroz
pejzaz mojih ociju
Vragolasta igra
vezuje nase dlanove
i ostavlja jorgovanski
otisak ljubavi
kroz miris svih
zajednickih budjenja
u svetu koji se zove
Mi
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top