Tebi...

  • Začetnik teme Začetnik teme jana7
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
1614422726554.png
 
Epilog - Miladin Beric


Nisam li drugacije zamisljao ovu noc,
purpurnu do zvijezda,
biserno-hladnom sobicku bez zidova
i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu.
Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju
koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh...

A ja jos uvijek nosim one iste
vagone neistovarene njeznosti ispod koze
kao usnulu obalu vrele krvi
u ocima koje su ponekad zelene.

Na sto te nocas sjeca sve to?
Dva svjetla u jednom mraku sta cine?
More ili moru...
Okean ili kap...
Trijumpf ili elegiju...

Znam,
vrijeme je rastanka
i svaka staza nekuda vodi...
osim unatrag.
A ja bih nocas upravo unatrag...

Ti dobro znas, biseri u mom oku ne poticu od kapi
vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju.
Rukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava,
kao noc usamljenog vojnika.
Prst sudbine... ili dva i po prsta sudbine?
Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije?
U praskozorje kad nas vise ne bude
ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate.

I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode,
kao posljednji camac u posljednoj noci,
a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine
koja ga dijeli na pola.
Zatvori vrata,
iza crvene zavjese je i crvena svjetlost.
manje crvena, a
ja iza nje ucim da zaboravim.

U svijetu slavuja i cvrcaka osim krvi postoji jos pjesma,
nemoj nikad bar to da zaboravis,
ostalo je uglavnom nevazno.

Mali moj svicu, ciji mrak nocas cinis blagim.
 
---------------------------------

Ponekad
Je teško držati me
Tako teško držati moje snove
Nije uvek onako kako izgleda
Kada se suočavaš sa mnom

Ti si kao bodež
I zabodi me u srce
I oseti ukus krvi od mog sečiva
I kada mi spavamo, hoćeš li me zakloniti
U tvom toplom i mračnom grobu?

Ako zatvorim oči zauvek
Da li će sve ostati nepromenjeno?
Ako zatvorim oči zauvek
Hoće li sve ostati isto?

Hoćeš li me ikada uzeti?
Ne, ne mogu podneti bol
Ali hoćeš li mi ikada verovati?
Ne, nikada se neću osetati isto,


---------------------------------------------
 
U ovim godinama, godinama te čekam.
Ništa drugo nije vredno čekanja.
Ne žurim. Naprotiv, imam vremena,
za merenje razdaljine od tebe.
Za sve drugo nemam vremena.
U mojim godinama, šezdeset godina na sat
pokušavam da te zaboravim.
U mojim godinama, da nije tebe,
ništa se godinama u meni ne bi dešavalo.
U mojim godinama, godine nisu važne,
jer ih je ovoliko.
U mojim godinama nema rodnih godina.
U mojim godinama, sadašnje i buduće
već su prošlo vreme.
U mojim godinama, nema srećnih novih godina,
već samo kalendara, na kom se, krstićem precrtan, datum
smatra iznenađujućim uspehom.
U mojim godinama, godine lete brzinom svetlosti,
kojom si me na tren obasjala,
a minuti se vuku sporošću tame,
koja me zadesila kada si me ugasila.
U mojim godinama, umesto hrast,
postadoh jednogodišnja biljka.
U mojim godinama, dogodine je sutra,
a prošle godine su iz prošlog života.
U mojim godinama, vreme ništa ne leči,
jer sam pre vremena dospeo u ove godine.
Goran Tadic
 
  • Voli
Reactions: Tea
Ne boj se...
Ne kidaju se latice moje ljubavi, ni zbog
snage jaceg vetra,
a kamoli zbog sumnje sto je pirkala tek,
da te zbuni...
Ja gledam malo dublje..
i nikad odmah srce ne preda se...
dok god ima nade i jednog milimetra,
i zato se ti, kad ti je zima, zbog
ljubavi...
uvek verom mojeg prastanja
ogrni...

Ja vidim ono sto drugi ne ...
vidim mnoga stradanja, i znam im
uzroka..
Pa i kada neka pogresna rec slucajno
padne..
ne stvara mi ranu, sto bi bila
smrtna i duboka...
Dobro ti osluskujes moje cutnje...
Moje uzdahe lako shvatas.
Al nisu one za tebe *crne slutnje*
I nemoj odmah putem tuge da
koracas...
Mnogo vise treba otrova, da se
zatruje izvor, sto je oduvek
cist kroz nas zivot protico...
Ni reka ne mari za list sto je
u vodu pao...
pa zasto bi se i mene tvoj pogresan
tok misli u trenutku, tico ?!
Kad si sumnjao, zar si me toliko
malo znao ?!
Ne boj se...
Naucila sam se da kroz cekanje
bolje vidim..
Guste magle nerazumevanja
nekad zatvore put...
Ja samo zelim srcem da ti se
svidim...
i uvek ce za tebe biti, sledeci
put...
Sad se smiri...
Nebo je istina sumorno danas, iznad
tvoje glave...
i mozda ce koja kap kise da pokvasi
tvoje obraze...
Oni koji tako dobro jedno na
drugo paze,
tesko se nalaze...
i zbog sitnica...
nikad se ne razilaze,
taman da ih i na teze muke stave...
I zato ponavljam ne boj se...
neke se stvari,
mimo nase volje same, dese...
MIS
https://s18.****************/images/210322/efgo3hkj.jpg
 
  • Voli
Reactions: Tea
06a7a9a78789828f5bfe02c98bf10fd9.jpg

Kišovita martovska noć, nebo crno, oči sive
Vredi li noćas gledati u daljine?
Iza bezbroj kišnih kapi od zvezda ostajem skriven...

Ti si najduža nota svake moje tišine,
i jedina svetla boja na mojoj crnoj paleti.
Zato i jesi za mene najlepša muzika šarenog

Od kad sam prestao da strahujem da će ljubav umreti,
sam sam počeo da odumirem krišom...
Baš jedne noći ovakve, nestaću zauvek ženo,
i od zvezda, i od tebe, sakriven vetrom i kišom...
Milos Stojdinovic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top