Taverna IV

  • Začetnik teme Začetnik teme Gerda
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
tequila_shot.jpg


Da smo živi i zdravi, i da taverna još dugo, dugo bude posećena :pivce:
 
Crazy-Wolf:
Vid, pa ovo pise Kultne teme, a ne Okultne... e budalo,stvarno ti trebaju naocare. :roll:

Anyway,kad sam vec spomenuo, sta se desilo sa tim mestom? Jel to sad ovo "Teorije zavera" mestasce?
Kliknite za proširenje...

Ovo ovde je kult, bio i ostao..
Pdf-ovi tipa; natprirodne pojave i misterije koje su preslovljene u teorije zavere, pa i religija, svi su izdvojeni sa kulta
svojevremeno te postali samostalni...

Bolje bi im bilo da se svi vrate na kult da ih ja preslišam...:mrgreen:
 
Desila mi se nedavno jedna zanimljiva stvar o kojoj često razmišljam..
Stajala sam ispred izloga i pridje jedna žena takodje da razgleda izlog.
U jednom momentu se okrene prema meni i ko da se znamo sto godina, pita me:
- kako ja tebi izgledam?
Ja onako, pomalo i zbunjena u prvi mah pomislih da se ona obraća možda nekom iza mene, okrenem se ali ne..meni se obraća..
- pa sasvim lepo i fino..odgovorih uz osmeh
- i ti isto..izgovori žena, okrete se i ode..
Gledala sam neko vreme za njom, začudjena i setila se čoveka koji se jednom prilikom sagao ispred mene, ubrao maslačak pored staze i pojeo ga..a svo vreme mi je fiksirao pogled..
Prosto sam bila ukočena, ko da me je hipnotisao tih par sekundi koliko je ta sekvenca trajala..

..ne znam šta da mislim..dal je u pitanju otudjenost pa se javi potreba da s nekim čovek i razmeni po koju reč, pogled a možda je u pitanju upravo suprotno, otvorenost, odsustvo stida bio koje vrste...
 
Ljudi su sami, usamljeni. Ovde su kucni ljubimci deca koje neko nema, ili koja su zaboravila na roditelje. Niko se vise ne dodiruje, ni u prolazu... to se smatra drustveno neprihvatljivim. Kad nekog slucajno dotaknes, trgne se kao da si mu lupio samar i pogleda te popreko.
Moje dete od dve godine je slucajno taklo jednu zenu.. ona je ustuknula i pogledala me kao.. pazi da me vise ne dodiruje. Neka zena se u stanici metroa prepirala sa drugom koja se svo vreme fino izvinjavala sto ju je slucajno dotakla podlakticom. Sedele su na klupi koja je podeljena da se oni koji sede ne bi slucajno dododirnuli, al imaju zajednicke rukohvate...
A covek je socijalno, emotivno bice.. potrebi su mu dodiri, zagrljaji da bi zadrzao emotivno i mentalno zdravlje.
Nekom na ulici, u autobusu ispadne kapa, rukavice.. nesto, svi gledaju svoja posla, niko mu ne kaze ili dohvati.
Secam se kao mala, kad god sam negde putovala autobusom, svi su pricali jedni s drugima, salili se smejali. Ili kod lekara, ljudi pricaju i ako se ne znaju. Ovde je u metrou mukla tisina, samo se sine cuju. Cak i kad vidis porodicu sa decom, svi uredno sede i niko s nikim ne progovara...
Kao neki iskljuceni zombiji su svi..
U nekom restoranu preko puta nas je sedeo par koji uopste nije kmunicicirao... on je svo vreme gledao u svoj mobilni. Suprug mi je posle rekao da je mladic gledao slike.
Niko vise ne komunicira... udjes u kafeteriju, za svim stolovima su grupe omladinaca i svi do jednog su na nekom od uredjaja.
Jednom me samo prijatno iznenadila grupa madih koja je veselo cavrljala... bili su to turisti iz francuske.
 
U unutrasnjosti ove nase male Srbadije, jos uvek se mogu sresti neposredni ljudi, koji stupaju u konverzaciju i ne poznavajuci se koji su spremni nazvati 'dobar dan' nekome jer je to odraz pristojnosti... U selima je to posebno izrazeno. Da mi se ne uvrede Beogradjani, ima i tamo mnogo neposrednih ljudi, ali je evropski trend zatvorenost, i 'gledanje svog posla', a Beograd je evropska metropola, i normalno je da se ti trendovi primaju. Pritom, nemam ja nista protiv Evrope, da me neko ne shvati pogresno, u mnogim stvarima kaskamo za 'evropskim vrednostima' , ali ta otvorenost, neposrednost, je nasa 'srpska vrednost', i trebali bi da je cuvamo i gajimo...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top