louiskrstic
Domaćin
- Poruka
- 3.215
Nije mi poznato to delo, ali na osnovu pročitanog uvodnog posta rekao bih da jeto život ljudi u ovom svetu, možda ne samo u jednom životu jedne osobe već uz mnogim životima gde svako od nas u početku ne zna gde će i kome verovati, čemu da se prikloni a od čega udaljiti.“Tartif” je jedno od najmoćnijih, najhrabrijih I najlucidnijih dela najvećeg komediografa u istoriji francuskog I svetskog pozorišta. To je komedija, (po meni tragedija) o licemerju koju su u vremenu kada je nastala, zbog njene provokativne drskosti I slobodoumne lucidnosti, isti ti licemeri – zabranili!
“Tartif” je priča o sudbini čoveka koji je pred pritiscima I nepodnošljivom teskobom sopstvenog života utehu potražio u slepoj religioznosti, podređujući joj sve, zaboravljajući da će se ona, kao I svi veštački rajevi, na kraju pretvoriti u stvarni pakao…
“Tartif” je zaraza, kolektivno ludilo, skup karakternih osobina koje sa jedne ličnosti prelaze na drugu, kada ljudi iz ekstremne vere prelaze u ekstremno bezverje, u neveru u ljude… Kada pojava ludila, za koje mislimo da je samo prisutno, postaje nametljivo vidljivo… Inkarnira… Oduzima biografiju, identitet, čak postaje predmetom sopstvenog vampirizma… Tartif postaje Orgon, a Orgon - Tartif… Savršeni Orgon će u svojoj osujećenosti na nepravdu odgovoriti – zlom… Duboko nehumano I nehrišćanski…
Molijer je verovao da se za svoju veru I naciju najviše može učiniti ako se ukaže na imanentno zlo… Ono o čemu je Molijer pisao pre 360 godina(!) odslikava I danas trenutno stanje ne samo u Srbiji, već u modernim društvima celog sveta u kome licemernost, beskrupuloznost, laž I prevare opstaju I traju…I što smo više licemerni, što vise znamo da se pretvaramo u nešto drugo nego što zapravo jesmo, bićemo uspešniji u društvu u kome živimo… Naše društvo je prepuno Tartifa… Toliko je toga lažnog pred našim očima, da jedino što možemo da uradimo je da odemo u – paralelni svet…
Da li se prepoznajemo u ovoj priči?
Kako mi to radimo?
Kao osobe nezadovoljne svojim stvarnim životima u kojima postoje nerešivi problemi, teške dužnosti, zadaci, laži, neprijatna osećanja, usamljenost, neuspešnost, odlučićemo se za beg u paralelni svet u kom smo uspešni I gde nam je prijatno… nekada su to društvene mreže, kompjuterske igrice, višesatno gledanje televizije…
Ljudi su nekada bežali u sanjarenje, povlačili su se iz stvarnog sveta u svet mašte… Posle su došle knjige, romani, begunci od stvarnosti su svakodnevno satima živeli u svetu izmišljenih literarnih likova… Kasnije su stigli filmovi, televizija… Napretkom tehnologije dobili smo nove dimenzije za beg od stvarnog života. Ono što smo nekada zvali kompjuterskim igricama, danas su veoma razrađeni digitalni svetovi u kojima možemo da živimo svoje paralelne živote… Iako su ti svetovi digitalni privid, oni stvaraju stvarna osećanja nama koji ih koristimo. Što smo vise nezadovoljni stvarnim životom, brže ćemo pobeći u neki od paralelnih svetova u kojima ćemo biti uspešniji, lepši, čak srećniji!
Sve društvene mreže jesu virtualne, sama reč označava da nisu stvarne… da jesu samo privid stvoren uz pomoć kompjutera. Potrebno je par klika I naši će stvarni životi biti zamenjeni prividom. Ogroman deo budnog stanja provodimo u paralelnom svetu u nekoj aktivnosti koja nam je prijatna, ne pitajući se do koje smo mere zapostavili svoje stvarne živote…
Da li će I kada zazvoniti alarmi? Da li će I kada alarmi najaviti pakao onoga U ŠTA ljudi beže I istaći suštinu bega pitanjem OD ČEGA I ZBOG ČEGA ljudi beže… Da li ćemo I kada uočiti I naučiti da postoji problem? Da li ćemo I kada shvatiti da rešenje nije u tome da se smanji vreme koje se troši na beg, već u razvijanju znanja I sposobnosti koje su potrebne da se bolje živi I preživi u stvarnom svetu, makar bio prepun Tartifa…
Rado ću da ponovim delić sa početka teksta:
“Tartif” je priča o sudbini čoveka koji je pred pritiscima I nepodnošljivom teskobom sopstvenog života utehu potražio u slepoj religioznosti, podređujući joj sve, zaboravljajući da će se ona, kao I svi veštački rajevi, na kraju pretvoriti u stvarni pakao…
U početku smo zbunjeni, uplašeni, zavedeni, iskorišćavani ili čak i mi druge iskorišćujemo, verujemo i našto a da ne znamo šta je i da li je uopšte ispravno.
Međutim, kraj je ipak bolji nego što je gornji komentar naveo a verovatno i delo određenog autora.
Kako?
Tako što iz života u život mi polako učimo iz svojih grešeka i dobro odrađenih stvari i tako izgrađujemo svest o postojećim duhovnim zakonima o kojima u svojoj dnevnoj svesti ili svesti nas kao ličnosti, ne znamo ništa.
Zato iz života u život mi podižemo svoj nivo svesti ali i nivo etičnosti (što je lični unutarnji moral). Tako na nekom kraju zaradimo pravo uspostaviti kontak sa Strujom ili Tokom duhovne suštine koja je sveznajuća, sveprisutna i svemoguća i tada sa pravom se može reći da takva osoba živi u vek u skladu sa duhovnim zakonima i veruju svojoj intuiciji ili još bolje svest te osobe je toliko visoka da više ne greši i čini bez da se pita šta jeste a šta nije ispravnmo jer sistem etičnosti i odluka je proizvod te natasle svesti.
Pozdrav!
