Tamna strana...

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Pisala sam noćas o mokrim tragovima što mirišu na mrtvu travu.
Na nespokoj.
Na nadolazeću kišu.
Pisala sam ...o tišinama...
I glasovima probuđenim i uplašenim.
Malo ludila u tami bilo je dovoljno
Kao pečat svega sahranjenog.
Pokrilo mi je oči i senke u njima.
Pisala sam i o tome....
I izdisajima neobično teškim
Pod belinom današnjih snegova.
O muku.
Večnom čekanju.
.........

Pisala sam noćas o nama
Kojih nema na toliko mnogo načina.

S

 

[Branko Lori]

Pisala sam noćas o mokrim tragovima što mirišu na mrtvu travu.
Na nespokoj.
Na nadolazeću kišu.
Pisala sam ...o tišinama...
I glasovima probuđenim i uplašenim.
Malo ludila u tami bilo je dovoljno
Kao pečat svega sahranjenog.
Pokrilo mi je oči i senke u njima.
Pisala sam i o tome....
I izdisajima neobično teškim
Pod belinom današnjih snegova.
O muku.
Večnom čekanju.
.........

Pisala sam noćas o nama
Kojih nema na toliko mnogo načina.

SPogledajte prilog 1420959

Znaš li da te još uvek čekam?
Hodam kao utvara, bosa i promrzla...
Ali te čekam...
Čekam jer znam, urezano mi je na dlanu...
Da ćeš me pronaći vođen mapom mirisa.
Da ćeš otopiti ovaj oštar mraz od kojeg mi ožiljci ostaše ...
I da ćeš jednim poljupcem stresti ovu prašinu prošlosti, grubu i oštru sa mojih usana.
Da ćeš mi ime nežnošću zagrliti
i da ću tada postati meka...
Dovoljno meka da se kao divlja kiša ulijem u tebe i u večnost!
Dragana P-T

 

[kalis]

 

[Zelena milja]

Ništa mi ne govori..
Čutnjom mi pokrij misli,
Učini ih melemom ove noći.

Nešto me dozvalo....
Bojim se jer slutim da je to jedini put
Kojim užasnuta želim da krenem.
.............
U rano jutro.
Tada je najbezbolnije...

 

[LastDay]

.... Nekada ostanemo bez reči.
One postoje ali nisu to one prave koje treba
da pustimo da isplivaju kao preplašene ribe
Iz voda naših komunikacija.

Naših misli.Naših neizrecivosti.

Svaka od tih reči ima čudan žig na čelu.
Svaka može biti pogrešna.
Svaka može delovati izlizano, nepotrebno, jadno.


I onda ćutimo.
Samo ćutimo.

Ne damo rečima da prokopaju svoje tunele u hridini tišine.
Ne damo im da nađu osvetljen prolaz kroz tamu naših nesporazuma.

Da li je dobro što ćutimo?
Ne znam.
Bitno li je?....

 

[Igor Raspućin]

Najboli ljudi poseduju osećaj za lepotu u svim sferama života
Hrabrost da rizikuju , da govore istinu ,sposobnost da se žrtvuju
Ironično , njihove vrline ih čine ranjivim . ponekad uništenim
Zato su tišine ponekad lekovite i jedina opcija
https://forum.krstarica.com/threads/upoznaj-tisinu-i-tminu-tusta-i-tma.932411/post-46204852
Postoje dve strane svake osobe . Jednu otkrivamo svetu , a drugu držimo skrivenu u sebi
Dualitet kojim upravlja ravnoteža svetlosti i tame

 

[Loki]

Reci je tako lako izreci
I svaka pogresno zvuci
Optuzujuce
U ponos i gordost zavijene
Da se ne izgovori ono sto stvarno se misli
Jer taj Eldich uzas sto krije se ispod
Sto kopa po dusiama
Trulih od nesposobnosti da prizna se greska
Nagrizenih strahom da spusti se stit
Jer novi udarac mozda i sledi
Udarac koji nije ali tako zvuci
Propusten kroz prizme strahova
Kroz filtere samoodbrane
I na kraju ostaje tisina
Kao prazan prostor
Izmedju dve tacke spustene na papir
Hteo sam ti reci da mi je...
Hteo sam ti reci da...
Ma nije ni bitno
Mozda nas tisina mudrosti nauci

 

[Zelena milja]

Dozivaju me snegovi opustošenih čekanja.
Pradavni pokušaj bega ,
Iskrzani grcaji ,
Tama .
Prastaro sećanje ,rasuto na sitne delove
Koje je nemoguće preboleti.
.........
Kako oprostiti sebi iskliznuće
Kada sam davno pogazila obećanje da ćemo se sresti...
Prvi I poslednji put ,
Kao dve duše osuđene na lutanje.

 

[Igor Raspućin]

 

[Zelena milja]

Ne zavirujte u tuđa srca.
Možda nećete umeti pronaći put,
Srasli za sve ono šta ste tražili u sebi.

 

[Branko Lori]

Ne zavirujte u tuđa srca.
Možda nećete umeti pronaći put,
Srasli za sve ono šta ste tražili u sebi.
Pogledajte prilog 1432016

Ako se dotakneš nečije dušu , može ti se otvoriti kapija ka njegovom srcu i tu pronadješ svoje , davno izgubljeno
Sa oprezom treba prelaziti prag nečije duše
Možete izgubiti svoju

https://www.pinterest.com/pin/644437027950833257/

 

[Zelena milja]

Pod zidom krst.
Iskrivljeno verovanje u istinu
Izdaja svega ljudskog...
Sneg, ukaljan za sva vremena,
Neopozivo.
Nepreboljivo.

Nečija bol je bila potreba,
Njom su zatrpani svi košmari
I senke koje se primiču.
Uzaludna žrtva.
Sramna.
Oni dolaze....

I ničega neće biti da posvedoči.
Ni kamena, ni zvuka, ni plača..
Tišina će umreti s toliko pitanja
U svojoj utrobi.

 

[Zelena milja]

 

[Igor Raspućin]

Pun mesec mračnu putanju kruži
u krvi mojoj uzavrele lave
Slutnja i jeza nebom prodje
vežuć san za zaborave

Osmehom poruge i očajanja
rugam se lepoti i dobrim vilama
U mojim očima nema kajanja
osveta caruje mojim žilama

Krvavi nokti u kosi leže
nigde ni senke na mom licu
Tek mesec bljeskom osvjetljava
niz obraz suzu izdajicu

 

[Zelena milja]

Otiču tragovi ..kroz vreme i nesret, šavovi su im korita i put.Svaki ožiljak skriva po tajnu jednog nepitanja, jednog neodgovora.

 

[Zelena milja]

Ćutaćeš za oboje.
A ja ću pratiti tvoje tragove i neću tražiti razloge.
Odgovori postoje, skriveni su i lomljivi
Kao uspomene.
Ćutaćeš..ali ja ću znati da mi šapućeš nemušto,
Sve ono šta smo mogli biti..

 

[Zelena milja]

Ponekad ne prepoznajem sebe.
Ponekad zadrhti
I želja i strah ,
Ludilo u grču zamre
Ali umire vrišteći ...

Ponekad bih bila ona,
Slobodna da mrcvari život,
U besmislu svega oslobođena,
S oproštajem i bez suza.

Ponekad...previše boli i znam da neće prestati.
Jer ne umem protiv toga.
Deo je mene.
Do kraja.

 

[Zelena milja]

Sivilo neko počelo da traje.
Došlo niotkuda. A možda sam ga svo vreme i vukla za sobom. Senke su me obmanule, šaptale o nečemu..nerazumljivo..tiho..
Nepostojeći jezik je nemoguće razumeti, baš kao i sve u meni.
Možda ni ne trebam....
Možda je bolje odneti preostalost sa sobom, odživeti je što je moguće tiše i pozatvarati sve fioke.
Donele su mi bol.
..................
Izgubila sam se.
Zaboravila sam kuda do moje Arkadije.
Zaboravila sam sebe.

 

[LastDay]

I tako do kraja večnosti....

 

[Zelena milja]

Oproštaj od sebe.
Traženja i nenalaženja.
Odustajanje od nekih davnih jutara,
Prekritih vremenom.
Zabluda vaskrsavanih i umrlih.
Pokušaja.
Oproštaj od sebe.
Svega šta sam htela, jednom.
Iskliznuća i praćenja tragova,
Izgubljenih.
............
Oproštaj...
Lepa reč za nedovoljnu sebe,
U ovoj prazini .

 

[LastDay]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[LastDay]

''I jednog dana ćemo sesti, zariti lice u dlanove i zapitati se, gde se izgubilo ono "ima vremena" koje smo tako često govorili? I tek tada ćemo shvatiti da će vreme uvek postojati, ali neće biti nas. Da smo propustili mnogo toga, čuvajući ga za neka "bolja vremena". A bolja vremena ne postoje. Postoje prilike i postoji vreme. Retko ih čovek zajedno sretne. Čuvajući vreme izgubimo prilike, čekajući prilike izgubimo vreme...''


Amela Seiler