Књига монаха Неофита
Штампа се по: Крволочно убиство: Разобличења грчког монаха Неофита, бившег јудејског рабина, 2. изд./Прев. В.А. Комарова СПб., 1913. Монах Неофит, који је живео у другој половини XVIII-почетком XIX, до својих 38 година био је рабин, а затим је примио Хришћанство и приступио у грчки манастир. 1803 године он је издао на молдавском језику књигу ''Оповргавање религије јевреја и њихових обреда Светим Писмом Старог и Новог Завета'', чији део представља и овај изложени одломак.
Благословен нека је Отац, Син и Дух Свети, Једини Бог наш, који хоће да се сваки човек спасе и дође до познања истине.
...Будући да се Господ наш Исус Христос, сажалио надамном недостојним и извео ме из мрака на светло Сунца, зато сам као благодарну жртву Божанственом Спаситељу и саставио ову књигу, невелику по размерама, али, надам се, веома корисну за хришћане. У њој се, заправо, налазе многе тајне жидова, које од дана распећа Исуса Христа до овога дана нису биле у потпуности разобличене ни од кога.
I
.
Како су жидови могли у тајности да сачувају употребљавање хришћанске крви
Тајно употребљавање крви, коју жидови сакупљају од хришћана које су заклали, јесте обред, за који они сматрају да је заповеђен од самог Бога и указан у тајанственим изразима у Писму.
Многи научници писали су радове са циљем да докажу, уз помоћ Библије, јављање истинитог Месије, Богом обећаног оцима нашим, који је Господ Исус Христос, Син пренепорочне Дјеве Марије. Безбројни списи били су, такође, састављени ради оповргавања сујеверних веровања јудеја и њихових лажних учења. Међу тим ауторима било је много рођених жидова, који су се обратили у Хришћанску веру. Међутим, нико још није објавио ништа озбиљно по питању ове варварске тајне крви, коју чува и примењује синагога. Ако понекад падне у руке хришћана било каква књига, која наговештава ову тајну, и они се позову на њу, тада жидови на то никада не одговарају другачије, него притворним подругивањем и околишањем, као што је на пример следеће: ''Како ми да убијамо хришћане, када нам закон забрањује да једемо крв?''
По мом мишљењу, разлог који спречава јудеје, чак и оне који су се обратили у Хришћанство, да дају јасна разобличења по том питању, крије се или у томе што они стварно нису били посвећени у тајну, или у томе што чувајући неразумно сажаљење према нашем бедном народу, они се боје да не навуку на њега страшну освету хришћанских народа.
Ја, пак, који сам по милости Божијој већ примио Свето крштење и монашко посвећење, не бојим се да на корист хришћана отворено објавим све што знам о овим обредима, које сам ја усрдно савршавао и чувао у најстрожијој тајности све време док сам био хахам, или рабин.
Али пре свега, неопходно је објаснити, да тајна крви није позната свим жидовима, већ само хахамима, или рабинима, преписивачима, или фарисејима, који се зато и називају чуварима тајне крви – тајне, која се притом не налази јасно у речима ни једне од њихових књига и коју они преносе искључиво усменим предањем.
Очеви породица, посвећених у тајну, предају је само ономе од синова, чију су поверљивост испитали, и притом инсистирају на обавезности да се тајна не предаје другачије осим при истим таквим условима и у истом облику, и да се никад не открива хришћанину, макар и при најгорим мукама, чак ни по цену спасавања живота. Ово се открива уз најужаснијe клетве на онога ко изда тајну. Ево, на пример, како сам био посвећен у њу ја сам.
Када сам ушао у узраст од тринаест година, у коме жидови имају обичај да полажу на главе својих синова венац, који се назива венац силе, - мој отац се осамио самном и дуго ми је говорио, усађујући у мене као дуг, завештан од Бога, мржњу према хришћанима, која је требало да доведе до њиховог убиства; затим ми је саопштио о обичају сакупљања крви убијених и додао, грлећи ме: ''Ето, сине мој, на овај начин учинио сам те својим повереником и на неки начин својим другим ја''. Ставивши ми затим венац на главу, он ми је објаснио са већим подробностима ову тајну крви најсвештенију од свештених и најважнији обред јудејске религије. ''Сине мој, - настављао је он – заклињем те свим стихијама неба и земље да увек чуваш ову тајну у твом срцу и да је не повераваш ни браћи ни сестрама, ни мајци, ни касније жени, никоме од смртних, а нарочито не женама. Ако ти Бог да чак и једанаест одраслих синова, не откривај тајну свима, већ само једноме – ономе, кога сматраш најумнијим и најспособнијим да сачува тајну, исто онако како ја поступам сада са тобом. Дужан си да водиш рачуна да тај твој син буде привржен и ревностан у нашој вери. Још једном ти напомињем: чувај се да се не повериш женама, па чак ни кћерима својим, жени, мајци, већ само сину, кога ти сматраш достојним поверења''. ''О сине мој, - узвикнуо је он на крају, - нека сва земља одбије да прими труп твој и избљува га из недара својих, уколико ти, било када и при било којим условима, чак и при највећој неопходности, откријеш ову тајну крви било коме, осим ономе коме сам рекао, чак и у том случају ако постанеш хришћанин, користи ради, или из других побуда. Погледај ме, немој издати оца свога, предавши ову божанску тајну, коју сам ти данас открио. У супротном да те стигне моја клетва у том часу када сагрешиш, и да те прати она кроз цео твој живот до смрти и у векове векова''.
Отац, Кога сам ја задобио на небу и Који је Господ Исус Христос, да одврати ове клетве са главе онога, који пише искључиво ради користи Цркве и прослављења Истине.
II.
Разлози, због којих жидови употребљавају хришћанску крв
Основе овог варварског обичаја су следеће:
1) мржња према хришћанима,
2) сујеверје,
3) вера у духовну дејственост хришћанске крви.
Објаснићу сваку од ових тачака.
• О првом разлогу који је мржња према хришћанима.
Жидови од најранијег детињства, још са мајчиним млеком, уливају у своје синове мржњу према Хришћанству. Примивши оваква убеђења од својих очева у току целог низа поколења, они су заиста искрено убеђени да је гнушање према хришћанима и чак њихово убијање, дело које је Богу веома уогдно, потврђујући на тај начин у потпуности, речи Божанског искупљења да: ''... сваки који, који вас убије мислиће да тиме Богу службу приноси'' (Јн.16:2).
• другом разлогу, који је сујеверје.
Други разлог заснива се на сујеверним веровањима, којих се придржавају жидови, која припадају области магије, врачања, кабале и другим тајним обредима; они управо верују, да је за те ђаволске радње неопходна хришћанска крв. Од свих тих сујеверја указаћу само на једно, које се тиче Божијег проклетства, које је снашло бедни народ израиљски и предсказаног самим Мојсејем следећим изразима: ''Поразиће те Господ проказом мисирском... злом проказом на коленима и голенима, од које се нећеш моћи исцелити'' (Пон.зак. 28, 27, 35).
Ова ужасна болест, увек је била и јесте веома честа међу јудејима, много чешћа него што се мисли... И зато када хахам посећује болесне, који су погођени њоме и даје им лекове, он их у исто време кропи хришћанском крвљу, уколико располаже таквом, као јединим средством исцељења...
• О трећем и главном разлогу, који је вера жидова у духовну дејственост хришћанске крви.
Главни разлог, који нагони жидове да кољу хришћане и да сакупљају њихову крв, јесте управо вера, тајно чувана посебно хахамима или рабинима, у то да Исус Христос, Син Марије из Назарета, који је осуђен нашим прецима на смрт на Крсту, јесте, по свему судећи, истинити Месија, толико дуго очекивани и призивани од стране патријараха и пророка. Постоји довољно пророштава да би се уверили у то; посебно важно место је из Јеремије: ''Ужасну се небо због овога и устрепета премного заиста, говори Господ, јер два зла учини народ Мој: Мене оставише извор воде живе, и ископаше себи студенце испроваљиване, који не могу држати воде.'' (Јер.2:12,13)
Ово пророштво је добро познато и његово истинито значење схватају многи рабини, као што је било добро познато и Ани и Кајафи. Али, слично њима, из гордости и окорелости срца рабини не желе да га признају, и зато прибегавајући бедним тумачењима, они су саставили нова правила – праву пародију на главне тајне Цркве, да би се спасили хришћанском крвљу, у којој они виде крв Самога Месије.
..Брате, разочарао си ме скроз...И раније си лупао (против зилота генерално) али сам то толерисао видећи да си идолатризован (а та пошаст идолатризма је велика у СПЦ). Опрости.
..И сада ми треба да верујемо једном Турчину који је продао веру за вечеру (...)
.
Berđajev, a ja sam ja 
.
