- Poruka
- 7.211
Kundalini energija
Mesto gde se susreće energija života je u blizini središta seksualnosti i izgleda kao “kunda” ili spremište za vodu. Ova energija zove se kundalini, jer je slična malom rezervoaru vode. Tako se zove, jer je slična maloj smotanoj zmiji koja spava; ako ste videli zmiju kad spava, spiralno sklupčana, s glavom na vrhu. Kad probudiš zmiju, glava joj se podiže, klupko se odmota, pa ona razvije svoje telo i podigne glavu.
Ta probuđena energija se naziva Kundalini zato jer se nalazi tačno u centru seksualnosti, gde se nalazi “kunda”, izgledom nalik semenu. Imajte na umu da užitavanje koje primamo iz seksualnog čina nije stvarno zadovoljstvo zbog samog seksa, nego zbog vibracije životne energije smeštene u “kunda”.
Uspavana zmija je time samo blago probuđena, a mi seksualno zadovoljstvo doživljavamo kao najveće moguće uživanje. Nimalo nismo svesni toga što bismo doživeli, da je probuđena cela zmija, i da je njena glava, nakon prolaska kroz sve nivoe psihe, dostigla do određenog područja u mozgu...
Svi smo u prvoj fazi života. Postoje i druge etape koje dovode do Vrhovnog Jastva. Udaljenost od 150 do 180 cm u našoj unutrašnjosti je na neki način vrlo velika. To je udaljenost između prirode i boga, materije i duha, sna i buđenja, smrti i eliksira života. Ova udaljenost je tako velika i mala, ali imamo priliku nastaviti do naše unutrašnjosti. Buđenje uspavane energije u nama je opasno kao probuđena zmija. U stvari, buđenje zmije ne treba biti opasno, posebno stoga što 97% svih vrsta zmija nisu otrovne. A ako neko umre od ugriza neotrovne zmije, neće umreti od ugriza, nego od toga jer su verovali da je u telo dospeo otrov. Oko 97% posto zmija ne mogu ubiti nikoga, iako mnogi ljudi umiru od njihovog ugriza. Štaviše, ni buđenje otrovnice ne mora biti opasno, jer najviše što može je lišiti te tela. Ali buđenje “kundalini shakti”, snaga o kojoj govorim, je “opasna”. Ništa nije opasnije. U čemu je opasnost? To je neka vrsta smrti. Kad se probudi energija u tvojoj unutrašnjosti, umre ono što ste bili pre nje, pre buđenja, rađa se u tebi potpuno novi čovek, čovek koji nikad ne beše. To je opasnost koja sprečava ljude da ne postanu duhovne osobe. To je isti strah od smrti, kao strah koji čini da seme ostaje samo seme. Za seme je najveća opasnost da padne na zemlju, primi đubrivo i vodu, i umre. Najveća opasnost za jaje je da ljuska pukne i ptica poleti iz njega prema nebu. Jaje mora umreti. Mi smo takođe u početnoj fazi nečeg što tek treba da nastupi. Za nas, trenutno, jaje je sve. Čvrsto ga se držimo. Kada se Šakti počinje podizati u tebi - ti nestaješ. Ništa te ne može spasiti. U tom strahu se nešto dogodi, što Kabir tako lepo opisuje: “Ko zaroni duboko - nalazi. Ali ja, glupan, išao sam u potragu sedeći na obali reke.” Neko ga je upitao zašto je sedeo? Kabir je odgovorio: “Ko ide u potragu, zaroni duboko u vodu i nalazi, a ja, glupan, sam sedeo na obali reke, jer sam se bojao da ću se utopiti.” Oni koji su tražili - išli su u duboke vode. Ono što je potrebno je spremnost na utapanje, iskustvo uništenja.
Ukratko, moramo biti spremni umreti. Ko se boji potapanja, naravno, spasiće se, ali će ostati jaje, a ne ptica koja leti po nebeskom svodu. Ko se boji potapanja je, naravno, sačuvan, ali će ostati seme, a ne drvo u čijoj senci se hiljade ljudi mogu odmarati. Je li vredno živeti kao seme? Ni smrt nije gora nego život semena. Dakle, tvrdim da je to velika opasnost: mi smo nešto drugo danas nego juče. Kada je energija stimulisana, mi se potpuno transformišemo. Novi centri će se probuditi, postaće novi čovek, doživećemo nešto novo, sve će biti novo. Ako želiš biti spreman prihvatiti nešto novo, moraš imati hrabrosti napustiti staro. Ali staro nas tako jako ograničava i zarobljava, tako da se ta energija ne budi. Putovanje prema božanskom je zapravo putovanje prema nedostatku osećaja sigurnosti. Lepota živog cveta je u odsutnosti osećaja sigurnosti.
Ovo nije igra sa malim ulogom. Ko najviše rizikuje dobija najviše. Mali deo zadržane energije će učiniti da promašite cilj, jer nijedno seme, koje makar deo svog postojanja želi zadržati, ne može se nadati da će postati stablo. Ako seme umre - umire u potpunosti. I ako preživi - živi totalno. Delimična smrt ne postoji. Ako ne uspete staviti na kocku sve što imate - vaš napor će biti uzaludan. Vrlo često mala ušteda uzrokuje gubitak svega...
Mesto gde se susreće energija života je u blizini središta seksualnosti i izgleda kao “kunda” ili spremište za vodu. Ova energija zove se kundalini, jer je slična malom rezervoaru vode. Tako se zove, jer je slična maloj smotanoj zmiji koja spava; ako ste videli zmiju kad spava, spiralno sklupčana, s glavom na vrhu. Kad probudiš zmiju, glava joj se podiže, klupko se odmota, pa ona razvije svoje telo i podigne glavu.
Ta probuđena energija se naziva Kundalini zato jer se nalazi tačno u centru seksualnosti, gde se nalazi “kunda”, izgledom nalik semenu. Imajte na umu da užitavanje koje primamo iz seksualnog čina nije stvarno zadovoljstvo zbog samog seksa, nego zbog vibracije životne energije smeštene u “kunda”.
Uspavana zmija je time samo blago probuđena, a mi seksualno zadovoljstvo doživljavamo kao najveće moguće uživanje. Nimalo nismo svesni toga što bismo doživeli, da je probuđena cela zmija, i da je njena glava, nakon prolaska kroz sve nivoe psihe, dostigla do određenog područja u mozgu...
Svi smo u prvoj fazi života. Postoje i druge etape koje dovode do Vrhovnog Jastva. Udaljenost od 150 do 180 cm u našoj unutrašnjosti je na neki način vrlo velika. To je udaljenost između prirode i boga, materije i duha, sna i buđenja, smrti i eliksira života. Ova udaljenost je tako velika i mala, ali imamo priliku nastaviti do naše unutrašnjosti. Buđenje uspavane energije u nama je opasno kao probuđena zmija. U stvari, buđenje zmije ne treba biti opasno, posebno stoga što 97% svih vrsta zmija nisu otrovne. A ako neko umre od ugriza neotrovne zmije, neće umreti od ugriza, nego od toga jer su verovali da je u telo dospeo otrov. Oko 97% posto zmija ne mogu ubiti nikoga, iako mnogi ljudi umiru od njihovog ugriza. Štaviše, ni buđenje otrovnice ne mora biti opasno, jer najviše što može je lišiti te tela. Ali buđenje “kundalini shakti”, snaga o kojoj govorim, je “opasna”. Ništa nije opasnije. U čemu je opasnost? To je neka vrsta smrti. Kad se probudi energija u tvojoj unutrašnjosti, umre ono što ste bili pre nje, pre buđenja, rađa se u tebi potpuno novi čovek, čovek koji nikad ne beše. To je opasnost koja sprečava ljude da ne postanu duhovne osobe. To je isti strah od smrti, kao strah koji čini da seme ostaje samo seme. Za seme je najveća opasnost da padne na zemlju, primi đubrivo i vodu, i umre. Najveća opasnost za jaje je da ljuska pukne i ptica poleti iz njega prema nebu. Jaje mora umreti. Mi smo takođe u početnoj fazi nečeg što tek treba da nastupi. Za nas, trenutno, jaje je sve. Čvrsto ga se držimo. Kada se Šakti počinje podizati u tebi - ti nestaješ. Ništa te ne može spasiti. U tom strahu se nešto dogodi, što Kabir tako lepo opisuje: “Ko zaroni duboko - nalazi. Ali ja, glupan, išao sam u potragu sedeći na obali reke.” Neko ga je upitao zašto je sedeo? Kabir je odgovorio: “Ko ide u potragu, zaroni duboko u vodu i nalazi, a ja, glupan, sam sedeo na obali reke, jer sam se bojao da ću se utopiti.” Oni koji su tražili - išli su u duboke vode. Ono što je potrebno je spremnost na utapanje, iskustvo uništenja.
Ukratko, moramo biti spremni umreti. Ko se boji potapanja, naravno, spasiće se, ali će ostati jaje, a ne ptica koja leti po nebeskom svodu. Ko se boji potapanja je, naravno, sačuvan, ali će ostati seme, a ne drvo u čijoj senci se hiljade ljudi mogu odmarati. Je li vredno živeti kao seme? Ni smrt nije gora nego život semena. Dakle, tvrdim da je to velika opasnost: mi smo nešto drugo danas nego juče. Kada je energija stimulisana, mi se potpuno transformišemo. Novi centri će se probuditi, postaće novi čovek, doživećemo nešto novo, sve će biti novo. Ako želiš biti spreman prihvatiti nešto novo, moraš imati hrabrosti napustiti staro. Ali staro nas tako jako ograničava i zarobljava, tako da se ta energija ne budi. Putovanje prema božanskom je zapravo putovanje prema nedostatku osećaja sigurnosti. Lepota živog cveta je u odsutnosti osećaja sigurnosti.
Ovo nije igra sa malim ulogom. Ko najviše rizikuje dobija najviše. Mali deo zadržane energije će učiniti da promašite cilj, jer nijedno seme, koje makar deo svog postojanja želi zadržati, ne može se nadati da će postati stablo. Ako seme umre - umire u potpunosti. I ako preživi - živi totalno. Delimična smrt ne postoji. Ako ne uspete staviti na kocku sve što imate - vaš napor će biti uzaludan. Vrlo često mala ušteda uzrokuje gubitak svega...
