Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
11174918_1601098913463583_707782908797263769_n.jpg
 
Jednom se tako naslonila na dovratak, prekrstila ruke na grudima i potražila me dugim, tajanstvenim pogledom. Zamislio sam je kako pegla male dečije stvari, video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani, i čuo sam radio sa večernjim željama slušalaca...

Znam, nije to idealna slika, štaviše, feministkinje bi je rado iscepale u paramparčad, ali, ja je nisam ni spomenuo misleći da je idealna. Nipošto. Hteo sam samo da objasnim šta se događalo sa mnom.

Dotad sam devojke, razmišljajuci o njima, uglavnom svlačio do gole kože. U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko je koja uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa, ili neku sličnu perverznu krpicu.

Ona je bila prva koju sam obukao u nešto...
 
"Uvek je mirisala na Milano...
Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je možda upravo otišla.
Ne, nije...
Pakovala je svoje stvari.
Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatečena "in flagranti" sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.
Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reći, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...
Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.
Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.
Zadivljujuće jednostavno...

- Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...

Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.

Sretan sam ja momak...
Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju...
Reci joj...

Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.

Želiš nešto moje? Zauvek?
- Da li bi prezime moglo da posluži?"

( "Tri posleratna druga" , Balašević )
 
Pomislim nekad na bivša jutra
na bivše ljude i bivša mjesta
al` put me vodi samo u sjutra
Život je jednosmjerna cesta

Pamtim djetinjstvo.Dom.Svaki kutak.
Krov poslije kiše crven ko krijesta
ne mogu tamo ni na trenutak
Život je jednosmjerna cesta

Sjećam se svoje ljubavi rane
poljupca prvog u sjenci bresta
ne mogu nazad u sretne dane
život je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje,i ja sa njima
životni pravac moram da pratim,
a toliko divnih časova ima
u koje želim da se vratim.

U svoju prošlost ja neću stići
pa da proživim godina dvesta
na drugu stranu uvek ću ići
život je jednosmerna cesta.
 
Vreme je da nazdravimo, baćo moj...
Palo inje po ravnici širokoj...
Zauzela zima busije,
vetar nosi miris Rusije,
Bosutom se štuka mresti...
Ko zna kad ćemo se sresti...
Razmazana maglom šikara
ko štafelaj starog slikara...
Di ćemo se opet naći, Gospod zna...

Pa da lepo nazadravimo, moj baćane...
Za sve one garave i zlaćane...
Jer niko ne zna kao ja i ti
kako tama zna zasjajiti...
Smetnuo je, srećom, Dante
negde nas komedijante...
I niko ne zna kao ti i ja
kakva li je suza stihija...
E vidiš, u to ime i ova se ispija...

I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...

Drama, scena prva, prvi čin,
onaj ludi Šerbedžijin sin,
zagledan u oblake ko Arlekin...
Drama, scena prva, prvi čin,
Onaj ludi Šerbedžijin sin,
Zagledan u oblake ko Arlekin...

U ravnici svima ravno, rode moj...
Pa je čovek nekad planina u njoj...
Požare smo tuđe gasili,
da li smo bar dušu spasili?
Svi su nas za rukav vukli,
lakoverni i podmukli...
Tuče grom po samom oraju...
Ne vole nas, i ne moraju...
Ma slušaj, kere laju kad koga ne poznaju!

I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...

Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
sad tumara oblacima kao džin...
Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
Sad tumara Holivudom, bato, kao džin...
 
Minnie*:
A znam, znam da nije problem u tome sto joj nisam bitan. Ja vrlo dobro znam da jesam. I znam da cu uvek da joj znacim.
Eto, mozda je problem u tome sto sam ja obicno djubre koje hoce to da iskoristi. Ili u tome sto ona ne zna da meni ona treba da ubijem dosadu.
Ne, ona meni treba da me podseti da nisam bas skroz na skroz izgubljen slucaj. Ona meni treba da veruje u mene, cak i ako sam dobro pokazao da ne mogu da se promenim.
Treba mi da mi kaze da sam kreten i da me zagrli.
Da bude moja cak i ako dobra zna da ja nikad necu biti SAMO NJEN.

- Balasevic
Kliknite za proširenje...


Molim vas ako neki dobar poznavatelj može reći iz koje je ovo pjesme? :) Hvala :)
 
Mogu zamoliti nekog velikog poznavatelja da napiše iz koje je ovo pjesme? Hvala :)

A znam, znam da nije problem u tome sto joj nisam bitan. Ja vrlo dobro znam da jesam. I znam da cu uvek da joj znacim.
Eto, mozda je problem u tome sto sam ja obicno djubre koje hoce to da iskoristi. Ili u tome sto ona ne zna da meni ona treba da ubijem dosadu.
Ne, ona meni treba da me podseti da nisam bas skroz na skroz izgubljen slucaj. Ona meni treba da veruje u mene, cak i ako sam dobro pokazao da ne mogu da se promenim.
Treba mi da mi kaze da sam kreten i da me zagrli.
Da bude moja cak i ako dobra zna da ja nikad necu biti SAMO NJEN.

- Balasevic
 
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Čudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice...
U buri ćutanja potonule su lađice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrsat munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug
Moj mali Sančo Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top