Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Ljubav ne pobeđuje, nijedna od stotine.
To su samo drevne zablude, više izmišljotine,
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca, raznih muzikanata, glumatala i pisaca.
Znam, ljubav ruši zidine ponosa i taštine, ali bajke da pobeđuje to su budalaštine.
Lako je izigraju, kao trsku slome je, nikoga ne porazi sem onoga u kome je.

Romeo i Julija pravila su kršili, sitnim slovom počeli pa krupnom tačkom tu priču završili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili, da je tužno tužno je al' nisam ubeđen da su pobedili.

Ljubav je tek akrostih, refren stare arije, takvi nikad ne pobeđuju to su koještarije.
Utvrda bez stražare, poharama krunjena, naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena.

Orfej se oglušio o pretnje i pridike, tamni hades prošao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri inicijal Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri.

Eeej, u kraj oka tinjaju mali zlatni grumeni, daj mi Bože stih da utešim jedan nosić rumeni.
Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i možda ne pobeđuje al' je zato nepobediva.
 
A voljela ga je puno, i previše ako pitate mene. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali voljela ga je. Koketirala je s drugima, da se razumijemo, i ljubila je druge, puno njih. Ali nije imala tu iskru u očima i taj smješak na licu kao kad bi pričala s njim. Vjerujte mi, ja znam, ja sam bio
382569_249631028489630_939837104_n.jpg
taj sretnik...
​
 
Slab sam ja igrac
za subotnje guzve
al' shvatam pomalo
te pokretne spuzve
neko pijan
lakse zivot odrobija.

Sustajem, odustajem
pritiska me kao pegla
javi se, pojavi se
dodaj svetu malo vergla.

Nekad si me cudila
danas bi mi tako legla
dodaj malo ludila
dodaj svetu malo vergla.
 
Pričaće ti jednom možda, kako sam ja bio... Štošta...
Pile moje... Pače moje malo...
Mudrovaće, Badavani... Kad me nema da se branim...
Da sam blizu... Ne bi im se dalo...

Pričaće ti o plovidbi... Ti što nisu sidro digli...
Šta sam za njih neg' ukleta šajka?
Tvrdiće, sa zlobnim sjajem... Da sam drhtao pred zmajem...
Gledali su oni... Iz prikrajka...

Al' ti slutiš otkud bore... Trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore... Gde nas nije puno stiglo...
Znam da sanjaš more sveća... I korake po tom doku...
Ti si tamo bio... U mom oku...

Pričaće ti, kojekakvi... Zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek mog osmeha ječi...
Kleće se u pretpostavke... Kljuckajući, kao čavke...
Moje loše prepričane reči...

Brojao sam ljude s krsta... Pravila i izuzetke...
Posvud promačena vrsta... Samo retki nađu retke...
Znam da sanjaš vaskrsenje... Jednu siluetu plahu...
Ti si tamo bio... U mom dahu...

Pričaće ti jednom svašta... Boljima se teško prašta...
Pile moje... Pače moje malo...
Silni miševi u boci... Javiće se ko svedoci...
Pustolovnog traganja za Gralom...

Ne znam više, bože prosti... Dal da strepim... Il da stremim...
Da to breme posebnosti... I na tebe nakalemim?
Ako nije kasno već?

Znam da sanjaš rimovanja... Krike... I tišinu nemu...
Ti si bio svugde u mom svemu...
Pile moje... Pače moje malo...
Lavče moje...
 
Ma uzalud…
Uz život se na prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odredi kako ume;
zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao,
uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje,
odredi drugo mesto na kom će pristati...
 


Vrteli se točkovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.
Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija.

Dobro je počela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade...

Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.
I curice su postale prve mačke
a loši đaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale me oči širom
promenade.

A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.
I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u očima,
u zlatni okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.
 
...Uvek je to neko radio mnogo bolje od mene, a meni su se obično vraćali kada bi ih ti 'bolji' ostavili na cedilu...eh da...koristoljublje i dvoličnost su teške droge, ni sa jedne, a ni sa druge igle se još niko nije skinuo... Dosta dugo će vremena trebati da shvate da su dijamant dali za smešni cirkončić, ali nema veze. Neka se ne trude toliko da me gube. Ja sam od onih koji znaju kada treba otići...''
 
Znas prijatelju, ja sam nju volio. Ono mislim bas volio. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio , al' uvijek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto. Bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je tjerao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bjezao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sljedecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu. A sada..
- A sta sada? Prebolio si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sada ne odes i kazes sve?
- Eh vidis. Uspio sam sta sam htio. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog, znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voljet nikad. Voljet onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvijek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrlit, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti!
- Eh prijatelju, znam.. To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razumije.
- Ko !?
- Pa ona, druze.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top