Svrha vere.

[причалица]

Zašto verujete, ako verujete? Otkuda ta potreba danas?

kako - danas? oduvek je postojala potreba da se veruje.
a verujem jer se tako dobro osećam....kad ne bih verovala, sve bi mi bilo besmisleno, a onda ne bih baš kucala ovde, nego bi popila 5 kutija bensedina i otišla u p.m.

 

[причалица]

Ajde ne lupetaj, molim te.

 

[ristob]

Јасно по чијим стандардима нашим? А откад смо ми релевантни за било шта? То је субјективно... Опет понављам што је за мене добро не мора да буде за другог добро и обрнуто... А ако ми неко помогне можда неком другом директно или индиректно то не одговара, па је опет ,,зло" начињено на овај или онај начин... Бајка која је давно измишљена да би већину држала тамо где треба и где је лакше контролисати... Не постоји добро не постоји зло... Постоје људи који говоре ово је добро ово је лоше....

Ali to ti je filozofija kojom se može sve dokazati i isto tako ništa. Život je ipak realan i lako može da se zna šta je zlo, a šta nije. I naravno, nebitno je to što se zlo ili dobro odnosi na kategorije koje su ljudi izmislili. Religija nije nastala iz potrebe da se masa drži pod kontrolu. Religija je posledica postonjanja Boga.

 

[valheru]

Dobro, ni ne tražim dokaze. Pitam, zašto verovati? U šta i kako verovati sa današnje pozicije? I zašto? Koja je svrha?

Svrhu pre svega ne mozemo generalizovati ako je uopste u takvom obliku ima u veri, dakle razlicite su moje i tvoje teznje stoga i svrha koju trazimo u veri, no verovatno je na kraju i na nekom zaista visokom nivou duhovnosti svrha ista. Tako ja kao sto sam rekao hriscanstvo pre svega smatram najlepsom i naboljom filozofijom zivota, a tek onda dolazi ostatak price.

Sto se tice toga kako verovati, hehehe pa vidis to je vec komplikovano za reci, ali treba se truditi da se vera svakog od nas ogleda u delima, a ne u ovakvim raspravama i takodje veru ne treba prilagodjavati vremenu niti to mozes. Najvaznije je teziti ka tri bozije i valjda jedine blagodati ljubavi, miru i radosti...

Izvini ako sam nesto izostavio ili ,,nezgrapno,, napisao.Pozz

 

[black.dragon]

da se zaradi i zaglupi

 

[Bogart]

Dobro, ni ne tražim dokaze. Pitam, zašto verovati? U šta i kako verovati sa današnje pozicije? I zašto? Koja je svrha?

Па, ево овако. Ту свако има различите мотиве, и вера код свакога је другачија. Претпостављам да мислиш на веру у оно што пропагирају организоване религије, типа хришћанства и ислама.

У мом личном случају, одговор је - покушавање у трагању за истином и одговорима на питања о нашој суштини и смислу. Мене је религији привукла мистика, а не догма. Дакле, оно конкретно што се прича о духовном свету, узрочно-последничној одговорности за људско понашање, прича о души, о људској суштини, о постизању савршенства, о одговорима на вечна питања, а не оно што се тиче прописаних норми и правила у вези са тим како се треба понашати и у шта веровати. Одатле мислим да је свака вера на свету дошла до нечег битног, и да не постоји узалуд. Ја се ипак опредељујем за ову која је ту некако у нашем окружењу, везана за наше поднебље и традицији, за наше претке и генетски материјал, али то је опет само мој лични избор.

Не знам да ли сам овим одговорио на питање?

Da, samo me brine što, ako se stvari postave pogrešno, može ispasti da se ljudi ponašaju dobro zato što imaju strah od Boga, a ne zato što misle da treba biti normalan (da ne kažem dobar, pošto ako to kažem onda mi na pamet dolazi da to nije naše ponašanje, već da se trudimo da se nekome dopadnemo).

Па, ту имаш више нивоа. Имаш нешто што је прописано као исправно... и сад ту имаш људе који то раде из унутрашње потребе и схватања да је то нешто добро, и оне који то раде из страха, јер је "Бог тако рекао".

 

[Bogart]

Treca, kapiram da bi zhelela da ti vernici odgovore da li ce Bog vishe vrednovati to shto si dobar chovek, a ateista, ili to shto si losh, a verujesh u Boga.
Taj odgovor od vernika necesh dobiti. To su neka isuvishe konkretna pitanja za njih.

Па, није баш тако. Ево конкретно Владета Јеротић пише и помиње баш такве примере. Он говори са становишта православља, које схвата као једину у потпуности праву веру, а опет каже да само по себи припадништво тој вери не значи ништа, јер има много и протестаната и атеиста који живе моралнијим животом него сами православци. А мислим да се слично и од многих других може чути, јер је то једноставно истина.

 

[Azathoth]

Rekoh :

Bez onog mog poslednjeg reda, odgovora verovatno ne bi bilo.

Dakle, funkcija rechenog je bila izvlachenje odgovora. Odatle i generalizacija.


Ali je istina da je to chesta pojava, i da je rech o jednom od najnezgodnijih pitanja u svakodnevnoj konverzaciji za vernike, chiji odgovor se neretko svodi na izmuljavanje u vidu praznog filozofiranja.

 

[Tinar]

Mene samo zanima, da li bi ljudi verovali da Biblija nije napisana, da jevandjelja ne postoje, 10 zapovesti i da Bog nije nazvan Bogom.

 

[Treća]

Malo sam tako čitala, slušala pametne ljude, razmišljala i tako došla do zaključka da je sve ono što je propisano u svetskim religijama zapravo pravilnik i hrpa saveta za lakši život i ispravno kretanje kroz život. Ima naravno u svakoj religiji i nekih stvari koje bi mogle da se izbace, čisto radi ljudskog dostojanstva, ali dobro. Sumnjam da neko to i poštuje.
Ono što sam ja prihvatila jeste da Bog, ako postoji, ne postoji kao nešto van nas, već je on mi. Dakle, time što verujem u njega i njegove principe ja činim sebi dobro, odnosno verujem u sebe. Čula sam od nekog pametnog čoveka, pre nekog vremena, da Bog nije osvetoljubiv niti zahteva da se ljudi bave njime, već da odstupanjem od propisanog mi sebi činimo zlo. I to mogu da prihvatim, pošto zbilja one dobre stvari jesu dobre za čoveka i ako ne radimo tako sebi štetimo, ne treba ništa da nam se dogodi "sa neba", pošto će se sasvim sigurno dogoditi kao posledica našeg delovanja. E kada sam tako razmišljala šta je dakle to propisano dobro, shvatila sam da je to zapravo ono što treba svako dete u kući da nauči, a što nema veze sa religijom, već su to ispravni putokazi za život. I što je najinteresantnije, nisam ih pronašla u učenju jedne od religija, već mešano. Dakle, ispravne stvari koje važe za čovečanstvo postoje kod svih religija.
I tako se dođe do onoga da postoji jedan Bog i ako je u religijama dat putokaz za život koji je sasvim ispravan i nema veze sa Bogom, već pozitivnim stavovima prema kojima treba da se živi na ovom svetu, a koji podrazumevaju delovanje bez obzira na uticaj više sile, dakle ono što sami treba da činimo, čemu onda obožavanje Boga? I u šta se to veruje? Da li je Bog ljudskost, ljubav prema sebi i ljudima? Ako jeste, onda je on zapravo samo ideja, a zašto bismo verovali u ideju, kada nemamo šta tu da verujemo, već samo treba da je sprovodimo. Zar nisu onda religije bespotrebne? Zar nije dovoljno imati putokaze ispravnog života i to je dovoljno? Čini mi se da je onda jedini smisao vere u Boga verovanje u život posle smrti i želja da se umilostivi kako bi bio na našoj strani i zaštitio nas od zla. A onda dolazim do pitanja zašto ljudi stradaju i zašto dobri ljudi stradaju? I sad mi Karamazovi dolaze u sećanje.

 

[Bogart]

Идеја обожавања једног Бога је везана за велике монотеистичке религије. Поента приче је у давању једног великог значаја човеку и његовој одговорности. Гледајући само природу, ми смо ништавна и безначајна бића, хрпа органске материје са ограниченим роком трајања, која изван свог малог и безначајног света нема никакав значај. Религија човека ставља на пиједастал. Проглашава га за врхунску креацију Бога, створење створено по Божијем лику, и створење које има посебан значај пред творцем целокупне Васељене, и у љубави је тог творца. Створење које има огроман значај и огромну одговорност у свом животу, и које мора да се прихвата неких норми, не због страха од казне као у случају закона, већ због тога што је то његова сврха и задатак.

Такође одређује један ванљудски и људски појам Бога. Овде сада прелазим на хришћанство. Појам Бога као човека у лику Исуса Христа, појам Бога као свеприсутног духа, у виду Светог Духа и појам Бога као Бога "Оца", за којег није јасно да ли као такав уопште обитава у границама света и космоса како их ми видимо, на тим неким "Небесима" за које није јасно шта су, али дефинитивно нису у ономе што се у мистици назива материјалном равни, а што одговара нашем видљивом свету.

Одакле људима те идеје? Неки кажу да су их једноставно измишљали како би владали масом. Ја се не слажем са тим. Можда има и тога, али многи оснивачи религија су били мистици, људи који су говорили са нивоа спознаје и који никакву материјалну корист од свега нису имали. Такође и они који одржавају религију вечно живом, а то нису зграде и владике, јесу свети људи, и мудраци и мистици, којих увек има. Људи који говоре са нивоа сопствене спознаје, а опет се слажу са свим тим "прописаним нормама", и саветују људима да и они то треба да чине.

 

[Treća]

Ili su idealisti? Pa mnogi ljudi bez materijalnih želja imaju ideal nečega i samoodređenu misiju da pomognu svetu. Sve je to meni nekako previše zgodno za ljude i previše miriše na samog čoveka, a nekako nemam sliku delovanja samog Boga u svemu tome.

 

[ristob]

Ili su idealisti? Pa mnogi ljudi bez materijalnih želja imaju ideal nečega i samoodređenu misiju da pomognu svetu. Sve je to meni nekako previše zgodno za ljude i previše miriše na samog čoveka, a nekako nemam sliku delovanja samog Boga u svemu tome.

Ne radi se o ideji u klasičnom smislu. Radi se o živoj ideji. Boga ne možeš detektovati ako ne osećaš njegovu sveprisutnost.