MATRIX REVOLUTION
Početnik
- Poruka
- 21
Hii devojke ja sam ovde novi ali imam jako dobro srce za dopisivanje!
-
- Popularno:
- Neprijatnost u pabu
- Volim što sam siromašna, objasniću
- Da nema inerneta u Srbiji?
- Vučić - "I Jorgovanka, ona specijalna...
- Da li mislite da su se vase zene udale...
- Шта је највредније што сте поклонили...
- Hitna sednica Vlade Srbije zbog NIS-a:...
- Да ли би светло на свим путевима...
- Председник Вучић: Нећемо отимати руску...
- RTS: Grupa Albanaca pucala na...
Svi Vi koji sledite put srca...javite se
- Začetnik teme elendil
- Datum pokretanja
I ja takodje!!!!!!!! :razz:MATRIX REVOLUTION:
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
Feta Podouri:
Samoubistvo iz zasede...
Feta Podouri
Zainteresovan član
- Poruka
- 316
Hekate:Samoubistvo iz zasede...
Ma da, skoro da je tako, ili možda si u pravu, ma kao i uvek. Dakle istina je, ima tu i samoubistva, samo žrtva samoubistva nije toga još sverna ali oseća sopstvenu prazninu, jer i mržnja je praznina, ona najtamnija i najcrnja. :wink:
fester970
Ističe se
- Poruka
- 2.197
Feta Podouri:
нападач није знао да је нож напуњен
тема ми се веома свидела јер и ја следим пут срца и вере и сви људи отвореног срца и чисте душе се распознају у маси њима неистих.Нечија величина не огледа се у образовању већ томе да се зна спустити на ниво обичног-неуког човека и да са њим такође води конверзацију.Недавно у болниици начелник одељенја-проф. на медицинском факултету,особа која зрачи смиреношћу а у исто време и особа која намеће карактер погледом,разговарао је са обичним човеком(чобанином-4 разреда основне школе) као са себи равним без да се он уједног тренутка осетио пониженим...
Feta Podouri
Zainteresovan član
- Poruka
- 316
fester970:нападач није знао да је нож напуњен
Sticajem okolnosti, na moju nesreću, imao sam prilike da čujem izjavu, doduše jednog drugog ubice, upravo takvu tvrdnju, samo što se radilo o pištolju.
Uostalom, nema bitne razlike, ubica je ubica,zar ne!
fester970
Ističe se
- Poruka
- 2.197
извињавам се јер сам повредио некога претходним постом који сам обрисао,није ми то била намера.погрешно разумех вест 
Feta Podouri
Zainteresovan član
- Poruka
- 316
Fester, ne zameram, postupio si na doličan i dostojanstven način koji izuzetno cenim. I zahvaljujem ti na iskazanom.fester970:извињавам се јер сам повредио некога претходним постом који сам обрисао,није ми то била намера.погрешно разумех вест
Podouri
fester970
Ističe se
- Poruka
- 2.197
Feta Podouri:
борим се за своје ставове али зато када погрешим знам да се извиним уз наклон и свакоме пружам руку пријатељства јер овде сам да бих их стварао
идемо даље....
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
Zivela tolerancija,jednakost i bratstvo...i Mostovi prijateljstva i Ljubavi...
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
- Poruka
- 667
elendil:
Svi smo Deca Zemlje
Deca Svemira
Deca Boga
Bog
- Poruka
- 667
The Hundredth Monkey
by Ken Keyes, jr.
The Japanese monkey, Macaca fuscata, had been observed in the wild for a period of over 30 years.
In 1952, on the island of Koshima, scientists were providing monkeys with sweet potatoes dropped in the sand. The monkeys liked the taste of the raw sweet potatoes, but they found the dirt unpleasant.
An 18-month-old female named Imo found she could solve the problem by washing the potatoes in a nearby stream. She taught this trick to her mother. Her playmates also learned this new way and they taught their mothers too.
This cultural innovation was gradually picked up by various monkeys before the eyes of the scientists.
Between 1952 and 1958 all the young monkeys learned to wash the sandy sweet potatoes to make them more palatable.
Only the adults who imitated their children learned this social improvement. Other adults kept eating the dirty sweet potatoes.
Then something startling took place. In the autumn of 1958, a certain number of Koshima monkeys were washing sweet potatoes -- the exact number is not known.
Let us suppose that when the sun rose one morning there were 99 monkeys on Koshima Island who had learned to wash their sweet potatoes.
Let's further suppose that later that morning, the hundredth monkey learned to wash potatoes.
THEN IT HAPPENED!
By that evening almost everyone in the tribe was washing sweet potatoes before eating them.
The added energy of this hundredth monkey somehow created an ideological breakthrough!
But notice.
A most surprising thing observed by these scientists was that the habit of washing sweet potatoes then jumped over the sea --
Colonies of monkeys on other islands and the mainland troop of monkeys at Takasakiyama began washing their sweet potatoes.
Thus, when a certain critical number achieves an awareness, this new awareness may be communicated from mind to mind.
Although the exact number may vary, this Hundredth Monkey Phenomenon means that when only a limited number of people know of a new way, it may remain the conscious property of these people.
But there is a point at which if only one more person tunes-in to a new awareness, a field is strengthened so that this awareness is picked up by almost everyone!
(from the book "The Hundredth Monkey" by Ken Keyes, jr. The book is not copyrighted and the material may be reproduced in whole or in part. You can look at the whole book also.)
http://community-2.webtv.net/babaluie/LivingLoveThe/
by Ken Keyes, jr.
The Japanese monkey, Macaca fuscata, had been observed in the wild for a period of over 30 years.
In 1952, on the island of Koshima, scientists were providing monkeys with sweet potatoes dropped in the sand. The monkeys liked the taste of the raw sweet potatoes, but they found the dirt unpleasant.
An 18-month-old female named Imo found she could solve the problem by washing the potatoes in a nearby stream. She taught this trick to her mother. Her playmates also learned this new way and they taught their mothers too.
This cultural innovation was gradually picked up by various monkeys before the eyes of the scientists.
Between 1952 and 1958 all the young monkeys learned to wash the sandy sweet potatoes to make them more palatable.
Only the adults who imitated their children learned this social improvement. Other adults kept eating the dirty sweet potatoes.
Then something startling took place. In the autumn of 1958, a certain number of Koshima monkeys were washing sweet potatoes -- the exact number is not known.
Let us suppose that when the sun rose one morning there were 99 monkeys on Koshima Island who had learned to wash their sweet potatoes.
Let's further suppose that later that morning, the hundredth monkey learned to wash potatoes.
THEN IT HAPPENED!
By that evening almost everyone in the tribe was washing sweet potatoes before eating them.
The added energy of this hundredth monkey somehow created an ideological breakthrough!
But notice.
A most surprising thing observed by these scientists was that the habit of washing sweet potatoes then jumped over the sea --
Colonies of monkeys on other islands and the mainland troop of monkeys at Takasakiyama began washing their sweet potatoes.
Thus, when a certain critical number achieves an awareness, this new awareness may be communicated from mind to mind.
Although the exact number may vary, this Hundredth Monkey Phenomenon means that when only a limited number of people know of a new way, it may remain the conscious property of these people.
But there is a point at which if only one more person tunes-in to a new awareness, a field is strengthened so that this awareness is picked up by almost everyone!
(from the book "The Hundredth Monkey" by Ken Keyes, jr. The book is not copyrighted and the material may be reproduced in whole or in part. You can look at the whole book also.)
http://community-2.webtv.net/babaluie/LivingLoveThe/
- Poruka
- 667
“Direktnost podrazumeva i naš doživljaj (bilo nas samih, bilo drugo ljudskog bića, bilo života), bez ikakvog procesa (misaonog, čulnog, ili pak fizičkog). Upravo taj trenutak zaustavljanja tih procesa, je trenutak Prosvetljenja....”
Jednog dana Prosvetljenje ce se predavati u osnovnim skolama…
"One does not become enlightened by imagining figures of light, but by making the darkness conscious.” Carl G. Jung
Jednog dana Prosvetljenje ce se predavati u osnovnim skolama…
"One does not become enlightened by imagining figures of light, but by making the darkness conscious.” Carl G. Jung
inferno
Obećava
- Poruka
- 86
elendil:
Drago mi je da chujem, da si ponovo aktivirao svoje unutrashnje potencijale........
Vidim lep je objekat, prijatno okruzhenje,.....nadam se da ce zazhiveti.......vreme je!!!
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
I ja se najiskrenije nadam,zaista je vreme...Pozdrav dragi Prijatelju i Ucitelju...
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
‚‚Fortis est ut mors dilectio.
Izgovorio sam rečenicu na latinskom koja stoji zapisana u Pesmi nad pesmama i u prevodu glasi: ljubav je jaka kao smrt.
Ova izreka nam se dobro uklapa u pohvalu velike Hristove obožavateljke, svete Marije Magdalene, o kojoj su sveti jevanđelisti mnogo pisali, tako da se njena slava i ime u celom hrišćanskom svetu toliko visoko cene, da što slično inače nije često. I premda ima mnogo milosti i vrlina koje treba slaviti, to je ipak pre svega prevelika i vrela ljubav prema Hristu u njoj toliko neizrecivo gorela i toliko moćno je bila obuzela, da se po svom dejstvu može uporediti sa surovom smrću. Zbog toga se o njoj može reći:‚‚Jaka kao smrt je ljubav!''
Kako je ljubav prema našem Gospodu ‚‚jaka kao smrt'' to i ona čoveka ubija u duhovnom smislu i odvaja dušu na svoj način od tela. Ovo se dešava kada se čovek potpuno preda i odrekne svoga Ja i toliko se odvoji od samoga sebe. Ali to se dešava kroz prekomerno visoku snagu ljubavi koja zna da tako milo ubija. Tako se i označava kao slatka bolest i živa smrt. Jer to umiranje je ulivanje većnog života, ali smrt telesnog života u kome čovek uvek stremi da živi samog sebe u sopstvenu korist. No ta slatka telesna smrt mora biti toliko snažna da čoveka stvarno i ubije, a ne samo učini bolesnim. Kao što biva sa mnogim ljudima koji najpre dugo boluju pre no što umru. Drugi ne boluju dugo. A drugi opet umiru iznenadnom smrću. Isto tako, opet, postoje ljudi koji se jako dugo premišljaju pre no što se nateraju da za ljubav Boga sebe sasvim predaju. Oni često čine kao da bi svoje Ja za to dali i umrli, a opet čine obrnuto i brzo traže još neku malu ličnu korist, tako da - zbog sebe i ne čisto i isključivo zbog Boga - uvek imaju nešto da rade oko sebe. Sve dotle oni nisu stvarno mrtvi, već samo leže na umoru i boluju u svojoj protivurečnosti. Dok najzad milost Božja, a to je ljubav, u njima ne pobedi, te sasvim uminu svojoj sebičnosti. Jer tu sebičnost i traženje sebe, koji su čovekov život i priroda, nije u stanju ništa da ubije, do jedino ljubav koja je jaka kao smrt. Drugačije se ta vrsta uopšte ne može ubiti. A ovo se dešava u tri stupnja.
Na prvom ova smrt, to jest ljubav, odvaja čoveka od prolaznog: od prijatelja, dobra i časti, i od svih stvorenja, tako da on više ništa nema niti se čim služi samo radi sebe i ni prstom više ne mrda s namerom sopstvene koristi i volje. - Kad se to dostigne, duša ubrzo počinje da boluje i da pogleda ka duhovnim dobrima, ka molepstviju, molitvi, vrlini, oduševljenju, ka Bogu. Uči da to praktikuje i da u njima sa radošću uživa, iznad svega što joj je prethodno bilo milo. Jer ta duhovna dobra po prirodi su joj bliža od telesnih. A kako je Bog dušu stvorio tako da ne može da opstane bez utehe kad se odlučno odvoji od telesnih radosti i prebaci na duhovne, ove joj ubrzo postaju tako drage da se od njih mnogo teže može odvojiti, nego prethodno od telesnih. Jer znaju dobro oni koji su to sami doživeli, da bi često bilo mnogo lakše napustiti ceo ovaj svet nego neku utehu, intimno osećanje, kakvo neko ponekad dobije u molitvi ili drugim duhovnim vežbama.
No sve to jedva da je početak prema onome što zatim sledi i što ljubav čini na ljudima. Jer ako je ljubav stvarno ‚‚jaka kao smrt'' ona opet s druge strane čoveka prisiljava da napusti i oprosti se i od svake duhovne utehe, od takvih dobara koje smo prethodno pomenuli, tako da se čovek slobodno upusti u to da za Boga napusti sve, čemu se njegova duša do tada radovala da u tome uživa, ili makar i da za tim samo čezne. Ah, Bože! Ko bi ikada mogao, sem ako ga ljubav prema Tebi ne natera, da Te zbog Tebe pusti da odeš i da se otudji od Tebe zbog Tebe? Šta bi se inače Bogu bolje i dragocenije moglo prineti kao žrtva, nego, zbog njega njega samog?! Ali kako je čudno, da se kod njega dolazi sa njim kao sa darom i da se hoće samim njim za njega platiti, a tako je, na žalost, malo onih koji su voljni da se prolaznih telesnih dobara odreknu i koji se i onda još često osećaju privučeni mnogim stvarima koje im samo spolja dolaze! Koliko su tek ređi oni koji bi hteli da voljno napuste duhovna dobra prema kojima sva telesna dobra nisu ništa. Jer posedovati tebe, Gospode (kaže jedan učitelj) bolje je od svega što je svet ikada ponudio, ili će ikad ponuditi od početka pa do sudnjeg dana.
Ma koliko je takva opuštenost nešto jako uzvišeno i preko svake mere retko, postoji ipak još jedan stupanj koji još mnogo ponosnije i savršenije uzdiže čoveka u njegov poslednji cilj, a koji čini ljubav koja je tu jaka kao smrt, koja nam slama srce. A to je, da se čovek odrekne i večnog života i blaga večnosti, svega što je od Boga i njegovih darova nekad mogao posedovati, tako da za sebe i zbog sebe nikada više izričito i namerno ne uzme za cilj, niti tome teži, i da ga nada u večni život od tada nadalje više ne dira niti raduje, ili pak muku čini lakšom.
Tek to je pravi stupanj istinske i potpune opuštenosti. A u takvu ispražnjenost uzima nas samo ljubav koja je jaka kao smrt i ubija čoveka u njegovom Ja i odvaja dušu od tela tako da ona ni sa telom ni sa bilo kakvim stvarima više ne želi da ima ikakva posla u sopstvenu korist. Na taj način ona se uopšte izdvaja iz ovog sveta i vodi tamo kud je zaslužila da ide. A kuda je inače zaslužila da ode nego u Tebe, večni Bože, gde Ti moraš da budeš njen život za to umiranje kroz ljubav.
Da nam se to desi, neka nam Bog pomogne! Amin.''
EKHART
Izgovorio sam rečenicu na latinskom koja stoji zapisana u Pesmi nad pesmama i u prevodu glasi: ljubav je jaka kao smrt.
Ova izreka nam se dobro uklapa u pohvalu velike Hristove obožavateljke, svete Marije Magdalene, o kojoj su sveti jevanđelisti mnogo pisali, tako da se njena slava i ime u celom hrišćanskom svetu toliko visoko cene, da što slično inače nije često. I premda ima mnogo milosti i vrlina koje treba slaviti, to je ipak pre svega prevelika i vrela ljubav prema Hristu u njoj toliko neizrecivo gorela i toliko moćno je bila obuzela, da se po svom dejstvu može uporediti sa surovom smrću. Zbog toga se o njoj može reći:‚‚Jaka kao smrt je ljubav!''
Kako je ljubav prema našem Gospodu ‚‚jaka kao smrt'' to i ona čoveka ubija u duhovnom smislu i odvaja dušu na svoj način od tela. Ovo se dešava kada se čovek potpuno preda i odrekne svoga Ja i toliko se odvoji od samoga sebe. Ali to se dešava kroz prekomerno visoku snagu ljubavi koja zna da tako milo ubija. Tako se i označava kao slatka bolest i živa smrt. Jer to umiranje je ulivanje većnog života, ali smrt telesnog života u kome čovek uvek stremi da živi samog sebe u sopstvenu korist. No ta slatka telesna smrt mora biti toliko snažna da čoveka stvarno i ubije, a ne samo učini bolesnim. Kao što biva sa mnogim ljudima koji najpre dugo boluju pre no što umru. Drugi ne boluju dugo. A drugi opet umiru iznenadnom smrću. Isto tako, opet, postoje ljudi koji se jako dugo premišljaju pre no što se nateraju da za ljubav Boga sebe sasvim predaju. Oni često čine kao da bi svoje Ja za to dali i umrli, a opet čine obrnuto i brzo traže još neku malu ličnu korist, tako da - zbog sebe i ne čisto i isključivo zbog Boga - uvek imaju nešto da rade oko sebe. Sve dotle oni nisu stvarno mrtvi, već samo leže na umoru i boluju u svojoj protivurečnosti. Dok najzad milost Božja, a to je ljubav, u njima ne pobedi, te sasvim uminu svojoj sebičnosti. Jer tu sebičnost i traženje sebe, koji su čovekov život i priroda, nije u stanju ništa da ubije, do jedino ljubav koja je jaka kao smrt. Drugačije se ta vrsta uopšte ne može ubiti. A ovo se dešava u tri stupnja.
Na prvom ova smrt, to jest ljubav, odvaja čoveka od prolaznog: od prijatelja, dobra i časti, i od svih stvorenja, tako da on više ništa nema niti se čim služi samo radi sebe i ni prstom više ne mrda s namerom sopstvene koristi i volje. - Kad se to dostigne, duša ubrzo počinje da boluje i da pogleda ka duhovnim dobrima, ka molepstviju, molitvi, vrlini, oduševljenju, ka Bogu. Uči da to praktikuje i da u njima sa radošću uživa, iznad svega što joj je prethodno bilo milo. Jer ta duhovna dobra po prirodi su joj bliža od telesnih. A kako je Bog dušu stvorio tako da ne može da opstane bez utehe kad se odlučno odvoji od telesnih radosti i prebaci na duhovne, ove joj ubrzo postaju tako drage da se od njih mnogo teže može odvojiti, nego prethodno od telesnih. Jer znaju dobro oni koji su to sami doživeli, da bi često bilo mnogo lakše napustiti ceo ovaj svet nego neku utehu, intimno osećanje, kakvo neko ponekad dobije u molitvi ili drugim duhovnim vežbama.
No sve to jedva da je početak prema onome što zatim sledi i što ljubav čini na ljudima. Jer ako je ljubav stvarno ‚‚jaka kao smrt'' ona opet s druge strane čoveka prisiljava da napusti i oprosti se i od svake duhovne utehe, od takvih dobara koje smo prethodno pomenuli, tako da se čovek slobodno upusti u to da za Boga napusti sve, čemu se njegova duša do tada radovala da u tome uživa, ili makar i da za tim samo čezne. Ah, Bože! Ko bi ikada mogao, sem ako ga ljubav prema Tebi ne natera, da Te zbog Tebe pusti da odeš i da se otudji od Tebe zbog Tebe? Šta bi se inače Bogu bolje i dragocenije moglo prineti kao žrtva, nego, zbog njega njega samog?! Ali kako je čudno, da se kod njega dolazi sa njim kao sa darom i da se hoće samim njim za njega platiti, a tako je, na žalost, malo onih koji su voljni da se prolaznih telesnih dobara odreknu i koji se i onda još često osećaju privučeni mnogim stvarima koje im samo spolja dolaze! Koliko su tek ređi oni koji bi hteli da voljno napuste duhovna dobra prema kojima sva telesna dobra nisu ništa. Jer posedovati tebe, Gospode (kaže jedan učitelj) bolje je od svega što je svet ikada ponudio, ili će ikad ponuditi od početka pa do sudnjeg dana.
Ma koliko je takva opuštenost nešto jako uzvišeno i preko svake mere retko, postoji ipak još jedan stupanj koji još mnogo ponosnije i savršenije uzdiže čoveka u njegov poslednji cilj, a koji čini ljubav koja je tu jaka kao smrt, koja nam slama srce. A to je, da se čovek odrekne i večnog života i blaga večnosti, svega što je od Boga i njegovih darova nekad mogao posedovati, tako da za sebe i zbog sebe nikada više izričito i namerno ne uzme za cilj, niti tome teži, i da ga nada u večni život od tada nadalje više ne dira niti raduje, ili pak muku čini lakšom.
Tek to je pravi stupanj istinske i potpune opuštenosti. A u takvu ispražnjenost uzima nas samo ljubav koja je jaka kao smrt i ubija čoveka u njegovom Ja i odvaja dušu od tela tako da ona ni sa telom ni sa bilo kakvim stvarima više ne želi da ima ikakva posla u sopstvenu korist. Na taj način ona se uopšte izdvaja iz ovog sveta i vodi tamo kud je zaslužila da ide. A kuda je inače zaslužila da ode nego u Tebe, večni Bože, gde Ti moraš da budeš njen život za to umiranje kroz ljubav.
Da nam se to desi, neka nam Bog pomogne! Amin.''
EKHART
Prilozi
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
Draga Hekate,sjajno je to sto pises a sada te pozivam u Beograd na Rebirthing,da malo slavimo svesnost i tonemo ka Krajnjem...S reci na dela...Pridruzi se!!!
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
HRISTOS VASKRSE!
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
elendil:
Prijatelju dragi,
hvala na pozivu...vidimo se.
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
Ovih je dana Pustinjak Elendil umro.Na Uskrs je pocelo njegovo strahotno umiranje da bi se okoncalo u jednoj crkvi na istoku Srbije...Patnja,spoznaja sopstvenih grehova,Oprastanje,Ljubav i Istina...Rastakanje laznog ja do spoznaje Istinskog ja.Tamo negde nije bolje nego ovde i sada...Nalazim se tamo gde vise nema ucenja,ni ucitelja,ni drugih iskustava,gde ostajem u tisini...i Volja Gospodnja...
Pozivam zainteresovana za Unutrasnji duhovni preobrazaj,a koji osecaju zov i plamen u srcu da se jave...1.2.maj je Holisticki rebirthing...
Vreme Novog doba je pred nama...i vreme okupljanja...Hrist za pozdrav!
Pozivam zainteresovana za Unutrasnji duhovni preobrazaj,a koji osecaju zov i plamen u srcu da se jave...1.2.maj je Holisticki rebirthing...
Vreme Novog doba je pred nama...i vreme okupljanja...Hrist za pozdrav!
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
... ... ...elendil:
- Poruka
- 667
elendil:
definitivno ne
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
Molio sam Boga da mi da snagu da mogu da vladam.Ucinio me slabim da bih mogao da slusam...Molio sam da mi da zdravlje da bih mogao da uradim velike stvari.Dao mi je nemoc da bih mogao da uradim bolje stvari.Molio sam da mi da bogatstvo da bih mogao da budem sretan.Dao mi je siromastvo da bih mogao da budem mudar...Molio sam da mi da moc da bih mogao da hvalim ljude.Dao mi je slabost da bih mogao da osetim potrebu za Bogom...Molio sam da mi da sve da bih mogao da uzivam u zivotu.Dao mi je zivot da bih mogao u svemu da uzivam.Nista nisam dobio sto sam trazio,ali sam dobio sve cemu sam se nadao.Skoro protiv mene,moje neizgovorene molitve bile su uslisene.Ja sam od svih ljudi blagosloven najvise.
Hekate ove slicice su moj dar Tebi...Raduje me da Jesi...
Hekate ove slicice su moj dar Tebi...Raduje me da Jesi...
