Свети Сава у историјским изворима

Онда је то Радивој Радић лажно преставио јер је овако написао.

"О чему је, заправо, реч? Деведесетих година XXвека у више прилика се чак и на научним скуповима могло чути како људи са највишим квалификацијама цитирају одломак писма које је Сава Немањић упутио епископу Иринеју, а у којем је најмлађи Немањин син наводно тврдио да је „Исток мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток... А ми смо Срби судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, и да признајемо изнад себе само небески Јерусалим, а на земљи никога“. Да не наводимо колико је овај цитат, набијен националним поносом и надменом самоувереношћу, био навођен и злоупотребљаван у служби дневне политике."
Ја бих рекао да је његово излагање у служби политике такође јер је чланак из ПОЛИТИКЕ.
Међутим ствар би била толико небитна у животу да нема политичку позадину.
Та крилатица је у складу са црквеном и световном политиком Светог Саве и Немањића.
Исто као што посланица Јеврејима и још неке ствари су приписане апостолу Павлу иако није он писао неко је писао из његовог окружења коме је теологија апостола Павла добро позната
Више користи од духовних поука које можеш научити од Светог Ссве а и политичких него ли од оваквих јефтиних вао јбте чланака у политици.
И тај ће у рапторницу сигуран сам .
Па да од деведесетих се почело то цитирати без икакве провере.Небитно је толико где је чланак објављен, могао је и у неком научном магазину или Политикином Забавнику где такође објављује неке чланке, битно је шта садржи.Зато и кажем да не треба мешати верска убеђења са овим.
Радић је већ у пензији.
 
"Сине мој, знај да је највеће богатство човека – страх Божји и љубав према ближњем. Ко ово има, тај никада сиромах бити неће, нити ће му недостајати милост Божја."

"Где је љубав, тамо је и Бог. Где је мржња, тамо се Бог не настањује. Пазите, дакле, шта носите у срцима својим."
 
Нека свак зна да царство није у злату и сребру, него у правди и страху Божјем."

"Јер као што царство небеско почива на Божјем закону, тако и земаљско царство не може стајати без закона и правде."

"Ко год жели да буде владар, нека прво научи да служи; јер само онај ко је слуга Божји, може бити истински господар народу своме."


"Мој отац, блажени Симеон, није жудео за царством ради своје славе, него ради добра народа свога; и није тражио да буде господар, него отац својој земљи."

"Јер није довољно подићи градове и зидине, ако се не подигне закон и правда у народу."
 
Па да од деведесетих се почело то цитирати без икакве провере.Небитно је толико где је чланак објављен, могао је и у неком научном магазину или Политикином Забавнику где такође објављује неке чланке, битно је шта садржи.Зато и кажем да не треба мешати верска убеђења са овим.
Радић је већ у пензији.
Добро је срећна му пензија више среће ћемо имати од његове пензије него од радног стажа.
Не ради се ни о каквим верничким осећањима јер нисам изнео нити један вернички став већ историјски.

Оно што је мени битно код писања је МОТИВ!

Какве ли среће за Србију цркву и свет од открића ове крилатице?
Мислим да би му Тесла честитао да је жив на научном доприносу што нам је свима отворио очи за ову крилатицу.

Нисам знао да особе на тим функцијама могу писати научне дебате у микијевом алманаху , политикином забавнику или златној стрип серији.

Политика је врло читана новина од једне циљне групе људи и има свој култ читалаца.

Кад пишеш чланке у Политици не обраћаш се научној заједници нити тој групи људи већ сасвим другој циљној групи.
 
Јеванђељима и историјом цркве се баве теолози са своје стране, док историчари и ту имају критички приступ, не треба то двоје мешати.
Теолози су неретко по струци и историчари. Не треба то заборавити.
Теологија представља критички приступ, погледај само саборе и дијалоге за и против.
 
Теолози су неретко по струци и историчари. Не треба то заборавити.
Теологија представља критички приступ, погледај само саборе и дијалоге за и против.
Оно што сам готово сигуран али ето потврди ми многе се ствари из Крмчије и других дела парафразирају и осавремењују на неки начин већ преводом са старосрпског на модерно српски у том смислу многе крилатице су осавремењене јер у изворном облику не би сви разумели контекст?
 
Оно што сам готово сигуран али ето потврди ми многе се ствари из Крмчије и других дела парафразирају и осавремењују на неки начин већ преводом са старосрпског на модерно српски у том смислу многе крилатице су осавремењене јер у изворном облику не би сви разумели контекст?
Па не знам много о томе.
Крмчија тј законоправило тј номоканон је био нека врста закона у тадашњој Србији. До доношења Душановог законика.
Не знам на какве и које крилатице мислиш ?
 
Па не знам много о томе.
Крмчија тј законоправило тј номоканон је био нека врста закона у тадашњој Србији. До доношења Душановог законика.
Не знам на какве и које крилатице мислиш ?
Мислим да се у преводу на модерносрпски неке ствари осавремењују да би било разумљивије у том смислу је могуће да се са овим десило исто.
 
Са којим ?
Ух хајде овако пошто видим да се не капирамо.

"Ја, господар, дајем те кмету своје, да ради на земљи мојој и да даје мене петину од свега што роди."

Господар одређује да кмет буде обавезан да ради на његовој земљи и да му да петину свега што се из те земље изнесе."

„Ако кмет одједном побегне без дозволе господара свог, да га прогоне и воде до врата господарева.“

: „Ако кмет побегне без дозволе господара, он мора бити ухваћен и враћен његовом господару.“

на пр.
 
Iz života Svetog Save se dosta toga zna i mnogi su se bavili raznim delovima njegovog života, nekim manje, nekim delovima više. Ja bih lično voleo da neko napiše članak s posebnom pažnjom na rusko poslanstvo koje se našlo na raškom dvoru. Onako, da to malo detaljnije istraži, to bi bilo interesantno pročitati. Naravno, i ostali delovi Savinog života zaslužuju još pisanja, ali konkretno ovaj događaj mislim da uopšte nije dobio pažnju koju zaslužuje.
 
Оно што је мени битно код писања је МОТИВ!
Мотив за ово је вероватно романсирана слика прошлости и историјских личности, често се то дешава.
Теолози су неретко по струци и историчари. Не треба то заборавити.
Теологија представља критички приступ, погледај само саборе и дијалоге за и против.
Наравно, али посматрају ствари са верског аспекта, док класични историчари гледају да религију искористе као би објаснили друге често паралелне историјске процесе.Тако имамо Светог Саву, свеца и ерудиту, стуб српске цркве, али и Растка као принца и дипломату, учесника многих историјских догађаја важних за српски народ.
 
Мотив за ово је вероватно романсирана слика прошлости и историјских личности, често се то дешава.
Тешка романтика Варшавски пакт , хладни рат , љубав у доба короне.
Жешће изромантизован лик до те мере да је Радивој Радић одлучио да му врати благи смирени монашки лик.

Наравно, али посматрају ствари са верског аспекта, док класични историчари гледају да религију искористе као би објаснили друге често паралелне историјске процесе.Тако имамо Светог Саву, свеца и ерудиту, стуб српске цркве, али и Растка као принца и дипломату, учесника многих историјских догађаја важних за српски народ.

Ту настају највеће грешке посматрајући у задње време највеће грешке праве историци који се баве религијом а немају теолошко образовање.
Могу бити атеисти то уопште није спорно може бити и пожељно за мене због критичког приступа али морају имати теолошко образовање.

Управо због тога настају такве асоцијсције на поделу истока и запада који заправо почиње од Херодота завршава се са Римом или ромејским царством и у таквим алегоријама модени историк види Берлински зид.

Јако проблематично код ових за Нови Завет тумачења натегнута и неразумљива док стручњаци за Стари Завет непогрешиво разумеју апостола Павла на шта се позива у посланицама о чему прича јако га добро прате и разумеју док новозаветници врте само неке апологетске идеје.
Тим пре један озбиљан византолог не би требао оваквим стварима уопште да се бави кад је избегао читав живот да се бави много озбиљнијим темамама неразрешеним у Византологији.

Као што рекох ни по чемму неће бити памћен сем по функцији и положају. Апсолутно нема ништа интересантно нити револуционарно у својој каријери.
 
Наравно, али посматрају ствари са верског аспекта, док класични историчари гледају да религију искористе као би објаснили друге често паралелне историјске процесе.
Ниси читао Пузовићеве радове очигледно. А ни Радомира Поповића.
Тако имамо Светог Саву, свеца и ерудиту, стуб српске цркве, али и Растка као принца и дипломату, учесника многих историјских догађаја важних за српски народ.
Па то сад је злоупотреба историје. Прећутиш духовни део и фокусираш се на то шта је неко урадио као особа.
 
Ниси читао Пузовићеве радове очигледно. А ни Радомира Поповића.
Поповића јесам, очито се не разумемо.
Па то сад је злоупотреба историје. Прећутиш духовни део и фокусираш се на то шта је неко урадио као особа.
Злоупотреба је ако се некој личности приписује нешто што није рекла.
Као пример навешћу и Косовску битку где имамо битку на Косову као историјску чињеницу и као легенду, историјским чињеницама се баве историчари док је легенда део српске традиције, епике и културе.Једно без другог не иде али се ипак разликује.
 
Поповића јесам, очито се не разумемо.
Пузовић је бољи и веома је критичан и објективан као и сваки историчар. То што је теолог не мења ништа.
Злоупотреба је ако се некој личности приписује нешто што није рекла.
То се подразумева.
Као пример навешћу и Косовску битку где имамо битку на Косову као историјску чињеницу и као легенду, историјским чињеницама се баве историчари док је легенда део српске традиције, епике и културе.Једно без другог не иде али се ипак разликује.
Очигледно да се не разумемо.
На пример Предраг Пузовић говорећи о мајци Светог Саве наводи све информације до којих је могао доћи.
Између осталог, тврди да за неке историчаре она је и даље непознатог порекла.
Док тврди да опет други тврде да је била византијског порекла.
То што је Пузовић свештеник не смета му да пише историјске текстове и да се целог живота бави историјом. Пузовић је највећи живи стручњак за СПЦ.
Радомир Поповић се свакако разуме али његов фокус је општа историја Цркве у целом свету (па и СПЦ).
Пузовић се специјализовао само за СПЦ.
Текстови су му одлични и веома питки за читање.
 
Између осталог, тврди да за неке историчаре она је и даље непознатог порекла.
Док тврди да опет други тврде да је била византијског порекла.
Ono što bi išlo u prilog tome da je Ana (Anastazija) vizantijskog porekla i verovatno neka careva rođaka (svakako ne previše bliska) je postupak Nemanje prilikom zidanja crkava u Toplici. On prvo zida manastir o kome će Ana brinuti, na taj način stavljajući je ispred sebe. Takav postupak ukazuje da je Ana , pored toga što mu je bila supruga, bila i politički veoma značajna za Nemanju kao udeonog kneza. Kažem udeonog, jer Nemanja verovatno nije tada ni na kraj pameti imao da će igrom slučaja postati veliki župan.
 
Ono što bi išlo u prilog tome da je Ana (Anastazija) vizantijskog porekla i verovatno neka careva rođaka (svakako ne previše bliska) je postupak Nemanje prilikom zidanja crkava u Toplici. On prvo zida manastir o kome će Ana brinuti, na taj način stavljajući je ispred sebe. Takav postupak ukazuje da je Ana , pored toga što mu je bila supruga, bila i politički veoma značajna za Nemanju kao udeonog kneza. Kažem udeonog, jer Nemanja verovatno nije tada ni na kraj pameti imao da će igrom slučaja postati veliki župan.
Мени је већи доказ да је Свети Сава добар познавалац грчког.
Ово што си цитирао показује његову бригу за Ану а не нужно којег је она порекла.
Зашто би било чудно да он брине за жену, односно подсетио бих те да је у време Немањића скоро све су били мушки манастири и женских је генерално било мало.
Зато Ана није отишла у већ постојећи женски манастир јер их вероватно у близини није ни било.
 
Мени је већи доказ да је Свети Сава добар познавалац грчког.
Ово што си цитирао показује његову бригу за Ану а не нужно којег је она порекла.
Зашто би било чудно да он брине за жену, односно подсетио бих те да је у време Немањића скоро све су били мушки манастири и женских је генерално било мало.
Зато Ана није отишла у већ постојећи женски манастир јер их вероватно у близини није ни било.
Jel znaš jedan primer bilo kog srpskog vladara koji prvo podigao zadužbinu za svoju ženu, pa tek onda za sebe?
 
„ИЗМИШЉАЊЕ” ВАВИЛОНА – ГЕОГРАФИЈА И ХАГИОГРАФИЈА
У БЛИСКОИСТОЧНОМ ИТИНЕРАРУ СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ*

"Од свих места која је свети Сава Српски наводно посетио путујући по други
пут на Исток, посебну пажњу истраживача привукла су она која је Доментијан, његов
старији животописац, одредио као „Велики Вавилон” и „Велики Египат”. У раду се
излаже нова претпоставка о томе како је дати сегмент Савиног итинерара (ре)кон-
струисан на књижевној равни, односно какву су улогу у обликовању перспективе ње-
говог хагиографа, хиландарског јеромонаха, играла географска знања, лично искуство
и, коначно, опште законитости житијног жанра."

https://www.researchgate.net/public...-Sava-of-Serbias-middle-eastern-itinerary.pdf
 

Back
Top