Свети Сава у историјским изворима

Синиша Мишић Филозофски факултет Београд

ИСТОРИЈСКА ГЕОГРАФИЈА СРБИЈЕ У ЖИТИЈИМА СВ. СИМЕОНА И СВ. САВЕ

Иначе Свети Сава као историјска личност постоји у мору извора. Дарко (Шупак) Шуковић то одлично зна.

http://media.nmkv.rs/izdavastvo/Sve...ija-Srbije-u-zitjima-Sv-Simeona-i-Sv-Save.pdf

NuWrxML.png
 
nonaligned:
Inspirisana emisijom Darka Sukovica, mog omiljenog novinara:D, postavljam pitanje koji su to izvori u kojima se pominje Sveti Sava.

Doticni je postavio jedno pitanje koje glasi:" Da li postoje istorijski izvori koji govore da je Sv.Sava krocio na tlo Crne Gore", na primer, nesto u tom fazonu.

Pa ja pitam Vas, koji su najpouzdaniji izvori u kojima se Rastko pominje?
Kliknite za proširenje...

Ne da mi se tragati po izvorima, zato što je već iscrpljujuće vraćajući se starim temama koje smo već mnogo puta obrađivali, ali s obzirom da je Sv. Sava u hodočašća kretao morem, iz Budve, vrlo je jasno da je nogom kročio na tle današnje Crne Gore.

9868036.jpg
 
Evo da ne bude da sam skroz lenj...u Italiju je otišao ukrcavši se na brod iz Budve, najverovatnije na proleće 1234. godine. Dimitrije Obolenski, Šest vizantijskih portreta, str. 169:

Budvi.JPG


Vezano za njegovo prvo ukrcavanje, u izvoru se ne precizira Budva, već se kaže samo Dalmacija, međutim prilično je jasno (apsolutno nesumnjivo...ne bi bilo logike da se ukrcavao u Stonu npr. negde) da je iz Budve krenuo na put za Svetu zemlju 1229. godine. I da je iz Bara krenuo npr. ništa ne bi tu menjalo puno; isti đavo.

Str. 166 istog dela:

Ravnozem.JPG


Tako da, odgovor je; da, van sumnje je da je Rastko Nemanjić svojom nogom kročio na tle Crne Gore. Ako neko ima strpljenja za direktne citate iz samih istorijskih izvora na osnovu kojih pouzdano možemo reći da je Sava boravio na području današnje crnogorske države, neka nastavi sam, tragom vizantijskih portreta Obolenskog i biografskih izvora o Svetom Savi.

Radi se o klasičnoj podmetačini spin-majstera koji se služe manipulacijama istorijskih izvora (u ovom slučaju, gospodina Darka Šukovića, koji uživa zahvaljujući političkim vezama povlašćeni položaj u medijskom prostoru današnje Crne Gore).
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Evo da ne bude da sam skroz lenj...u Italiju je otišao ukrcavši se na brod iz Budve, najverovatnije na proleće 1234. godine.
Kliknite za proširenje...

Evo da pripomognem još malčice, iz 26. glave Domentijanovog žitija:

Dioklitijski.JPG


Šta je Dioklitijsko more, svakome bi trebalo da bude jasno, a u napomeni ovog izdanja (iz biblioteke Srpska književnost u sto knjiga) dodaje se da je arhiepiskop Danilo precizirao da je Sava krenuo direktno na svoje pomorsko putešestvije baš iz staroga Bara.

:kpozdrav:
 
Slavene ti treba da otvoris paypal ili one patreone da ti l ljudi uplacuju za tvoj doprinos Krstarici, :mrgreen:

Ne znam da li imas You tube kanal ali bi trebalo da radis nesto tipa Srbija Global.
Ne moras cak ni da se snimas ako nisi lep. Ali nekako da uoblicis sve ovo o cemu pises u video formu.Slajdovi.. nesto tog tipa

Na forumu nije pregledno pratiti teme.
 
Интересантно да још увек немамо тему о овом великом човеку за српску историју, неки би рекли и пресудну, а имамо теме о многим другим личностима.
Истина помињан је на другим темама по разним основама али би био ред да има своју тему поготово што је заслужан и као принц, монах, дипломата, књижевник, миротворац, оснивач аутокефалне српске цркве и много тога још.Са друге стране много је података о њему дискутабилно почев од датума његовог рођења тако да има доста материјала за дискусију.
FB_IMG_1738008179282.jpg

Шта мислите о њему и његовом животу.
 
Најзначајнија годишњица која се обележава 2025. године јесте 850 година од рођења Светог Саве, а тада се обележава и 790 година од његове смрти. Годишњицу рођења Светог Саве поменуо је у својој Божићној посланици и Његова светост патријарх српски господин Порфирије.То је нова прилика да се поново говори о особи која је кључна за формирање српског националног идентитета, али која је као припадник династије Немањића кључна и за формирање средњовековне државе и државности, и српске средњовековне културе, јер управо је тада у доба Немањића све оно што је чинило српску државу доживело свој врхунац. Савино најзначајније дело је пре свега добијање аутокефалности наше цркве, а онда и формирање краљевине, за шта је заслужан његов брат Стефан Првовенчани. Због свега тога Сава представља личност која је великог формата и за своје време, једног великог дипломату, писца, законодавца, човека који је важан за развој српског језика и наше књижевности. Настанак аутокефалне српске цркве омогућио је и даљи развој читаве средњовековне српске културе, и уз дело свог оца, Стефана Немање, аутокефалност је нешто што је у средњем веку представљало основу настанка државе.
 
Једна од заблуда је да чувену крилатицу „исток запада и запад истока“ први српски архиепископ никада није изговорио.
https://www.politika.rs/scc/clanak/184410/Sveti-Sava-to-nije-rekao
Деведесетих година XXвека у више прилика се чак и на научним скуповима могло чути како људи са највишим квалификацијама цитирају одломак писма које је Сава Немањић упутио епископу Иринеју, а у којем је најмлађи Немањин син наводно тврдио да је „Исток мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток... А ми смо Срби судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, и да признајемо изнад себе само небески Јерусалим, а на земљи никога“. Да не наводимо колико је овај цитат, набијен националним поносом и надменом самоувереношћу, био навођен и злоупотребљаван у служби дневне политике.

ЗЛОУПОТРЕБА СВЕТОГ САВЕ

„Деведесетих година, сада већ прошлог, XX века у више прилика могло се чути да на научним скуповима људи са највишим квалификацијама цитирају одломак Савиног писма епископу Иринеју у којем се тврди да је „Исток мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток... А ми смо Срби судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, и да признајемо изнад себе само небески Јерусалим, а на земљи никога.” Да не говоримо колико је овај цитат био навођен у служби дневне политике.
О чему је, заправо, реч? Поменутог епископа Иринеја узалуд ћемо тражити у историјским изворима који су савремени Светом Сави, што одмах побуђује сумњу у аутентичност и изречене поруке. И садржај поруке изазива приличну подозривост. Богослови су нагласили да је „у Савиној теологији искључено свако предодређење судбином, што такође говори о произвољности аутора текста.” У спорној изјави нема ни трага од смерности и скромности средњовековних духовника, већ превладавају другачији тонови.
Стручњацима је, дакле, било јасно да је цитат свакако апокрифан. После мале истраге ушло се у траг овој необичној крилатици, а исход је изложио академик Сима Ћирковић у саопштењу на научном скупу Свети Сава у српској историји и традицији, одржаном 1995. поводом четири стотине година од спаљивања моштију првог српског архиепископа. Уз драгоцену помоћ професорке Радмиле Маринковић, академик Ћирковић је поменути текст нашао у књизи Милана Д. Милетића. Реч је о збирци приповедака за које аутор каже да су „засноване на историјским материјалима који потичу из његовог (Савиног – прим. Р.Р.) и нешто каснијег времена и свака прича обрађује догађаје који су у тим списима забележени или пак слободно описује оне црте Светог Саве које су несумњиво постојале”. Спорни цитат налази се у причи под насловом „Сад”. Иста прича – са истим цитатом, наравно! – поновљена је и у другом издању ове књиге.
У овом тренутку највише ме занимају побуде које су довеле до тога да ова крилатица буде измишљена, с једне, и да буде некритички преузимана од стране истраживача који би требало да знају шта је права научна истина, с друге стране. Немам ваљане одговоре на постављена питања.
И, напослетку, не преостаје ми ништа друго него да узвикнем или завапим: „O tempora! O mores!” (О, времена! О, морала! То јест, какво време, какви обичаји.).”
Радивој Радић, Срби пре Адама и после њега, Еволута, Београд 2015.
 
"Деведесетих година XXвека у више прилика се чак и на научним скуповима могло чути како људи са највишим квалификацијама цитирају одломак писма које је Сава Немањић упутио епископу Иринеју, а у којем је најмлађи Немањин син наводно тврдио да је „Исток мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток... А ми смо Срби судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, и да признајемо изнад себе само небески Јерусалим, а на земљи никога“. Да не наводимо колико је овај цитат, набијен националним поносом и надменом самоувереношћу, био навођен и злоупотребљаван у служби дневне политике"

Шта је овде набијено националним поносом и надменом самоувереношћу???

"Другим речима, немогуће је да православни монах и високи црквени достојанственик, за кога је једино Бог „творац неба и земље“ и „господар наших живота“, у судбини види покретача историје. Уз то, у спорној изјави нема ни трага од смерности и скромности средњовековних духовника, већ превладавају другачији тонови, охоли и надмени. Стручњацима је, дакле, било јасно да је цитат свакако апокрифан, што ће рећи лажан, подметнут, у најмању руку сумњив."

Теолошки неповезив и није у складу са теологијом Светог Саве?
Чак и да је апокриф сасвим је у складу са политиком Светог Саве да круну за свог брата тражи од римског папе са запада а подршку за самосталност своје цркве тражи од ромејског цара Кира Алексеја у егзилу у Никеји.
Дакле потребан је био хладни рат и СССР да би човеку латински Цариград буде запад а Никеја и православље буде исток??!
Да своју цркву конституше и веже за исток а световну власт и круну за запад?

И још искористио своје везе зс обнављање бугарске патријаршије у Трнову и крунисање првог цара 2 бугарског царства Јована Асена 2???
И још да се први пут баш прилком преноса његових моштију из Трнова у Милешеву први пут се помиње повратак Светог Саве у српске земље???

Национализам назвати своје земље српским а не ЕУ?

"После мале истраге ушло се у траг овој необичној и помпезној крилатици, а исход је изложио академик Сима Ћирковић у саопштењу на научном скупу „Свети Сава у српској историји и традицији“, одржаном у пролеће 1995. поводом четири стотине година од спаљивања моштију првог српског архиепископа. Уз драгоцену помоћ професорке Радмиле Маринковић, академик Ћирковић је поменути текст нашао у књизи Милана Д. Милетића „Бројанице Светог Саве“ која је објављена у Крњеву 1980. године. Реч је о збирци приповедака за које аутор каже да су „засноване на историјским материјалима који потичу из његовог (Савиног) и нешто каснијег времена и свака прича обрађује догађаје који су у тим списима забележени или пак слободно описује оне црте Светог Саве које су несумњиво постојале“. Спорни цитат налази се у причи под насловом „Сâд“. Иста прича – са истим цитатом, наравно! – поновљена је и у другом издању ове књиге које се под унеколико измењеним насловом „Бројанице Светог Саве – Повест о љубави“ појавило у Новом Саду 1997. године.

Могло би се расправљати најпре о побудама које су довеле до тога да ова крилатица буде измишљена, с једне, и да буде некритички преузимана од стране истраживача који би требало да знају шта је права научна истинa, с друге стране. Не можемо а да не приметимо да у спорном цитату који је погрешно приписиван Светом Сави наслућујемо одјеке „несврстаности“ из времена хладног рата. Тада је поред два оштро сучељена савеза, држава Северноатлантског пакта и држава Варшавског уговора, утемељен и трећи, по броју земаља које су у њега ушле најмногобројнији, али по стварном утицају на светска збивања ипак најслабашнији од три блока."
?????

Све и да је крилатица измишљена тотално одговара политици Србије од прве краљевине од ексујатаса Диоклије и Србије који траже круну од Гргура 7.
До Стефана Првовенчаног и Светог Саве који који такође траже круну од папе а подршку за самосталност своје цркве од ромејског цара у Никеји и Јерусалиму.
Дакле ово ће обележити српску политику кроз векове политику принуде а не национализма и измишљања топле воде уз тенденцију очувања својег идентитета и оташтва.

Улазити у детаље да ли је све што је Доментијан написао дословно тачно.

И Свети Сава као аутор јеванђеља Светог Симеуна помиње неке дедовине и поврати праву дедовину своју....попали градове грчке...разби им олтаре беске....

(Другим речима, немогуће је да православни монах и високи црквени достојанственик, за кога је једино Бог „творац неба и земље“ и „господар наших живота“, у судбини види покретача историје. Уз то, у спорној изјави нема ни трага од смерности и скромности средњовековних духовника, већ превладавају другачији тонови, охоли и надмени. Стручњацима је, дакле, било јасно да је цитат свакако апокрифан, што ће рећи лажан, подметнут, у најмању руку сумњив.")

Овај чланак се налази на правом месту као чланак у Политици јер за ништа боље и није Радивој Радић боље да је био дописник за новине.
 
Poslednja izmena:
Може се рећи да је Свети Сава први наш законодавац чије "Законоправило или "Номоканом" није престало да важи и када је донешен Душанов законик век касније.Законоправило садржи црквена правила и грађанске законе које је Свети Сава нашао у преко сто византијских списа и затим прилагодио српској традицији.Законоправило се састоји од 70 глава, 6 уводних, 44 црквеног права и 20 световног права.
800px-Savino_Zakonopravilo_-_Ilovichki_prepis,_1262.jpg

Законоправило Светог Саве, Иловички препис из 1262.
https://gorasavina.com/zakonopravilo-svetog-save-miodrag-m-petrovic/
https://www.scribd.com/doc/17432701/О-Законоправилу-или-Номоканону-Светога-Саве-Миодраг-М-Петровић
 
Лекизан:
Може се рећи да је Свети Сава први наш законодавац чије "Законоправило или "Номоканом" није престало да важи и када је донешен Душанов законик век касније.Законоправило садржи црквена правила и грађанске законе које је Свети Сава нашао у преко сто византијских списа и затим прилагодио српској традицији.Законоправило се састоји од 70 глава, 6 уводних, 44 црквеног права и 20 световног права.
Pogledajte prilog 1678907
Законоправило Светог Саве, Иловички препис из 1262.
https://gorasavina.com/zakonopravilo-svetog-save-miodrag-m-petrovic/
https://www.scribd.com/doc/17432701/О-Законоправилу-или-Номоканону-Светога-Саве-Миодраг-М-Петровић
Kliknite za proširenje...
До Милутина је Законоправило било на снази. Иначе овај препис најстарији се налази у Загребу и власништво је републике Хрватске.
 
Лик и дјело Светог Саве су сасвим добро обрађени у српској википедији (овдје). Такође и кроз бројне радове, књиге и расправе српских историка. Имамо и подоста документараца посвећених Светом Сави, вјерујем да ће неки бити кроз тему приложени.
Да сада не понављам оно што је подобро обрађенои и генерално већини Срба доста познато.

Задњих година а може бити и мало дуже српска историја је на удару, посебно су на удару знамените личности из српске историје, могуће и понајвише Свети Сава. Приписују му се нека чињења која нији чинио, рикописи које он није писао, ставови који нису његови, имали смо прилике не тако давно чути клевете једног имама из Козарца код Приједора, удари долазе и из српског корпуса, двојица шарлатана, равноземљаша, неки Шаргић и неки Митић заступају тврдњу да је Доментијанов животопис Светог Саве фалсификат језуита из XVII вијека, неки Веселинов, иначе бивши министар у српској влади (ако је тај био министар, кукала нам мајка, добро да је ишта остало од Србијице), аутошовиниста изнио је прилично огавне конструкције, ниподаштавања, да је Свети Сава био српски националиста и да није био никакав ни хришћанин ни просвјетитељ ни књижевник, да није написао ни једно књижевно дијело.
Наравно, гомила будалаштина, но будалаштине које су у аутошовинистичком крду нашле плодно тло и понављају ли понављају те глупости.

Свети Сава је иза себе оставио изванредан опус радова, ту је епохално дјело Законоправило (овдје) из око 1220-године којим су у земљи успоставио црквена и свјетовна правила кроз која се афирмишу моралне и духовне врлине када је мало ко у Европи имао било какве законе. Поред бројних списа, посланица, манастирских типика (правилника), у српској књижевности је кроз своје житије Светог Симеуна творац живозописа као књижевног жанра. Писања биографија, односно животиописа, су наставили Савин брат Стефан, рукопис (овдје) кроз који описује живот свог оца, Доментијан који описује живот Светог Саве (овдје од стр.117) и Симеуна, као и Теодосијева писанија (овдје). Наведени рукописи су и из данашње перцепције и доживљаја литералне вриједности, у сваком погледу фасцинантни.

Савини радови;

- Карејски типик
- Хиландарски типик
- Студенички типик
- Житије Светог Симеона
- Служба Светом Симеону
- Посланица игуману Спиридону
- Устав за држање „Псалтира
- Номоканон или Законоправило; обиман зборник црквених и свјетовних закона и прописа).
- Синодик православља
- Номоканунац (мали Номоканон)
- Света словеса Светога Саве”
- Благодарна молитва за цара Калојана
- Завјештање сабору отачаства свога
- Предсмртно завештање Светога Саве
- Похвала Светом Симеону
- Посланице
- Посланица родитељима из Светог Пантелејмона,
- Посланица Стефану Немањи,
- Прва посланица брату Стефану,
- Друга посланица брату Стефану,
- Посланица ка великоме чудотворцу,
- Посланица живоме и после смрти, богоносном Симеону,
- Трећа посланица брату Стефану,
- Посланица папи велике Римске државе,
- Посланица охридском архиепископу Димитрију Хоматијану
- Бесједе
- Прва студеничка бесједа,
- Друга студеничка бесједа,
- Жичка бесједа изабраним пастирима,
- Жичка бејседа о правој вјери,
- Жичка бесједа о поучавању ученика,
- Жичка бесједа ка освећеним епископима,
- Бесједа о Светој Тројици,
- Слово о љубави
 
Свети Сава је први архиепископ српски.
Према писанију Доментијана Светог Саву (преузети овдје стр 134-137)
1724874391981 (1).png

1724874697903 (1).png

је хиротонисао за архиепископа. свим српским и поморским земљама патријарх Герман, а заповјешћу цара Теодора Лаксариса.
Овдје се ваља нагласити да је Теодор Лаксарис био царем до новембра 1221.године а Герман бјеше патријархом од 29 или 30.јуна 1222.године. Како постоји временски размак када су ове двбије личности биле на приложеном положају, неопходно је дати ваљан одговор овом детаљу. Могуће је Доментијан овдје у свом писанију учинио грешку, те замијенио патријарха Германа и претходника патријарха Манојла (???), могуће је и нешто друго.

Иако у тексту не помиње ријеч аутокефална, ако читамо пажљиво садржај на страни 136 тада успостављена српска архиепископија има пуну самосталност и независност у свом унутрашњем животу.
 
Како написах у претходној објави, према писанију Доментијана Светог Саву је хиротонисао за архиепископа. свим српским и поморским земљама патријарх Герман, а заповјешћу цара Теодора Лаксариса.

Такође ако пажљиво читамо текст, у њему се не наводи када је обављено хиротонисање, нити да је то било одмах по заповјести цара Теодора Лаксариса већ (овдје стр 135)
1724916334842.png

Да је хиротонисање извршио патријарх Герман на нарочити дан у присуству многих митрополита, епископа, попова и ђакона.
На слиједећој 136. страници помиње присуство цара али занимљиво да не наводи име цара (иако претходно пипше да је хироптонисање обављено заповјешћу цара Теодора Лаксариса) који је присутан на хиротонисању. Што оставља могућност да хиротонисање није одмах по заповјести обављено него након неког времена на нарочити дан, могуће послије јуна 1222.године и када је хиротонисању био присутан насљњедник Теодора Лаксариса.
Исти иувјештај оставља Теодосије (овдје стр 196)
1724916882078.png

те на страници 198
1724916987251.png

Који такође пише да је Светог Саву хиротонисао патријарх Герман. Такође не наводи име цара који је на хиротонисању присутан, а пише да су хиротонисању били присутни поред митрополита и епископа и сви архиепископи.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

pop80
Partizani u WW2
2 3 4
Odgovora
85
Pregleda
1.311
Лекизан
Лекизан
Belgradeboy
Piramide u Egiptu
Odgovora
7
Pregleda
298
Khal Drogo
K
D
Bački Bunjevci i Mađari u SS jedinicama
Odgovora
8
Pregleda
356
alexn96
alexn96

Back
Top