Svekrve...neicrpna tema

Sad me ZAOBIDJITE jer nemate pojma u kakvoj sam situaciji.. Pokusavam lepo da objasnim a vi samo vredjate i ponizavate, vredjate..

Možda si ti u groznoj situaciji. Ali si trebala na vrijeme misliti o svemu. Ne tvrdim da si loša osoba. Samo kažem da je nerealno očekivati da te bilo bilo tvoji bilo njegovi roditelji izdržavaju dok si živa. Ili da neko izađe iz svog stana da bi muž i ti imali gdje živiti.
 
ja bih rado preuzela Vandinu svekrvu, najbitnije- nije odmogla ako nije pomogla!

Дебело грешиш!
Одмогла жестоко, писала сам о томе раније, узела нам све паре од свадбе, иако су моји платили целу свадбу, и, као, вратила нам после 8 година, али је одбила сваки поклон који је купила мени сину, унуку кад се родио... сваку кесицу кафе коју нам је донела за тих осам година!
Узела је новац од нас да купи колица прворођеном унуку (нашем сину), али је себи купила гардеробу. Док смо живели 3 месеца с њом, све трошкове смо сносили, а тражила да јој плаћамо и кад смо отишли у подстанаре, иако је имала већа примања од нас.. .
Док сам била трудна, говорила је да с дететом нешто неће бити у реду, кад се родио, био је рат у Хрватској, она стане изнад његовог кревеца и пита:,,Како неко може да закоље овако нешто?''
Узрујавам се кад пишем, све у свему,ово су најблаже ствари, а кад је превршила меру, једноставно сам јој забранила да уђе у моју кућу. Без расправе.
Док јој је син био на самрти (извукао се чудом) није га обишла у болници, с образложењем:,,Ја сам стара, он ће свакако умрети и ја нећу да себи нашкодим ако се узрујам''. Док је он лежао у болници, покушала је да његов стан преведе на своје име, да његовој деци не би ништа остало.
Би ли се неко мењао?
 
koliko sam ja shvatila, Vanda ima odraslu decu

Да, велики момци, за женидбу.
И нисам од свекрве никад тражила ништа. Никад их није причувала, осим кад ми је брат умро, али и то је било ,,јаако тешко'' иако није морала ни да им скува ни да их пресвуче. Тих пар сати које је провела са њима, обила им је о главу небројено пута, причајући како их је чувала.
Небитно сад, просто, лепо рекох, жена умрла, нико се није потресао. Зар није тужно да доживиш 85 година и да ни син ни ћерка, ни унуци ни праунуци нису тужни ни секунд?
Ја то себи не бих пожелела. Можда ме снаје неће волети, али синови добро знају ко их је отхранио - родитељи, а по потреби и бака и деда.
Не желим да моја деца живе с нама кад се ожене. Кад се ожене, треба да брину о својој породици.
Не знам каква ћу свекрва бти, али сам сигурна да не могу бити таква као што је била моја.
 
Ja ne znam šta se sa mojom svekrvom desilo, ali ona je druga žena. Već nekih godinu dana nas dve nemamo problema. Nikakvih. Smirila se, ne pravi nam svadje, ne vredja, ne podbada na sitno...
Da li je žena konačno prihvatila da joj se sin oženio, da sam joj baš ja snaja, ili je nešto peto u pitanju - nemam pojma. Samo znam da ovako može da se živi i 100 godina.
Ona ima svoju kuhinju, kupatilo, svoje račune, svoje domaćinstvo, ja imam svoje, zajednički nam je ulaz, račun za vodu, porez i ogrev. I tu se dogovaramo, ustvari, tu nikada nije ni bilo problema. Problem je bio druge prirode, očigledno da nije mogla da prihvati snaju.
Sada se sa njom šalim, dobijem poneki poklončić od nje, kupim joj ponešto, pomognem, pomogne mi...
Eh, da je ovako bilo oduvek...
 
Ахахаха, ја већ припадам том неком форуму...скоро...:)
Морам да кажем нешто, девојка мог сина била код нас неколико дана. Дете знам од рођења, просто се тако наместило да су заједно иако се знају из детињњства. И седим ја с њом, причам, а треба да савијам неке ствари и ређам у орман. Ја ладно, као свом детету:,,Мала, хоћеш да ми помогнеш да ово исавијам?'' Она:,,Ја баш не волим да савијам ствари!'' :)
Јоој, прво ме штрецнуло, а после сам помислила, тако и треба, да не подилази свекрви! Не воли, па не мора, а кад се уда, нека ради како се договоре њих двоје.
 
Дебело грешиш!
Одмогла жестоко, писала сам о томе раније, узела нам све паре од свадбе, иако су моји платили целу свадбу, и, као, вратила нам после 8 година, али је одбила сваки поклон који је купила мени сину, унуку кад се родио... сваку кесицу кафе коју нам је донела за тих осам година!
Узела је новац од нас да купи колица прворођеном унуку (нашем сину), али је себи купила гардеробу. Док смо живели 3 месеца с њом, све трошкове смо сносили, а тражила да јој плаћамо и кад смо отишли у подстанаре, иако је имала већа примања од нас.. .
Док сам била трудна, говорила је да с дететом нешто неће бити у реду, кад се родио, био је рат у Хрватској, она стане изнад његовог кревеца и пита:,,Како неко може да закоље овако нешто?''
Узрујавам се кад пишем, све у свему,ово су најблаже ствари, а кад је превршила меру, једноставно сам јој забранила да уђе у моју кућу. Без расправе.
Док јој је син био на самрти (извукао се чудом) није га обишла у болници, с образложењем:,,Ја сам стара, он ће свакако умрети и ја нећу да себи нашкодим ако се узрујам''. Док је он лежао у болници, покушала је да његов стан преведе на своје име, да његовој деци не би ништа остало.
Би ли се неко мењао?

Шта је твој муж све то време радио? Зашто није дрекнуо на време и отерао је у три лепе?
 
Писала сам о томе, просто не желим да поново пишем. Не очекујем да читаш постове од пре ко зна колико година, али, подвикнуо јесте, но, требало је њу познавати. Таква се једном рађа, не свекрва, него особа.
Све у свему, био је уз своју жену и децу. Није прекинуо контакт с мајком, нико то није ни тражио ни очекивао. Био је у таквом односу да је држао њу на дистанци последњих 15 година сигурно. Није захтевао ни од мене ни од деце да контактирамо с њом, није тражио да она долази код нас од моје ,,забране'', одлазио је повремено кад сам реши, и то је некако било то. Понекад ме је нервирало што одлази кад она слаже да јој је лоше, али, ебига, тешко да би неко желео да носи на души мајку, ако је ипак, можда, заиста лоше. Није била, али, док не оде, није могао да зна.
 
Ma daj zeno ne lupetaj...nemoas pojma u zivotu...pricas kojesta .. Ja ne odredjujem i ne naredjujem nista.. Zahvaljujuci njenom sinu dobija penziju od pokojnog muza i ima dve penzije sa kojima placa kredite i vecito je u minusu.. I od nas trazi da kupujemo sve sto je potrebno za kucu. Jel to ok po tebi? Ako jeste i ti ces biti gadna sveki :D

ja necu biti sveki, posto nisam pristalica gej brakova...a hvala Bogu, musko sam, ozenjen sa detetom...: :)...I imam TASTU..:rtfm:

Jeste ...ok...A ZASTO? Pa zato sto vi zivite u njenoj kuci...A NIKO VAS NE TERA!!!!
 
Ja ne znam šta se sa mojom svekrvom desilo, ali ona je druga žena. Već nekih godinu dana nas dve nemamo problema. Nikakvih. Smirila se, ne pravi nam svadje, ne vredja, ne podbada na sitno...
Da li je žena konačno prihvatila da joj se sin oženio, da sam joj baš ja snaja, ili je nešto peto u pitanju - nemam pojma. Samo znam da ovako može da se živi i 100 godina.
Ona ima svoju kuhinju, kupatilo, svoje račune, svoje domaćinstvo, ja imam svoje, zajednički nam je ulaz, račun za vodu, porez i ogrev. I tu se dogovaramo, ustvari, tu nikada nije ni bilo problema. Problem je bio druge prirode, očigledno da nije mogla da prihvati snaju.
Sada se sa njom šalim, dobijem poneki poklončić od nje, kupim joj ponešto, pomognem, pomogne mi...
Eh, da je ovako bilo oduvek...

мислим на овај текст , све је дошло на своје место
 
Poslednja izmena:
Ja ne znam šta se sa mojom svekrvom desilo, ali ona je druga žena. Već nekih godinu dana nas dve nemamo problema. Nikakvih. Smirila se, ne pravi nam svadje, ne vredja, ne podbada na sitno...
Da li je žena konačno prihvatila da joj se sin oženio, da sam joj baš ja snaja, ili je nešto peto u pitanju - nemam pojma. Samo znam da ovako može da se živi i 100 godina.
Ona ima svoju kuhinju, kupatilo, svoje račune, svoje domaćinstvo, ja imam svoje, zajednički nam je ulaz, račun za vodu, porez i ogrev. I tu se dogovaramo, ustvari, tu nikada nije ni bilo problema. Problem je bio druge prirode, očigledno da nije mogla da prihvati snaju.
Sada se sa njom šalim, dobijem poneki poklončić od nje, kupim joj ponešto, pomognem, pomogne mi...
Eh, da je ovako bilo oduvek...

Super,bas mi je drago,svi bi mogli tako samo da hoce,ali nece i tu je problem!
 
Дебело грешиш!
Одмогла жестоко, писала сам о томе раније, узела нам све паре од свадбе, иако су моји платили целу свадбу, и, као, вратила нам после 8 година, али је одбила сваки поклон који је купила мени сину, унуку кад се родио... сваку кесицу кафе коју нам је донела за тих осам година!
Узела је новац од нас да купи колица прворођеном унуку (нашем сину), али је себи купила гардеробу. Док смо живели 3 месеца с њом, све трошкове смо сносили, а тражила да јој плаћамо и кад смо отишли у подстанаре, иако је имала већа примања од нас.. .
Док сам била трудна, говорила је да с дететом нешто неће бити у реду, кад се родио, био је рат у Хрватској, она стане изнад његовог кревеца и пита:,,Како неко може да закоље овако нешто?''
Узрујавам се кад пишем, све у свему,ово су најблаже ствари, а кад је превршила меру, једноставно сам јој забранила да уђе у моју кућу. Без расправе.
Док јој је син био на самрти (извукао се чудом) није га обишла у болници, с образложењем:,,Ја сам стара, он ће свакако умрети и ја нећу да себи нашкодим ако се узрујам''. Док је он лежао у болници, покушала је да његов стан преведе на своје име, да његовој деци не би ништа остало.
Би ли се неко мењао?

Ako je ovo sve istina, ta žena nije zla...ona je bila bolesna...ne može bii normalan ko sa toliko nonšalancije gleda svoje umiruće dete...ali, vezano za temu, to je ekstreman slučaj gde svekrvaa nije loša svekrva nego prvnstveno loša majka...pa smim tim i loša svekrva
 
Moja zove svaki dan sa nekom katastrofom. Skocio pritisak, nije skocio pritisak, hoce da se slogira...Prosli vikend isli u hitnu, dr prisla mom muzu pa mu tiho rekla:
- Godspodine, nije noj nista samo trazi paznju. On nasmejao od muke.
Sutradan opet ona, joj ovo, joj ono. On kaze dobro mama, ja vec imam bebu, trgni se ne mogu da trcim od kuce do tebe i natrag. Naljutila se. Nije zvala 2 dana. Posle dva dana, zove, pita, zasto se ne javlja, jel ga nije strah da nije umrla???!!!
-Pa vidis da nisi...
 
Moja zove svaki dan sa nekom katastrofom. Skocio pritisak, nije skocio pritisak, hoce da se slogira...Prosli vikend isli u hitnu, dr prisla mom muzu pa mu tiho rekla:
- Godspodine, nije noj nista samo trazi paznju. On nasmejao od muke.
Sutradan opet ona, joj ovo, joj ono. On kaze dobro mama, ja vec imam bebu, trgni se ne mogu da trcim od kuce do tebe i natrag. Naljutila se. Nije zvala 2 dana. Posle dva dana, zove, pita, zasto se ne javlja, jel ga nije strah da nije umrla???!!!
-Pa vidis da nisi...
Ovo samo mogu da kopiram, da ne prepisujem...kod mene ista situacija...išla je kod dva interniste i oba su joj rekla da joj nije ništa...
Sad je ljuta na njih...šta oni znaju...šiljokurani (kako ih zove)
 
U decembru joj promenili terapiju. Nepoverljiva prema dr jer zaboga lek ima dosta kontraindikacija, odlucuje da sama dozira lek. zatim nedelju dana kasnije odlazi kod dr i kaze, ovaj lek nista ne radi.

Zena zbunjena kaze, potrebno je 3 nedelje da se dostigne "kriticna kolicina' pa da zaista uvidite dejstvo. Vraca se kuci, nastavlja sa manjom dozom. Tri nedelje kasnije zaista joj skace pritisak, idemo u urgentni.

U urgentnom horor, cekamo 3 sata. Ja se nerviram jer sam blesava krenula sa njima 8 meseci trudna, umesto da uzmem taxi i odem kuci i sad sedim i hocu da se srusim od vrucine i razmisljam valjda necu neki virus pokupiti.

Muz i ona ulaze u ordinaciju. On izlazi ko da ga je neko pljusno preko lica.

Gospodja je ostala jos jedno 15 minuta unutra. Izasla bordo u licu, ne od pritiska vec od besa, jer ju je dr naprasila sto je samoj sebi napravila stetu (culo se sa druge strane), cutala ceo put kuci.
 
Mozda je dobro da zapisujete - pa kada neka od vas postane svekrva... :mrgren:
Ja sam odrasla uz dve bake-tatinu mamu koja je ko sta radila komandovala, kritikovala i gledala sebe i maminu koja zeta i snaju voli i mazi koliko svoju decu.
Imala sam dakle direktan primer korektnog i nicim izazvanog nekorektnog ponasanja te iste umem da prepoznam.
U tom smislu moja svekrva kod mene ima minus zato sto maltretira svoje dete a ne zato sto joj je leva obrva kriva.
Ja tesko da cu svoje dete da drndam.
 

Back
Top