U pravu je yyyy kad kaže da od nas snajki zavisi koliko ćemo dopustiti,zategnuti i popustiti.Međutim, moj problem je što sam sentimentalna pa je dovoljno da me svojim tugaljivim glasićem i plačljivim pogledom obrlati i okrene situaciju u svoju korist.Istina je da su njen muž i ona stari i bolesni i da im je ponekad potrebna naša pomoć.Ne bežim od toga da im se pomogne i popriča sa njima kada bi to bilo u razumnoj meri i kada se ja nakon toga ne bih osećala isceđenom kao limun.Svekrva je opsednuta sobom i svojim "promašenim" životom iako je ceo život bila pod kišobranom svoga muža koji je uvek dobro zarađivao, sa kojim živi u stančugi od 80 kvadrata u centru grada i sa kojim je sada materijalno obezbeđena bolje nego 90% mladih bračnih parova u SCG.Naravno,ništa strašno nije što joj sin sa fakultetom rinta kod nekog privatnika-skota za mizeriju od plate i što joj snaja takođe sa fakultetom ne može da nađe posao.Ne, ona se uvek žrtvovala za druge,živela za druge na sebe nikada nije mislila, svima je htela da ugodi..."Ja ovo, Ja ono, Meni, o Meni..."Znam, rećiće mnogi "oteraj je u..",međutim, kad ja ispoljim negodovanje zbog prečestog druženja sa matorima, kad hoću više slobodnog vremena i prostora za rešavanje naših problema,naiđem na razumevanje muža, ali i na konstataciju da su matori stari i bolesni i da ih se on ne može odreći.Da ne bih bila nehumana i nečovek, vrćenje u krug se nastavlja, a ja se nerviram i stalno preispitujem sebe...
moja je uvek na mojoj strani i cak mi u nekim situacijama pomaze vise od mame
