Svekrve...neicrpna tema

ludopileglodjekosku:
Čeka te opasna bitka. I spremi se na najniže udarce.
Decu da ti uzmu ne mogu, dokle god radiš ali mogu te uvući u jedan izuzetno dug i naporan brakorazvodni proces.
Moj ti je savet da se nekako dokopaš bilo kakvog inkriminišućeg materijala o njima dvojima na gomili. Iznajmi privatnog detektiva ili se već snađi kako umeš. Sa takvim dokazima, niko ti ništa neće moći.
I još nešto, šta je sa svekrom? Možeš li njega da pozoveš i izneseš mu svoje sumnje o bolesničkoj vezi između tvog muža i maćehe? Neće ti poverovati, to sam sigurna ali će obratiti pažnju na njihovo ponašanje, što može ići tebi u korist. Kad tata/muž krene da im dahće za vrat, više će brinuti kako da nastave "švalerejšn" nego što će ih zanimati tvoja deca.

Ne zaboravi jednu stvar, neko ko održava vezu sa maćehom, rođenom ocu iza leđa, nikada ne može biti dobar otac. Kakav primer on daje deci svojim ponašanjem? I odakle ti hrabrosti da dopuštaš starijem sinu da bude u njegovoj blizini? Šta ako ih zatekne na gomili? Šta misliš kakav bi to šok bio za dete? Umesto da ih skloniš i sačuvaš, ti ih guraš među bolesnike.

Sve ovo važi pod uslovom da su tvoje sumnje opravdane. A rekla bih da jesu:)
Kliknite za proširenje...

Sa svekrom je problem taj što ne možemo, zbog nekih okolnosti, mi njega da zovemo nego je uvek on taj koji zove kući. A ja sam od kuće otišla ;)
Pričala sam sa njegovom sestrom, ona će mu proslediti moj novi broj telefona, nadam se da će se javiti jer hoću sve da mu ispričam pa kud puklo da puklo. Mislim da će se ozbiljno zapitati kada mu ispričam jer je gospođu još dok je on bio u Srbiji pratio glas da ne bira sa kim će :mrgreen: Od kako je on otišao pola komšiluka nam je prošlo kroz kuću, što se mene u suštini ne tiče ali verujem da je nešto načuo i da ima barem nekakvu predstavu sa kakvom ženom je u braku.

Razmišljala sam o tome da nabavim neki inkriminišući materijal i prezentujem ga na sudu ukoliko pokušaju da naprave problem oko dece ali nemam ni najmanju ideju kako da do toga dođem. Angažovanje privatnog detektiva mi je, barem za sad, ekstremna opcija. Vezano za njihovo ponašanje - ne verujem da će deca imati priliku da vide bilo šta neprilično jer im je otac, ma kakav da je, dovoljno trezven da zna kako mora da se ponaša kad su oni tu. Mislim da još uvek nije toliko odlepio da se u prisustvu dece intimizira sa dotičnom.

Inače, videli smo se u subotu na nekom skupu. Ja došla sama, njih dvoje skupa sa njenom decom :roll: Nije se čak ni javio, ignoriše me bez ikakvog razloga :neutral: Vidim da ljubav sa gospođom cveta, drže se pod ruku u javnosti. Jedino mi nije jasno da li misli da su ljudi ludi pa da neće shvatiti otkud tolika prisnost ili ne pokušava da sakrije šta tu ima :roll: Deca danas posle škole ostaju kod njega do četvrtka :(
 
ja imam divnu svekrvu
bez zezanja
nenametljivu, a pouzdanu
prosto mi nikada nije ni padalo na pamet da može da bude grozna jer ako je mm takav kakav je onda ona kao njegova majka ne može da bude drugačija.
ba tako nekako mi se čini
mada
priznajem
poštujem je možda više no moju majku, naravno da je ne volim više od moje majke, ali mi ništa nije teško i naporno da uradim za nju. (isti osećaj ima i ona za mene, bar ja takav utisak imam svih ovih godina)
i dalje joj persiram, ne mamkam je i sl.,
sve funkcioniše odlično
ali
ko zna da li bi tako bilo da nismo odmah počeli da živimo sami
bilo je grozno...teško...hladno...u neomalterisanoj kući gde se grejala jedna prostorija-a zgrejati se nje mogla...gde se voda smrzavala....gde je tek pred kupanje bebe uz sve moguće grejalice temperatura nekako dostizala nekih 18 stepeni....gde su se jedne noći i difembahije smzle....za nekog ko je živeo u parnom grejanju ušuškan u udbnosti....
ali bili smo sami
bez mojih bez svekrve (svekar mi je nažalost umro)
vremenom se situacija sa kućom poboljšala a ja idalje imam divnu svekrvu

zato sam prilično skeptična kad neko uz sve probleme koje ima ostaje da živi sa nekima ko mu probleme pravi
odvojite se, ma koliko teško (novčano) bilo

neke stvari pare ne mogu da plate
 
Pre svega da bi nekoga poštovao mora da bude i ČOVEK.Ja sam svekrvu poštovala,dok nije fizički krenula na mene.Pre,svega jer je to majka mog muža,drugo žena je starija i od mojih roditelja,a treće:izgubila je dete.Ne kažem da sad pljujem po njoj pred decom,ali muž zna šta mislim o njoj.Sa njom smo živeli par meseci,i otišli sa dve torbe,i sa 100tadašnjih maraka.Bilo nam je dovoljno da kupimo dve karte za Bg.Ona je ostala da se smeje na terasi. I sad posle toliko godina,ne tražim i ne očekujem ništa,nesamo ja ,nego i njen rodjeni sin.
Kad nam se rodio sin,svekar je predložio da odemo u njegovu nezavršenu kuću u Pančevu.Eto ima dvorište,prostrana je,nećete plaćati kiriju.Preselili smo se,kad je sin imao godinu i po. Kuća je bila završena spolja,ali ne i unutra.Uselili smo se u suteren,gde je bilo 2 kvadrata pločica,hladna voda u kupatilu,bez kuhinje,zemlja na podu. Spavali smo na krevetu od muževe pok.babe. Svekar je rekao da će on da ulaže u kuću da se što pre sredi,da izadjemo iz tog podruma.
Imali smo jednu sobu,kupatilce,a dnevna nam je bila u stvari garaža i ložionica.
4 godine sam ja skoro svaki dan kuvala za majstore,u medjuvremenu rodila drugo dete(bili blizanci,ali jedno sam izgubila).,služila raznorazne goste,pa onda i svekrovu novu gospodju.Muž je nekad radio,nekad ne.Ako radi,svekar vrišti zašto radi-neće da pomaže na kući,ako ne radi-eto lenština.A,onda se kuća završila,svekar sredio njima prizemlje,mi ostadosmo i dalje u podrumu. I onda jednog dana,Gdin došao i rekao da je izdao prizemlje rumunima.U medjuvremenu,sin nam je oboleo od purpure.
Više nismo mogli da izdržimo.Pukao nam je film,kad je njegov otac počeo da izjavljuje kako nismo u kući mrdnuli ni ko mačka repom.Pa,ko je tu lud:dok smo se mi patili u podrumu,gospodin je sa dr..m uživao u velikom stanu sa grejanjem.Nama je sijalica morala da gori ceo dan.Mi smo otišli,on je izdao celu kuću.Pa,kad se setim,trudna,rizična trudnoća,a moram da istovarim 10džakova peska,jer nema niko drugi.Večito puni peska,zemlje,maltera,pa onda čuvaj kuče jer eto gosp.hoće da imaju kuče.Ma,bili smo kao domari.I,opet ne valjaš,nisi školovan kao on.Ne treba mi ništa od njega,eto mu njegovi stanovi,kuće i lokali,sad kad je ostao sam,svi mu okrenuli ledja.Kako ja njega da poštujem?!
 
Ne znam da li je vec ovo pisano, ima puuno stranica, te nisam bas sve iscitala. Ako ponavljam nesto sto je vec napisano unapred izvinite.

Najvise mi se dopada kod zena koje su i taste i svekrve ona stra " Jao sto imam zeta, da ga uramis. sve cini za moju cerku, dorucak u krevetu, pomaze joj u svemu, pazljiv,nezan...bla,bla,bla. A onaj moj jadan sin. Boze , sto ga ona vestica muci , zamisli da mora i po dete u vrtic da ide">u tom stilu
 
gumuš:
Setih se sad nečeg od letos,što me ostavilo totalno bez teksta:
jedna baka,koja eto već je godinama slepa i nagluva,umirala.Valjda kad je osetila da joj je kraj:pozva sina,snaju,unučad i onda im reče:otkad sam oslepela-nagledah se svega,a otkad sam ogluvela-tek sam se svega naslušala.
Baba je godinama glumila da ne vidi i ne čuje.
Meni je ovo bilo neverovatno,pa zar neko može tako!Ali ima nas raznih.
Kliknite za proširenje...

Ima toga, prave se da ne cuju, cimaju te da im urlas na uvo (ne znam samo kako istrpe), a ovamo i da sapuces u susednoj sobi, znaju sta si rekla. Fascinantno, ali istinito. Videla sam takvu. I pricala s njom vise puta, iskidala glasnih zica ne pitaj koliko, urlajuci, ALI URLAJUCI JOJ U UVO, al sve zna sta snajka prica u susednoj sobi...
 
1. Trebao je da ozeni bivsu devojku
2. Samo ja znam sta moj sin voli
3. Ne zelim da mi se motas po kuhinji
4. U moju sobu ne smes, a ja u tvoju naravno, pa to je moja kuca
5. Savet od tebe nicemu ne vredi, ipak ja znam bolje
6. Ti samo hoces da nagovoris mog sina da se odseli
7. Sta ti znas kako se gaji dete, ja sam odgajila, dvoje/ troje.
8. Hocu ja da pricuvam dete, ali samo kad meni odgovara, pa kako da preskocim poslepodnevno spavanje ili neki film
9. To treba tako da se radi
10. Sa tvojim prijateljima moram i ja da sedim
-------------------------------------------------------------------------
Dodala bih ja još štošta,ali i ovo je dovoljno za početak.
 
E, ja mojoj večeras skresala, onako kulturno, al odlučno! I njoj, i njenom čoveku, a mom svekru, i svekrovoj džangrizavoj majci, i zaovi!!!!
Jesam se iznervirala, uuuuh, opasno, ali im nije prošlo! I neće im proći! I znam da nije kraj bitke, i očekujem najniže udarce i svesna sam da će "prevrnuti i nebo i zemlju" da isteraju svoje, ali - ne-mo-že!!!
Nije njihova stvar, nije njihov život, nije njihova porodica i ima da gledaju svoja posla!
Jesam iznervirana, i ne ponosim se time što mora tako, ali mi je tako drago što preuzimam kontrolu nad svojim životom... Trajaće i moja je greška što sam im dozvolila da se toliko razmašu i toliko umešaju i mešaju i trućaju i isteruju svoje snobovske zamisli, ali neću da odustanem pa neka Zemlja promeni smer okretanja! E, ima da se zna dokle je moja porodica, a gde je njihova, i da se zna dokle mogu, a gde je granica.
Moje dete, rodjendan mog deteta i organizacija istog je - moja stvar. Doći će kao gosti i otići će kao gosti. Nema ništa iza toga, a ni izmedju toga. I kraj!
uh, jesam se iznervirala, za medalju.... :roll:
 
atakualpa:
E, ja mojoj večeras skresala, onako kulturno, al odlučno! I njoj, i njenom čoveku, a mom svekru, i svekrovoj džangrizavoj majci, i zaovi!!!!
Jesam se iznervirala, uuuuh, opasno, ali im nije prošlo! I neće im proći! I znam da nije kraj bitke, i očekujem najniže udarce i svesna sam da će "prevrnuti i nebo i zemlju" da isteraju svoje, ali - ne-mo-že!!!
Nije njihova stvar, nije njihov život, nije njihova porodica i ima da gledaju svoja posla!
Jesam iznervirana, i ne ponosim se time što mora tako, ali mi je tako drago što preuzimam kontrolu nad svojim životom... Trajaće i moja je greška što sam im dozvolila da se toliko razmašu i toliko umešaju i mešaju i trućaju i isteruju svoje snobovske zamisli, ali neću da odustanem pa neka Zemlja promeni smer okretanja! E, ima da se zna dokle je moja porodica, a gde je njihova, i da se zna dokle mogu, a gde je granica.
Moje dete, rodjendan mog deteta i organizacija istog je - moja stvar. Doći će kao gosti i otići će kao gosti. Nema ništa iza toga, a ni izmedju toga. I kraj!
uh, jesam se iznervirala, za medalju.... :roll:
Kliknite za proširenje...

...nedaj se...:zag:
 
atakualpa:
E, ja mojoj večeras skresala, onako kulturno, al odlučno! I njoj, i njenom čoveku, a mom svekru, i svekrovoj džangrizavoj majci, i zaovi!!!!
Jesam se iznervirala, uuuuh, opasno, ali im nije prošlo! I neće im proći! I znam da nije kraj bitke, i očekujem najniže udarce i svesna sam da će "prevrnuti i nebo i zemlju" da isteraju svoje, ali - ne-mo-že!!!
Nije njihova stvar, nije njihov život, nije njihova porodica i ima da gledaju svoja posla!
Jesam iznervirana, i ne ponosim se time što mora tako, ali mi je tako drago što preuzimam kontrolu nad svojim životom... Trajaće i moja je greška što sam im dozvolila da se toliko razmašu i toliko umešaju i mešaju i trućaju i isteruju svoje snobovske zamisli, ali neću da odustanem pa neka Zemlja promeni smer okretanja! E, ima da se zna dokle je moja porodica, a gde je njihova, i da se zna dokle mogu, a gde je granica.
Moje dete, rodjendan mog deteta i organizacija istog je - moja stvar. Doći će kao gosti i otići će kao gosti. Nema ništa iza toga, a ni izmedju toga. I kraj!
uh, jesam se iznervirala, za medalju.... :roll:
Kliknite za proširenje...

A sto si se ti ustvari iznervirala, odnosno sta je konkretno bilo.......Sta su gospoda htela a tebi se nije dopalo.....:bye:
 
cecikaa:
A sto si se ti ustvari iznervirala, odnosno sta je konkretno bilo.......Sta su gospoda htela a tebi se nije dopalo.....:bye:
Kliknite za proširenje...
Prvo, nije da se ne dopada samo meni, već i mm.
Eto, na primer, insistiraju da se, umesto u našoj kući, rodjendan našeg deteta slavi kod njih. Traže da oni budu domaćini, da oni taj rodjendan proslave. Pa, dalje, traže da zovemo ljudi kao za svadbu, čak i neke njihove prijatelje koje sam jedva tri puta u životu videla. Pa da bude kompletan ručak, od predjela, do torte. Ebo te, nemamo za to para, a i neću da zovem nekoga koga ne poznajem. Mi smo hteli samo najuže, najbliže - moje, njegove roditelje, sestre, braću i kuma. Kum neće doći, ima neke opravdane obaveze, ok je sasvim. I nikoga osim najuže rodbine nećemo da zovemo.
Ne mogu ljudi da shvate da nemamo para, da nam je i ovo previše, da je i ovo povuci-potegni... Kakvi pirovi, kakva prejedanja i napijanja, prvo ne shvatamo, ni mm ni ja, svrhu dečijeg rodjendana. Oni će da mi odredjuju koja će torta da bude, koje ćemo sokove da kupimo... i ostalo. a oni to tako traže.
Pa, reci, jesam li u pravu ili nisam?
 
Ne daj da se mešaju.Mi smo tako napravili jednom tu grešku,pa su nam svekar i njegova drolja posle prebacivali kako su oni jadni morali sve,da nije njih mi bi umirali itd. Naime,ćerkin prvi rodjendan i krštenje,su oni zamislili kao svečani ručak za pitaj Boga koje sve goste.Došle neke njihove komšije,prijatelji,većinu i ne znam,pa je moralo sve da bude spremljeno kao za ispraćaj u vojsku:supe,čorbe,predjela,salate,tri vrste pečenja,torte,kolači.Sve su oni spremili-čitaj kupili,morala je da se pušta vrlo klasična muzika.Malo,malo pa bocnu kako su sve to oni sredili. Onda sam se setila da u komšiluku imamo čoveka koji se oblači u onaj lik izy iz crtaća.Na brzinu ga pozovem da dodje na slavlje.Scena je sledeća:čuje se Mocart sa diska,svi su jelte vrlo ugaldjeni,vospitani i kurtulni,a onda ulazi "Izzy".Nastaje haos.Nikom nije ništa jasno.Počinje taj Izzy da peva,i igra,ja umirem od smeha.Čovek inače priča čisti bosanski,i ima problema sa jednom nogom tako da šepa. Svekar je poludeo."Kako sam mogla da uradim tako nešto?"On inače ne voli izbeglice,pošto sam i ja to. Posle su stalno pričali kako da nije bilo njih dete ne bi imalo ni rodjendan,nažalost Izzy-a ne spominju. Al,baš me briga deca su bila oduševljena.
 
atakualpa:
Prvo, nije da se ne dopada samo meni, već i mm.
Eto, na primer, insistiraju da se, umesto u našoj kući, rodjendan našeg deteta slavi kod njih. Traže da oni budu domaćini, da oni taj rodjendan proslave. Pa, dalje, traže da zovemo ljudi kao za svadbu, čak i neke njihove prijatelje koje sam jedva tri puta u životu videla. Pa da bude kompletan ručak, od predjela, do torte. Ebo te, nemamo za to para, a i neću da zovem nekoga koga ne poznajem. Mi smo hteli samo najuže, najbliže - moje, njegove roditelje, sestre, braću i kuma. Kum neće doći, ima neke opravdane obaveze, ok je sasvim. I nikoga osim najuže rodbine nećemo da zovemo.
Ne mogu ljudi da shvate da nemamo para, da nam je i ovo previše, da je i ovo povuci-potegni... Kakvi pirovi, kakva prejedanja i napijanja, prvo ne shvatamo, ni mm ni ja, svrhu dečijeg rodjendana. Oni će da mi odredjuju koja će torta da bude, koje ćemo sokove da kupimo... i ostalo. a oni to tako traže.
Pa, reci, jesam li u pravu ili nisam?
Kliknite za proširenje...

Naravno da jesi i to je sasvim jasno. Ja prosto ne mogu da verujem da ljudi tako razmisljajui i da se u to mesaju. Pa najnormalnije je da mama ti tata odluce sta ce i kako ce. Oni treba da budu dragi gosti na rodjendanu i potpuno nenametljivi. Mozda jedino da ponude materijalnu pomoc ako mogu naravno i to je to. To ne treba da im dopustite nikako. Sto ne ide ne ide. Vashe dete, vasha organizacija. Tachka. :cmok2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top