Svekrve...neicrpna tema

[Tsuymish]

To ti misliš, a nisi upoznala moju (pokojnu) sveki. Mene su vaspitavali tako da budem pristojna prema staraijima, a

pa ja ne vidim sta ovde nije pristojno

Trebala si joj reći:"Pa i ja ću biti pametna jednog dana." i nasmešiti se uzdržano... da vidiš kako bi popizdela...

 

[Tsuymish]

Evo i presude:NE MOŽE KOD NAS.
Noćas smo muž i ja pričali,i on ne želi da ona dodje kod nas.Sam on je vrlo odlučan u tome:"oni su svoje živote uredili i obezbedili sebe,a gde sam ja tu ceo njihov život,šutirali su me od jednog do drugog,kad jednom dosadim pošalje me kod drugog,i tako redom,dok nisu odlučili da sam dovoljno zreo da me izbace na ulicu.Oni imaju svoje stanove i kuće,mi nemamo,ne tražim nikad pomoć od njih,a i ne treba mi."
Znači naš život ostaje naš,bez zlih gostiju.Naravno,svekar je odmah zvao da kaže kako nas nije sramota,a pre svega sina,jer neće majku da primi,samo mu je odgovorio,da je on primi,on ima gde,mi nemamo,ni gde ni od čega.

Bravo!
A sta se on buni, pa i on je pobegao od te rospije
Kad neko ko je kao on pobegne od nje,mogu misliti kakva je
Sto je on ne primi kod sebe?

 

[gumuš]

On je posebna priča.Ceo život trči za suknjama.I sad kad je u penziji.Pa je tako bio sa duplo mladjom,imaju dete.Naravno,ona ga ostavila i tražila stan da joj kupi.
Moj dragi muž,presudio,ne zanimaju ga on jedno ni drugo.Imamo mi dovoljno naših briga.I bez njih dvoje.
Treba decu vaspitati,izvesti na pravi put.I boriti se za bolje sutra.

 

[jexy1005]

Bravo Gumush
samo napred!!

 

[gumuš]

Hvala,hvala
Ma i nama je više dojadilo s njima dvoma.Već 12 godina malo jedno,pa malo drugo,ajde bre više u p... m..... Bole njih,razgaćili se po svojim stanovima.kućama,penzije,a ja se sa decom potucam po tudjim stanovima,i razmišljam šta ću sutra.
Dosta više.

 

[_Stela_]

To ti misliš, a nisi upoznala moju (pokojnu) sveki. Mene su vaspitavali tako da budem pristojna prema staraijima, ali to je jedna priča koja čak ni ovde ne bi prošla. Sve snajke na ovom PDF ne bi stale sa osudama kada bih ja krenula šta sam sve doživljavala od moje drage sveki. Ali, nje više nema, a ja ipak ovde povremeno postujem, čisto zarad nekih davnih dana koji se nažalost ne zaboravljaju.
Ti draga imaš sreću da si trpeljiva i dobre naravi, čisto sumnjam da bi tvoju sveki ijedna žena, nevezano sa ovim forumom, trpela, kako ti onomad reče: svi se izređali u uređenju mog doma, pa sveki mene pozvala da ja ipak rešim kako će to da konačno izgleda, strašno, svaka tebi čast na trpeljivosti, malo ih je danas koji bi imali nerve za takvu "dobru" svekrvu, ma samo da je tebi dobra, briga te za ostale.

S ovim se slazem. Ali, malo ko bi trpio i Cicak, tako da

 

[_Stela_]

Izadi sutra ti ispred kuce pa kreni razgovor.....kako ste komsinice,....a usput joj predochi kako bi dobro bilo da imas pomoc a nemas.bla bla......Si vido ti kako matora lazhe...Matora a lazhe..........qq

Ma, da, najbolje da svoju energiju trosi na prepucavanje sa svekrvom. i to na tako posredan nacin preko komsija.

 

[_Stela_]

Ja sam, nazalost, mrtva ozbiljna.
Ne znam da li moram da ostavim jmbg i broj licne karte kako ne bi ispalo da se ovde zezam ali ako moram nije ni to neki problem U neku ruku i nije lose ako su tudji problemi toliko mali da moji deluju kao naucna fantastika ali ja ne mogu protiv toga - izgleda da me je sad snaslo sve ovo kao nadoknada sto se tolike godine ni oko cega nisam nervirala Tako to ide izgleda ........

Znam da je prica odvratna ali eto, tako je kako je. Do daljnjeg sam tu sa njim u istoj kci, da vidim da li ce se dozvati pameti i da li nesto moze da se popravi pa ako ne resimo problem razvodimo se, ne vidim drugo resenje. Ako je to sve otislo onoliko daleko koliko mislim da jeste onda i nemam zelju da se mirimo, gadi mi se, ali mi je krivo zbog dece. Mozda mu otac dodje do leta, pokusacu da ostanem u kuci toliko, da vidim da li ce to nesto promeniti.

Inace, ona mi je blago nagovestila da mogu slobodno da odem ako mi se nesto ne dopada i da njoj druga gospodja u kuci ne treba Naravno, sve uz opasku da nisam dobrodosla ali da on nece ziveti bez dece! Pomalo me plasi i da ce mi smestiti otkaz, jer radim kod njegovog tate (gde i on radi i gde i njoj tece staz) i da ce me na kraju nekako ostaviti bez primanja i juriti starateljstvo ako zatrazim razvod.

I poslije svega napisanog ti cekas da nadjes neki konkretan dokaz? Zar ti cijela ta situacija nije dovoljna? Samo kad ih ulovis zajedno u krevetu ti ces povjerovati, a do tad nemas dovoljno jak razlog?
I cemu se nadas kad dodje svekar, da ce ti se tad muz "vratiti"? Koji ce ti djavo i tad nije mi jasno?

 

[latisa]

sad ima i slika...

Fali slatko

 

[RaniMraz]

I poslije svega napisanog ti cekas da nadjes neki konkretan dokaz? Zar ti cijela ta situacija nije dovoljna? Samo kad ih ulovis zajedno u krevetu ti ces povjerovati, a do tad nemas dovoljno jak razlog?
I cemu se nadas kad dodje svekar, da ce ti se tad muz "vratiti"? Koji ce ti djavo i tad nije mi jasno?

Ma kod mene je definitivno gotov brak, samo se nisam setila da to ovde objavim.

Izržala sam svega par dana sa njima i opet se vratila kod mojih. Prvi put kad sam otišla sa decom je kukao i molio me da se vratim, sad se uopšte ne oglašava. Čujem od zajedničkih prijatelja da okolo priča da sam ja kriva za sve jer nisam poštovala njegovu maćehu i njega i taj njihov odnos

Radila sam u organizaciji gde je njegov otac na čelu ali pošto on nije u Srbiji rukovode neki drugi ljudi koji su naravno dobri sa mojim mužem. Odmah nakon odlaska od kuće su me počastili otkazom ali već sam se snašla, počinjem za desetak dana da radim novi posao. Imam neki novac ušteđen a imam i roditelje tako da mi sa te strane nije strašno. On i dalje radi na istom mestu i u neku ruku mi je drago što ga ne viđam ni na poslu i što je ovako ispalo jer ja sama ne bih imala petlju da dam otkaz.

Decu sam naravno povela sa sobom ali mi predstavlja problem da ih svako jutro vodim u školu/vrtić na drugi kraj grada. Stariji ima 8 godina, ide u drugi razred a mlađi je u predškolskom. Ja sam sa njima prešla kod roditelja i dosta smo daleko od škole/vrtića gde idu. Moram svako jutro da ih budim mnogo rano da bi stariji stigao na vreme u školu - putujemo autom od Voždovca do Batajnice. Moraću da ga ispišem iz škole i upišem ovde gde sam sada a on neće i buni se Imam dobru volju da ga ostavim u toj školi gde se lepo druži sa decom ali neću moći da ga vozim svaki dan kad počnem da radim - za povratak nazad nije problem, sačekaće kod oca dok ne završim sa poslom Non-stop odlažem taj problem dok ne vidim kakvo će mi biti radno vreme ali nije realno ni ekonomično da svaki dan toliko putujem u dva smera.

On tvrdi da starijem sinu ne treba menjati školu (ni mlađem vrtić) već da deca treba da žive sa njim, što je meni neprihvatljivo. Nemam zamerke na njega kao oca i jeste njima sve bliže ako su sa njim ali zaista mislim da sam im u uzrastu od 6 i 8 ja potrebnija. Trenutno nemam mogućnosti da iznajmim stan bliže njemu i jedino gde mogu da budem je kod roditelja.

On i njegova maćeha će preko suda probati da dobiju starateljstvo jer sam ja sad sa roditeljima penzionerima i dvoje dece u malom stanu od 50m2 a oni imaju veliku kuću, dvorište, pse, zeca kog deca obožavaju, blizu su njihove škole i vrtića. Oboje su prijavljeni da imaju stalni posao kod njegovog oca, teče im radni staž i primaju nekakve plate (mada ona ništa ne radi i ne ide na posao a on ponekad, može im se) ... meni su smestili otkaz i evo snašla sam se za novi posao ali na određeno. On je u celoj priči manje-više pasivan a ona je ta koja se obračunava sa mnom. Preti da će svašta reći na sudu i da će sigurno uzeti decu A ja sam u panici ...

Pare za decu, od kako nismo sa njima a to je nekih deset dana, nije davao ali nisam još ništa ni tražila - valjda je još rano. Ne znam ni kako da pokrenem tu priču dok nismo formalno razvedeni.

 

[ludopileglodjekosku]

Ma kod mene je definitivno gotov brak, samo se nisam setila da to ovde objavim.

Izržala sam svega par dana sa njima i opet se vratila kod mojih. Prvi put kad sam otišla sa decom je kukao i molio me da se vratim, sad se uopšte ne oglašava. Čujem od zajedničkih prijatelja da okolo priča da sam ja kriva za sve jer nisam poštovala njegovu maćehu i njega i taj njihov odnos

Radila sam u organizaciji gde je njegov otac na čelu ali pošto on nije u Srbiji rukovode neki drugi ljudi koji su naravno dobri sa mojim mužem. Odmah nakon odlaska od kuće su me počastili otkazom ali već sam se snašla, počinjem za desetak dana da radim novi posao. Imam neki novac ušteđen a imam i roditelje tako da mi sa te strane nije strašno. On i dalje radi na istom mestu i u neku ruku mi je drago što ga ne viđam ni na poslu i što je ovako ispalo jer ja sama ne bih imala petlju da dam otkaz.

Decu sam naravno povela sa sobom ali mi predstavlja problem da ih svako jutro vodim u školu/vrtić na drugi kraj grada. Stariji ima 8 godina, ide u drugi razred a mlađi je u predškolskom. Ja sam sa njima prešla kod roditelja i dosta smo daleko od škole/vrtića gde idu. Moram svako jutro da ih budim mnogo rano da bi stariji stigao na vreme u školu - putujemo autom od Voždovca do Batajnice. Moraću da ga ispišem iz škole i upišem ovde gde sam sada a on neće i buni se Imam dobru volju da ga ostavim u toj školi gde se lepo druži sa decom ali neću moći da ga vozim svaki dan kad počnem da radim - za povratak nazad nije problem, sačekaće kod oca dok ne završim sa poslom Non-stop odlažem taj problem dok ne vidim kakvo će mi biti radno vreme ali nije realno ni ekonomično da svaki dan toliko putujem u dva smera.

On tvrdi da starijem sinu ne treba menjati školu (ni mlađem vrtić) već da deca treba da žive sa njim, što je meni neprihvatljivo. Nemam zamerke na njega kao oca i jeste njima sve bliže ako su sa njim ali zaista mislim da sam im u uzrastu od 6 i 8 ja potrebnija. Trenutno nemam mogućnosti da iznajmim stan bliže njemu i jedino gde mogu da budem je kod roditelja.

On i njegova maćeha će preko suda probati da dobiju starateljstvo jer sam ja sad sa roditeljima penzionerima i dvoje dece u malom stanu od 50m2 a oni imaju veliku kuću, dvorište, pse, zeca kog deca obožavaju, blizu su njihove škole i vrtića. Oboje su prijavljeni da imaju stalni posao kod njegovog oca, teče im radni staž i primaju nekakve plate (mada ona ništa ne radi i ne ide na posao a on ponekad, može im se) ... meni su smestili otkaz i evo snašla sam se za novi posao ali na određeno. On je u celoj priči manje-više pasivan a ona je ta koja se obračunava sa mnom. Preti da će svašta reći na sudu i da će sigurno uzeti decu A ja sam u panici ...

Pare za decu, od kako nismo sa njima a to je nekih deset dana, nije davao ali nisam još ništa ni tražila - valjda je još rano. Ne znam ni kako da pokrenem tu priču dok nismo formalno razvedeni.

Čeka te opasna bitka. I spremi se na najniže udarce.
Decu da ti uzmu ne mogu, dokle god radiš ali mogu te uvući u jedan izuzetno dug i naporan brakorazvodni proces.
Moj ti je savet da se nekako dokopaš bilo kakvog inkriminišućeg materijala o njima dvojima na gomili. Iznajmi privatnog detektiva ili se već snađi kako umeš. Sa takvim dokazima, niko ti ništa neće moći.
I još nešto, šta je sa svekrom? Možeš li njega da pozoveš i izneseš mu svoje sumnje o bolesničkoj vezi između tvog muža i maćehe? Neće ti poverovati, to sam sigurna ali će obratiti pažnju na njihovo ponašanje, što može ići tebi u korist. Kad tata/muž krene da im dahće za vrat, više će brinuti kako da nastave "švalerejšn" nego što će ih zanimati tvoja deca.

Ne zaboravi jednu stvar, neko ko održava vezu sa maćehom, rođenom ocu iza leđa, nikada ne može biti dobar otac. Kakav primer on daje deci svojim ponašanjem? I odakle ti hrabrosti da dopuštaš starijem sinu da bude u njegovoj blizini? Šta ako ih zatekne na gomili? Šta misliš kakav bi to šok bio za dete? Umesto da ih skloniš i sačuvaš, ti ih guraš među bolesnike.

Sve ovo važi pod uslovom da su tvoje sumnje opravdane. A rekla bih da jesu

 

[gumuš]

Spremi se za lavovsku bitku.Na sudu se iznosi sve i svašta,svi mogući niski udarci.Voždovac-Batajnica jeste duga relacija,ali neka klinci budu tamo do kraja školske godine,a onda ih prebaci.Moji su nekoliko puta menjali vrtiće i škole,u početku jeste nezgodno,ali se naviknu.Brže deca nego mi stariji.
S obzirom da je moj svekar,dva puta bio na sudu,mogu da ti kažem da su muškarci u stanju da svašta smisle i nameste.Prvi put je platio sudiji da dobije decu.
Drugi put,nije ni hteo dete,ali pošto je gospodja htela stan i kuću,on je bogami dobro se potrudio da ne dobije ništa.
Mogu samo da ti kažem,nadji dobrog advokata,i uz konsultaciju sa njim počni da snimaš sve vaše razgovore mislim na razgovore izmedju tebe i muža,njegove "maćehe".Što ti deca više vremena provode sa njim,više će on pričati i puniti njima glavu protiv tebe.
Ovo ne pišem da bi te uplašila,nego najiskrenije.Eto,skoro je svekar završio tu drugu parnicu,pa sam se naslušala svega.
Nadam se da će sve biti u redu.

 

[fejsica93]

Razgovara moja svekrva sa komsinicom ispred nase kuce i ja cujem:
Komsinicaa kako ste? bla bla planirate li odmor aprila (za uskrs)? bla bla ...kad ce prinova?
svekrva: ahh beba ce sada krajem februara i planirali smo odmor aprila al ne mogu sad..beba kod sina trebam pomoci,kuvati ,spremati,stres je otici negde a sve mene ceka..
pitala me nije kako sam a za koji dan se poradjamuz to ona meni da pomogne jaoooprvo unuce nije pogledala niti mi jednom skuvala rucak pa sad ceubicu se majke mi kad cujem ovo a unuce nece da vidi

i sta sad?matora lupeta,sta je sad tu tako strasno,nego te ona nervira u startu pa bi ovde prijavila i da prdne u tvom stanu "pobogu kako se usudila" u tome je stvar
kao i 90% ove teme

 

[Katti]

Apsolutno nista strasno ..ona je jadna mucenica pomaze mi ne moze glavu da digne od spremanja ruckova,setanje unuke ..tesko joj propasce joj odmor jer meni mora da pomogne a vrata ne otvori ni da pita kako sam(niko joj ne brani da ode i na mars ako hoce ja od nje nikakve vajde nenam)... cime se ona hvali???Lazima ..
Danas sta mi je uradila moja "dobra svekrva"..muzu je sutra rodjendan i uvek spremim tortu pa pozovem njegove i ostanu na veceru ja spremim ko za slavu...sada posto sam 40 nedelja muz je njoj i rodbini reko da ne dolaze jer se kod mene nikad ne zna kad ce krenuti i da ce slaviti kad se porodim..ona mene zove na tel da mi kaze kako ce ona doci da mi spremi nesto posto ja ne mogu i da je rodbinu zvala jer ako sam trudna nisam bolesna a sinu je rodjendan i nije fer da niko ne dodje da mu cestita zbog mene..a ako se porodis mi cemo kod vas cekati lepe vesti
rece mi njih 20 dolazejesam li ja luda ili je ona bezosecajna do bola Reko joj nemoj da dolazis da mi pomognes sama cu ..njeno pomaganje bi se svelo na gledanje kako ja spremam jer ne zna da kuva...i tako ja ceo dan u kuhinji..postigla je sta je htela..

 

[badema]

Jao, potpuno te razumem. I ova moja zna da bude naporna do imbecilnosti, retko koji dan preskoci da nam nesto ne soli pamet kako bi mi trebali ovo ili ono. A naravno da me cesto i natera nesto da uradim, primer dobila sam neke ljiljane, prelep buket, od svoje ujne, a posto mi je beba tih dana puno spavala, ona mi je konstantno pricala zasto ne izbacim to cvece, sigurno je to opija koliko mirise, iako je cvece stajalo u dnevnoj sobi. Kad je vec pocelo da vene, ja uzmem da bacim vidim da je ostalo onako zuto od cveca na zavesi koja je bila blizu, a koju nam je svekrva kupila. Ubacim odmah u masinu i zavese jer mislim ako vidi sutra, na glavu ce mi se popeti da sam trebala da odaljim cvece ili sta znam jos kakve gluposti ce da smisli. Sutradan smislim da sam nekako ih isprskala pa sam zato prala, a sve se nerviram zbog tog pranja pored svih onih pranja bebecih stvari. Ali, eto vraga, udari ona na pricu zasto ne operem i prozore i zapne kao luda, te ona ce da mi pomogne trte-mrte, i na kraju je isterala svoje, prala sam i prozore pored male bebe i svog onog umora.
I sto kazes, ne seti se da pita kako sam. Dobila sam temperaturu, a dojim bebu, bar iz pristojnosti je mogla da pita kako sam, ali dobro, za dva dana kad je bila raspolozena pitala me je kako sam i jel hocu da mi skuva caj. Trebala sam da kazem da moze ako ce ona da se kuva u tom caju.

A toliko toga se meni nakupilo jos kad sam dosla ovde, jer ona je toliko razmazena i sebicna da se stalno ljutila i stalno joj je kao bilo tesko sto joj se sin ozenio, pa vristi i place jer joj se kao ja nisam obratila, pa onda sin joj nije dosao tog dana pa ona moze da pomisli da ga ja odvajam (a ja ga stalno terala da idemo kod njih), pa kao kako to da mi je tesko sto sam dosla u drugi grad (jer me videla jednom zamisljenu i samu), pa nisam ja mala, (samo je njoj tesko), pa kao mora da to meni majka prica kako je tuzna sto sam otisla pa zato mi je tesko (a moja mama je meni uvek samo podrska bila i jako je pozitivna), pa kao da ne pricam ja njenom sinu da je meni nesto tesko, da ga ne opterecujem. Jao, pa koliko puta joj kazem zdravo ili pitam kako je, a ona cuti i nece da prica jer je ljuta na ko zna koga. Pa koliko puta je bila drska bez ikakvog razloga, pa i prema mojima.

Toliko toga se nakupi, da naravno da nas nervira u startu. Sada kad bi bila med i mleko, mene nervira samo glas kad joj cujem.
Ja sam oduvek i jos uvek fina sa njom, izbegavam bilo kakav konflikt, ali zaista, samo da je htela i malo se potrudila mogli smo svi opusteno da zivimo. Ovako je konstantno zategnuta situacija, posto ja malo pricam pred njom (jer cu sigurno nesto da pogresim), vec se samo smeskam i cekam kad cu da poludim definitivno.

Samo se trudim da sto manje mislim na nju dok ne uspemo da odemo.

 

[_Ata_]

Jao, potpuno te razumem. I ova moja zna da bude naporna do imbecilnosti, retko koji dan preskoci da nam nesto ne soli pamet kako bi mi trebali ovo ili ono. A naravno da me cesto i natera nesto da uradim, primer dobila sam neke ljiljane, prelep buket, od svoje ujne, a posto mi je beba tih dana puno spavala, ona mi je konstantno pricala zasto ne izbacim to cvece, sigurno je to opija koliko mirise, iako je cvece stajalo u dnevnoj sobi. Kad je vec pocelo da vene, ja uzmem da bacim vidim da je ostalo onako zuto od cveca na zavesi koja je bila blizu, a koju nam je svekrva kupila. Ubacim odmah u masinu i zavese jer mislim ako vidi sutra, na glavu ce mi se popeti da sam trebala da odaljim cvece ili sta znam jos kakve gluposti ce da smisli. Sutradan smislim da sam nekako ih isprskala pa sam zato prala, a sve se nerviram zbog tog pranja pored svih onih pranja bebecih stvari. Ali, eto vraga, udari ona na pricu zasto ne operem i prozore i zapne kao luda, te ona ce da mi pomogne trte-mrte, i na kraju je isterala svoje, prala sam i prozore pored male bebe i svog onog umora.
I sto kazes, ne seti se da pita kako sam. Dobila sam temperaturu, a dojim bebu, bar iz pristojnosti je mogla da pita kako sam, ali dobro, za dva dana kad je bila raspolozena pitala me je kako sam i jel hocu da mi skuva caj. Trebala sam da kazem da moze ako ce ona da se kuva u tom caju.

A toliko toga se meni nakupilo jos kad sam dosla ovde, jer ona je toliko razmazena i sebicna da se stalno ljutila i stalno joj je kao bilo tesko sto joj se sin ozenio, pa vristi i place jer joj se kao ja nisam obratila, pa onda sin joj nije dosao tog dana pa ona moze da pomisli da ga ja odvajam (a ja ga stalno terala da idemo kod njih), pa kao kako to da mi je tesko sto sam dosla u drugi grad (jer me videla jednom zamisljenu i samu), pa nisam ja mala, (samo je njoj tesko), pa kao mora da to meni majka prica kako je tuzna sto sam otisla pa zato mi je tesko (a moja mama je meni uvek samo podrska bila i jako je pozitivna), pa kao da ne pricam ja njenom sinu da je meni nesto tesko, da ga ne opterecujem. Jao, pa koliko puta joj kazem zdravo ili pitam kako je, a ona cuti i nece da prica jer je ljuta na ko zna koga. Pa koliko puta je bila drska bez ikakvog razloga, pa i prema mojima.

Toliko toga se nakupi, da naravno da nas nervira u startu. Sada kad bi bila med i mleko, mene nervira samo glas kad joj cujem.
Ja sam oduvek i jos uvek fina sa njom, izbegavam bilo kakav konflikt, ali zaista, samo da je htela i malo se potrudila mogli smo svi opusteno da zivimo. Ovako je konstantno zategnuta situacija, posto ja malo pricam pred njom (jer cu sigurno nesto da pogresim), vec se samo smeskam i cekam kad cu da poludim definitivno.

Samo se trudim da sto manje mislim na nju dok ne uspemo da odemo.

Oh, Bože, pa jesi li ti malo dete, a ona tvoja učiteljica? Pobogu, ženo, zašto to radiš? Neću da perem prozore i gotovo, kako bre može da te natera na to???
Koliko kontam, odvojeni ste, ako grešim ispravi me. Pa sve i da ste zajedno, bez veze. Kažeš - neću i stojiš iza toga.
Meni moja probala par puta tako nešto da nabacuje, ali sam je ućutkala, na finjaka, ali odlučno. Ijuuu, kako ti je šporet prljaaaaav! Rekoh - nije prljav, samo mi je kafa iskipela, ništa strašno. Pa, obriši to, sramota je, može neko da naidje... bla, bla, bla. E, ako mi neko naidje samo da mi zagleda gde je iskipela kafa, ili gde prašina nije dobro obrisana ili bilo šta slično, može slobodno istog trena da se okrene i da ode, takvi mi u kući ne trebaju. A sve uz smešak. Shvatila, pocrvenela od besa, ali ućutala. Tako još par puta, i sad zagleda, vrti glavom, cokće, ali usta ne otvara.
Ma idi, ona će da mi komanduje kad ću šta da radim... Dovoljno mi sedi na glavi u vezi sa drugim stvarima.
Mada, Jeka je u pravu, apsolutno. Sve to treba po kratkom postupku, pokazati zube od starta. E, taj start sam preskočila, videla samo pozitivne strane njenje ličnosti ( a nije da ih nema, ima ih podosta, da ne grešim dušu ), a negativne nisam. No, nema veze, nikad nije kasno da se zauzme stav i pokažu zubi. U zadnje vreme to baš i radim, i da vidiš da me i ostavlja na miru, polako ali sigurno. Sad zamara mog muža, ali i on joj skreše, pa sveki ostane da kipti od besa, ali nemoćnog.
Nije to nepoštovanje, naprotiv. Poštujem ja, nadjem se, pomognem, ali dosta bre više da me jaši i Kurta i Murta. Ni mojim roditeljima ne ćutim, pogotovo njima, a svekrvi ću - e gotovo više.

 

[Afroo]

Oh, Bože, pa jesi li ti malo dete, a ona tvoja učiteljica? Pobogu, ženo, zašto to radiš? Neću da perem prozore i gotovo, kako bre može da te natera na to???
Koliko kontam, odvojeni ste, ako grešim ispravi me. Pa sve i da ste zajedno, bez veze. Kažeš - neću i stojiš iza toga.
Meni moja probala par puta tako nešto da nabacuje, ali sam je ućutkala, na finjaka, ali odlučno. Ijuuu, kako ti je šporet prljaaaaav! Rekoh - nije prljav, samo mi je kafa iskipela, ništa strašno. Pa, obriši to, sramota je, može neko da naidje... bla, bla, bla. E, ako mi neko naidje samo da mi zagleda gde je iskipela kafa, ili gde prašina nije dobro obrisana ili bilo šta slično, može slobodno istog trena da se okrene i da ode, takvi mi u kući ne trebaju. A sve uz smešak. Shvatila, pocrvenela od besa, ali ućutala. Tako još par puta, i sad zagleda, vrti glavom, cokće, ali usta ne otvara.
Ma idi, ona će da mi komanduje kad ću šta da radim... Dovoljno mi sedi na glavi u vezi sa drugim stvarima.
Mada, Jeka je u pravu, apsolutno. Sve to treba po kratkom postupku, pokazati zube od starta. E, taj start sam preskočila, videla samo pozitivne strane njenje ličnosti ( a nije da ih nema, ima ih podosta, da ne grešim dušu ), a negativne nisam. No, nema veze, nikad nije kasno da se zauzme stav i pokažu zubi. U zadnje vreme to baš i radim, i da vidiš da me i ostavlja na miru, polako ali sigurno. Sad zamara mog muža, ali i on joj skreše, pa sveki ostane da kipti od besa, ali nemoćnog.
Nije to nepoštovanje, naprotiv. Poštujem ja, nadjem se, pomognem, ali dosta bre više da me jaši i Kurta i Murta. Ni mojim roditeljima ne ćutim, pogotovo njima, a svekrvi ću - e gotovo više.

...bravo...

 

[badema]

Ma ova moja je toliko uporna da joj treba bas dugo da shvati. Otkad je dosla beba i kad hoce nesto da mi nametne oko deteta i ja sam uporna pa objasnjavam zasto necu tako, ali njoj treba reci desetak puta, pa i tada moze opet da prica isto. Nekad mi je lakse da uradim kako kaze nego da joj pola sata nesto objasnjavam. A posebno to sto je navikla da je svi lazu (zato sto je zivcana i njenim ukucanima je uvek bilo lakse da je nesto slazu nego da se objasnjavaju sa njom) i onda primer dodje kao da mi objasni kako nesto da uradim, pa kaze "a jesi uradila to i to?" , ja kazem da jesam kao sto i jesam, i onda ona "nisi, nisi, vidim ja". Jao, sta vidis zeno?
Zajedno smo u dvoristu. Moj muz joj je milion puta rekao da se ne mesa, ona se malo smiri, pa opet.
Ali, da ne gresim dusu, oko bebe znam da budem onako malo otresita i ona na kraju me poslusa.

Mene vise nervira sto je tako negativna, nervozna i to prenosi na sve, ima neke paranoje, stalno je nesto uplasena kao da ce neko nesto da joj smesti, u stanju je samo da se breca na druge, a na stranu to sto su njene bolesti najstrasnije, primer imala je istu operaciju koju i ja u dvadesetim godinama, jos ja imam i terapiju, ali zaboga jesam ja videla njen rez, pa to je strasno, ona to ne sme u ogledalo da pogleda. Mislim, briga mene, ali onda me pozove moja mama koja me zali i kad me glava boli, pa mi dodje tesko sto sam od mojih daleko, a zivim sa ovim zlom koja samo sebe vidi. Moji ih ponekad nazovu da se cuju kao sa njima, a ona mene nikad i ne pita sta rade moji. Dodje mi nekad krivo kako prema nekome budes dobar, a on te ne zarezuje uopste.
Brat mi se zenio, a njoj je bas tada na toj svadbi nesto pozlilo pa stalno terala mog muza da je vozi kuci, bas kad je meni bio potreban, i jos se kao nesto naljutila u trenutku, pa to je da poludis.
Divan mi je brak, ali ona mi zagorcava zivot i samim tim mi je i ostalo u braku crno, sve zbog nje.

Moze neko da kaze i da preterujemo, ali kad neko s vremena na vreme pravi tako neka sranja, pa posle ga mrzis za svaku sitnicu. I bas me briga, bar se ovde izjadam nekome. :-)

Nisu mi jasne te svekrve koje same sebi prave takvu zategnutu situaciju. Kada snaja dolazi na njihovo, one treba da se potrude da bude sve u redu, na svom su terenu. Moja snaja, jos kad je bila devojka mom bratu, kod nas je nailazila samo na osmehe i svi smo se trudili oko nje, da se opusti i postane clan porodice. Danas je ona apsolutno opustena kod nas, mojima odavno ne persira, dolazi kod nas i kad moj brat ne moze, dolazi nekad samo da se proseta i isprica, sasvim se uklopila. I ja sam se nadala da cu tako sa muzevljevima, ali izgleda da je nemoguce.

I ne mora da znaci da ako su muzevi njihova deca, da su isti. Moj muz je izuzetno pozitivna osoba, on je na njegovog oca, samo sto nije tako miran i tih kao njegov otac, ali je stalno nasmejan, za razliku od njegove majke koja je vecito namrgodjena.

 

[melita-m]

Ma ova moja je toliko uporna da joj treba bas dugo da shvati. Otkad je dosla beba i kad hoce nesto da mi nametne oko deteta i ja sam uporna pa objasnjavam zasto necu tako, ali njoj treba reci desetak puta, pa i tada moze opet da prica isto. Nekad mi je lakse da uradim kako kaze nego da joj pola sata nesto objasnjavam. A posebno to sto je navikla da je svi lazu (zato sto je zivcana i njenim ukucanima je uvek bilo lakse da je nesto slazu nego da se objasnjavaju sa njom) i onda primer dodje kao da mi objasni kako nesto da uradim, pa kaze "a jesi uradila to i to?" , ja kazem da jesam kao sto i jesam, i onda ona "nisi, nisi, vidim ja". Jao, sta vidis zeno?
Zajedno smo u dvoristu. Moj muz joj je milion puta rekao da se ne mesa, ona se malo smiri, pa opet.
Ali, da ne gresim dusu, oko bebe znam da budem onako malo otresita i ona na kraju me poslusa.

Mene vise nervira sto je tako negativna, nervozna i to prenosi na sve, ima neke paranoje, stalno je nesto uplasena kao da ce neko nesto da joj smesti, u stanju je samo da se breca na druge, a na stranu to sto su njene bolesti najstrasnije, primer imala je istu operaciju koju i ja u dvadesetim godinama, jos ja imam i terapiju, ali zaboga jesam ja videla njen rez, pa to je strasno, ona to ne sme u ogledalo da pogleda. Mislim, briga mene, ali onda me pozove moja mama koja me zali i kad me glava boli, pa mi dodje tesko sto sam od mojih daleko, a zivim sa ovim zlom koja samo sebe vidi. Moji ih ponekad nazovu da se cuju kao sa njima, a ona mene nikad i ne pita sta rade moji. Dodje mi nekad krivo kako prema nekome budes dobar, a on te ne zarezuje uopste.
Brat mi se zenio, a njoj je bas tada na toj svadbi nesto pozlilo pa stalno terala mog muza da je vozi kuci, bas kad je meni bio potreban, i jos se kao nesto naljutila u trenutku, pa to je da poludis.
Divan mi je brak, ali ona mi zagorcava zivot i samim tim mi je i ostalo u braku crno, sve zbog nje.

Moze neko da kaze i da preterujemo, ali kad neko s vremena na vreme pravi tako neka sranja, pa posle ga mrzis za svaku sitnicu. I bas me briga, bar se ovde izjadam nekome. :-)

Nisu mi jasne te svekrve koje same sebi prave takvu zategnutu situaciju. Kada snaja dolazi na njihovo, one treba da se potrude da bude sve u redu, na svom su terenu. Moja snaja, jos kad je bila devojka mom bratu, kod nas je nailazila samo na osmehe i svi smo se trudili oko nje, da se opusti i postane clan porodice. Danas je ona apsolutno opustena kod nas, mojima odavno ne persira, dolazi kod nas i kad moj brat ne moze, dolazi nekad samo da se proseta i isprica, sasvim se uklopila. I ja sam se nadala da cu tako sa muzevljevima, ali izgleda da je nemoguce.

I ne mora da znaci da ako su muzevi njihova deca, da su isti. Moj muz je izuzetno pozitivna osoba, on je na njegovog oca, samo sto nije tako miran i tih kao njegov otac, ali je stalno nasmejan, za razliku od njegove majke koja je vecito namrgodjena.

Kao da pripovedaš priču jedne moje prijateljice, ista situacija u slovce.
Ona je trpela sve do drugog porođaja a tada joj je puk'o film i kad je jednom prilikom svekrva došla i počela da ređa šta sve treba u kući da se poradi, ova joj 'ladno rekla: evo pa radite ako vam smeta, meni ne smeta, imam preča posla. Prvo se ljutila i kritikovala, a kad je moja prijateljica po peti-šesti put rekla da je boli uvo za neke stvari koje svekrvi smetaju i da lepo uzme usisivač u ruke ili krpu za prašinu, ova se povukla.
Ne kaže se džaba: da su mi "one" godine, a ova pamet, i ja bih svašta nešto umela drugačije sada, ali bar vi mlade budite pametne pa ne dopustite da vam iko zagorčava najlepše godine života, već kao moja prijateljica, saspi joj u lice ono što ona tebi onako na finjaka zavlači tamo gde ne treba, jednom, dvaput, triput, dosadiće joj garant,budi samo uporna i dosledna svojim odlukama inače si naderala.

 

[Lilava]

Nas narod kaze:
"Boj se ovna, boj se g.ovna, pa kad ces ziveti??!!!"

 

[_Stela_]

Nas narod kaze:
"Boj se ovna, boj se g.ovna, pa kad ces ziveti??!!!"

A ja mislila to Selimovic

P.S. To kao stara srpska narodna poslovica: Nesto je trulo u drzavi Danskoj?

 

[gumuš]

To je kao ono:ćuti dok si dete-mala si,ćuti dok si devojka (roditeljima,okolini) ma šta ti znaš,pa onda ćuti kad se udaš(svekar,svekrva,muž).Pa,kad onda da kažeš nešto,ma ne ćutim više nikom.

 

[gumuš]

Setih se sad nečeg od letos,što me ostavilo totalno bez teksta:
jedna baka,koja eto već je godinama slepa i nagluva,umirala.Valjda kad je osetila da joj je krajozva sina,snaju,unučad i onda im rečetkad sam oslepela-nagledah se svega,a otkad sam ogluvela-tek sam se svega naslušala.
Baba je godinama glumila da ne vidi i ne čuje.
Meni je ovo bilo neverovatno,pa zar neko može tako!Ali ima nas raznih.

 

[gost 114527]

Ja ne znam kako cu sa svekrvom... ako je ikad budem imala, ali sa mojom mamom ce biti veselo... Jadan moj buduci... teska je i bogovima i djavolima... nadam se samo da ce preovladati ona distanca koju udari prema ljudima koji joj nisu rod... inace bice svasta...
Nije losa... dusu bi ti dala, ali dzaba ta dusa kad ti na nos izadje njenom pricom.

 

[cecikaa]

Setih se sad nečeg od letos,što me ostavilo totalno bez teksta:
jedna baka,koja eto već je godinama slepa i nagluva,umirala.Valjda kad je osetila da joj je krajozva sina,snaju,unučad i onda im rečetkad sam oslepela-nagledah se svega,a otkad sam ogluvela-tek sam se svega naslušala.
Baba je godinama glumila da ne vidi i ne čuje.
Meni je ovo bilo neverovatno,pa zar neko može tako!Ali ima nas raznih.

E JESTE BABA FACA...