Nemam uslove za promenu tastature , nije to ni bitno ...
Eto vidis , iz tog prepucavanja sam naucio da i pesnici pored gastarbajtera izgovaraju nepravilno.

Sta znam , meni licno vise smeta to sto nemam ni svoju sobu a da ne pricam o poslu i egzistencijalnom minimumu ...
постоје и у Шведској људи без стана, 30 000 рођених[ или са државњанством лута около.
а постоји још један број људи који живе код пријатеља, или не могу да оду од родитеља итд.
пре две седмице сам видио последњег Југословена на улици без стана у Шведској. ово о овоме Југословену је најтрагичнији пример.
међутим, било како било, ако идеш било где онда мора да знаш куда идеш, и шта тамо можеш очекивати.
постоје породице са децом из наших крајева, овде што имају неке послове, али немају стан, па се селе сваких 6 месеци.
значи у Штоколму и осталим већим местима нема пуно станова, или се чека 3-4 године да добијеш негде на периферији Штоколма.
Зато је боље тражити посао негде на неком непопуларном и мањем месту, ако се може доћи до посла.
неки је нашо посао у шумарству, а шуме овде има... ни пољопивреду не треба одбијати, тога има у Данској.
мој стан је двособан од 60 квадрата, плаћамо станарину 700 евра, ако би стан био у мом власништву платили би више од 220 000 евра .
И тренутно живимо четири особе. Немам своју собу, не треба ми, јер ћу купити колибу или шатор. Па да кампујем ко човек.
Живот у граду овде је за већину становника постао ненормално скуп, поготво због великих кредита, сви ти који имају станове и велике ауте, угалвном проведу свој живот црнчећи, онда празницима падају сандуци алкохола и пију док се не отрују.
Шведска има највећу стопу самоубистава у Европи, овако за напомену.
Доста народа је отишло одавде око 20% људи што ја знам, нису нашли посао или задовољство и отишли, или су се пензионисали, а постоје људи који бораве и у Шведској и у свом родном крају тј. на два места. Шведска им дође ко нека викендица.
може бити и наставиће се....
- - - - - - - - - -
мислим, сви би у викендаше.