etleboro
Početnik
- Poruka
- 39
Већ годину дана Кина је највећи светски извозник технологије. То произилази из задњег извештаја Организације за економску сарадњу и развој. Ова организација је евидентирала значајан суфицит Кине у односу на САД. То је још један примат, сигурно не и задњи, који је досегла кинеска сила.
Најгоре ноћне море индустријализованог света, а пре свега америчке привреде, остварују се. Кинеска трговачка пандемија захвата нове области и поприма размере које су биле незамисливе до пре неку годину. Ранији светски рекордери, Северноамериканци, заостају за кинеским колосом за читавих 30 милијарди долара само у сектору „high-tech“ који се односи на мобилне телефоне, лап-топове, дигиталне фотоапарате, итд. Кина је у 2004. години остварила обим извоза у овом сектору од 180 милијарди долара, а САД „тек“ 149 милијарди. А само годину дана раније, у 2003. години, Кина је била на другом месту са 123милијарде, односно за целих 14 милијарди иза САД, које су имале извоз од 137 милијарди долара. Ово представља рекордни раст у само једној години и улива страх најиндустријализованијим земљама света. Кинеска квота у глобалним трговачким размерама (увоз и извоз) у исто време достигла је бројку од 329 милијарди долара, што представља годишњи раст од 95 милијарди долара (претходна квота је износила 234 милијарди). Поређења ради, у 1996.години, та бројка је износила, укупно, само 35 милијарди долара. САД су, пак, имале 375 милијарди долара у у2004.години, што је пораст у односу на 301 милијарду из 2003. и на 230 милијарди 1996. године. Комерцијални салдо Кине у овом сектору само у односу на САД износи 34 милијарди дилара, према 27 милијарди долара Европске Уније.
У извештају Организације за економску сарадњу и развој стоји да је НР Кина значајно појачала трговинску размену на свом континенту, и то у више него замршеној мрежи односа са западом.
У супротном смеру иде увоз Кине из Европске Уније и из САД, али се задржава и растући ниво извоза.
Да бисмо илустровали кинеску комерцијалну структуру и механизме, узмимо у обзир податке који се односе на производњу мобилних телефона и лап-топ компјутера. Полуобрађене компоненте долазе из ЈАпана (18 одсто), из Тајпеја (16 одсто), из Јужне Кореје (13 одсто), из Малезије (8 одсти), а ништа не стиже из САД и Европске Уније. Али, када се та потрошна добра произведу, извозе се у Евроопу и још више у САД. Чак 27 одсто технолошког увоза у САД носи ознаку „Мејд ин Кина“, а у 2000.години он је износио мање од 10 одсто. Кина је сада незаустављива. Више је не може зауставити ни технолошка иновација. Већ двадесет година тенденција економског, комерцијалног и технолошког раста је без премца. Међутим, од 2001. године, када је Кина званично ушла у Светску трговинску асоцијацију (СТО), жути колос доживљава вероватно највећи економски бум свих времена. Ту се Кина исказује као савршена машина која на најбољи начин следи правила глобалне трговине и либерализма.
Лопту глобализације Кинези су захватили на „дроп-кик“ волеј и свом силином је шутнули у гол оних што су мислили да ће Кина бити будућа мета колонизације. Процес је управо обрнут. Захваљујући комерцијалном отварању, кинески гигант постаје, на неоспоран начин, светски доминантан у планетарној трговини. Захваљујући далеко најконкурентнијим ценама, Кина осваја не само богате земље, већ и сиромашне земље Африке. Индустријализоване земље су мислиле да могу да искористе Кину. Данас морају потпуно да промене мишљење. Делокализација производње, банкротства, незапосленост, осиромашење и многе друге болести које погађају најиндустријализоване земље света настале су због Кине.
И док је Запад у пат позицији, Кина расте уз све оно што Запад губи дуж тог пута. То је напредак који ће довести до тога да жути гигант у свим секторима превазиђе Европску Унију и САД пре 2050. године.
Оно што је некада била Народна Република Кина ускоро би могло бити дефинисано као либерална кинеска империја, односно као нова велика светска сила.
Марцио Паоло Ротондо
Најгоре ноћне море индустријализованог света, а пре свега америчке привреде, остварују се. Кинеска трговачка пандемија захвата нове области и поприма размере које су биле незамисливе до пре неку годину. Ранији светски рекордери, Северноамериканци, заостају за кинеским колосом за читавих 30 милијарди долара само у сектору „high-tech“ који се односи на мобилне телефоне, лап-топове, дигиталне фотоапарате, итд. Кина је у 2004. години остварила обим извоза у овом сектору од 180 милијарди долара, а САД „тек“ 149 милијарди. А само годину дана раније, у 2003. години, Кина је била на другом месту са 123милијарде, односно за целих 14 милијарди иза САД, које су имале извоз од 137 милијарди долара. Ово представља рекордни раст у само једној години и улива страх најиндустријализованијим земљама света. Кинеска квота у глобалним трговачким размерама (увоз и извоз) у исто време достигла је бројку од 329 милијарди долара, што представља годишњи раст од 95 милијарди долара (претходна квота је износила 234 милијарди). Поређења ради, у 1996.години, та бројка је износила, укупно, само 35 милијарди долара. САД су, пак, имале 375 милијарди долара у у2004.години, што је пораст у односу на 301 милијарду из 2003. и на 230 милијарди 1996. године. Комерцијални салдо Кине у овом сектору само у односу на САД износи 34 милијарди дилара, према 27 милијарди долара Европске Уније.
У извештају Организације за економску сарадњу и развој стоји да је НР Кина значајно појачала трговинску размену на свом континенту, и то у више него замршеној мрежи односа са западом.
У супротном смеру иде увоз Кине из Европске Уније и из САД, али се задржава и растући ниво извоза.
Да бисмо илустровали кинеску комерцијалну структуру и механизме, узмимо у обзир податке који се односе на производњу мобилних телефона и лап-топ компјутера. Полуобрађене компоненте долазе из ЈАпана (18 одсто), из Тајпеја (16 одсто), из Јужне Кореје (13 одсто), из Малезије (8 одсти), а ништа не стиже из САД и Европске Уније. Али, када се та потрошна добра произведу, извозе се у Евроопу и још више у САД. Чак 27 одсто технолошког увоза у САД носи ознаку „Мејд ин Кина“, а у 2000.години он је износио мање од 10 одсто. Кина је сада незаустављива. Више је не може зауставити ни технолошка иновација. Већ двадесет година тенденција економског, комерцијалног и технолошког раста је без премца. Међутим, од 2001. године, када је Кина званично ушла у Светску трговинску асоцијацију (СТО), жути колос доживљава вероватно највећи економски бум свих времена. Ту се Кина исказује као савршена машина која на најбољи начин следи правила глобалне трговине и либерализма.
Лопту глобализације Кинези су захватили на „дроп-кик“ волеј и свом силином је шутнули у гол оних што су мислили да ће Кина бити будућа мета колонизације. Процес је управо обрнут. Захваљујући комерцијалном отварању, кинески гигант постаје, на неоспоран начин, светски доминантан у планетарној трговини. Захваљујући далеко најконкурентнијим ценама, Кина осваја не само богате земље, већ и сиромашне земље Африке. Индустријализоване земље су мислиле да могу да искористе Кину. Данас морају потпуно да промене мишљење. Делокализација производње, банкротства, незапосленост, осиромашење и многе друге болести које погађају најиндустријализоване земље света настале су због Кине.
И док је Запад у пат позицији, Кина расте уз све оно што Запад губи дуж тог пута. То је напредак који ће довести до тога да жути гигант у свим секторима превазиђе Европску Унију и САД пре 2050. године.
Оно што је некада била Народна Република Кина ускоро би могло бити дефинисано као либерална кинеска империја, односно као нова велика светска сила.
Марцио Паоло Ротондо
