- Poruka
- 9.626
Јесте, јесте, како да није. Чуо гласове исто као ти. То Бог шапуће, 100%.
-
- Popularno:
- Zbog čega je samoubistvo neoprostivo?
- Perfektno žensko telo
- Šta rade nastavnici kada se završi...
- "Правила Курана су ми важнија од закона...
- Novi dating app
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- 4 politički najkorektnija horoskopska...
- Gladni smo...
- Илон Маск: На Западу ће пре или касније...
- Ћирило и Методије - мисија и Eвропа :...
Sveci u Hrišćanstvu
- Začetnik teme Manga Hilux
- Datum pokretanja
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.815
Cuj ako nesto nisi cuo i video, ne znaci da ne postoji, nego samo da nisi cuo i video...
- Poruka
- 9.626
Наравно да не значи, али само кад вама одговара да не значи. Чим ту исту реторику употреби неки неистомишљеник, то је одмах слепо веровање.
Да у праву си, добар примјер, али не примјер тога што ти наводиш, већ онога што сам ја рекао, а односи се на карактер појединца, не на учење цркве.
Dozzimer85
Veoma poznat
- Poruka
- 13.116
Deo crkve je stao iza njega. Svi ti koji izučavaju ta učenja...
Нисам ни тврдио да није, већ говорим да је то став појединца као рецимо и његово политичко опредјељење, а не учење цркве. Да ли се може оптужити неко учење због његове погрешне интерпретације и "прилагођавања контекста" нечијим себичним интересима и погледима?
može ako to učenje sadrži navodne pouke od Boga koje pozivaju na genocid kao ovo
| 5. Mojsijeva 7,2 | I preda ih Gospod Bog tvoj tebi, i ti ih razbiješ, potri ih, ne hvataj s njima vjere, niti se smiluj na njih; |
| 5. Mojsijeva 7,16 | I istrijebi sve narode koji ti Gospod Bog tvoj preda, neka ih ne požali oko tvoje, i nemoj služiti bogovima njihovijem, jer bi ti to bila zamka. |
Ja kažem da je SZ samo istorija i mitologija Jevreja i zapisi njihovih mudrih i manje mudrih ljudi a ne Božija reč kako to promovišu neki ovde. I iz NZ me ne interesuje šta su sledbenici Isusovi učitali u njegovo učenje nego samo Isusove reči koje definišu jednu dobru etiku.
Прескочио си много делова Старог Завета.
Стари Завет није само то, већ и пророци, Псалми Давидови, а у Мојсијевим књигама си прескочио доста тога.
Христос није донео неки нови морал, већ је донео наставак старозаветног ичекивања Месије које се у Христу остварило. И оставио је људима јединство са собом путем свете тајне причешћа.
Хришћанство се не може остварити без јединства са Богом, тј. обожења, циљ хришћанства и јесте да човек постане Бог по благодати.
I ti si preskočio da se izjasniš po pitanju ona dva stiha iz Biblije. Da li se slažeš sa time? Da li odobravaš genocid? Da li je takva poruka stvarno mogla stiči od dobrog Boga?
Бог је са оне стране добра и зла, ако ја и ти треба да прописујемо шта је добро и да се Бог покорава са том нашом идејом, нико никада не би био задовољан.
Увек би неко рекао да Бог није довољно добар.
Најлакше је извући две реченице и то је то.
То што је Мојсијев законик у многоме превазишао одредбе Хамурабијевог закона који је понижавао жене, то ћеш ретко где да прочиташ.
Да не говоримо о институционалној бризи за сиромашне.
izbegavaš da odgovoriš da bi sačuvao mesto koje si rezervisao u raju. Da li odobravaš genocid na koji biblijski bog poziva gore citiranim rečima ili ne? Da li je sve u Bibliji od Boga ili ipak nije?
- Poruka
- 232
Božija reč u isto vreme i dobro i zlo.
Razlikovanje je covekova vrlina.
Izraelci ocito ne razlikuju dobro i zlo.
Bog ih pritišće zavodi nagovara sve vise i vise na razne zločine i zadzaba oni isto rade.
Razlikovanje je covekova vrlina.
Izraelci ocito ne razlikuju dobro i zlo.
Bog ih pritišće zavodi nagovara sve vise i vise na razne zločine i zadzaba oni isto rade.
Dozzimer85
Veoma poznat
- Poruka
- 13.116
Да ли је Бог злочинац јер није дозволио Мојсију да уђе у обећану земљу после толико година лутања ? Треба да гледаш причу мало шире. Не одређује Божју доброту моје или твоје мишљење.
Бог је такав да би било ко увек имао неку замерку, ти гледаш то јуридички, Бог није и неће никада бити само судија.
Ти га сводиш само на један аспект.
zašto si tako uveren da biblijski opis boga ima ikakve veze sa stvarnim Bogom? toliko je bilo religija i mitologija...svaki narod je imao svoju...slučajno je ova jevrejska preovladala u onom delu sveta što ga danas zovemo hrišćanski svet...
Да ја не знам оно што знам и да нисам где јесам писао бих исто као ти.
Ако покушаш да сваку религију схватиш као скуп прописа и да је схватиш интелектуално, све ће ти се помешати.
Другим речима, после Светих Тајни Цркве ништа више није исто, па када осетиш у себи да си нашао истину, не треба ти ништа више.
Тако и ја радим, када знам да сам нашао истину, могу да проучавам коју год хоћеш религију и немам проблем са тим, али видим јасну разлику између хришћанства тј. православља и те друге религије.
Но то нема никакве везе са питањем које сам ти поставио, избегаваш да одговориш на питање.
Зашто гледаш на Бога само јуридички и зашто би он морао да се покорава мом или твом суду о томе шта значи бити добар ?
Нађи 100 људи, свако ће имати друго мишљење о томе да ли је Мојсије требао да остане жив или не.
Шта год Бог радио, неком ће увек бити неправедан.
- Poruka
- 69.640
Sveti Evtihije
Jedan od manjih apostola, rodom iz Sevastopolja. Učenik i podražatelj apostola Jovana Bogoslova i Pavla. I ako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao pravu apostolsku revnost. Posvećen za episkopa – misionera sv. Evtihije putovao je mnogo, imajući angela za saputnika. U tamnici primao je hleb nebeski od angela. Kada mu je telo bilo strugano zumbom železnom, tekla je iz njega krv sa neobično blagouhanim mirom. Bacan u oganj i pred zverove, i najzad posečen mačem u Sevastopolju.
Tropar (glas 4):
Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Evtihije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
Jedan od manjih apostola, rodom iz Sevastopolja. Učenik i podražatelj apostola Jovana Bogoslova i Pavla. I ako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao pravu apostolsku revnost. Posvećen za episkopa – misionera sv. Evtihije putovao je mnogo, imajući angela za saputnika. U tamnici primao je hleb nebeski od angela. Kada mu je telo bilo strugano zumbom železnom, tekla je iz njega krv sa neobično blagouhanim mirom. Bacan u oganj i pred zverove, i najzad posečen mačem u Sevastopolju.
Tropar (glas 4):
Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Evtihije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
- Poruka
- 69.640
Sveti Pimen Veliki
On je još od malena učio od mudraca i duhovnika, pa se nedugo zatim i zamonašio. Sveti Pimen je postao veliki mudrac kome su dolazili drugi monasi, ali i obični ljudi po savet ili samo toplu reč. Umro je u 5. veku, u dubokoj starosti. Postoje njegovi zapisi o životu i mudrosti.
Čak i milenijum i po kasnije, njegove izreke stoje kao stub, prkoseći vremenu i brzom životu koji živimo.
- Ako se budeš pridržavao ćutanja, onda ćeš spokoj naći svugde, ma gde da živiš - govorio je on.
- Ako ti je neko učinio zlo, učini mu dobro i tvoje dobro će pobediti zlobu - poznata je njegova misao.
- Plač je dvojak - dela i čuva. Plačimo svom snagom pred dobrotom Božijom dok nam ona ne učini milost - rekao je Pimen Veliki.
- Učiti bližnjeg je podjednako protivrečno sa smireno mudrenošću, kao i obličiti ga - kazao je mudrac.
To su samo neke od njegovih mudrosti, načela po kojima bi svaki čovek trebalo da živi.
Danas je bitno da nađemo mir, spokoj i mesto u svom srcu za praštanje. Ispunite sebe i ljude oko sebe smirenošću.
On je još od malena učio od mudraca i duhovnika, pa se nedugo zatim i zamonašio. Sveti Pimen je postao veliki mudrac kome su dolazili drugi monasi, ali i obični ljudi po savet ili samo toplu reč. Umro je u 5. veku, u dubokoj starosti. Postoje njegovi zapisi o životu i mudrosti.
Čak i milenijum i po kasnije, njegove izreke stoje kao stub, prkoseći vremenu i brzom životu koji živimo.
- Ako se budeš pridržavao ćutanja, onda ćeš spokoj naći svugde, ma gde da živiš - govorio je on.
- Ako ti je neko učinio zlo, učini mu dobro i tvoje dobro će pobediti zlobu - poznata je njegova misao.
- Plač je dvojak - dela i čuva. Plačimo svom snagom pred dobrotom Božijom dok nam ona ne učini milost - rekao je Pimen Veliki.
- Učiti bližnjeg je podjednako protivrečno sa smireno mudrenošću, kao i obličiti ga - kazao je mudrac.
To su samo neke od njegovih mudrosti, načela po kojima bi svaki čovek trebalo da živi.
Danas je bitno da nađemo mir, spokoj i mesto u svom srcu za praštanje. Ispunite sebe i ljude oko sebe smirenošću.
Није свако убиство грех. .
Одбрамбени ратови су благословени.рече један духовник.
- Poruka
- 69.640
Sveti Jovan Krstitelj
Pravoslavni vernici , 11. septembra, obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik poznat je i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i izuzetno se poštuje.
Ovaj dan kada je Krstitelj stradao vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju. Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a narod se okuplja u hramovima na liturgiji.
Rasprostranjeno je verovanje da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Iz istog razloga ne treba uzimati nož u ruke. Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne, a vernici se ne vesele i ne slave. U nekim krajevima vodi se računa da zbog napretka dece, mališani nikako na ovaj dan ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.
Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.
Pravoslavni vernici , 11. septembra, obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik poznat je i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i izuzetno se poštuje.
Ovaj dan kada je Krstitelj stradao vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju. Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a narod se okuplja u hramovima na liturgiji.
Rasprostranjeno je verovanje da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Iz istog razloga ne treba uzimati nož u ruke. Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne, a vernici se ne vesele i ne slave. U nekim krajevima vodi se računa da zbog napretka dece, mališani nikako na ovaj dan ne jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje.
Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.
- Poruka
- 69.640
Света новомученица Злата Мегленска
Света девомученица Злата је рођена у селу Слатини у Мегленској области, од сиромапших сеоских родитеља, који имаху још три кћери. Света Злата беше смерна, кротка и побожна девојка, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом, чистом и чедном. При томе она беше и необично лепа. Та њена лепота и би повод да се њен живот украси страдањима великомученице.
Један тамошњи Турчин, прелашћен ретком лепотом Златином, распали се сатанском љубављу према Злати, и вребаше згодну прилику да задовољи своју гнусну страст. Једнога дана Злата оде са другим женама у шуму по дрва. Сладострасни Турчин, сазнавши за то, подговори неке сличне себи бесрамнике Турке, те уз њихову помоћ ухвати Злату и силом је одведе кући својој. И најпре покуша да је разним крупним обећањима приволи да се потурчи, дајући јој реч да ће се онда оженити њоме; у противном, он ће је ставити на страшне муке. Поражена безочношћу, Злата одлучно одби, и остаде храбра и неустрашива. И призвавши у помоћ име Господа Исуса, она неустрашиво рече: Ја у Христа верујем, и Њему се клањам, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на сигне комаде исекли.
Чувши такве одлучне речи, Турци видеше да ову девојку не могу придобити обичним средствима, већ се мора измислити нешто нарочито. И знајући да су жене вичне у томе да девојку занесу, они предадоше Злату својим женама да је на сваки начин приволе на оно што они желе. И шта све те жене не чинише! и каква све лукавства не употребише! и каква све уживања не обећаше! Читавих шест месеци они се трудише око Злате да је приволе да прими муслиманску веру. Али им све то би узалуд, пошто блажена Злата беше чврста и непоколебљива у својој вери у Христа.
После тога Турци позваше Златине родитеље и сестре, и страховито им претећи наредише им: или да своју кћер Злату приволе да се потурчи, или ће они убити Злату, и њих подвргнути мукама и одузети им имање. – Преплашени, родитељи и сестре стадоше наговарати Злату да се потурчи; и плачући горко, са сузама јој говораху: Кћери, кћери слатка, сажали се на себе, и на нас родитеље своје, и на сестре своје, сви ћемо због тебе пропасти и бити уништени. Одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, А Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота.
Пренеражена и ожалошћена, али сва окриљена пламеном љубављу према Христу, витешка , душа свете Злате не даде се победити ђаволским замкама, него се диже изнад суза својих родитеља и својих сестара. И сва винувши се изнад тела и крви и изнад природних закона, света Злата рече својим родитељима и сестрама: Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје. Имам оца, – Господа Исуса Христа, и мајку – Пресвету Богородицу, и браћу и сестре – светитеље и светитељке.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.815
Dakle, zezno sam se sto se nisam odrekao roditelja i brata iz istih razloga?
- Poruka
- 69.640
za to odlučuje neko drugi , a taj je hteo da uradiš kako si uradio
- Poruka
- 69.640
Sveta Petka je verovatno najpoznatija svetica na Balkanu, pa i u ostalim oblastima gde se slavi Pravoslavna vera.
Pavoslavna crkva i vernici slave danas praznik posvećen Svetoj Petki - Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.
Rođena je sredinom 10. veka, a prešla u nebeski svet u prvoj polovini 11. veka. Poreklo joj je slovensko. Njenu biografiju, do duše vrlo kratku, napisao je patrijarh Evtimije krajem 14. veka, punih tri i po veka nakon njene smrti.
Iz tog kratkog spisa saznaje se da je rođena u okolini Carigrada, u gradiću na obali mora (Epivatu, kasnije Bojados pod vlašću Turaka; danas Selimpaša).
Iz tog spisa takođe saznajemo da je rano ostala bez oba roditelja, pa je sa 19 godina krenula u Carigrad gde su je prihvatili rođaci.
Dalje se navodi kako je njeno pokloničko putovanje u 21. godini života, u Svetu zemlju i Jerusalim, preraslo u trajnu želju da se ne vrati kući, kod svojih u Carigrad, nego da iz Jerusalima nastavi dalje, preko reke Jordana, na istočnu teritoriju prekrivenu pustinjama i oazama, ali i nastanjenu beduinskim stanovništvom, gde se, uz pomoć beduina 'arapa, smestila ili u neku pećinu ili neku kolibu koja joj je mogla pružiti zaštitu od dnevne vreline i noćne hladnoće.
Svetu Petku Bog je sačuvao da ne bude kidnapovana od strane lokalnih razbojnika, tzv. "Pustinjskih pasa". Narodi pustinje su je poštovali kao strankinju koja ih je najbolje razumela.
Petka – Paraskeva je, po nalogu anđela, takođe napustila pustinju, oazu, kolibu ili pećinu i vratila se na jugoistok Evrope, ponovo u predgrađe Carigrada, u svoj rodni Epivat.
Narod je u njoj prepoznao svetu ženu, pustinjakinju, koja se vratila njima da ih duhovno obogati, pa su se i tu u Epivatu, prihvatili brige o njoj. Tako je ona od odlaska u pustinju do povratka u Epivat, bila lišena brige, pa se mogla neprestano moliti i misliti na Boga.
Beduini su je zvali "an hatu" – plemenita dama, majka vernika (titula u Islamu data još jedino prorokovoj, tj. Muhamedovoj ženi). A to je naziv koji je dat Paraskevi od pustinjskog naroda, kao strankinji koja ih je najbolje razumela. Plemena su pričala o njoj, a sa pripadnicima plemena se i vratila do Jerusalima, i do primorske luke Haife (Tel Aviva), a odatle brodom (galijom) do Carigrada.
Umrla je u dobi od oko 70 godina i sahranjena u Epivatu. Posle 30 godina njene mošti su otkopane netljene i prenete u lokalnu crkvu.
Sveti Sava, vraćajući se iz Svete zemlje, svratio je do Carigrada, pa postoji mogućnost da se tom prilikom u Epivatu, poklonio moštima svete Petke. Potom je otišao bugarskom patrijarhu i caru u Trnovo gde je i umro.
Moguće je da je tom prilikom ispričao o moštima svete Petke koje su počivale u crkvi primorskog gradića Epivata, jer je ubrzo posle dolaska Save u Trnovo, bugarski car poslao delegaciju da pregovara sa crkvenim zvaničnicima u Epivatu da se Paraskevine mošti prenesu u Trnovo u Bugarsku.
To se i zbilo odmah zatim, pa je Paraskeva tu počivala vek i po, pre nego što je srpska vazalna kneginja Milica, Lazareva Žena, u vreme Turaka, prenela iz trnova u Srbiju mošti svete Petke. Njen sin Stefan, despot, Lazarević smestio je mošti u Beograd 1402. godine, ali je nakon jednog veka, sultan Sulejman iz Beograda vratio mošti u Carigrad, odakle su mošti posle 100 godina prenete u Rumuniju (Moldovlahiju), u grad Jaši, gde su i danas i gde su usmerena mnoga poklonička putovanja .Svake godine se u Jašiju šije novi pokrov i stavlja preko moštiju sv. Petke, a prethodni pokrov se skida i poklanja nekoj crkvi.
Pavoslavna crkva i vernici slave danas praznik posvećen Svetoj Petki - Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.
Rođena je sredinom 10. veka, a prešla u nebeski svet u prvoj polovini 11. veka. Poreklo joj je slovensko. Njenu biografiju, do duše vrlo kratku, napisao je patrijarh Evtimije krajem 14. veka, punih tri i po veka nakon njene smrti.
Iz tog kratkog spisa saznaje se da je rođena u okolini Carigrada, u gradiću na obali mora (Epivatu, kasnije Bojados pod vlašću Turaka; danas Selimpaša).
Iz tog spisa takođe saznajemo da je rano ostala bez oba roditelja, pa je sa 19 godina krenula u Carigrad gde su je prihvatili rođaci.
Dalje se navodi kako je njeno pokloničko putovanje u 21. godini života, u Svetu zemlju i Jerusalim, preraslo u trajnu želju da se ne vrati kući, kod svojih u Carigrad, nego da iz Jerusalima nastavi dalje, preko reke Jordana, na istočnu teritoriju prekrivenu pustinjama i oazama, ali i nastanjenu beduinskim stanovništvom, gde se, uz pomoć beduina 'arapa, smestila ili u neku pećinu ili neku kolibu koja joj je mogla pružiti zaštitu od dnevne vreline i noćne hladnoće.
Svetu Petku Bog je sačuvao da ne bude kidnapovana od strane lokalnih razbojnika, tzv. "Pustinjskih pasa". Narodi pustinje su je poštovali kao strankinju koja ih je najbolje razumela.
Petka – Paraskeva je, po nalogu anđela, takođe napustila pustinju, oazu, kolibu ili pećinu i vratila se na jugoistok Evrope, ponovo u predgrađe Carigrada, u svoj rodni Epivat.
Narod je u njoj prepoznao svetu ženu, pustinjakinju, koja se vratila njima da ih duhovno obogati, pa su se i tu u Epivatu, prihvatili brige o njoj. Tako je ona od odlaska u pustinju do povratka u Epivat, bila lišena brige, pa se mogla neprestano moliti i misliti na Boga.
Beduini su je zvali "an hatu" – plemenita dama, majka vernika (titula u Islamu data još jedino prorokovoj, tj. Muhamedovoj ženi). A to je naziv koji je dat Paraskevi od pustinjskog naroda, kao strankinji koja ih je najbolje razumela. Plemena su pričala o njoj, a sa pripadnicima plemena se i vratila do Jerusalima, i do primorske luke Haife (Tel Aviva), a odatle brodom (galijom) do Carigrada.
Umrla je u dobi od oko 70 godina i sahranjena u Epivatu. Posle 30 godina njene mošti su otkopane netljene i prenete u lokalnu crkvu.
Sveti Sava, vraćajući se iz Svete zemlje, svratio je do Carigrada, pa postoji mogućnost da se tom prilikom u Epivatu, poklonio moštima svete Petke. Potom je otišao bugarskom patrijarhu i caru u Trnovo gde je i umro.
Moguće je da je tom prilikom ispričao o moštima svete Petke koje su počivale u crkvi primorskog gradića Epivata, jer je ubrzo posle dolaska Save u Trnovo, bugarski car poslao delegaciju da pregovara sa crkvenim zvaničnicima u Epivatu da se Paraskevine mošti prenesu u Trnovo u Bugarsku.
To se i zbilo odmah zatim, pa je Paraskeva tu počivala vek i po, pre nego što je srpska vazalna kneginja Milica, Lazareva Žena, u vreme Turaka, prenela iz trnova u Srbiju mošti svete Petke. Njen sin Stefan, despot, Lazarević smestio je mošti u Beograd 1402. godine, ali je nakon jednog veka, sultan Sulejman iz Beograda vratio mošti u Carigrad, odakle su mošti posle 100 godina prenete u Rumuniju (Moldovlahiju), u grad Jaši, gde su i danas i gde su usmerena mnoga poklonička putovanja .Svake godine se u Jašiju šije novi pokrov i stavlja preko moštiju sv. Petke, a prethodni pokrov se skida i poklanja nekoj crkvi.
Poslednja izmena:
