Па Владимир кијевски је нападао Византију стизао је и до планина Балкана. Један други догађај се догодио крајем 10. века када је бугарски цар Петар тражио од Византије да да му плате неки намет Јован Цимискин је позвао руског кнеза Свјатослава са којим се ородио да изврши дипломатски притисак на Бугаре. Уместо тога Свјатослав долази са великом војском и поражава Бугаре али задржава ове земље. Након тога Јован Цимискије улази у рат са Бугарима и Русима цар Петар умире и покорава целу Бугарску и Србију и претвара у теме катепаније (провинције) са ромејским чиновницима катепанима. Зашто се овај подујват одразио на Србију непознато је да ли се умешала у сукоб против Византије или су се Руси стационирали са снагама у Србији. Након тога настраће катепанат Рас (Расција) као синоним за Србију да ли због Раса да ли због Руса не знам али непосредно после тога. Катепанат Рас није познат у ромејској традицији ти догађаји нису расветљени настала је и катепанија Моравија , Бугарска и Македонија.
Друго предање да су неки учени Руси били на двору велилог жупана Стефана Немање и да Растко са њима побегао и замонашио се. Радило се вероватно о православним мисионарима.
 
Svi Sloveni su nekad bili jedno veliko pleme istog jezika, koje se vremenom razišlo. Onda su novoformirana plemena nesvesno menjala jezik, pod uticajem prostora, okruženja, religije...
Zato traženje prvih kontakata između Nas i Rusa, deluje pomalo smešno. To može biti od kada postoje zapisi, ali svi Sloveni imaju jako slične gene.
 
Па нема старијег доказа од самог корена. Дефиниција народа је језик а нама је језик сличан. Без проблема можете разумети Русе а да никада нисте учили руски. Већи и старији запис од тога не постоји!
Пошто живим у Русији могу вам рећи, у провинцији, и дан данас можете чути савршени исте речи као и у српском по селима. Градови су већ затровали језик сленговима и коришћењем страних речи али далеко мање него у Србији.
 
Koji su prvi kontakti Rusa i Srba. Postoje li neki naši ili njihovi srednjovekovni izvori koji potvrđuju tako što?
Зашто тему отвараш питањем при чему се ниси удостојио у уводном посту написати једну ријеч властитог мишљења.
Ако ти је сврха битисања на крсти троловање, ено ти птф политика, тамо тролуј.
За историјска питања постоји тема
- Све што тема није, историјска питања и информације -
 
На форуму историја нисам примијетио тему "На данашњи дан", ако није отворена можда није лоша идеја отворити је.
У сваком случају, на данашњи дан, 2. марта 1917. година током фебруарске револуције у Русији, абдицирао је цар Николај II и формирана је привремена влада. Ево и чланка (овдје) у једном поррталу којем је водиља родољубље кроз који се подсјећа на тај догађај икаснију судбину царске породице
__________________________________________________________________________________________________________

Свети мученик: На данашњи дан руски цар Николај II се одрекао престола​


На данашњи дан, 2. марта 1917. година током фебруарске револуције у Русији, абдицирао је цар Николај II и формирана је привремена влада

Од ИН4С
- 02/03/2022 06:40

Фото: Изложба фотографија „Романови: царско служење“ / pravoslavie.ru
На данашњи дан, 2. марта 1917. година током фебруарске револуције у Русији, абдицирао је цар Николај II и формирана је привремена влада.
Романови су били вјерни својој земљи и хришћанским традицијама и нијесу хтјели да напусте Русију, мада им је предлагано да послије револуције емигрирају у иностранство. Цар је вјеровао да ће се ситуација у земљи смирити. Историчари кажу да се он молио за Русију чак и кад су бољшевици заузели власт у цијелој земљи.
Када се цар Николај II Романов одрекао пријестола бољшевици су га ставили у кућни притвор у стану у Петербургу, а затим су га у пребацили у Тобољск. Касније, у пролеће 1918. године, бољшевици су царску породицу превезли у Јекатеринбург, гдје су по налогу Лава Троцког и Лењина, били стријељани.

Из царског дневника се види да су се према њима бољшевици односили грубо. Упркос свему, царска породица није губила вјеру у свој народ. Последњи руски цар рођен је 1868. године. Ступио је на пријесто послије смрти свог оца,1894. године. Супруга цара, руска царица Александра Фјодоровна, родила се 1872. године у Дармштату. Николај и Александра вјенчали су се 1894. године. У царској породици рођене су четири кћерке: Олга, Татјана, Марија и Анастасија. Јула 1904. године, царски пар је добио дуго очекиваног сина, наследника руског пријестола, царевића Алексеја. Цар Николај је велику пажњу поклањао потребама Православне цркве.
Даровао је велике прилоге за изградњу нових цркава, па међу њима и за храмове који су се налазили изван Русије. Царски пар се одликовао дубоком религиозношћу. Обавезна посјета богослужењима недјељом и празником, као и упражњавање свих постова, били су нераскидиви дио њиховог живота.
Свој положај врховног главнокомандујућег на почетку Првог свјетског рата, цар Николај је посматрао као испуњење своје моралне и државничке дужности пред Богом и народом. На дан 2. марта 1917. године, државна скупштина и издајници из највише војне команде приморали су цара да се одрекне пријестола. Када се одрекао власти, цар се надао да ће они који су жељели да се он удаљи, знати како да рат доведу до побједе и да неће уништити Русију.
Цар није желио да због њега буде проливена макар и једна кап руске крви. Иако је, како се њему чинило, прихватио једино исправно рјешење, цар је преживљаво тешке душевне патње: „ Ако сам ја сметња за срећу Русије и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим пријесто, ја сам спреман да то учиним, спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину,“ говорио је Цар.
Већина оних који су били свједоци последњег периода у животу царских мученика говори о људима који су страдали али су, и поред тога, без обзира на све друге увреде, водили побожан живот.
У ноћи између 3. и 4. јула 1918. године, извршено је злочиначко убиство царске породице. Поштовање царске породице наставило се током читавог совјетског периода руске историје, упркос суровим прогонима безбожне власти. Свештеници и мирјани узносили су Богу молитве за упокојење убијених страдалника, чланова царске породице.
 
Широм интернета на српском језику може да се види податак о наводних 214cm висине цара Душана. Да ли овај податак је заснован на науци или је интернет прича?
Неоснована тврдња, цар Душан јесте био међу вишим људима тога времена али није био толико висок.
 

Prilozi

  • 20220315_160841.jpg
    20220315_160841.jpg
    74,4 KB · Pregleda: 8
  • Screenshot_20220315-142831_ISS Live Now.jpg
    Screenshot_20220315-142831_ISS Live Now.jpg
    63 KB · Pregleda: 8
да ли би западни човјек опште пио каву? питам пошто је београд први западни град који је добио кавану. отален се култура кавенисања проширила на беч, берлин, а најпослије и лондон. а све је то турчин донио код нас ..
 
Jel moguće da je majanski kalendar pomeran nekoliko puta u odnosu na moderni, zbir 10 godina? Ima smisla jer je binarni sistem vladajući trenutno, kako kompjuterski tako i svi ostali....

.....ja sam odlučio da je ova godina nulta, ne znam šta to znači, ali nula je nula....

strašno ovo mi je 4853. post ovde, a taj broj 53 je sve samo ne dobro.... joj.... da li nam ima spasa?
zbir je 20... uf....
 
Poslednja izmena:
Широм интернета на српском језику може да се види податак о наводних 214cm висине цара Душана. Да ли овај податак је заснован на науци или је интернет прича?
Није интернет али је свакако прича коју сам и ја чуо. Пре неку годину сам гледао нечије гостовање на нету-нажалост, не могу да се сетим чије. У том гостовању је речено да је, наводно, владика Атанасије Јевтић пре око 20-ак година носио Душанове остатке ( неки део кости) на испитивање и да је утврђено да је био висок 214цм. Није речено где је носио и ко је вршио процену, али и да је било тог испитивања свакако да нема шансе да је био толико висок.
 
Pozdrav svima,
Trebaju mi predlozi za literaturu. Interesuje me knjige koje će mi dati opširan, ali kvalitetan, istorijski pregled ovih četiri tema: Antička Grčka, Rim, Evropski Srednji vek, Rusija. Poželjno da bude po jedna, maksimum dve, knjige po temi. Neka varijanta ala Ostrogorski "Istorija Vizantije". Mogu knjige i na engleskom.
Hvala unapred!
 
Први политичко-документарни филм о страдању срба у логорима у босни и херцеговини од 1992. ДО 1996. Године

Аутор и копродуцент Светлана Петрушић

"Побиј, покрсти, протерај" је политичко документарни филм. Основна тема филма су логори на територији Босне и Херцеговине у време грађанског рата од 1992. године, као и страдање Срба заточених у тим логорима. Ово је, иначе, и први документарни филм који се детаљно бави темом страдања српских логораша у периоду од 1992. године до 1996. године. На територији Босне и Херцеговине од 1992. до 1996. било је 500 логора кроз које је прошло преко 55.000 Срба; забележена су 133 метода мучења Срба. Многи Срби нису преживели најсуровију тортуру. Поред основне теме филма, страдања српских логораша, филм се бави узроцима рата, континуитетом страдања Срба, улогом политичког и војног врха нато-а, ратом муџахедина против Срба у БиХ, агресијом Хрватске на БиХ, као и етничким чишћењем српске територије и антисрпском пропагандом.

Централни део приче је општина Оџак
Оџак је једна од првих општина у БиХ са које су Срби 8. маја 1992. године били одведени у логоре. Начин на који су Срби били злостављани, од стране муслимана и Хрвата, представља прилог историји људске патологије.

Због традиционалне српске наивности, комунистичке заслепљености, као и недовољне бриге за сопствени народ, о страдању Срба, као и о губитку српске територије, светско јавно мњење такорећи ништа не зна.

Филм обилује документационим материјалом, као и исказима жртава; завршен је новембра 2004. године.
Премијера филма била је у Бањалуци новембра 2004. године. Филм је забрањен за приказивање у БиХ од стране Педи Ешдауна, међународног представника УН-а у БиХ.

Београдска премијера била је 20. априла 2005. а филм је забрањен за приказивање у београдским медијима (РТС, Б92. Тв политика, пинк, студио "Б"

Удружење логораша Републике Српске користи филм као кљуцни документ за оптужење поцинилаца злоцина над српским народом у БиХ. Реч аутора: Овај филм је моја побуна, мој отпор према свакојаком терору и тиранији, мој отпор према наметнутом рату, наметнутом миру и наметнутом забораву. Овај филм је одговор антисрпској пропаганди.


Једини мотив свих нас који смо радили на овоме филму је да филм служи истини.
http://www.svetlanapetrusic.rs/film.html
http://www.zlocininadsrbima.com/DokumentarniFilm.aspx?Naslov=Побиј,-покрсти,-протерај

Систематско силовање, убијање, мучење, ни бебе нису поштеђене у хрватско-муслиманском конц логору за Србе. И ако је хашки трибунал добио овај документарни филм и сведоке, игнорисао је документарни филм и сведоке, и ко да од запада очекује правду за Србе кад запад ради на то да што више испљује геноцид над Србима?
Вреди поновити:филм је забрањен за приказивање у београдским медијима (РТС, Б92. Тв политика, пинк, студио "Б".
 
Poslednja izmena:
Poljaci u pozorištu. Inače vrlo dobar tekst o usponu i padu ideje "sarmatizma" u poljskom društvu i kulturi i koju je ulogu taj mit imao u jednom periodu trajanja poljskog naroda

My favourite part is the one about Sarmatians on a trip to the theatre. During the reign of King Jan Sobieski, his wife brought many of her French countrymen to the Warsaw royal court. They were treated better than visiting Polish noblemen, who started to hold a grudge against these foreign dandies. The trendy foreigners decided to stage an amateur theatre play, a way of celebrating a recent victory by the French king, who had captured an Austrian emperor in battle. It’s likely that the very idea of theatre was unclear to Sarmatian nobles. They just heard that the theme of the play was war. Perhaps that’s why they brought their weapons with them.

Still, the Poles were polite and sophisticated enough to refrain themselves from making noise with pistols and such. They carried in their nice reflex bows, which, together with the sabre, were considered noblemen attributes, like the modern smartphone or watch. In the scene in which the emperor was taken hostage, one Pole, armed with a reflex bow, shouted: ‘Kill him! He will seek revenge!’ and shot an arrow from the first row. He didn’t miss. Some say that he just didn’t like the acting, while others say that the acting was too convincing and he got carried away. His companions followed in his footsteps though, pouring down missiles, and soon most of the French actors had either fled or lay dead on the stage. That’s what I call realism!
:mrgreen:

https://culture.pl/en/article/the-elegant-downfall-of-the-polish-sarmatians
 

FRIDA KALO​

Dana 6. jula 1907. rođena je Frida Kahlo poznata širom svijeta po svojoj umjetnosti i stilu ali mnogi zaboravljaju da je bila politička aktivistkinja čije je umjetničko djelo odražavalo komunističke stavove.
Frida je u Meksiku osiguravala je azil borcima Španskog građanskog rata. Bila je u vezi sa vođom Oktobarske revolucije Lavom Trockim koji je u Meksiku ubijen po Staljinovom nalogu 1940.godie.
Jedanaest dana prije smrti učestvovala je u demonstracijama u Meksiku protiv američkog svrgavanja demokratski izabranog ljevičastog predsjednika Gvatemale Jacoba Arbenza.
Kahlo je umrla 1954. a zastava meksičke komunističke partije položena je iznad njenog kovčega
290592481_2048579115329597_3184862635915860163_n.jpg
 

Back
Top