Koji su prvi kontakti Rusa i Srba. Postoje li neki naši ili njihovi srednjovekovni izvori koji potvrđuju tako što?
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Зашто тему отвараш питањем при чему се ниси удостојио у уводном посту написати једну ријеч властитог мишљења.Koji su prvi kontakti Rusa i Srba. Postoje li neki naši ili njihovi srednjovekovni izvori koji potvrđuju tako što?
Неоснована тврдња, цар Душан јесте био међу вишим људима тога времена али није био толико висок.Широм интернета на српском језику може да се види податак о наводних 214cm висине цара Душана. Да ли овај податак је заснован на науци или је интернет прича?
Није интернет али је свакако прича коју сам и ја чуо. Пре неку годину сам гледао нечије гостовање на нету-нажалост, не могу да се сетим чије. У том гостовању је речено да је, наводно, владика Атанасије Јевтић пре око 20-ак година носио Душанове остатке ( неки део кости) на испитивање и да је утврђено да је био висок 214цм. Није речено где је носио и ко је вршио процену, али и да је било тог испитивања свакако да нема шансе да је био толико висок.Широм интернета на српском језику може да се види податак о наводних 214cm висине цара Душана. Да ли овај податак је заснован на науци или је интернет прича?
http://www.svetlanapetrusic.rs/film.htmlПрви политичко-документарни филм о страдању срба у логорима у босни и херцеговини од 1992. ДО 1996. Године
Аутор и копродуцент Светлана Петрушић
"Побиј, покрсти, протерај" је политичко документарни филм. Основна тема филма су логори на територији Босне и Херцеговине у време грађанског рата од 1992. године, као и страдање Срба заточених у тим логорима. Ово је, иначе, и први документарни филм који се детаљно бави темом страдања српских логораша у периоду од 1992. године до 1996. године. На територији Босне и Херцеговине од 1992. до 1996. било је 500 логора кроз које је прошло преко 55.000 Срба; забележена су 133 метода мучења Срба. Многи Срби нису преживели најсуровију тортуру. Поред основне теме филма, страдања српских логораша, филм се бави узроцима рата, континуитетом страдања Срба, улогом политичког и војног врха нато-а, ратом муџахедина против Срба у БиХ, агресијом Хрватске на БиХ, као и етничким чишћењем српске територије и антисрпском пропагандом.
Централни део приче је општина Оџак
Оџак је једна од првих општина у БиХ са које су Срби 8. маја 1992. године били одведени у логоре. Начин на који су Срби били злостављани, од стране муслимана и Хрвата, представља прилог историји људске патологије.
Због традиционалне српске наивности, комунистичке заслепљености, као и недовољне бриге за сопствени народ, о страдању Срба, као и о губитку српске територије, светско јавно мњење такорећи ништа не зна.
Филм обилује документационим материјалом, као и исказима жртава; завршен је новембра 2004. године.
Премијера филма била је у Бањалуци новембра 2004. године. Филм је забрањен за приказивање у БиХ од стране Педи Ешдауна, међународног представника УН-а у БиХ.
Београдска премијера била је 20. априла 2005. а филм је забрањен за приказивање у београдским медијима (РТС, Б92. Тв политика, пинк, студио "Б"
Удружење логораша Републике Српске користи филм као кљуцни документ за оптужење поцинилаца злоцина над српским народом у БиХ. Реч аутора: Овај филм је моја побуна, мој отпор према свакојаком терору и тиранији, мој отпор према наметнутом рату, наметнутом миру и наметнутом забораву. Овај филм је одговор антисрпској пропаганди.
Једини мотив свих нас који смо радили на овоме филму је да филм служи истини.
My favourite part is the one about Sarmatians on a trip to the theatre. During the reign of King Jan Sobieski, his wife brought many of her French countrymen to the Warsaw royal court. They were treated better than visiting Polish noblemen, who started to hold a grudge against these foreign dandies. The trendy foreigners decided to stage an amateur theatre play, a way of celebrating a recent victory by the French king, who had captured an Austrian emperor in battle. It’s likely that the very idea of theatre was unclear to Sarmatian nobles. They just heard that the theme of the play was war. Perhaps that’s why they brought their weapons with them.
Still, the Poles were polite and sophisticated enough to refrain themselves from making noise with pistols and such. They carried in their nice reflex bows, which, together with the sabre, were considered noblemen attributes, like the modern smartphone or watch. In the scene in which the emperor was taken hostage, one Pole, armed with a reflex bow, shouted: ‘Kill him! He will seek revenge!’ and shot an arrow from the first row. He didn’t miss. Some say that he just didn’t like the acting, while others say that the acting was too convincing and he got carried away. His companions followed in his footsteps though, pouring down missiles, and soon most of the French actors had either fled or lay dead on the stage. That’s what I call realism!
Има тема.Volio bih kad bi ovde ostavljali linkove ili datoteke neke zanimljive i korisne literature u Pdf-u...Ako ko sta ima,neka "zakaci"