Све што тема није, историјска питања и информације

271664570_3086006534974732_528554965615381134_n.jpg
 
Нешто се комунистичко наслеђе није примило тамо.
Поводом 30. годишњице постојања Републике Српске у Бања Луци је уприличен дефиле који су предводиле полицијске јединице. Церемонији су присуствовали званичници тог ентитета, гости из Србије, као и амбасадор Русије у Босни и Херцеговини. Специјална антитерористичка јединца МУП-а РС током дефилеа изводила је и специјалну музичку нумеру.
 
Poslednja izmena:
Лекизан:
Нешто се комунистичко наслеће није примило тамо.
Поводом 30. годишњице постојања Републике Српске у Бања Луци је уприличен дефиле који су предводиле полицијске јединице. Церемонији су присуствовали званичници тог ентитета, гости из Србије, као и амбасадор Русије у Босни и Херцеговини. Специјална антитерористичка јединца МУП-а РС током дефилеа изводила је и специјалну музичку нумеру.
Kliknite za proširenje...
'' Srba ima kao lista - nema vise komunista''
271721593_222357350091015_6802893033095149768_n.jpg
 
Nikita Kulganov:
'' Srba ima kao lista - nema vise komunista''
Pogledajte prilog 1082298
Kliknite za proširenje...
Тачно је има нешто мало, припадници СУБНОР-а али их је природно све мање.Или попут оног плаћеника Радановића али то је све на нивоу статистичке грешке.

Вратила се РС себи.
 
POLOŽAJ ŽENA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI
U mukotrpnoj istoriji naroda i narodnosti Jugoslavije, žene su delile gorku sudbinu opšte zaostalosti polukolonijalne agrarne zemlje. Pored toga, položaj žena je bio položaj manje vrednog bića. Ona nije imala nikakvih političkih prava a u svom društvenom, ličnom i porodičnom položaju bila je podređena muškarcu. Znatan uticaj na podređeni položaj žene imale su i razne veroispovesti i crkveni propisi. Muslimanke, Turkinje i Albanke morale su nositi tamni veo preko lica- zar i feredžu- na koje su ih osuđivali običaji sa snagom verske dogme, kao spoljni znaci obespravljenosti u društvu i porodici.
Kroz ustave i sve zakone kraljevine Jugoslavije, otvoreno se utvrđuje diskriminacija prema ženi: u braku i porodici, u pitanju odnosa prema vlastitoj deci, u položaju vanbračne majke i njenog deteta, u imovinskim odnosima.
Najgori položaj u tom pogledu imalo je područje bivše Kraljevine Srbije, gde je važio srpski građanski zakonik ( iz 1844 godine) čiji je paragraf 920 glasio:
" Maloletnima upodobljavaju se i svi oni, koji ne mogu ili im je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati, takvi su svi uma lišeni, raspikuće, sudom proglašene propalice, prezaduženi, kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva".
Žena nije mogla naslediti muža posle njegove smrti, ako je on imao rođaka muškog pola do sedmog kolena srodstva.
Položaj neudate majke i vanbračnog deteta bio je naročito težak. Srpski građanski zakonik nije dopuštao utvrđivanje očinstva i vanbračno dete nije uživalo nikakva prava u odnosu prema ocu.
Zakon o sudijama izričito je isključivao žene iz tog poziva. Samo u krivičnom zakoniku odgovornost žene bila je izjednačena s odgovornošću muškarca. Presudnu reč u životu žene imao je otac, odnosno muž ili brat. U Makedoniji, na Kosovu i Metohiji žene su čak prodavane i kupovane.
Iz tako podređenog položaja žene, kapitalisti su u nastupajućoj industrijalizaciji ostvarivali i posebne profite. Radnice su za isti rad primale prosečno 25 do 50 odsto manju platu nego radnici, koji su, i onako imali mizerne nadnice, zaštita radnica-majki ostala je samo na papiru. Ženska omladina, mlade radnice, učenice i studentkinje, imale su sve manje izglede za zapošljavanje, pa makar i pod najgorim uslovima. U fabrikama su za sramne nadnice iskorišćavana radnička i seljačka deca. Pravo na odmor, takoreći, nije postojao. Socijalno osiguranje za slučaj bolesti, nezgode, starosti i smrti bilo je veoma slabo ili nikakvo. Država je, policijom i vojskom na osnovu protivradničkih zakona, štitila kapitaliste i dosledno sprovodila diskriminaciju žena.
Ženama, državnim činovnicima u slučaju udaje smanjivana je plata za 30 do 50 odsto. Učiteljicama se dopuštala udaja samo za učitelja.
Nesprovedena agrarna reforma, zaostali način obrade zemlje, teški porezi, pljačka od strane domaćeg i stranog kapitala, banaka, veletrgovaca, zelenaša; ogromna razlika između cena industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, povlašćeni položaj seoskih gazda, koji su se bogatili na račun siromašnih i srednjih seljaka, bili su uzroci krajnje bede i zaostalosti radnog seljaštva. Žena na selu je bila rob a njen život se često manje cenio nego život stoke.
Opšta zaostalost, nepismenost i predrasude, učinile su život seljanki još težim.
U kraljevini Jugoslaviji 44% stanovništva bilo je nepismeno. U najvećem broju to su bile žene, tako da je u nekim delovima zemlje bilo do 94% nepismenih žena. Stalno su se stvarali novi nepismeni: izvan škole je ostajalo 32% muške, a 65% seoske ženske dece.
Zbog nebrige države za majku i dete na selu, zbog bede, neprosvećenosti, sujeverja i vrlo loših higijenskih uslova, smrtnost majki i dece bila je vanredno visoka.
Žene mnogih radnika, zanatlija i činovnika ostajale su u kući. Međutim, skupoća, nezaposlenost, mnogobrojna slabo ishranjena deca, školarine, bolesti, loše stambene prilike, ekonomska zavisnost žene od muža, činili su i njihov život jako teškim
Sluškinja je u zemlji bilo na desetine hiljada. Većinom su bile iz seljačkih i radničkih porodica. Te su devojke bile svestrano iskorišćavane. Radile su bez određenog radnog vremena i bez određene plate, prepuštene svakodnevnim šikaniranjima svojih gospođa, često su postajale i žrtve svojih gospodara.
Tek su radnički pokret i Komunistička partija Jugoslavije počeli da istupaju protiv takvog stanja, razotkrivajući nehumanost i neodrživost diskriminacije žena a oštricu borbe okrenuli, ne protiv muškaraca, već protiv društvenog sistema klasnog izrabljivanja.
Vida Tomšič ( KPJ u borbi za emancipaciju žena )
271811406_241687581477669_2647109434186692916_n.jpg
 
Nikita Kulganov:
POLOŽAJ ŽENA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI
U mukotrpnoj istoriji naroda i narodnosti Jugoslavije, žene su delile gorku sudbinu opšte zaostalosti polukolonijalne agrarne zemlje. Pored toga, položaj žena je bio položaj manje vrednog bića. Ona nije imala nikakvih političkih prava a u svom društvenom, ličnom i porodičnom položaju bila je podređena muškarcu. Znatan uticaj na podređeni položaj žene imale su i razne veroispovesti i crkveni propisi. Muslimanke, Turkinje i Albanke morale su nositi tamni veo preko lica- zar i feredžu- na koje su ih osuđivali običaji sa snagom verske dogme, kao spoljni znaci obespravljenosti u društvu i porodici.
Kroz ustave i sve zakone kraljevine Jugoslavije, otvoreno se utvrđuje diskriminacija prema ženi: u braku i porodici, u pitanju odnosa prema vlastitoj deci, u položaju vanbračne majke i njenog deteta, u imovinskim odnosima.
Najgori položaj u tom pogledu imalo je područje bivše Kraljevine Srbije, gde je važio srpski građanski zakonik ( iz 1844 godine) čiji je paragraf 920 glasio:
" Maloletnima upodobljavaju se i svi oni, koji ne mogu ili im je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati, takvi su svi uma lišeni, raspikuće, sudom proglašene propalice, prezaduženi, kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva".
Žena nije mogla naslediti muža posle njegove smrti, ako je on imao rođaka muškog pola do sedmog kolena srodstva.
Položaj neudate majke i vanbračnog deteta bio je naročito težak. Srpski građanski zakonik nije dopuštao utvrđivanje očinstva i vanbračno dete nije uživalo nikakva prava u odnosu prema ocu.
Zakon o sudijama izričito je isključivao žene iz tog poziva. Samo u krivičnom zakoniku odgovornost žene bila je izjednačena s odgovornošću muškarca. Presudnu reč u životu žene imao je otac, odnosno muž ili brat. U Makedoniji, na Kosovu i Metohiji žene su čak prodavane i kupovane.
Iz tako podređenog položaja žene, kapitalisti su u nastupajućoj industrijalizaciji ostvarivali i posebne profite. Radnice su za isti rad primale prosečno 25 do 50 odsto manju platu nego radnici, koji su, i onako imali mizerne nadnice, zaštita radnica-majki ostala je samo na papiru. Ženska omladina, mlade radnice, učenice i studentkinje, imale su sve manje izglede za zapošljavanje, pa makar i pod najgorim uslovima. U fabrikama su za sramne nadnice iskorišćavana radnička i seljačka deca. Pravo na odmor, takoreći, nije postojao. Socijalno osiguranje za slučaj bolesti, nezgode, starosti i smrti bilo je veoma slabo ili nikakvo. Država je, policijom i vojskom na osnovu protivradničkih zakona, štitila kapitaliste i dosledno sprovodila diskriminaciju žena.
Ženama, državnim činovnicima u slučaju udaje smanjivana je plata za 30 do 50 odsto. Učiteljicama se dopuštala udaja samo za učitelja.
Nesprovedena agrarna reforma, zaostali način obrade zemlje, teški porezi, pljačka od strane domaćeg i stranog kapitala, banaka, veletrgovaca, zelenaša; ogromna razlika između cena industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, povlašćeni položaj seoskih gazda, koji su se bogatili na račun siromašnih i srednjih seljaka, bili su uzroci krajnje bede i zaostalosti radnog seljaštva. Žena na selu je bila rob a njen život se često manje cenio nego život stoke.
Opšta zaostalost, nepismenost i predrasude, učinile su život seljanki još težim.
U kraljevini Jugoslaviji 44% stanovništva bilo je nepismeno. U najvećem broju to su bile žene, tako da je u nekim delovima zemlje bilo do 94% nepismenih žena. Stalno su se stvarali novi nepismeni: izvan škole je ostajalo 32% muške, a 65% seoske ženske dece.
Zbog nebrige države za majku i dete na selu, zbog bede, neprosvećenosti, sujeverja i vrlo loših higijenskih uslova, smrtnost majki i dece bila je vanredno visoka.
Žene mnogih radnika, zanatlija i činovnika ostajale su u kući. Međutim, skupoća, nezaposlenost, mnogobrojna slabo ishranjena deca, školarine, bolesti, loše stambene prilike, ekonomska zavisnost žene od muža, činili su i njihov život jako teškim
Sluškinja je u zemlji bilo na desetine hiljada. Većinom su bile iz seljačkih i radničkih porodica. Te su devojke bile svestrano iskorišćavane. Radile su bez određenog radnog vremena i bez određene plate, prepuštene svakodnevnim šikaniranjima svojih gospođa, često su postajale i žrtve svojih gospodara.
Tek su radnički pokret i Komunistička partija Jugoslavije počeli da istupaju protiv takvog stanja, razotkrivajući nehumanost i neodrživost diskriminacije žena a oštricu borbe okrenuli, ne protiv muškaraca, već protiv društvenog sistema klasnog izrabljivanja.
Vida Tomšič ( KPJ u borbi za emancipaciju žena )
Pogledajte prilog 1084377
Kliknite za proširenje...
Срећа па су у СФРЈ прогледале!
 
Holy1:
kakvo je to rešenje?
Kliknite za proširenje...
Šalim se. DTD liči na DDT. ;)

Isušenje zemljišta, uništenje staništa komarca malaričara.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Канал_Дунав—Тиса—Дунав


Први канали у Војводини, која је до тада углавном била мочварно подручје јер су је реке немилосрдно плавиле, изграђени су почетком 18. века. У Банату је 1718. године започето ископавање вештачког канала дужине 70 km на Бегеју, од Темишвара до Клека, у делу који је био најугроженији од поплава. У Бачкој су направљена два канала – први 1785. године између Куле и Врбаса и други између Сивца и Врбаса, изграђен 1787. године.[2]

За претечу Хидросистема ДТД сматра се Велики бачки канал, који је грађен између 1793. и 1801. године по пројекту браће Јожефа и Габора Киша. Дугачак 114 km, Велики бачки канал је у своје време представљао највећи водопривредни систем у дунавској регији и Југоисточној Европи.

Идејни творац Хидросистема ДТД је инжењер Никола Мирков, који је 1947. године изложио идеју о градњи. Пре него што су почели радови на Хидросистема ДТД постојало је свега 170 km канала, пет преводница – Бездан, Мали Стапар, Бечеј, Клек и Итебеј и четири уставе. Рад на плану за градњу трајао је читаву деценију, док је сам Хидросистем грађен од 1957. до 1977. године. Завршетком градње Хидросистема ДТД сматра се година пуштања бране на Тиси, односно 1977. година.[3]

У време изградње, Хидросистема ДТД сматран је за један од највећих инвестиционих пројеката. Његова величина може се сагледати и кроз податак да је за градњу овог комплексног хидролошког система било потребно ископати 130 милиона кубика земље, а за настанак Панамског канала 179 милиона кубика земље.

За потребе градње снимљено је 1,7 милиона хектара територије Војводине, што је такође значило и стварање нових карата регија Бачке и Баната. У његовом дводеценијском настајању учествовало је 400 инжењера, урађено је 1.300 елабората на 135.000 куцаних страна и преко 35.000 графичких цртежа. Приликом градње Хидросистема ДТД уграђено пола милиона кубика бетона.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
404
leki1
leki1
Sensei
Kada se prvi put koristila reč Srbi za narod koji živi ovde na Balkanu i kada je prvi put zemlja gde žive ti Srbi nazvana Srbija?
2 3
Odgovora
69
Pregleda
1.678
Mrkalj
Mrkalj
P
Miroslav Krleža i Prvi svetski rat
Odgovora
2
Pregleda
344
Zagor92
Zagor92

Back
Top